Ponuda Tema

Desilo Se u Ovaj Dan - 14. Decembar

   Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 14. decembra! Šta se sve nekada dešavalo četrnaestog decembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
1503. - Rođen je francuski astrolog Mišel de Notr-Dam, poznat kao Nostradamus, najpoznatiji prorok u istoriji, autor knjige 'Proročanstva' (1555). Bio je lični lekar francuskog kralja Šarla IX i dvorski astrolog Katarine Mediči.

1546. - Rođen je Tiho Brahe, danski astronom. Podigao je čuvenu opservatoriju 'Uranijenburg' na ostrvu Hven i gotovo dve decenije osmatrao planete, posebno Mars. Otkrio je novu zvezdu u sazvježđu Kasiopeje.

1788. - Umro je nemački kompozitor, čembalista i dirigent Karl Filip Emanuel Bah, čije su klavirske sonate preteča klasičnih, sin i učenik Johana Sebastijana Baha. Bio je pristalica 'osećajnog stila', dramskog patosa s obiljem ukrasa. Dela su mu: dvadesetak simfonija, oko 60 koncerata za klavir, kamerna muzika, sonate za klavir, kantate, crkvene kompozicije.

1799. - Umro je Džordž Vašington, američki nacionalni junak i prvi predsednik SAD (1789-1797). Poreklom iz imućne farmerske porodice, izabran je za glavnokomandujućeg vojske kolonista u ratu za oslobođenje i nezavisnost od Engleske. Stekao je velike zasluge u organizovanju nacionalne armije i njenim pobedonosnim borbama, kao i u donošenju Ustava 1787. godine i učvršćivanju jedinstva kolonija koje je dovelo do stvaranja Sjedinjenih Američkih Država.

1822. - U Veroni završen Kongres Svete Alijanse na kojem je odlučeno o intervenciji protiv građanske revolucije u Španiji. Pomoć Grčkoj u borbi za oslobođenje od Turske nije izglasana.

1900. - Nemački fizičar Maks Plank objavio 'Kvantnu teoriju', prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanata, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.

1901. - U Londonu je održan prvi turnir u stonom tenisu.

1911. - Norveški istraživač Ruald Amundsen postao prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši engleskog polarnog istraživača Roberta Skota, koji je na Južni pol stigao 18.1.1912.

1913. - Grčko sredozemno ostrvo Krit posle balkanskih ratova zvanično postalo dio Grčke.

1914 - Kolubarska bitka vođena je krajem 1914. godine na frontu dužem od 200 kilometara. Predstavlja najvažniju bitku između Srbije i Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu. Iako je ceo svet očekivao kapitulaciju Srbije, Prva armija kojom je komandovao general Živojin Mišić izvela je uspešnu protivofanzivu protiv brojnije i bolje opremljene Austrougarske vojske. Značaj bitke ogleda se u tome što Austro-Ugarska nije uspela da uništi Kraljevinu Srbiju, pa su zato Centralne sile morale da se bore na tri fronta.

1916. - Danci su glasali da se Zapadna Indija koja je pripadala Danskoj proda SAD za 25 miliona dolara.

1918. - U Lisabonu ubijen predsednik Portugalije Sidonio Paeš.

1918. - U Velikoj Britaniji prvi put na izborima glasale žene i dobile pravo da se kandiduju za Parlament. Prva žena koja je izabrana bila grofica Markievič, irski nacionalista, ali nije mogla da zauzme svoje mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.

1919. - U Zagrebu osnovan Jugoslavenski olimpijski odbor.

1927. - Velika Britanija priznala nezavisnost Iraka i podržala prem te zemlje u Ligu naroda.

1935. - Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik podneo ostavku, a na položaj šefa države četiri dana kasnije izabran dotadašnji šef diplomatije Eduard Beneš.

1937. - Japan uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.

1939. - Liga naroda isključila SSSR zbog agresije na Finsku.

1941. - Ustaški poglavnik Ante Pavelić u Drugom svetskom ratu saopštio da je Nezavisna Država Hrvatska objavila rat SAD i Velikoj Britaniji.

1945. - Pod uticajem posleratnih promena u međunarodnom radničkom pokretu, došlo je do stvaranja jedinstvene svetske sindikalne federacije, čime je ASI (Amsterdamska sindikalna internacionala, stvorena 1919.) praktično prestala da postoji.

1950. - Osnovan Komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice.

1950. - Konstituisano je Društvo za nauku i umetnost Crne Gore, preteča Crnogorske akademije nauka i umetnosti.

1959. - Arhiepiskop Makarios III postao prvi predsednik Kipra.

1960. - Potpisana Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Konvencija stupila na snagu u septembru 1961.

1960. - Generalna skupština UN usvojila Deklaraciju o davanju nezavisnosti zemljama pod kolonijalnom upravom i taj datum se obilježava kao Dan dekolonizacije. U Deklaraciji je zapisano da su UN 'uvjerene da postojanje kolonijalizma sprečava razvoj međunarodne ekonomske saradnje i onemogućava socijalni, kulturni i ekonomski razvoj zavisnih naroda' i da je kolonijalizam 'suprotan idealima svetskog mira'.

1960. - Nesreća zadarskoga tankera Petar Zoranić u kojoj su poginule 53 osobe.

1962. - Kenet Kaunda u Severnoj Rodeziji formirao prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.
1969. - Grupa 'Jackson Five' prvi put se pojavila u šou-programu Eda Salivana.

1970. - U Poljskoj je, prilikom demonstracija protiv povećanja cena u Gdanjsku i drugim gradovima, u sukobima s policijom poginulo 20 osoba.

1974. - Umro je američki novinar Volter Lipman, dobitnik dve Pulicerove nagrade za novinarstvo, koji je tokom 60 godina pisanja stekao ugled jednog od najboljih svetskih spoljnopolitičkih komentatora. Njegovu rubriku 'Danas i sutra' objavljivalo je 250 listova u SAD i 25 listova u drugim zemljama. Napisao je više publicističkih dela, uključujući 'Javno mnjenje'.

1977. - U Njujorku je održana premijera kultnog filma 'Groznica subotnje večeri' sa Džonom Travoltom u glavnoj ulozi.

1981. - Izrael anektirao Golansku visoravan koju je oteo od Sirije u ratu 1967.

1984. - Vašington i Havana potpisali prvi sporazum posle 1977, kojim je precizirano da 20.000 Kubanaca godišnje može da dobije dozvolu da se nastani u SAD.

1989 - Umro je ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava i protivnik nuklearnih eksperimenata. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1975.

1989. - Opozicioni lider Patrisio Ajlvin izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabran šef države, socijalista Salvador Aljende, ubijen u vojnom puču 1973, a na vlast je došao general Augusto Pinoče.

1994. - Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera da posreduje u postizanju mira u Bosni i Hercegovini.

1995. - U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Potpise na sporazum stavili predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević. Tim sporazumom BiH podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno snagama NATO.

1997. - Novoizabrani predsednik Irana Mohamed Hatami izjavio da je spreman da obnovi dijalog sa SAD, što je bio prvi takav zvaničan nagovještaj od islamske revolucije u toj zemlji 1979, kada su SAD u Iranu zadobile epitet 'veliki satana'.

1998 - U oružanom napadu maskiranih lica na kafić u centru Peći na Kosovu ubijena su šestorica mladića srpske nacionalnosti.

2001. - Šefovi država i vlada članica EU doneli odluku o formiranju multinacionalnih mirovnih snaga EU radi njihovog upućivanja u Avganistan.

2001. - Pisac nemačkog porekla, britanski akademik Vinfrif Georg Maks Sebald, poginuo u saobraćajnoj nesreći. Poznat po knjigama koje su se uglavnom bazirale na tragičnim događajima u proteklih 200 godina.

2003. - U Iraku u svom skloništu u Tikritu uhapšen svrgnuti irački predsednik Sadam Husein. Potraga za njim trajala skoro devet meseci, od invazije američko-britanskih snaga na Irak.

2004. - Predsednik Francuske Žak Širak otvorio je najviši most na svetu - Milo viadukt, visok 343 metra i dugačak 2,5 kilometara.

2006. - BiH, Srbija i Crna Gora pristupile Partnerstvu za mir.

2006. - Trogodišnja istraga Skotland jarda pokazala da je princeza Dajana 31. avgusta 1997. godine u Parizu stradala u saobraćajnoj nesreći i da nije reč o ubistvu.

2008. - Muntazar al Zejdi, irački novinar je bacio cipelu na američkog predsednika na konferenciji za štampu. U arapskom svetu to se smatra najvećim poniženjem.

2010. - Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) obeležio je 60 godina postojanja. Osnovan 1950. sa 33 zaposlena i budžetom od 300.000 dolara, Komeserijat je imao zadatak da posle Drugog svetskog rata zbrine dva miliona izbeglica. UNHCR je 2010 godine raspolagao budžetom većim od tri milijarde dolara i angažovao je više od 6.000 ljudi koji su se u 110 zemalja brinuli o 21 milion izbeglica.

2013. - Umro je Piter O'Tul, irski pozorišni, filmski i TV glumac, poznat po ulogama u filmovima 'Lorens od Arabije', 'Goodbye Mr Chips', 'The Ruling Class', 'The Stunt Man' i 'My Favourite Year'. Nagradu Oskar za životno delo dobio je 2003. godine.

2013. - Kineska istraživačka svemirska letelica 'Čange-3' sletela je na površinu Meseca, čime je Kina, posle Rusije i SAD, postala treća država koja je uspela da pošalje lunarno vozilo na Mesec. U sastavu letelice je svemirski modul 'Zec od žada', zadužen za tromesečna istraživanja geološke strukture i materija na površini Meseca.

2014. - Vladajuća Liberalno-demoktarska stranka japanskog premijera Šinza Abea osvojila je ubedljivu pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima.

2016 - Bugarska pravnica Ekaterina Trendafilova imenovana je za prvog predsednika Specijalnog suda za Kosovo, sa sedištem u Hagu, koji će suditi za zločine Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

2016 - Ruski predsednik Vladimir Putin četvrtu godinu za redom je prvi na rang listi najmoćnijih ljudi na svetu američkog časopisa Forbes.

   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA