Ostali zanimljivi tekstovi na sajtuDesilo Se u Ovaj Dan - 19. Decembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 19. decembra! Šta se sve nekada dešavalo devetnaestog decembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ -
Danas je Sveti Nikola, Nikoljdan, hrišćanski praznik posvećen Svetom
Nikoli Čudotvorcu koji je umro 19. decembra 343. Rođen je u nikejskom
gradu Patari i bio je jedinac bogatih roditelja čije je imanje razdelio
sirotinji. Duhovni život je započeo u manastiru Novi Sion kod strica,
Svetog Nikolaja, episkopa patarskog. Posle smrti roditelja, vođen
čudesnim nebeskim glasom, krenuo je u narod da širi veru hrišćansku,
pravdu i milosrđe. Ubrzo je postao arhiepiskop miriklijski. Boreći se
za hrišćansku istinu, na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. udario
je jeretika Arija, zbog čega je udaljen sa Sabora i odstranjen iz
arhijerejske službe, ali su - posle čudesnog javljanja Gospoda Isusa
Hrista i Presvete Bogorodice nekolicini arhijereja - te odluke
poništene. U vreme progona hrišćana pod carevima Valerijem
Diokletijanom i Valerijem Maksimijanom, dospeo je u tamnicu, ali je i
tamo nastavio propovedi. Još za života, smatran je svetiteljem.
Zaštitnik je putnika i najčešće je prikazan kao jahač na belom konju.
Slave ga mornari i ribari, a kod pravoslavnih Srba je jedna od
najčešćih krsnih slava.
■ 1154. - Na engleski presto došao Henri II, prvi vladar Dinastije Plantagenet. Učvrstio je kraljevsku vlast i ograničio vlasti barona i sudsku vlast crkve, zbog čega je došao u sukob sa Kanterberijskim nadbiskupom Tomasom Beketom, koji je po njegovom nalogu ubijen 1170. Započeo je osvajanje Irske 1171.
■ 1187. - Paolo Scolari postao papa pod imenom Clemens III.
■ 1741. - Umro je ruski pomorac i istraživač danskog porekla Vitus Bering, na dotad nepoznatom ostrvu koje je kasnije dobilo njegovo ime. Iste godine u avgustu Bering je otkrio poluostrvo Aljasku. Po njemu je severni deo Tihog okeana nazvan Beringovo more, kao i prolaz koji spaja Severno more s Tihim okeanom.
■ 1793. - General Napoleon Bonaparta dobio je prvu značajnu bitku kada je od Engleza preuzeo Tulon.
■ 1842. - SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali američki uticaj ostao je dominantan. Havajska ostrva su anektirana 1898, a 31. avgusta 1959. postala su 50. država SAD.
■ 1843. - Čarls Dineks je objavio 'Božićnu pesmu' u Engleskoj.
■ 1848. - Umrla je Emili Bronte, engleska spisateljica irskog porekla, koja se proslavila romanom 'Orkanski visovi'.
■ 1851. - Umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner, jedan od najvećih pejzažista u istoriji slikarstva. Tarnerov slikarski postupak oslobođen akademizma i njegovo otkriće pune svetlosti i čiste boje značajno su uticali na francuske impresioniste i poentiliste.
■ 1863. - Rođen je srpski pisac i pravoslavni teolog Svetolik Ranković, koji je realistički pripovedao o seoskom i palanačkom životu, a junaci njegovih dela su uglavnom ljudi razočarani u život. Otvorenih očiju je gledao svet i podvlačio tamne strane društva u doba raspada patrijarhalnog života. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela - romani 'Gorski car', 'Seoska učiteljica', 'Porušeni ideali', pripovetke 'Jesenje slike', 'Slike iz života'.
■ 1863. - Engleski pronalazač Frederik Volton patentirao je u Londonu podni prekrivač - linoleum.
■ 1875. - Rođena je Mileva Marić - Ajnštajn, srpska matematičarka, žena slavnog naučnika Alberta Ajnštajna.
■ 1895. - Na inicijativu Profesorskog društva, u Beogradu je osnovan Jestastvenički - prirodnjački muzej.
■ 1897. - Rođen je slovački pisac Jan Čajak, čija je delatnost pola veka bila vezana za slovačku manjinu u Jugoslaviji. Uređivao je casopise 'Narodno jedinstvo' i 'Naš život'. Dela su mu: 'Gledanje mladenaca', 'Eše homo', 'Baća Onriš Pazurik', 'Poslednji seredžan', 'Zipa Cupak', 'Zuzka Turanova', 'U zaroblejništvu na Holičskom zamku', 'Porodica Rovesni' ...
■ 1902. - Rođen je glumac Ralf Ričardson, jedna od najznačajnijih ličnosti engleskog pozorišta. S jednako velikim uspehom tumačio je uloge u Šekspirovim i modernim dramama, u komedijama i tagedijama, a proslavio se i na filmu ('Ričard III', 'Naš čovek u Havani', 'Dr Živago', 'Kartum', 'Ana Karenjina').
■ 1905. - Usvojen je prvi ustav Crne Gore, 'Nikoljdanski ustav', kojim je država konstituisana kao ustavna monarhija, ali je praktično svu vlast zadržao knez Nikola I Petrović. Vlada je zavisila od skupštine, još više od kneza, koji je imao pravo da postavlja i smenjuje činovnike. Tekst ustava uglavnom je preuzet iz ustava Srbije od 1869.
■ 1906. - Rođen je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1960, a nakon smenjivanja Nikite Hruščova 1964. generalni sekretar Komunističke partije SSSR i glavni protagonist sovjetske unutrašnje i spoljne politike do smrti 1982.
■ 1907. - 239 rudara poginulo u eksploziji rudnika Jacobs Creek, Pensylvania.
■ 1915. - Rođena je francuska pevačica italijanskog porekla Edit Đovana Gasion, poznata kao Edit Pjaf, nazvana 'Mali vrabac', simbol francuske šansone, čije se pevanje odlikovalo uzbudljivom izražajnošću. Takođe je komponovala šansone i pisala tekstove za njih. Dela su joj: autobiografije 'Moj život', 'Na balu uspeha'.
■ 1941. - Adolf Hitler otpušta generala Valtera fon Brauhiča i preuzima komandu nad armijom.
■ 1944. - Oslobođena je Podgorica u Drugom svetskom ratu.
■ 1946. - U Indokini izbio rat između vojske pod vođstvom Ho Ši Mina i francuskih kolonijalnih trupa.
■
1950. - Savet NATO-a imenovao američkog generala Dvajta Ajzenhauera
vrhovnim komandantom snaga NATO u Evropi. Ajzenhauer je bio jedan od
najznačajnijih savezničkih komandanata u Drugom svetskom ratu i
predsednik SAD 1952. i 1956.
■ 1958. - Predsednik SAD Ajzenhauer uputio, prvi put u svetu, božićne čestitke preko satelita.
■ 1965. - Sa 54,5 procenata glasova birača Šarl de Gol e pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj Fransoa Miterana.
■ 1971. - Film Paklena pomorandža, reditelja Stenlija Kjubrika, premijerno prikazan u Londonu.
■ 1972. - Južnokorejski tanker 'Južna zvezda' ispustio više od sto hiljada tona nafte pored Omana.
■ 1972. - Kapsula vasionskog broda 'Apolo 17' spustila se u Tihi okean. Time je okončan američki program Apollo letova na Mesec sa ljudskom posadom.
■ 1974. - U prodaji se pojavio Altair 8800, jedan od prvih personalnih računara.
■ 1984. - Britanski i kineski premijeri Margaret Tačer i Džao Cijang potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem Hongkong od 1. 7. 1997, posle 99 godina britanske uprave, prelazi pod suverenitet Kine.
■ 1987. - Gari Kasparov je postao svetski prvak u šahu.
■ 1991. - Republika Srpska Krajina proglasila Knin za glavni grad, a Milan Babić, dotadašnji predsednik vlade, preuzeo je funkciju predsednika Republike. Time su ujedinjene dve teritorijalno nepovezane jedinice u Hrvatskoj pod kontrolom Srba - Krajina i Srpska oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. RSK je prestala da postoji u avgustu 1995, kada su hrvatske snage zauzele te teritorije, a oko 250.000 Srba izbeglo je u Bosnu i SR Jugoslaviju.
■ 1991. - Nemačka vlada priznala Sloveniju i Hrvatsku pre nego što su, posebno u Hrvatskoj, zaštićena prava naroda u manjini, na čemu je u početku insistirala Evropska zajednica. Nemačka se nije osvrtala na mnoga upozorenja da takav čin može da izazove krvoproliće.
■ 1995. - Prvi vojnici iz Rusije stigli u Bosnu gde će se uključiti u misiju očuvanja mira (IFOR), koja je po odluci Saveta bezbednosti UN poverena snagama NATO.
■ 1996. - Švedska postaje članica Schengena.
■ 1996. - Preminuo je Marčelo Mastrojani, jedan od najpopularnijih italijanskih glumaca svih vremena. Rođen je 1924. godine, a najznačajnije uloge ostvario je u filmovima: 'Hronika o siromašnim ljubavnicima', 'Bigamista', 'Bele noći', 'Sladak život', 'Noć', 'Privatan život', 'Razvod na italijanski način'...
■ 1997. - Singapurski putnički avion 'Boing 737-300' srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare. Nesreću nije preživeo niko od 104 putnika i članova posade.
■ 2000. - Benjamin Netanjahu povukao se iz trke za premijera Izraela, ostavljajući stranačkom kolegi Arijanu Šaronu da bude glavni protivkandidat premijera Ehuda Baraka na izborima.
■ 2001. - U socijalnim nemirima koji su zahvatili Argentinu na hiljade ljudi širom zemlje opljačkalo je oko 100 samoposluga. Protesti u kojima je poginulo više od 20, a ranjeno preko 100 ljudi, izbili su kada je vlada najavila da će uvesti strožije ekonomske mere kako bi otplatila strani dug od 132 milijarde dolara.
■ 2002. - Slovenija dobila novu vladu čiji je premijer Anton Rop.
■ 2004. - U nedelju, na dan Svetog Nikolaja Mirlikijskog, počela je da emituje program Televizija Srpske Pravoslavne Eparhije žičke Logos. Televizija Logos, je prva televizijska stanica Srpske Pravoslavne Crkve.
■ 2004. - Umrla je slavna italijanska operska pevačica Renata Tebaldi, za koju je čuveni dirigent Arturo Toskanini rekao da ima 'glas anđela'.
■ 2005. - U Avganistanu je konstituisan parlament, po prvi put, nakon više od 30 godina i posle desetina godina krvoprolića.
■ 2006. - Umro je Džo Barbera član čuvenog animatorskog dvojca Hana-Barbera, koji je stvorio neke od najpoznatijih likova crtanih filmova poput 'Tom i Džeri', 'Medved Jogi', 'Porodica Kremenko' i 'Skubi du'. Prve legendarne epizode o mišu i mački koji se nadmudruju osvojile su sedam Oskara. Barbera i Vilijam Hana udružili su se 30-tih godina prošlog veka dok su radili za Metro Goldvin Majer (MGM).
■ 2006. - Sud u Libiji osudio na smrt pet bugarskih medicinskih sestara i jednog palestinskog ljekara zbog toga što su 'namerno zarazili virusom HIV više od 400 libijske dece'.
■ 2011. – U tropskoj oluji 'Vaši' koja je pogodila jug Filipina stradalo je 927 ljudi pretežno u lučkim gradovima Kagajan de Oro i Iligan na ostrvu Mindanao.
■ 2013. – Preminula je Ružica Sokić, pozorišna, filmska i TV glumica, dobitnica Zlatne arene u Puli i Dobričing prstena za životno delo. Bila je stalni član pozorišta Atelje 212, a proslavile su je uloge u filmovima 'Kad budem mrtav i beo', 'Bokseri idu u raj', 'Užička republika' 'Tesna koža' i 'Žuta'.
■ 2014. - Desetoricu bivših pripadnika srpskih paravojnih jedinica sud u Osijeku prvostepeno je osudio na pet do 20 godina zatvora zbog ratnih zločina protiv civila i ratnih zarobljenika u Trpinji i Borovom Naselju kod Vukovara 1991. godine.
■ 2015. – Preminuo je Kurt Mazur, jedan od najvećih dirigenata na svetu i muzički direktor Njujorške filharmonije. Bio je višegodišnji direktor filharmonije u Drezdenu i preko 25 godina dirigent filharmonije u Lajpicigu, kao i posvećeni humanista koji je doprineo mirnom padu Berlinskog zida.
■ 2016. - Devet osoba je poginulo i 50 povređeno kada je kamion uleteo na božićnu pijacu u centru Berlina.
■ 2016. - Preminuo je ruski ambasador u Turskoj Andrej Karlov pošto je na njega ispaljeno osam hitaca dok je držao govor na izložbi u Ankari.
Najnovije
Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1154. - Na engleski presto došao Henri II, prvi vladar Dinastije Plantagenet. Učvrstio je kraljevsku vlast i ograničio vlasti barona i sudsku vlast crkve, zbog čega je došao u sukob sa Kanterberijskim nadbiskupom Tomasom Beketom, koji je po njegovom nalogu ubijen 1170. Započeo je osvajanje Irske 1171.
■ 1187. - Paolo Scolari postao papa pod imenom Clemens III.
■ 1741. - Umro je ruski pomorac i istraživač danskog porekla Vitus Bering, na dotad nepoznatom ostrvu koje je kasnije dobilo njegovo ime. Iste godine u avgustu Bering je otkrio poluostrvo Aljasku. Po njemu je severni deo Tihog okeana nazvan Beringovo more, kao i prolaz koji spaja Severno more s Tihim okeanom.
■ 1793. - General Napoleon Bonaparta dobio je prvu značajnu bitku kada je od Engleza preuzeo Tulon.
■ 1842. - SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali američki uticaj ostao je dominantan. Havajska ostrva su anektirana 1898, a 31. avgusta 1959. postala su 50. država SAD.
■ 1843. - Čarls Dineks je objavio 'Božićnu pesmu' u Engleskoj.
■ 1848. - Umrla je Emili Bronte, engleska spisateljica irskog porekla, koja se proslavila romanom 'Orkanski visovi'.
■ 1851. - Umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner, jedan od najvećih pejzažista u istoriji slikarstva. Tarnerov slikarski postupak oslobođen akademizma i njegovo otkriće pune svetlosti i čiste boje značajno su uticali na francuske impresioniste i poentiliste.
■ 1863. - Rođen je srpski pisac i pravoslavni teolog Svetolik Ranković, koji je realistički pripovedao o seoskom i palanačkom životu, a junaci njegovih dela su uglavnom ljudi razočarani u život. Otvorenih očiju je gledao svet i podvlačio tamne strane društva u doba raspada patrijarhalnog života. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela - romani 'Gorski car', 'Seoska učiteljica', 'Porušeni ideali', pripovetke 'Jesenje slike', 'Slike iz života'.
■ 1863. - Engleski pronalazač Frederik Volton patentirao je u Londonu podni prekrivač - linoleum.
■ 1875. - Rođena je Mileva Marić - Ajnštajn, srpska matematičarka, žena slavnog naučnika Alberta Ajnštajna.
■ 1895. - Na inicijativu Profesorskog društva, u Beogradu je osnovan Jestastvenički - prirodnjački muzej.
■ 1897. - Rođen je slovački pisac Jan Čajak, čija je delatnost pola veka bila vezana za slovačku manjinu u Jugoslaviji. Uređivao je casopise 'Narodno jedinstvo' i 'Naš život'. Dela su mu: 'Gledanje mladenaca', 'Eše homo', 'Baća Onriš Pazurik', 'Poslednji seredžan', 'Zipa Cupak', 'Zuzka Turanova', 'U zaroblejništvu na Holičskom zamku', 'Porodica Rovesni' ...
■ 1902. - Rođen je glumac Ralf Ričardson, jedna od najznačajnijih ličnosti engleskog pozorišta. S jednako velikim uspehom tumačio je uloge u Šekspirovim i modernim dramama, u komedijama i tagedijama, a proslavio se i na filmu ('Ričard III', 'Naš čovek u Havani', 'Dr Živago', 'Kartum', 'Ana Karenjina').
■ 1905. - Usvojen je prvi ustav Crne Gore, 'Nikoljdanski ustav', kojim je država konstituisana kao ustavna monarhija, ali je praktično svu vlast zadržao knez Nikola I Petrović. Vlada je zavisila od skupštine, još više od kneza, koji je imao pravo da postavlja i smenjuje činovnike. Tekst ustava uglavnom je preuzet iz ustava Srbije od 1869.
■ 1906. - Rođen je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1960, a nakon smenjivanja Nikite Hruščova 1964. generalni sekretar Komunističke partije SSSR i glavni protagonist sovjetske unutrašnje i spoljne politike do smrti 1982.
■ 1907. - 239 rudara poginulo u eksploziji rudnika Jacobs Creek, Pensylvania.
■ 1915. - Rođena je francuska pevačica italijanskog porekla Edit Đovana Gasion, poznata kao Edit Pjaf, nazvana 'Mali vrabac', simbol francuske šansone, čije se pevanje odlikovalo uzbudljivom izražajnošću. Takođe je komponovala šansone i pisala tekstove za njih. Dela su joj: autobiografije 'Moj život', 'Na balu uspeha'.
■ 1941. - Adolf Hitler otpušta generala Valtera fon Brauhiča i preuzima komandu nad armijom.
■ 1944. - Oslobođena je Podgorica u Drugom svetskom ratu.
■ 1946. - U Indokini izbio rat između vojske pod vođstvom Ho Ši Mina i francuskih kolonijalnih trupa.
■ 1958. - Predsednik SAD Ajzenhauer uputio, prvi put u svetu, božićne čestitke preko satelita.
■ 1965. - Sa 54,5 procenata glasova birača Šarl de Gol e pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj Fransoa Miterana.
■ 1971. - Film Paklena pomorandža, reditelja Stenlija Kjubrika, premijerno prikazan u Londonu.
■ 1972. - Južnokorejski tanker 'Južna zvezda' ispustio više od sto hiljada tona nafte pored Omana.
■ 1972. - Kapsula vasionskog broda 'Apolo 17' spustila se u Tihi okean. Time je okončan američki program Apollo letova na Mesec sa ljudskom posadom.
■ 1974. - U prodaji se pojavio Altair 8800, jedan od prvih personalnih računara.
■ 1984. - Britanski i kineski premijeri Margaret Tačer i Džao Cijang potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem Hongkong od 1. 7. 1997, posle 99 godina britanske uprave, prelazi pod suverenitet Kine.
■ 1987. - Gari Kasparov je postao svetski prvak u šahu.
■ 1991. - Republika Srpska Krajina proglasila Knin za glavni grad, a Milan Babić, dotadašnji predsednik vlade, preuzeo je funkciju predsednika Republike. Time su ujedinjene dve teritorijalno nepovezane jedinice u Hrvatskoj pod kontrolom Srba - Krajina i Srpska oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. RSK je prestala da postoji u avgustu 1995, kada su hrvatske snage zauzele te teritorije, a oko 250.000 Srba izbeglo je u Bosnu i SR Jugoslaviju.
■ 1991. - Nemačka vlada priznala Sloveniju i Hrvatsku pre nego što su, posebno u Hrvatskoj, zaštićena prava naroda u manjini, na čemu je u početku insistirala Evropska zajednica. Nemačka se nije osvrtala na mnoga upozorenja da takav čin može da izazove krvoproliće.
■ 1995. - Prvi vojnici iz Rusije stigli u Bosnu gde će se uključiti u misiju očuvanja mira (IFOR), koja je po odluci Saveta bezbednosti UN poverena snagama NATO.
■ 1996. - Švedska postaje članica Schengena.
■ 1996. - Preminuo je Marčelo Mastrojani, jedan od najpopularnijih italijanskih glumaca svih vremena. Rođen je 1924. godine, a najznačajnije uloge ostvario je u filmovima: 'Hronika o siromašnim ljubavnicima', 'Bigamista', 'Bele noći', 'Sladak život', 'Noć', 'Privatan život', 'Razvod na italijanski način'...
■ 1997. - Singapurski putnički avion 'Boing 737-300' srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare. Nesreću nije preživeo niko od 104 putnika i članova posade.
■ 2000. - Benjamin Netanjahu povukao se iz trke za premijera Izraela, ostavljajući stranačkom kolegi Arijanu Šaronu da bude glavni protivkandidat premijera Ehuda Baraka na izborima.
■ 2001. - U socijalnim nemirima koji su zahvatili Argentinu na hiljade ljudi širom zemlje opljačkalo je oko 100 samoposluga. Protesti u kojima je poginulo više od 20, a ranjeno preko 100 ljudi, izbili su kada je vlada najavila da će uvesti strožije ekonomske mere kako bi otplatila strani dug od 132 milijarde dolara.
■ 2002. - Slovenija dobila novu vladu čiji je premijer Anton Rop.
■ 2004. - U nedelju, na dan Svetog Nikolaja Mirlikijskog, počela je da emituje program Televizija Srpske Pravoslavne Eparhije žičke Logos. Televizija Logos, je prva televizijska stanica Srpske Pravoslavne Crkve.
■ 2004. - Umrla je slavna italijanska operska pevačica Renata Tebaldi, za koju je čuveni dirigent Arturo Toskanini rekao da ima 'glas anđela'.
■ 2005. - U Avganistanu je konstituisan parlament, po prvi put, nakon više od 30 godina i posle desetina godina krvoprolića.
■ 2006. - Umro je Džo Barbera član čuvenog animatorskog dvojca Hana-Barbera, koji je stvorio neke od najpoznatijih likova crtanih filmova poput 'Tom i Džeri', 'Medved Jogi', 'Porodica Kremenko' i 'Skubi du'. Prve legendarne epizode o mišu i mački koji se nadmudruju osvojile su sedam Oskara. Barbera i Vilijam Hana udružili su se 30-tih godina prošlog veka dok su radili za Metro Goldvin Majer (MGM).
■ 2006. - Sud u Libiji osudio na smrt pet bugarskih medicinskih sestara i jednog palestinskog ljekara zbog toga što su 'namerno zarazili virusom HIV više od 400 libijske dece'.
■ 2011. – U tropskoj oluji 'Vaši' koja je pogodila jug Filipina stradalo je 927 ljudi pretežno u lučkim gradovima Kagajan de Oro i Iligan na ostrvu Mindanao.
■ 2013. – Preminula je Ružica Sokić, pozorišna, filmska i TV glumica, dobitnica Zlatne arene u Puli i Dobričing prstena za životno delo. Bila je stalni član pozorišta Atelje 212, a proslavile su je uloge u filmovima 'Kad budem mrtav i beo', 'Bokseri idu u raj', 'Užička republika' 'Tesna koža' i 'Žuta'.
■ 2014. - Desetoricu bivših pripadnika srpskih paravojnih jedinica sud u Osijeku prvostepeno je osudio na pet do 20 godina zatvora zbog ratnih zločina protiv civila i ratnih zarobljenika u Trpinji i Borovom Naselju kod Vukovara 1991. godine.
■ 2015. – Preminuo je Kurt Mazur, jedan od najvećih dirigenata na svetu i muzički direktor Njujorške filharmonije. Bio je višegodišnji direktor filharmonije u Drezdenu i preko 25 godina dirigent filharmonije u Lajpicigu, kao i posvećeni humanista koji je doprineo mirnom padu Berlinskog zida.
■ 2016. - Devet osoba je poginulo i 50 povređeno kada je kamion uleteo na božićnu pijacu u centru Berlina.
■ 2016. - Preminuo je ruski ambasador u Turskoj Andrej Karlov pošto je na njega ispaljeno osam hitaca dok je držao govor na izložbi u Ankari.
� Klik
Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik -
Brisanje
Najnovije
Vesti - Balkan i SvetPogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
