Desilo Se u Ovaj Dan - 18. Decembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 18. decembra! Šta se sve nekada dešavalo osamnaestog decembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 218. pre naše ere - U bici kod Trebije u Drugom punskom ratu kartaginski vojskovođa Hanibal je naneo težak poraz rimskoj vojsci.
■ 1398. - Tatarski vojskovođa Timur Lenk zauzeo je indijski grad Delhi.
■ 1398. - Kublaj kan je promenio naziv svog carstva u Juan, označivši zvanični početak dinastije Juan u Kini i Mongoliji.
■ 1626. - Rođena je je švedska kraljica Kristina Augusta, koja je 1644. okončala rat s Danskom i 1648. Tridesetogodišnji rat, učinivši Švedsku velikom silom, a Baltik 'švedskim morem'. Kraljica je postala 1632, u osmoj godini života, a krunisana je 12 godina kasnije. Na dvoru je okupljala učene ljude i bila je mecena nekolicini naučnika i umetnika, među kojima se nalazio i Rene Dekart. Prinuđena je da abdicira 1654. zbog tajnog prelaska u rimokatolicizam. Ostatak života provela je putujući po Evropi, da bi se na kraju nastanila u Rimu, gde je i umrla.
■ 1642. - Abel Tasman je postao prvi Evropljanin koji je doplovio do Novog Zelanda.
■ 1644. - Kada je postala punoletna, stupila je na presto švedska kraljica Kristina Augusta, koja je odmah potom okončala rat s Danskom, a 1648. i Tridesetogodišnji rat koji je Švedsku učinio velikom silom na Baltiku. Bila je jedna od najobrazovanijih žena svog vremena i na dvoru je okupljala učene ljude, uključujući francuskog filozofa, matematičara i fizičara Rene Dekarta. Abdicirala je 1654. kad je otkriveno da je tajno prešla u rimokatoličku vjeru, tada zabranjenu u Švedskoj.
■ 1709. - Rođena je je ruska carica Jelisaveta Petrovna Romanov, kćerka Petra Velikog. Njena vladavina, od 1741. do 1762. nije obeležena teritorijalnim širenjem Rusije što je bilo karakteristično za njenog oca, kao i za Katarinu Veliku, koja je na presto došla nekoliko meseci nakon Jelisavetine smrti.
■ 1737. - Preminuo je Antonio Stradivari, najveći italijanski majstor u izradi violina i drugih gudačkih instrumenata koji je do sada najviše cenjen u svetu. Rođen je 1644. godine i živeo je u Kremoni. Bio je učenik slavnog Nikola Amatija.
■ 1777. - U SAD je proslavljen prvi Dan zahvalnosti, čime je proslavljena nedavna američka pobeda nad britanskim generalom Džonom Bergojnom u bici kod Saratoge u oktobru.
■ 1787. - Nju Džerzi je postao treća američka država koja je ratifikovala ustav SAD.
■ 1796. - 'Baltimore Monitor' su prve američke novine koje su počele da izlaze i nedeljom.
■ 1803. - Umro je nemački pisac, istoričar, filozof i protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder, koji je delom 'Ideje o filozofiji istorije čovečanstva' znatno uticao na mladog Johana Volfganga Getea, književni pokret 'Šturm und drang' i uopšte nemački romantizam. Kao filozof pokušao je da izmiri materijalizam Baruha Spinoze sa idealizmom Vilhelma Lajbnica i bio je protivnik formalizma Imanuela Kanta. Jedno od njegovih glavnih dela je zbirka narodnih pesama 'Glasovi naroda u pesmama' u kojoj su i četiri srpske pesme, uključujući 'Hasanaginicu' u Geteovom prevodu. Bitno je doprineo popularisanju Srba, odnosno Slovena uopšte, u intelektualnim krugovima Zapada.
■ 1856. - Rođen je engleski fizičar Džozef Džon Tomson, predsednik Kraljevskog društva u Londonu, profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je 1897. elektron, takođe atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.
■ 1863. - Rođen je austrougarski prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand, čije je ubistvo u Sarajevu 1914. Austro-Ugarska iskoristila kao izgovor za napad na Srbiju, započevši tako Prvi svetski rat. Bio je vrhovni inspektor austrougarske kopnene vojske i mornarice i nosilac ideje širenja Austro-Ugarske zaposedanjem Srbije. Bio je izraziti pristalica rimokatoličkog ekskluzivizma. Posle velikih demonstrativnih vojnih manevara u Bosni, provokativno je izabrao srpski nacionalni praznik Vidovdan za posetu Sarajevu, što se završilo njegovom pogibijom.
■ 1865. - Ratifikacijom 13. ustavnog amandmana u SAD je ukinuto ropstvo. Međutim, proteklo je mnogo godina dok to nije ostvareno u praksi.
■ 1878. - Rođen je Josif Visarionovič Džugašvili Staljin, sovjetski političar i državnik.
■ 1879. - Rođen je švajcarski slikar Paul Kle, koji je s Valerijem Kandinskim i Francom Markom začeo apstraktno slikarstvo i osnovao grupu 'Plavi jahač'. Njegova dela čudesne mašte i bogate invencije odlikuju osećajnost i poetičnost i otvorila su nove puteve savremenog slikarstva. Napisao je knjigu 'Pedagoška beležnica' i dnevnik 'Otisci polusna'.
■ 1903. - Američko-panamskim ugovorom zona Panamskog kanala je stavljena pod kontrolu SAD uz godišnju rentu.
■ 1910. - Utemeljeno je Hrvatsko novinarsko društvo, neovisna udruga profesionalnih novinara sa sedištem u Zagrebu i jedno je od najstarijih profesionalnih udruženja u Hrvatskoj.
■ 1911. - Rođen je francuski filmski režiser Žil Dasen, koji je u filmove kriminalističkog žanra unosio elemente društvenog angažmana. Početkom pedesetih godina XX veka je u vreme makartističke desničarske histerije optužen za antiameričku delatnost i onemogućen da radi u SAD, posle čega je otišao u Evropu i snimao filmove naizmenično u Francuskoj i Grčkoj. Filmovi: 'Naci agent', 'Brutalna snaga', 'Goli grad', 'Rififi', 'Onaj koji mora da umre', 'Zakon', 'Nikad nedeljom', 'Fedra'.
■ 1913. - Rođen je nemački državnik Vili Brant, pravo ime bilo mu je Herbert Ernst Karl Fram, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971. Bio je kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974. kad je podneo ostavku pošto je otkriveno da je jedan od njegovih bliskih saradnika istočnonemački špijun. Posle dolaska nacista na vlast 1933. emigrirao je, i u Drugom svetskom ratu borio se u pokretu otpora u Norveškoj. Vrativši se u zemlju posle rata ubrzo je izbio u prvi plan u Socijaldemokratskoj partiji, a 1957. izabran je za gradonačelnika Zapadnog Berlina, ostavši na tom položaju do 1966. U koalicionoj vladi demohrišćanina Kurta Kizingera bio je vicekancelar i šef diplomatije. Posle izbora 1969. kao šef Socijaldemokratske stranke formirao je koalicionu vladu s liberalima.
■ 1916. - Završena je bitka kod Verdena, grada u severoistočnoj Francuskoj. U prvom svetskom ratu Verden je bio važna tačka za vezu između centralnog i istočnog dela Zapadnog fronta. Od 21. februara 1916. Nemci su radi proboja vršili ofanzivu masovnim snagama i artiljerijom sve do početka bitke na Somi 1. jula, ali bez rezultata. Kontraofanzivom do polovine novembra Francuzi su povratili izgubljeni teren. To su bile najmasovnije i najkrvavije borbe u Prvom svetskom ratu. Francuzi su kroz Verden proveli 66 divizija od ukupno 95, a Nemci 45 od ukupno 125 koliko su imali na Zapadnom frontu. Francuzi su izgubili 350.000, a Nemaci 335.000 ljudi.
■ 1925. - Rođen je Zdravko Randić, filmski reditelj, koji je ostavio dubok trag u istoriji srpske kinematografije. Karijeru je započeo 1953. kao asistent režije u filmu 'Daleko je sunce'. Debitovao je filmom 'Cipelice na asfaltu' 1956. a svoje najznačajnije filmove 'Opklada' i 'Tragovi crne devojke' snimio je sedamdesetih 20. veka, po scenarijima Živojina Pavlovića i Aleksandra Tišme. Drugi filmovi: 'Zemljaci', 'Leptirov oblak'.
■ 1935. - Edvard Beneš je izabran za predsednika Čehoslovačke, četiri dana posle ostavke prvog šefa te države Tomaša Masarika.
■ 1940. - Vođa nacističke Nemačke Adolf Hitler naredio je u Drugom svetskom ratu generalštabu nemačke armije da pripremi invaziju na Rusiju prema tajnom planu pod šifrom 'Operacija Barbarosa'.
■ 1943. - Rođen je Kit Ričards, gitarist Rolling Stonesa.
■ 1946. - Rođen je Stiven Spilberg, američki filmski reditelj, producent, trostruki dobitnik Oscara i najuspešniji redatelj svih vremena prema prihodu na blagajnama. Filmovi su mu: 'Teksas ekspres', 'Ajkula', 'Bliski susret treće vrste', filmovi o Indijana Džonsu, 'E. T. vanzemaljac', 'Park iz doba Jure', 'Šindlerova lista' ...
■ 1948. - Holandija obnovila ofanzivu u bivšoj koloniji Indoneziji, koja je proglasila nezavisnost 1945. i zarobila vladu Ahmeda Sukarna, prekršivši sporazum kojim je 1946. priznala njegovu vladu. Sukarno i još desetak vođa su oterani u progonstvo, ali je pod pritiskom Pokreta otpora i svetskog javnog mnjenja Holandija sporazumom u Hagu 1949. bezuslovno priznala suverenitet Indonezije.
■ 1956. - Japan je primljen u Organizaciju Ujedinjenih nacija.
■ 1961. - Indijska armija ušla je u Gou, na zapadnoj obali indijskog potkontinta, središte portugalske kolonijalne Indije, sastavljene od nekoliko enklava. Goa je bila portugalski posed od samog početka 16 veka.
■ 1961. - Igrač Filadelfije, Vil Čembrlen, postigao je u utakmici protiva Los Anđelesa rekordnih 78 poena.
■ 1964. - Prvi put je prikazan crtani film o Pink Panteru.
■ 1970. - U Italiji je stupio na snagu zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju rimokatoličke crkve.
■ 1970. - Treća runda konzultacija o pitanju ograničenja naoružanja SALT II nije dala nikakav pozitivan rezultat.
■ 1972. - SAD su u Vijetnamskom ratu počele masovno bombardovanje glavnog grada Hanoja koje je trajalo neprekidno 12 dana i noći.
■ 1972. - Stenli Beret je probio zvučni zid na zemlji, vozeći automobil na raketni pogon brzinom većom od 1000 km/h na pisti u Kaliforniji.
■ 1980. - Umro je sovjetski državnik Aleksej Nikolajevič Kosigin, predsednik vlade Sovjetskog Saveza. U Crvenu armiju stupio je 1918. kao dobrovoljac, u 15. godini, a u vreme najžešćih čistki između 1935. i 1938. napredovao je od predradnika do direktora tekstilne fabrike i gradonačelnika Lenjingrada, posle čega je nastavio da se uspinje ka vrhu vlasti. Od 1940. do 1953. bio je potpredsedenik Saveta narodnih komesara, odnosno Ministarskog saveta, a 1960. prvi potpredsednik. Od 1964, posle pada s vlasti Nikite Hruščova, obavljao je dužnost predsednika Ministarskog saveta.
■ 1987. - Pojavila se prva verzija programskog jezika Perl.
■ 1989. - Evropska ekonomska zajednica i Sovjetski Savez su potpisali sporazum o trgovini i ekonomskoj saradnji.
■ 1991. - Vođa partije Inkata Mangosutu Butelezi, rival lidera Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mendele, saopštio je da se povlači iz pregovora o okončanju aparthejda u Južnoj Africi.
■ 1995. - U Bonu je održana konferencija predstavnika 31 zemlje i više međunarodnih organizacija o razoružanju i uspostavljanju međusobnog poverenja zaraćenih strana u Bosni i Hercegovini.
■ 1995. - U nesreći zairskog putničkog avona, koji se srušio na severu Angole, poginula je 141 osoba, putnici i članovi posade.
■ 1999. - Predsednica Šri Lanke Čandrika Kumaratunga povređena je u eksploziji bombe u kojoj je poginulo 33 i ranjeno 137 ljudi. Vlasti u Kolombu optužile tamilske separatiste za podmetanje bombe.
■ 2000. - U Briselu su obnovljeni pregovori o sukcesiji bivše SFR Jugoslavije, nakon što su nove jugoslovenske vlasti odustale od stava da je SR Jugoslavija jedini naslednik bivše države, koji je tvrdo zastupao bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević. Pregovori su uspešno završeni u maju 2001.
■ 2001. - Konstituisan Međunarodni savjet za saradnju BiH i SRJ. Visoku delegaciju iz SRJ predvodio predsednik Vojislav Koštunica.
■ 2001. - Umro je francuski pevač Žilber Beko, šansonjer koji je tokom pola veka komponovao više od 400 pesama, uključujući čuvenu 'Natali'. Njegov hit 'A sada' doživeo je veliki uspeh u engleskoj verziji u interpretaciji Frenka Sinatre i Barbre Strejsend.
■ 2005. - Na predsedničkim izborima u Boliviji pobedio je Evo Morales i, kao pripadnik indijanskog naroda Ajmara, postao je prvi starosedelački predsednik u modernoj izbornoj istoriji Latinske Amerike.
■ 2006. - Umro je Džo Barbera, koautor sa Bilom Hanom crtanih filmova kao što su Tom i Džeri, porodica Kremenko, Štrumfovi i Skubi Du. Barbera je prvi uspeh doživeo sa crtanim filmovima o Tomu i Džeriju. Dvojica stvaralaca započela su saradnju 30-ih, uspeh i popularnost stekli su 60-ih.
■ 2007. - Ukrajinski parlament izabrao Juliju Timošenko za premijera.
■ 2008. - Umro je Mark Felt, agent američkog FBI, 'duboko grlo' čuvene afere Votergejt. Felt, bivši zamenik direktora američkog Federalnog istražnog biroa, odavao je novinarima 'Vašington posta' Bobu Vudvordu i Karlu Bernstinu informacije i pružao smernice o detaljima operacije prisluškivanja vođene iz kabineta tadašnjeg predsednika SAD republikanca Ričarda Niksona. Istraga je ustanovila da je predsednik Nikson znao za prisluškivanje Demokrata, pa se čitava afera okončala njegovom ostavkom.
■ 2009. - Umro je Oskar Danon, kompozitor, dirigent i posleratni osnivač Beogradske filharmonije i Opere i Baleta Narodnog pozorišta. Dobitnik je brojnih međunarodnih i domaćih priznanja za umetnički rad i uspeh.
■ 2011. - Umro je Vaclav Havel, bivši predsednik Češke i nekadašnji disident. Bio je angažovani literata, jedna od ključnih ličnosti tokom takozvane Plišane revolucije 1989. i aktivan učesnik u pokretu Praško proleće 1968. Zagovarao je bombardovanje Srba devedesetih godina XX veka u više navrata.
■ 2014. – U Beogradu je otvoren za saobraćaj Pupinov most koji spaja Zemun i Borču, i omogućava izmeštanje teretnog sabraćaja iz centra grada.To je drugi beogradski most na Dunavu, a prvi, Pančevački, izgrađen je 1935. godine.
■ 2014. - Preminula je Virna Lisi, italijanska glumica. Bila je poznata glumica u Italiji pre nego što su je 'otkrili' holivudski producenti koji su sredinom šezdesetih tražili novu Merlin Monro. Sa Džekom Lemonom je 1965. snimila film 'Kako da ubijete suprugu' a potom sa Tonijem Kertisom 'Nećeš moju ženu' i Frenkom Sinatrom 'Napad na kraljicu'. Ipak odbijala je slobodnije uloge i vratila se u Evropu posle samo tri godine rada za Paramount. Njen film 'Ptice, pčele i Italijani' dobio je Zlatnu palmu u Kanu 1966. Upamćena je i po ulozi Katarine Mediči u filmu 'Kraljica Margo' koja joj je 1994. donela francuskog Cezara i nagradu za najbolju glumicu u Kanu.
■ 2015. - U Britaniji je zatvoren poslednji dubinski kop rudnika uglja 'Kelingli Kolieri', što je doživljeno kao kraj jedne ere. Kompanija Ju Kej Koal (UK Coal) zatvorila je rudnik u Severnom Jorkširu zbog nekonkurentnosti na globalnom tržištu. Tradicionalno, industrija uglja bila je nosilac privrede Britanije i zapošljavala je 1,2 miliona radnika u skoro 3.000 rudnika.
■ 2016. - Umrla je Za Za Gabor, američka glumica. Rođena je 1917. u Budimpešti kao Sari Gabor, godine 1936. pobedila na je izboru za Mis Mađarske, a pet godina potom odlazi u Ameriku gde započinje filmsku karijeru. Proslavili su je filmovi 'Mulen Ruž', 'Lili', 'Dodir zla', 'Priča o tri ljubavi'.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1398. - Kublaj kan je promenio naziv svog carstva u Juan, označivši zvanični početak dinastije Juan u Kini i Mongoliji.
■ 1626. - Rođena je je švedska kraljica Kristina Augusta, koja je 1644. okončala rat s Danskom i 1648. Tridesetogodišnji rat, učinivši Švedsku velikom silom, a Baltik 'švedskim morem'. Kraljica je postala 1632, u osmoj godini života, a krunisana je 12 godina kasnije. Na dvoru je okupljala učene ljude i bila je mecena nekolicini naučnika i umetnika, među kojima se nalazio i Rene Dekart. Prinuđena je da abdicira 1654. zbog tajnog prelaska u rimokatolicizam. Ostatak života provela je putujući po Evropi, da bi se na kraju nastanila u Rimu, gde je i umrla.
■ 1642. - Abel Tasman je postao prvi Evropljanin koji je doplovio do Novog Zelanda.
■ 1644. - Kada je postala punoletna, stupila je na presto švedska kraljica Kristina Augusta, koja je odmah potom okončala rat s Danskom, a 1648. i Tridesetogodišnji rat koji je Švedsku učinio velikom silom na Baltiku. Bila je jedna od najobrazovanijih žena svog vremena i na dvoru je okupljala učene ljude, uključujući francuskog filozofa, matematičara i fizičara Rene Dekarta. Abdicirala je 1654. kad je otkriveno da je tajno prešla u rimokatoličku vjeru, tada zabranjenu u Švedskoj.
■ 1709. - Rođena je je ruska carica Jelisaveta Petrovna Romanov, kćerka Petra Velikog. Njena vladavina, od 1741. do 1762. nije obeležena teritorijalnim širenjem Rusije što je bilo karakteristično za njenog oca, kao i za Katarinu Veliku, koja je na presto došla nekoliko meseci nakon Jelisavetine smrti.
■ 1737. - Preminuo je Antonio Stradivari, najveći italijanski majstor u izradi violina i drugih gudačkih instrumenata koji je do sada najviše cenjen u svetu. Rođen je 1644. godine i živeo je u Kremoni. Bio je učenik slavnog Nikola Amatija.
■ 1777. - U SAD je proslavljen prvi Dan zahvalnosti, čime je proslavljena nedavna američka pobeda nad britanskim generalom Džonom Bergojnom u bici kod Saratoge u oktobru.
■ 1787. - Nju Džerzi je postao treća američka država koja je ratifikovala ustav SAD.
■ 1796. - 'Baltimore Monitor' su prve američke novine koje su počele da izlaze i nedeljom.
■ 1803. - Umro je nemački pisac, istoričar, filozof i protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder, koji je delom 'Ideje o filozofiji istorije čovečanstva' znatno uticao na mladog Johana Volfganga Getea, književni pokret 'Šturm und drang' i uopšte nemački romantizam. Kao filozof pokušao je da izmiri materijalizam Baruha Spinoze sa idealizmom Vilhelma Lajbnica i bio je protivnik formalizma Imanuela Kanta. Jedno od njegovih glavnih dela je zbirka narodnih pesama 'Glasovi naroda u pesmama' u kojoj su i četiri srpske pesme, uključujući 'Hasanaginicu' u Geteovom prevodu. Bitno je doprineo popularisanju Srba, odnosno Slovena uopšte, u intelektualnim krugovima Zapada.
■ 1856. - Rođen je engleski fizičar Džozef Džon Tomson, predsednik Kraljevskog društva u Londonu, profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je 1897. elektron, takođe atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.
■ 1863. - Rođen je austrougarski prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand, čije je ubistvo u Sarajevu 1914. Austro-Ugarska iskoristila kao izgovor za napad na Srbiju, započevši tako Prvi svetski rat. Bio je vrhovni inspektor austrougarske kopnene vojske i mornarice i nosilac ideje širenja Austro-Ugarske zaposedanjem Srbije. Bio je izraziti pristalica rimokatoličkog ekskluzivizma. Posle velikih demonstrativnih vojnih manevara u Bosni, provokativno je izabrao srpski nacionalni praznik Vidovdan za posetu Sarajevu, što se završilo njegovom pogibijom.
■ 1865. - Ratifikacijom 13. ustavnog amandmana u SAD je ukinuto ropstvo. Međutim, proteklo je mnogo godina dok to nije ostvareno u praksi.
■ 1878. - Rođen je Josif Visarionovič Džugašvili Staljin, sovjetski političar i državnik.
■ 1879. - Rođen je švajcarski slikar Paul Kle, koji je s Valerijem Kandinskim i Francom Markom začeo apstraktno slikarstvo i osnovao grupu 'Plavi jahač'. Njegova dela čudesne mašte i bogate invencije odlikuju osećajnost i poetičnost i otvorila su nove puteve savremenog slikarstva. Napisao je knjigu 'Pedagoška beležnica' i dnevnik 'Otisci polusna'.
■ 1903. - Američko-panamskim ugovorom zona Panamskog kanala je stavljena pod kontrolu SAD uz godišnju rentu.
■ 1910. - Utemeljeno je Hrvatsko novinarsko društvo, neovisna udruga profesionalnih novinara sa sedištem u Zagrebu i jedno je od najstarijih profesionalnih udruženja u Hrvatskoj.
■ 1911. - Rođen je francuski filmski režiser Žil Dasen, koji je u filmove kriminalističkog žanra unosio elemente društvenog angažmana. Početkom pedesetih godina XX veka je u vreme makartističke desničarske histerije optužen za antiameričku delatnost i onemogućen da radi u SAD, posle čega je otišao u Evropu i snimao filmove naizmenično u Francuskoj i Grčkoj. Filmovi: 'Naci agent', 'Brutalna snaga', 'Goli grad', 'Rififi', 'Onaj koji mora da umre', 'Zakon', 'Nikad nedeljom', 'Fedra'.
■ 1913. - Rođen je nemački državnik Vili Brant, pravo ime bilo mu je Herbert Ernst Karl Fram, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971. Bio je kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974. kad je podneo ostavku pošto je otkriveno da je jedan od njegovih bliskih saradnika istočnonemački špijun. Posle dolaska nacista na vlast 1933. emigrirao je, i u Drugom svetskom ratu borio se u pokretu otpora u Norveškoj. Vrativši se u zemlju posle rata ubrzo je izbio u prvi plan u Socijaldemokratskoj partiji, a 1957. izabran je za gradonačelnika Zapadnog Berlina, ostavši na tom položaju do 1966. U koalicionoj vladi demohrišćanina Kurta Kizingera bio je vicekancelar i šef diplomatije. Posle izbora 1969. kao šef Socijaldemokratske stranke formirao je koalicionu vladu s liberalima.
■ 1925. - Rođen je Zdravko Randić, filmski reditelj, koji je ostavio dubok trag u istoriji srpske kinematografije. Karijeru je započeo 1953. kao asistent režije u filmu 'Daleko je sunce'. Debitovao je filmom 'Cipelice na asfaltu' 1956. a svoje najznačajnije filmove 'Opklada' i 'Tragovi crne devojke' snimio je sedamdesetih 20. veka, po scenarijima Živojina Pavlovića i Aleksandra Tišme. Drugi filmovi: 'Zemljaci', 'Leptirov oblak'.
■ 1935. - Edvard Beneš je izabran za predsednika Čehoslovačke, četiri dana posle ostavke prvog šefa te države Tomaša Masarika.
■ 1940. - Vođa nacističke Nemačke Adolf Hitler naredio je u Drugom svetskom ratu generalštabu nemačke armije da pripremi invaziju na Rusiju prema tajnom planu pod šifrom 'Operacija Barbarosa'.
■ 1943. - Rođen je Kit Ričards, gitarist Rolling Stonesa.
■ 1946. - Rođen je Stiven Spilberg, američki filmski reditelj, producent, trostruki dobitnik Oscara i najuspešniji redatelj svih vremena prema prihodu na blagajnama. Filmovi su mu: 'Teksas ekspres', 'Ajkula', 'Bliski susret treće vrste', filmovi o Indijana Džonsu, 'E. T. vanzemaljac', 'Park iz doba Jure', 'Šindlerova lista' ...
■ 1948. - Holandija obnovila ofanzivu u bivšoj koloniji Indoneziji, koja je proglasila nezavisnost 1945. i zarobila vladu Ahmeda Sukarna, prekršivši sporazum kojim je 1946. priznala njegovu vladu. Sukarno i još desetak vođa su oterani u progonstvo, ali je pod pritiskom Pokreta otpora i svetskog javnog mnjenja Holandija sporazumom u Hagu 1949. bezuslovno priznala suverenitet Indonezije.
■ 1956. - Japan je primljen u Organizaciju Ujedinjenih nacija.
■ 1961. - Indijska armija ušla je u Gou, na zapadnoj obali indijskog potkontinta, središte portugalske kolonijalne Indije, sastavljene od nekoliko enklava. Goa je bila portugalski posed od samog početka 16 veka.
■ 1961. - Igrač Filadelfije, Vil Čembrlen, postigao je u utakmici protiva Los Anđelesa rekordnih 78 poena.
■ 1964. - Prvi put je prikazan crtani film o Pink Panteru.
■ 1970. - U Italiji je stupio na snagu zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju rimokatoličke crkve.
■ 1970. - Treća runda konzultacija o pitanju ograničenja naoružanja SALT II nije dala nikakav pozitivan rezultat.
■ 1972. - SAD su u Vijetnamskom ratu počele masovno bombardovanje glavnog grada Hanoja koje je trajalo neprekidno 12 dana i noći.
■ 1972. - Stenli Beret je probio zvučni zid na zemlji, vozeći automobil na raketni pogon brzinom većom od 1000 km/h na pisti u Kaliforniji.
■ 1980. - Umro je sovjetski državnik Aleksej Nikolajevič Kosigin, predsednik vlade Sovjetskog Saveza. U Crvenu armiju stupio je 1918. kao dobrovoljac, u 15. godini, a u vreme najžešćih čistki između 1935. i 1938. napredovao je od predradnika do direktora tekstilne fabrike i gradonačelnika Lenjingrada, posle čega je nastavio da se uspinje ka vrhu vlasti. Od 1940. do 1953. bio je potpredsedenik Saveta narodnih komesara, odnosno Ministarskog saveta, a 1960. prvi potpredsednik. Od 1964, posle pada s vlasti Nikite Hruščova, obavljao je dužnost predsednika Ministarskog saveta.
■ 1987. - Pojavila se prva verzija programskog jezika Perl.
■ 1989. - Evropska ekonomska zajednica i Sovjetski Savez su potpisali sporazum o trgovini i ekonomskoj saradnji.
■ 1991. - Vođa partije Inkata Mangosutu Butelezi, rival lidera Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mendele, saopštio je da se povlači iz pregovora o okončanju aparthejda u Južnoj Africi.
■ 1995. - U Bonu je održana konferencija predstavnika 31 zemlje i više međunarodnih organizacija o razoružanju i uspostavljanju međusobnog poverenja zaraćenih strana u Bosni i Hercegovini.
■ 1995. - U nesreći zairskog putničkog avona, koji se srušio na severu Angole, poginula je 141 osoba, putnici i članovi posade.
■ 1999. - Predsednica Šri Lanke Čandrika Kumaratunga povređena je u eksploziji bombe u kojoj je poginulo 33 i ranjeno 137 ljudi. Vlasti u Kolombu optužile tamilske separatiste za podmetanje bombe.
■ 2000. - U Briselu su obnovljeni pregovori o sukcesiji bivše SFR Jugoslavije, nakon što su nove jugoslovenske vlasti odustale od stava da je SR Jugoslavija jedini naslednik bivše države, koji je tvrdo zastupao bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević. Pregovori su uspešno završeni u maju 2001.
■ 2001. - Konstituisan Međunarodni savjet za saradnju BiH i SRJ. Visoku delegaciju iz SRJ predvodio predsednik Vojislav Koštunica.
■ 2001. - Umro je francuski pevač Žilber Beko, šansonjer koji je tokom pola veka komponovao više od 400 pesama, uključujući čuvenu 'Natali'. Njegov hit 'A sada' doživeo je veliki uspeh u engleskoj verziji u interpretaciji Frenka Sinatre i Barbre Strejsend.
■ 2005. - Na predsedničkim izborima u Boliviji pobedio je Evo Morales i, kao pripadnik indijanskog naroda Ajmara, postao je prvi starosedelački predsednik u modernoj izbornoj istoriji Latinske Amerike.
■ 2006. - Umro je Džo Barbera, koautor sa Bilom Hanom crtanih filmova kao što su Tom i Džeri, porodica Kremenko, Štrumfovi i Skubi Du. Barbera je prvi uspeh doživeo sa crtanim filmovima o Tomu i Džeriju. Dvojica stvaralaca započela su saradnju 30-ih, uspeh i popularnost stekli su 60-ih.
■ 2007. - Ukrajinski parlament izabrao Juliju Timošenko za premijera.
■ 2008. - Umro je Mark Felt, agent američkog FBI, 'duboko grlo' čuvene afere Votergejt. Felt, bivši zamenik direktora američkog Federalnog istražnog biroa, odavao je novinarima 'Vašington posta' Bobu Vudvordu i Karlu Bernstinu informacije i pružao smernice o detaljima operacije prisluškivanja vođene iz kabineta tadašnjeg predsednika SAD republikanca Ričarda Niksona. Istraga je ustanovila da je predsednik Nikson znao za prisluškivanje Demokrata, pa se čitava afera okončala njegovom ostavkom.
■ 2009. - Umro je Oskar Danon, kompozitor, dirigent i posleratni osnivač Beogradske filharmonije i Opere i Baleta Narodnog pozorišta. Dobitnik je brojnih međunarodnih i domaćih priznanja za umetnički rad i uspeh.
■ 2011. - Umro je Vaclav Havel, bivši predsednik Češke i nekadašnji disident. Bio je angažovani literata, jedna od ključnih ličnosti tokom takozvane Plišane revolucije 1989. i aktivan učesnik u pokretu Praško proleće 1968. Zagovarao je bombardovanje Srba devedesetih godina XX veka u više navrata.
■ 2014. – U Beogradu je otvoren za saobraćaj Pupinov most koji spaja Zemun i Borču, i omogućava izmeštanje teretnog sabraćaja iz centra grada.To je drugi beogradski most na Dunavu, a prvi, Pančevački, izgrađen je 1935. godine.
■ 2014. - Preminula je Virna Lisi, italijanska glumica. Bila je poznata glumica u Italiji pre nego što su je 'otkrili' holivudski producenti koji su sredinom šezdesetih tražili novu Merlin Monro. Sa Džekom Lemonom je 1965. snimila film 'Kako da ubijete suprugu' a potom sa Tonijem Kertisom 'Nećeš moju ženu' i Frenkom Sinatrom 'Napad na kraljicu'. Ipak odbijala je slobodnije uloge i vratila se u Evropu posle samo tri godine rada za Paramount. Njen film 'Ptice, pčele i Italijani' dobio je Zlatnu palmu u Kanu 1966. Upamćena je i po ulozi Katarine Mediči u filmu 'Kraljica Margo' koja joj je 1994. donela francuskog Cezara i nagradu za najbolju glumicu u Kanu.
■ 2015. - U Britaniji je zatvoren poslednji dubinski kop rudnika uglja 'Kelingli Kolieri', što je doživljeno kao kraj jedne ere. Kompanija Ju Kej Koal (UK Coal) zatvorila je rudnik u Severnom Jorkširu zbog nekonkurentnosti na globalnom tržištu. Tradicionalno, industrija uglja bila je nosilac privrede Britanije i zapošljavala je 1,2 miliona radnika u skoro 3.000 rudnika.
■ 2016. - Umrla je Za Za Gabor, američka glumica. Rođena je 1917. u Budimpešti kao Sari Gabor, godine 1936. pobedila na je izboru za Mis Mađarske, a pet godina potom odlazi u Ameriku gde započinje filmsku karijeru. Proslavili su je filmovi 'Mulen Ruž', 'Lili', 'Dodir zla', 'Priča o tri ljubavi'.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
