Ostali zanimljivi tekstovi na sajtuDesilo Se u Ovaj Dan - 20. Decembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 20. decembra! Šta se sve nekada dešavalo dvadesetog decembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 69. - Vojska
odana rimskom vojskovođi Vespazijanu je ušala u Rim i zbacila cara
Vitelija.
■
1192. - Austrijski vojvoda Leopold V zarobio engleskog kralja Richarda
Lavljeg Srca prilikom njegovog povratka u Englesku nakon sklapanja mira
sa Saladinom.
■ 1355. - Umro je srpski car Dušan Nemanjić, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. do 1346, kada je u srpskoj prestonici Skoplju krunisan za cara Srba, Grka i Arbanasa. Još za očeve vladavine, istakao se kao vojskovođa, a pobedom nad Bugarima u bici kod Velbužda 1330. osujetio je Romeju (Vizantija) da posredstvom Bugarske istisne Srbiju iz Makedonije. Godinu dana kasnije je, uz pomoć vlastele, zbacio oca i krunisao se za kralja. Težio je da stvori državu koja bi u potpunosti zamenila Romejsko carstvo. U njegovo vreme, Srbija je bila na vrhuncu moći u ekonomskom, vojnom, političkom i kulturnom pogledu.
■ 1483. - Štampana prva knjiga u Švedskoj, pod nazivom Dyalogus creaturarum moralizatus.
■ 1522. - Sulejman Veličanstveni je u opsadi Rodosa prihvatio predaju preostalih Vitezova sa Rodosa, kojima je dozvolio da se evakuišu.
■ 1582. - U Francuskoj prihvaćen Gregorijanski kalendar.
■ 1699. - Ruski car Petar Veliki modernizovao ruski kalendar, saopštivši da će Nova godina počinjati 1. januara, a ne 1. septembra kao do tada.
■ 1712. - Bitka kod Gadebuscha, Švedska pobeđuje Dansku.
■ 1795. - Rođen je nemački istoričar Leopold fon Ranke, osnivač moderne građanske istoriografije. Pored romansko-germanske, bavio se i istorijom jugoistočne Evrope, posebno istorijom Srba i Turaka, pri čemu mu je savetnik i saradnik bio Vuk Karadžić. Njegovo delo 'Srpska revolucija' (1829) smatra se jednom od najboljih knjiga o Prvom i Drugom srpskom ustanku.
■ 1806. - Srbi su se u Prvom srpskom ustanku s nekoliko topova neopaženo prebacili na Veliko ratno ostrvo na Dunavu, odakle su počeli da tuku tursko utvrđenje Donji grad u Beogradu. Komandant turskog garnizona, Alija Gušanac, ponudio je u bezizlaznoj situaciji predaju, ali je vezir Sulejman-paša to odbio. Početkom januara 1807. ipak se predao, uz uslov da bez oružja ostane u Donjem gradu, a dva meseca kasnije bio je prinuđen da preda i to poslednje tursko uporište. Beograd je bio slobodan sve do ponovne turske okupacije 1813.
■ 1820. - U Misuriju, SAD, je uvedena taksa u iznosu od jednog dolara koju su plaćale sve neženje između 21 i 50 godina starosti.
■ 1830. - Velika Britanija, Rusija, Francuska, Austrija i Pruska na Londonskoj konferenciji potvrdile odluku Belgije da se odvoji od Holandije.
■ 1857. - Odlukom cara Franje Josipa I. započela je izgradnja ulice Bečki Ring, s namerom planskog širenja grada na mestu starih utvrda i gradskih zidina.
■ 1860. - Južna Karolina je postala prva savezna država koja je pokušala da se otcepi od SAD.
■ 1863. - Rođen je srpski matematičar Bogdan Gavrilović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije od 1931. do 1937. Autor je niza radova iz raznih oblasti matematike i univerzitetskih udžbenika 'Analitička geometrija' i 'Teorija determinanata'.
■ 1894. - Rođen je australijski državnik Gordon Menzis, premijer Australije s najdužim
stažom, šef vlade kao lider Ujedinjene australijske partije od 1939. do 1941, a potom kao vođa Liberalne partije od 1949. do 1966. Znatno je doprinio jačanju uticaja SAD u Australiji i uvukao je zemlju u Vijetnamski rat na američkoj strani.
■ 1902. - Marie Kiri-Sklodovska prvi puta izdvojila radij-hlorid iz uranova oksida.
■ 1907. - Poginuo 91 rudar od eksplozije u rudniku Yolande, Alabama.
■ 1912. - U Londonu počela mirovna konferencija Turske i balkanskih zemalja, posle pobede balkanskih saveznika i osvajanja gotovo svih turskih poseda u Evropi. Konferencija završena potpisivanjem Londonskog mirovnog ugovora 30. maja 1913, kojim se Turska odrekla evropskih provincija do linije Enos-Midija, ali su sukobi balkanskih saveznika oko razgraničenja vodili u novi rat.
■ 1915. - Poslednje autralijske trupe su evakuisane sa Galipolja.
■ 1917. - Osnovana prva sovjetska tajna policija, pod nazivom Tjekan.
■ 1924. - Adolf Hitler pušten na slobodu nakon što je odležao jednu godinu zatvora (osuđen na pet godina).
■ 1937. - Umro je nemački general Erih Ludendorf jedan od ključnih nemačkih komandanata u Prvom svetskom ratu. Smenjen je 1918. nakon neuspelih ofanziva u proleće i leto te godine. Bio je poslanik nacionalsocijalističke stranke u Rajhstagu (1924-1928) i jedan je od ideologa kasnije nacističke agresivne vojne doktrine i pobornik totalnog rata.
■ 1944.
- Objavljen je prvi broj lista 'Jedinstvo', namenjen čitaocima
Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti. Od 1945. list izlazi u Prištini,
najpre jednom sedmično, a kasnije postaje dnevnik.
■ 1945. - Karl Rener izabran za prvog predsednika austrijske Druge republike.
■ 1951. - U Idahu je počela s radom prva eksperimentalna nuklearna elektrana koja proizvodi električnu energiju.
■ 1960. - Osnovan Front nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama, komunističko političko krilo antiameričkih gerilskih snaga Vijetkong.
■ 1968. - Umro je američki pisac Džon Stajnbek dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Postao je slavan '30-tih godina XX veka s romanima koji se bave posledicama velike ekonomske krize i pobunom nekonformističke mlade generacije ('Plodovi gneva', 'Zima našeg nezadovoljstva', 'Istočno od raja').
■ 1970. - Poljski šef KP Wladislaw Gomulka odstupio je s dužnosti nakon krvavih nemira. Usljedile su daljnje promene u partijskom i državnom vrhu.
■ 1971. - Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan podneo ostavku posle poraza pakistanskih trupa u ratu sa Indijom u Istočnom Pakistanu i predao vlast Zulfikaru Ali Butuu.
■ 1973. - U Madridu je ubijen španski premijer i blizak saradnik generala Franka, Luis Karero Blanko, u eksploziji bombe aktivirane kad je naišao njegov automobil.
■ 1974. - Umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, umetnik fine linije i plemenite materije. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a posle prelaska preko Albanije u Prvom svetskom ratu, dospeo je sa srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marsej, zatim u Pariz, gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan izraz zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, s tematikom ženskog akta ili portreta i iskazao je posebnu sklonost u obradi retkog i skupocenog drveta. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.
■ 1982. - Umro je srpski kompozitor Milan Ristić, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Beogradu, Parizu i Pragu. Bio je učenik Miloja Milojevića i Josipa Slavenskog. Dela su mu: devet simfonija, 'Muzika za kamerni orkestar', 'Suita giocosa', 'Simfonijske varijacije', koncerti za violinu, za klavir, za kamerni orkestar, za klarinet, kamerne, klavirske i vokalne kompozicije.
■ 1982. - U 95. godini umro je Artur Rubinštajn američki pijanista poljskog porekla, jedan od najčuvenijih u 20. veku, posebno poznat po interpretacijama Šopena i novije španske klavirske muzike.
■ 1986. - U najvećim demonstracijama od početka Kulturne revolucije u Kini, preko 30.000 studenata protestovalo u Šangaju tražeći demokratske slobode.
■ 1987. - U najtežoj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar filipinskog feribota 'Dona Paz' i jednog tankera preživelo 11 od 4.397 putnika i članova posade feribota. 'Dona Paz' bio registrovan za prevoz najviše 1.500 ljudi.
■ 1989. - SAD počele invaziju na Panamu s 12.000 vojnika, kojima se pridružilo još toliko američkih vojnika stacioniranih u Panami, radi zbacivanja bivšeg američkog štićenika, premijera Manuela Antonija Norijege. Generalisimus Manuel Norijega uspeva da pobegne poteri bekstvom u ambasadu Vatikana, gde ostaje sledećih mesec dana.
■ 1990. - Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševarnadze, ključna ličnost sovjetskih reformi koje su dovele do okončanja 'hladnog rata', podneo ostavku upozorivši Parlament na opasnost uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.
■ 1990. - Tri vodeće stranke objavile koaliciju: Alija Izetbegović iz SDA izabran za predsednika republičkog Predsedništva, Jure Pelivan iz HDZ-a izabran za premijera, a Momčilo Krajišnik iz SDS-a izabran za predsednika Skupštine BiH.
■ 1991. - Predsednik reformske vlade SFRJ Ante Marković podneo ostavku zbog opstrukcije reformskog programa Savezne vlade koju su sprovodili republički politički lideri. Marković nije hteo da prihvati savezni budžet koji je nazvao ratnim budžetom. Posle njegove ostavke reforme zaustavljene, a Jugoslavija se ubrzo raspala.
■ 1992. - U Jugoslaviji održani prevremeni savezni, republički i lokalni izbori. Na izborima za predsednika Srbije Slobodan Milošević u prvom krugu pobedio Milana Panića. Predstavnici opozicije ukazali na brojne nepravilnosti i manipulacije tokom izbora.
■ 1995. - Američki avion 'boing 757' sa 164 putnika i člana posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu Kali, srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije. Nesreću preživelo četvoro ljudi i jedan pas.
■ 1996. - U Beograd doputovala Komisija OEBS na čelu s bivšim premijerom Španije Felipeom Gonsalesom kako bi ispitala regularnost lokalnih izbora u Srbiji pošto je, pod pritiskom inostrane javnosti i svakodnevnih protesta širom Srbije, predsednik Slobodan Milošević bio prisiljen da prihvati arbitražu OEBS.
■ 1997. - Ylva Nowen po prvi put osvaja zlatnu medalju na svetskom prvenstvu u slalomu.
■ 1998. - Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu rodila osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla sedam dana kasnije.
■ 1999. - Portugalija je vratila Makao Kini. Taj lučki grad Portugalci su počeli da grade 1557, a ugovorom Lisabona i Pekinga grad i područje oko njega 1887. zvanično su postali portugalska kolonija.
■ 2001. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o slanju Međunarodnih bezbednosnih snaga za pomoć Avganistanu pod komandom Velike Britanije, kao podršku privremenoj antitalibanskoj vladi.
■ 2001. - Umro je bivši predsednik Senegala (1960-1980) Leopold Sedar Sengor. Poznat je i kao jedan od najznačajnijih frankofonskih pesnika, Sengor je bio prvi Afrikanac koji je postao član francuske Akademije nauka i umetnosti.
■ 2002. - U Nemačkoj, na osnovu poternice Interpola, uhapšena vlasnica propale piramidalne 'Dafiment banke' Dafina Milanović i izručena Beogradu, gde je optužena za proneveru oko 19 miliona maraka.
■ 2005. - Izdata 3.1 r1 verzija Debian Linux distribucije.
■ 2006. - U Beogradu je preminuo novinar i publicista Dušan Simić, dugogodišnji dopisnik i urednik beogradskog dnevnika 'Politika', glavni urednik NIN-a, izvršni urednik lista 'Danas'.
■ 2010. - Policija Belorusije uhapsila je 639 osoba zbog učešća na demonstracijama u Minsku posle predsedničkih izbora, na kojima je predsednik Lukašenko, na vlasti već 16 godina, obezbedio pobedu već u prvom krugu. Po zatvaranju birališta, desetine hiljada pripadnika opozicije održalo je demonstracije, a stotine učesnika protesta je privedeno, uključujući i sedam od devet predsedničkih kandidata na izborima.
■ 2014. - Umro je slikar Miodrag B. Protić, osnivač i prvi direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, autor značajnih izložbi i uticajni teoretičar, istoričar i kritičar jugoslovenske i srpske moderne i savremene umetnosti.
■ 2015. - Na parlamentarnim izborima u Španiji Narodna stranka premijera Marijana Rahoja dobila je najviše glasova, ali izgubila apsolutnu većinu u parlamentu. Podemos, stranka leve orijentacije koja se protivi merama štednje i liberalni Siudadanos osvojili su gotovo trećinu glasova. Nakon šest meseci ponovljeni su parlamentarni izbori pošto nijedna stranka nije uspela da formira vladu.
■ 2016. - U 96. godini umrla Mišel Morgan, francuska filmska, pozorišna i TV glumica i slikarka, najbolja glumica 1. filmskog festivala u Kanu. Filmovi su joj: 'Oluja', 'Obala u magli', 'Tegljači', 'Ogledalo sa dva lica', 'Detektiv mačak'.
Najnovije
Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1355. - Umro je srpski car Dušan Nemanjić, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. do 1346, kada je u srpskoj prestonici Skoplju krunisan za cara Srba, Grka i Arbanasa. Još za očeve vladavine, istakao se kao vojskovođa, a pobedom nad Bugarima u bici kod Velbužda 1330. osujetio je Romeju (Vizantija) da posredstvom Bugarske istisne Srbiju iz Makedonije. Godinu dana kasnije je, uz pomoć vlastele, zbacio oca i krunisao se za kralja. Težio je da stvori državu koja bi u potpunosti zamenila Romejsko carstvo. U njegovo vreme, Srbija je bila na vrhuncu moći u ekonomskom, vojnom, političkom i kulturnom pogledu.
■ 1483. - Štampana prva knjiga u Švedskoj, pod nazivom Dyalogus creaturarum moralizatus.
■ 1522. - Sulejman Veličanstveni je u opsadi Rodosa prihvatio predaju preostalih Vitezova sa Rodosa, kojima je dozvolio da se evakuišu.
■ 1582. - U Francuskoj prihvaćen Gregorijanski kalendar.
■ 1699. - Ruski car Petar Veliki modernizovao ruski kalendar, saopštivši da će Nova godina počinjati 1. januara, a ne 1. septembra kao do tada.
■ 1712. - Bitka kod Gadebuscha, Švedska pobeđuje Dansku.
■ 1795. - Rođen je nemački istoričar Leopold fon Ranke, osnivač moderne građanske istoriografije. Pored romansko-germanske, bavio se i istorijom jugoistočne Evrope, posebno istorijom Srba i Turaka, pri čemu mu je savetnik i saradnik bio Vuk Karadžić. Njegovo delo 'Srpska revolucija' (1829) smatra se jednom od najboljih knjiga o Prvom i Drugom srpskom ustanku.
■ 1806. - Srbi su se u Prvom srpskom ustanku s nekoliko topova neopaženo prebacili na Veliko ratno ostrvo na Dunavu, odakle su počeli da tuku tursko utvrđenje Donji grad u Beogradu. Komandant turskog garnizona, Alija Gušanac, ponudio je u bezizlaznoj situaciji predaju, ali je vezir Sulejman-paša to odbio. Početkom januara 1807. ipak se predao, uz uslov da bez oružja ostane u Donjem gradu, a dva meseca kasnije bio je prinuđen da preda i to poslednje tursko uporište. Beograd je bio slobodan sve do ponovne turske okupacije 1813.
■ 1820. - U Misuriju, SAD, je uvedena taksa u iznosu od jednog dolara koju su plaćale sve neženje između 21 i 50 godina starosti.
■ 1830. - Velika Britanija, Rusija, Francuska, Austrija i Pruska na Londonskoj konferenciji potvrdile odluku Belgije da se odvoji od Holandije.
■ 1857. - Odlukom cara Franje Josipa I. započela je izgradnja ulice Bečki Ring, s namerom planskog širenja grada na mestu starih utvrda i gradskih zidina.
■ 1860. - Južna Karolina je postala prva savezna država koja je pokušala da se otcepi od SAD.
■ 1863. - Rođen je srpski matematičar Bogdan Gavrilović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije od 1931. do 1937. Autor je niza radova iz raznih oblasti matematike i univerzitetskih udžbenika 'Analitička geometrija' i 'Teorija determinanata'.
■ 1894. - Rođen je australijski državnik Gordon Menzis, premijer Australije s najdužim
stažom, šef vlade kao lider Ujedinjene australijske partije od 1939. do 1941, a potom kao vođa Liberalne partije od 1949. do 1966. Znatno je doprinio jačanju uticaja SAD u Australiji i uvukao je zemlju u Vijetnamski rat na američkoj strani.
■ 1902. - Marie Kiri-Sklodovska prvi puta izdvojila radij-hlorid iz uranova oksida.
■ 1907. - Poginuo 91 rudar od eksplozije u rudniku Yolande, Alabama.
■ 1912. - U Londonu počela mirovna konferencija Turske i balkanskih zemalja, posle pobede balkanskih saveznika i osvajanja gotovo svih turskih poseda u Evropi. Konferencija završena potpisivanjem Londonskog mirovnog ugovora 30. maja 1913, kojim se Turska odrekla evropskih provincija do linije Enos-Midija, ali su sukobi balkanskih saveznika oko razgraničenja vodili u novi rat.
■ 1915. - Poslednje autralijske trupe su evakuisane sa Galipolja.
■ 1917. - Osnovana prva sovjetska tajna policija, pod nazivom Tjekan.
■ 1924. - Adolf Hitler pušten na slobodu nakon što je odležao jednu godinu zatvora (osuđen na pet godina).
■ 1937. - Umro je nemački general Erih Ludendorf jedan od ključnih nemačkih komandanata u Prvom svetskom ratu. Smenjen je 1918. nakon neuspelih ofanziva u proleće i leto te godine. Bio je poslanik nacionalsocijalističke stranke u Rajhstagu (1924-1928) i jedan je od ideologa kasnije nacističke agresivne vojne doktrine i pobornik totalnog rata.
■ 1945. - Karl Rener izabran za prvog predsednika austrijske Druge republike.
■ 1951. - U Idahu je počela s radom prva eksperimentalna nuklearna elektrana koja proizvodi električnu energiju.
■ 1960. - Osnovan Front nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama, komunističko političko krilo antiameričkih gerilskih snaga Vijetkong.
■ 1968. - Umro je američki pisac Džon Stajnbek dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Postao je slavan '30-tih godina XX veka s romanima koji se bave posledicama velike ekonomske krize i pobunom nekonformističke mlade generacije ('Plodovi gneva', 'Zima našeg nezadovoljstva', 'Istočno od raja').
■ 1970. - Poljski šef KP Wladislaw Gomulka odstupio je s dužnosti nakon krvavih nemira. Usljedile su daljnje promene u partijskom i državnom vrhu.
■ 1971. - Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan podneo ostavku posle poraza pakistanskih trupa u ratu sa Indijom u Istočnom Pakistanu i predao vlast Zulfikaru Ali Butuu.
■ 1973. - U Madridu je ubijen španski premijer i blizak saradnik generala Franka, Luis Karero Blanko, u eksploziji bombe aktivirane kad je naišao njegov automobil.
■ 1974. - Umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, umetnik fine linije i plemenite materije. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a posle prelaska preko Albanije u Prvom svetskom ratu, dospeo je sa srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marsej, zatim u Pariz, gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan izraz zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, s tematikom ženskog akta ili portreta i iskazao je posebnu sklonost u obradi retkog i skupocenog drveta. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.
■ 1982. - Umro je srpski kompozitor Milan Ristić, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Beogradu, Parizu i Pragu. Bio je učenik Miloja Milojevića i Josipa Slavenskog. Dela su mu: devet simfonija, 'Muzika za kamerni orkestar', 'Suita giocosa', 'Simfonijske varijacije', koncerti za violinu, za klavir, za kamerni orkestar, za klarinet, kamerne, klavirske i vokalne kompozicije.
■ 1982. - U 95. godini umro je Artur Rubinštajn američki pijanista poljskog porekla, jedan od najčuvenijih u 20. veku, posebno poznat po interpretacijama Šopena i novije španske klavirske muzike.
■ 1986. - U najvećim demonstracijama od početka Kulturne revolucije u Kini, preko 30.000 studenata protestovalo u Šangaju tražeći demokratske slobode.
■ 1987. - U najtežoj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar filipinskog feribota 'Dona Paz' i jednog tankera preživelo 11 od 4.397 putnika i članova posade feribota. 'Dona Paz' bio registrovan za prevoz najviše 1.500 ljudi.
■ 1989. - SAD počele invaziju na Panamu s 12.000 vojnika, kojima se pridružilo još toliko američkih vojnika stacioniranih u Panami, radi zbacivanja bivšeg američkog štićenika, premijera Manuela Antonija Norijege. Generalisimus Manuel Norijega uspeva da pobegne poteri bekstvom u ambasadu Vatikana, gde ostaje sledećih mesec dana.
■ 1990. - Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševarnadze, ključna ličnost sovjetskih reformi koje su dovele do okončanja 'hladnog rata', podneo ostavku upozorivši Parlament na opasnost uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.
■ 1990. - Tri vodeće stranke objavile koaliciju: Alija Izetbegović iz SDA izabran za predsednika republičkog Predsedništva, Jure Pelivan iz HDZ-a izabran za premijera, a Momčilo Krajišnik iz SDS-a izabran za predsednika Skupštine BiH.
■ 1991. - Predsednik reformske vlade SFRJ Ante Marković podneo ostavku zbog opstrukcije reformskog programa Savezne vlade koju su sprovodili republički politički lideri. Marković nije hteo da prihvati savezni budžet koji je nazvao ratnim budžetom. Posle njegove ostavke reforme zaustavljene, a Jugoslavija se ubrzo raspala.
■ 1992. - U Jugoslaviji održani prevremeni savezni, republički i lokalni izbori. Na izborima za predsednika Srbije Slobodan Milošević u prvom krugu pobedio Milana Panića. Predstavnici opozicije ukazali na brojne nepravilnosti i manipulacije tokom izbora.
■ 1995. - Američki avion 'boing 757' sa 164 putnika i člana posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu Kali, srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije. Nesreću preživelo četvoro ljudi i jedan pas.
■ 1996. - U Beograd doputovala Komisija OEBS na čelu s bivšim premijerom Španije Felipeom Gonsalesom kako bi ispitala regularnost lokalnih izbora u Srbiji pošto je, pod pritiskom inostrane javnosti i svakodnevnih protesta širom Srbije, predsednik Slobodan Milošević bio prisiljen da prihvati arbitražu OEBS.
■ 1997. - Ylva Nowen po prvi put osvaja zlatnu medalju na svetskom prvenstvu u slalomu.
■ 1998. - Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu rodila osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla sedam dana kasnije.
■ 1999. - Portugalija je vratila Makao Kini. Taj lučki grad Portugalci su počeli da grade 1557, a ugovorom Lisabona i Pekinga grad i područje oko njega 1887. zvanično su postali portugalska kolonija.
■ 2001. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o slanju Međunarodnih bezbednosnih snaga za pomoć Avganistanu pod komandom Velike Britanije, kao podršku privremenoj antitalibanskoj vladi.
■ 2001. - Umro je bivši predsednik Senegala (1960-1980) Leopold Sedar Sengor. Poznat je i kao jedan od najznačajnijih frankofonskih pesnika, Sengor je bio prvi Afrikanac koji je postao član francuske Akademije nauka i umetnosti.
■ 2002. - U Nemačkoj, na osnovu poternice Interpola, uhapšena vlasnica propale piramidalne 'Dafiment banke' Dafina Milanović i izručena Beogradu, gde je optužena za proneveru oko 19 miliona maraka.
■ 2005. - Izdata 3.1 r1 verzija Debian Linux distribucije.
■ 2006. - U Beogradu je preminuo novinar i publicista Dušan Simić, dugogodišnji dopisnik i urednik beogradskog dnevnika 'Politika', glavni urednik NIN-a, izvršni urednik lista 'Danas'.
■ 2010. - Policija Belorusije uhapsila je 639 osoba zbog učešća na demonstracijama u Minsku posle predsedničkih izbora, na kojima je predsednik Lukašenko, na vlasti već 16 godina, obezbedio pobedu već u prvom krugu. Po zatvaranju birališta, desetine hiljada pripadnika opozicije održalo je demonstracije, a stotine učesnika protesta je privedeno, uključujući i sedam od devet predsedničkih kandidata na izborima.
■ 2014. - Umro je slikar Miodrag B. Protić, osnivač i prvi direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, autor značajnih izložbi i uticajni teoretičar, istoričar i kritičar jugoslovenske i srpske moderne i savremene umetnosti.
■ 2015. - Na parlamentarnim izborima u Španiji Narodna stranka premijera Marijana Rahoja dobila je najviše glasova, ali izgubila apsolutnu većinu u parlamentu. Podemos, stranka leve orijentacije koja se protivi merama štednje i liberalni Siudadanos osvojili su gotovo trećinu glasova. Nakon šest meseci ponovljeni su parlamentarni izbori pošto nijedna stranka nije uspela da formira vladu.
■ 2016. - U 96. godini umrla Mišel Morgan, francuska filmska, pozorišna i TV glumica i slikarka, najbolja glumica 1. filmskog festivala u Kanu. Filmovi su joj: 'Oluja', 'Obala u magli', 'Tegljači', 'Ogledalo sa dva lica', 'Detektiv mačak'.
� Klik
Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik -
Brisanje
Najnovije
Vesti - Balkan i SvetPogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
