Ostali zanimljivi tekstovi na sajtuDesilo Se u Ovaj Dan - 10. Decembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 10. decembra! Šta se sve nekada dešavalo desetog decembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1508. -
Formirana Kambrejska liga, savez protiv Venecije koji su sklopili papa
Julije II, francuski kralj Luj XII, aragonski kralj Ferdinand II i
rimsko-nemački car Maksimilijan I.
■
1520. - Nemački crkveni reformator Martin Luter u Vitenbergu javno
spalio bulu u kojoj mu je papa Lav X zapretio prokletstvom ako se u
roku od 60 dana ne odrekne jeresi. U januaru 1521. Luter ekskomuniciran
iz rimokatoličke crkve.
■ 1582. - U Francuskoj je počeo da se koristi Gregorijanski kalendar.
■ 1603. - Umro je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert koji je prvi uveo naziv za elektricitet. Njegovo delo 'O magnetima' u kojem iznosi teoriju o Zemlji kao magnetu i magnetskim silama između nebeskih tela (1600), imalo je značajan uticaj na razvoj nauke u XVII veku.
■ 1708. - Savezničke snage su počele opsadu francuskog grad Lil tokom Rata za špansko nasleđe.
■ 1768. - U Londonu je osnovana Kraljevska akademija, a za prvog predsednika je postavljen Džošua Rejnolds.
■ 1810. - Napoleon Bonaparta Francuskoj priključio nemačke gradove Hanover, Bremen, Hamburg, Lauenburg i Libek.
■ 1815. - Rođena je Ada King Lovelace, britanska matematičarka i prvi programer.
■ 1819. - Rođen je italijanski revolucionar Feliče Orsini, jedan od najistaknutijih članova 'Mlade Italije', pokreta za oslobađanje i ujedinjenje italijanskih zemalja. Osnovao je organizaciju 'Italijanska zavera sinova smrti', zbog čega je bio u tamnici od 1843. do 1846. Revolucionarne 1848. učestvovao je u borbama protiv Austrijanaca u Veneciji i Rimu, a 1854. nije uspeo da u Lombardiji pobuni italijanske i mađarske vojnike u sastavu austrijskih okupacionih snaga. Potom je iz tamnice u Mantovi pobegao i otišao u London, a u januaru 1858. pokušao je atentat na francuskog cara Napoleona Trećeg, posle čega je pogubljen. Dela su mu: 'Austrijske tamnice', 'Uspomene i avanture', 'Političke uspomene'.
■ 1822. - Rođen je francuski kompozitor belgijskog porekla Sezar Frank, izvanredan improvizator, orguljaš u pariskim crkvama i profesor na Pariskom konzervatorijumu. S Ektorom Berliozom bio je predstavnik francuskog muzičkog romantizma, obnovitelj francuske simfonije i kamerne muzike. Dela su mu: 'Simfonija de-mol', simfonijske poeme 'Eolides', 'Psyće', 'Les Đins', 'Simfonijske varijacije za klavir i orkestar', sonata za violinu i klavir, klavirski kvintet, kompozicije za orgulje i za klavir.
■ 1830. - Rođena je američka spisateljica Emili Dikinson, najveća američka pesnikinja, za života anonimna - jer je vodila povučen život neudate domaćice i objavila samo četiri pesme. Njenih više od hiljadu pesama, otkrivenih posle smrti 1886, posthumno je objavljeno u šest tomova. Priređivači su ih podelili u četiri kategorije: pesme o prirodi, o vremenu i večnosti, o ljubavi, o životu. Njena poezija prodorne introspektivnosti i snažnog mističnog podteksta, pisana izvanredno preciznim i suptilnim stilom, obiluje samoniklom originalnošću.
■ 1845. - Škotski pronalazač Robert Vilijam Tomson patentirao je svoj izum - pneumatsku gumu.
■ 1848. - Luj Napoleon nadmoćnom većinom od preko četiri miliona glasova dobio izbore za predsednika Francuske. Četiri godine kasnije izveo državni udar i proglasio se carem Napoleonom III.
■ 1851. - Rođen je američki knjižar Melvil Đui koji je 1870. izradio prvu decimalnu klasifikaciju, sistem klasifikacija knjiga koji se primenjuje u bibliotekama u celom svetu.
■ 1868. - Prvi semafori za regulisanje saobraćaja u svetu počeli da rade u Londonu, na trgu ispred zgrade parlamenta Velike Britanije.
■ 1878. - Rođen je srpski socijalista Radovan Dragović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji, jedan od osnivača Srpske socijaldemokratske stranke 1903, čiji je bio sekretar a potom i predsednik do smrti 1906. Obnovio je 1901. 'Beogradsko radničko društvo', osnovano 1896 prvu socijaldemokratsku organizaciju u Srbiji, a od 1900. do 1903. uređivao je listove 'Napred', 'Radnički list', 'Stari radnički list' i 'Radničke novine'.
■ 1879. - Iz Pule je Johan Palisa otkrio veliki tamni asteroid glavnog pojasa, a nazvao ga je 211 Isolda po Izoldi iz legende o Tristanu i Izoldi.
■ 1895. - Osnovano Društvo za unapređenje i ulepšavanje Sokobanje, što se smatra začetkom turizma u Srbiji. Sokobanja, u kojoj su često na odmoru boravili knezovi Miloš i Mihajlo Obrenović, pominje se kao lečilište još u starom Rimu i ranoj Vizantiji.
■ 1896. - Umro je švedski industrijalac Alfred Nobel, koji je bogatstvo stečeno pronalaskom dinamita (1867) uložio u osnivanje zadužbine iz koje će se dodeljivati godišnje nagrade za vanredna dostignuća u raznim oblastima. Nobelove nagrade prvi put su dodeljene 1901. Dodeljuje ih Kraljevska švedska akademija nauka na dan njegove smrti.
■ 1898. - Potpisan Pariski mirovni ugovor kojim je okončan američko-španski rat. Španija se odrekla Kube i Portorika, a za 20 miliona dolara ustupila Amerikancima Filipine i Guam.
■ 1898. - Rođen je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Minhenu, Budimpešti, Zagrebu i Parizu. Pripadao je grupama 'Zemlja', 'Dvanaestorica' i 'Šestorica'. Dobio je Gran pri za slikarstvo na međunarodnoj izložbi u Parizu 1937. i Zlatnu medalju na međunarodnoj izložbi keramike u Pragu 1962.
■ 1901. - Na dan smrti Alfreda Nobela počinje od 1901. godine dodela Nobelovih nagrada za mir, koja je jedina Nobelova nagrada koje se dodele u Oslu. Prvi dobitnik Nobelove nagrade za mir je Henry Dunant.
■ 1902. - Završena je izgradnja Asuanske brane u Egiptu, kojom je regulisan tok Nila.
1904. - Rođen je čehoslovački državnik češkog porekla Antonjin Novotni,
generalni
sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Čehoslovačke od 1953. i šef države od
■ 1957. S funkcija je smenjen početkom 1968, kada su započele reforme nazvane 'Praško proljeće', koje su onemogućene vojnom intervencijom Varšavskog pakta u avgustu 1968.
■ 1909. - Prestala je da izlazi 'Šabačka čivija', jedan od najboljih humorističko-satiričnih listova u Srbiji. Prvi broj pojavio se u septembru 1906.
■ 1926. - Umro je srpski državnik Nikola Pašić, jedan od osnivača Radikalne stranke 1881. i njen vođa, tvorac Vidovdanskog ustava 1921, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao student Ciriškog politehnikuma u Švajcarskoj, prišao je socijalistima i prihvatio ideje Svetozara Markovića i njegovog pokreta protiv apsolutističke vladavine dinastije Obrenović. Po povratku u Srbiju, uređivao je socijalistički list 'Oslobođenje', a 1878. je izabran u parlament, u kojem se kao opozicioni vođa borio protiv autoritarnog monarhističkog režima Milana Obrenovića, zalažući se za uspostavljanje parlamentarne demokratije. Posle gušenja Timočke bune 1883, koju su u zaječarskom kraju podstakli radikali, emigrirao i u odsustvu je osuđen na smrt.
■ 1931. - Niseto Alkala Samora i Tores postao prvi ustavno izabran predsednik Španije.
■ 1936. - Abdicirao britanski kralj Edvard VIII jer nije želeo da se odrekne ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson, kako je to od njega tražio premijer Stenli Boldvin. Posle abdikacije dobio titulu vojvode od Vindzora. Nasledio ga Džordž VI.
■ 1941. - Japanski avioni u Drugom svetskom ratu u Južnokineskom moru potopili britanske ratne brodove 'Ripals' i 'Princ od Velsa', na kojima je poginulo oko 800 ljudi.
■ 1948. - Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o pravima čoveka. Taj datum obeležava se kao Dan ljudskih prava.
■ 1954. - Književni dogovor u Novom Sadu u kojem se za osnovu hrvatskog i srpskog književnog jezika uzima srpsko-hrvatski jezik.
■ 1963. - Zanzibar, britanski protektorat od 1890, stekao nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta. Naredne godine postao republika i s Tanganjikom stvorio novu državu koja je dobila naziv Tanzanija.
■ 1964. - Nobelovu nagradu za mir dobio Amerikanac Martin Luter King, borac za građanska prava crnaca. Ubijen u atentatu u Memfisu četiri godine kasnije.
■ 1967. - Prva komercijalna termonuklearna eksplozija izvršena u Novom Meksiku u SAD radi vađenja prirodnog gasa.
■ 1980. - Milton Obote proglašen za predsednika Ugande, kao prvi afrički šef države koji se vratio na vlast posle zbacivanja vojnim udarom. Vojska ga 1985. drugi put zbacila sa vlasti.
■ 1982. - Dvojica sovjetskih kosmonauta vratila su se na Zemlju posle rekordnih 211 dana provedenih u vasioni u brodu 'Saljut 7'.
■ 1983. - Raul Alfonsin preuzeo dužnost predsednika Argentine kao prvi demokratski izabran šef države posle osmogodišnje vladavine vojne hunte.
■ 1984. - Otkrivena je prva 'planeta' izvan našeg sunčevog sistema.
■ 1987. - Umro je američki violinista porijeklom ruski Jevrejin Jaša Hajfec, jedan od najvećih majstora tog instrumenta u XX veku.
■ 1989. - U Čehoslovačkoj preuzela vlast prva nekomunistička vlada od 1948. i predsednik Gustav Husak je podnio ostavku.
■ 1991. - JNA se povukla iz Zagreba, ali su hrvatske jedinice nastavile napade na vojsku i na područja u kojima su živeli Srbi, što je većina zapadnih zemalja prećutno odobravala.
■ 1996. - Predsednik Južne Afrike Nelson Mandela potpisao Ustav kojim su svi građani, bez obzira na rasu, izjednačeni pred zakonom, kao završni čin u demontiranju sistema aparthejda u toj zemlji.
■ 1998. - Haški tribunal osudio bosanskog Hrvata Antu Furundžiju na 10 godina zatvora zbog mučenja i silovanja zatočenika u bosanskom ratu. To je bila prva presuda kojom je silovanje označeno kao ratni zločin.
■ 2001. - Generalni sekretar UN Kofi Anan dobio Nobelovu nagradu za mir.
■ 2001. - U Prištini je konstituisana Skupština Kosova, prva od dolaska međunarodnih snaga jula 1999. Za predsednika je izabran Albanac Nedžat Daci, a predstavnici Srba Oliver Ivanović i Gojko Savić postali su članovi petočlanog veća Predsedništva Skupštine.
■ 2002. - Bivši američki predsednik Džimi Karter primio je Nobelovu nagradu za mir.
■ 2003. - Šef UNMIK-a Hari Holkeri u Prištini predstavio dokument 'Standardi za Kosovo' čija će primena biti od značaja kod ocenjivanja da li je Kosovo dostiglo standarde demokratskog društva koje međunarodna zajednica traži pre početka rešavanja statusa Kosova. Dokument prihvatio i Savet bezbednosti UN.
■ 2004. - Prvi američki putnički avion, kompanije 'Junajted Erlajns', sleteo je u Vijetnam posle tamošnjeg rata.
■ 2004. - Milanski sud je oslobodio italijanskog premijera Silvija Berluskonija optužbi za korupciju - što je bila pobeda desetogodišnje borbe tog milijardera sa zakonom.
■ 2006. - Umro je bivši čileanski diktator Augusto Pinoče koji je na vlast došao 1973. vojnim pučem, zbacivši marksističkog predsednika Salvadora Aljendea. Za vreme njegove 17-godišnje vladavine ubijeno je oko 3.000 ljudi, a oko 28.000 je bilo mučeno.
■ 2010. - U Oslu je simbolično uručena Nobelova nagrada za mir kineskom disidenti Liu Sjaobou, koji je tada bio na izdržavanju 11-godišnje zatvorske kazne.
■ 2012. - Evropskoj uniji je dodeljena Nobelova nagrada za mir koju je primio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.
■ 2016. - Predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos dobitnik je Nobelove nagrade za mir zbog natojanja da okonča višedecenijski građanski rat u kome je stradalo 220.000, a raseljeno osam miliona Kolumbijaca, tokom najdužeg sukoba na zapadnoj hemisferi.
Najnovije
Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1582. - U Francuskoj je počeo da se koristi Gregorijanski kalendar.
■ 1603. - Umro je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert koji je prvi uveo naziv za elektricitet. Njegovo delo 'O magnetima' u kojem iznosi teoriju o Zemlji kao magnetu i magnetskim silama između nebeskih tela (1600), imalo je značajan uticaj na razvoj nauke u XVII veku.
■ 1708. - Savezničke snage su počele opsadu francuskog grad Lil tokom Rata za špansko nasleđe.
■ 1768. - U Londonu je osnovana Kraljevska akademija, a za prvog predsednika je postavljen Džošua Rejnolds.
■ 1810. - Napoleon Bonaparta Francuskoj priključio nemačke gradove Hanover, Bremen, Hamburg, Lauenburg i Libek.
■ 1815. - Rođena je Ada King Lovelace, britanska matematičarka i prvi programer.
■ 1819. - Rođen je italijanski revolucionar Feliče Orsini, jedan od najistaknutijih članova 'Mlade Italije', pokreta za oslobađanje i ujedinjenje italijanskih zemalja. Osnovao je organizaciju 'Italijanska zavera sinova smrti', zbog čega je bio u tamnici od 1843. do 1846. Revolucionarne 1848. učestvovao je u borbama protiv Austrijanaca u Veneciji i Rimu, a 1854. nije uspeo da u Lombardiji pobuni italijanske i mađarske vojnike u sastavu austrijskih okupacionih snaga. Potom je iz tamnice u Mantovi pobegao i otišao u London, a u januaru 1858. pokušao je atentat na francuskog cara Napoleona Trećeg, posle čega je pogubljen. Dela su mu: 'Austrijske tamnice', 'Uspomene i avanture', 'Političke uspomene'.
■ 1822. - Rođen je francuski kompozitor belgijskog porekla Sezar Frank, izvanredan improvizator, orguljaš u pariskim crkvama i profesor na Pariskom konzervatorijumu. S Ektorom Berliozom bio je predstavnik francuskog muzičkog romantizma, obnovitelj francuske simfonije i kamerne muzike. Dela su mu: 'Simfonija de-mol', simfonijske poeme 'Eolides', 'Psyće', 'Les Đins', 'Simfonijske varijacije za klavir i orkestar', sonata za violinu i klavir, klavirski kvintet, kompozicije za orgulje i za klavir.
■ 1830. - Rođena je američka spisateljica Emili Dikinson, najveća američka pesnikinja, za života anonimna - jer je vodila povučen život neudate domaćice i objavila samo četiri pesme. Njenih više od hiljadu pesama, otkrivenih posle smrti 1886, posthumno je objavljeno u šest tomova. Priređivači su ih podelili u četiri kategorije: pesme o prirodi, o vremenu i večnosti, o ljubavi, o životu. Njena poezija prodorne introspektivnosti i snažnog mističnog podteksta, pisana izvanredno preciznim i suptilnim stilom, obiluje samoniklom originalnošću.
■ 1845. - Škotski pronalazač Robert Vilijam Tomson patentirao je svoj izum - pneumatsku gumu.
■ 1848. - Luj Napoleon nadmoćnom većinom od preko četiri miliona glasova dobio izbore za predsednika Francuske. Četiri godine kasnije izveo državni udar i proglasio se carem Napoleonom III.
■ 1851. - Rođen je američki knjižar Melvil Đui koji je 1870. izradio prvu decimalnu klasifikaciju, sistem klasifikacija knjiga koji se primenjuje u bibliotekama u celom svetu.
■ 1868. - Prvi semafori za regulisanje saobraćaja u svetu počeli da rade u Londonu, na trgu ispred zgrade parlamenta Velike Britanije.
■ 1878. - Rođen je srpski socijalista Radovan Dragović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji, jedan od osnivača Srpske socijaldemokratske stranke 1903, čiji je bio sekretar a potom i predsednik do smrti 1906. Obnovio je 1901. 'Beogradsko radničko društvo', osnovano 1896 prvu socijaldemokratsku organizaciju u Srbiji, a od 1900. do 1903. uređivao je listove 'Napred', 'Radnički list', 'Stari radnički list' i 'Radničke novine'.
■ 1879. - Iz Pule je Johan Palisa otkrio veliki tamni asteroid glavnog pojasa, a nazvao ga je 211 Isolda po Izoldi iz legende o Tristanu i Izoldi.
■ 1895. - Osnovano Društvo za unapređenje i ulepšavanje Sokobanje, što se smatra začetkom turizma u Srbiji. Sokobanja, u kojoj su često na odmoru boravili knezovi Miloš i Mihajlo Obrenović, pominje se kao lečilište još u starom Rimu i ranoj Vizantiji.
■ 1896. - Umro je švedski industrijalac Alfred Nobel, koji je bogatstvo stečeno pronalaskom dinamita (1867) uložio u osnivanje zadužbine iz koje će se dodeljivati godišnje nagrade za vanredna dostignuća u raznim oblastima. Nobelove nagrade prvi put su dodeljene 1901. Dodeljuje ih Kraljevska švedska akademija nauka na dan njegove smrti.
■ 1898. - Potpisan Pariski mirovni ugovor kojim je okončan američko-španski rat. Španija se odrekla Kube i Portorika, a za 20 miliona dolara ustupila Amerikancima Filipine i Guam.
■ 1898. - Rođen je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Minhenu, Budimpešti, Zagrebu i Parizu. Pripadao je grupama 'Zemlja', 'Dvanaestorica' i 'Šestorica'. Dobio je Gran pri za slikarstvo na međunarodnoj izložbi u Parizu 1937. i Zlatnu medalju na međunarodnoj izložbi keramike u Pragu 1962.
■ 1901. - Na dan smrti Alfreda Nobela počinje od 1901. godine dodela Nobelovih nagrada za mir, koja je jedina Nobelova nagrada koje se dodele u Oslu. Prvi dobitnik Nobelove nagrade za mir je Henry Dunant.
■ 1902. - Završena je izgradnja Asuanske brane u Egiptu, kojom je regulisan tok Nila.
sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Čehoslovačke od 1953. i šef države od
■ 1957. S funkcija je smenjen početkom 1968, kada su započele reforme nazvane 'Praško proljeće', koje su onemogućene vojnom intervencijom Varšavskog pakta u avgustu 1968.
■ 1909. - Prestala je da izlazi 'Šabačka čivija', jedan od najboljih humorističko-satiričnih listova u Srbiji. Prvi broj pojavio se u septembru 1906.
■ 1926. - Umro je srpski državnik Nikola Pašić, jedan od osnivača Radikalne stranke 1881. i njen vođa, tvorac Vidovdanskog ustava 1921, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao student Ciriškog politehnikuma u Švajcarskoj, prišao je socijalistima i prihvatio ideje Svetozara Markovića i njegovog pokreta protiv apsolutističke vladavine dinastije Obrenović. Po povratku u Srbiju, uređivao je socijalistički list 'Oslobođenje', a 1878. je izabran u parlament, u kojem se kao opozicioni vođa borio protiv autoritarnog monarhističkog režima Milana Obrenovića, zalažući se za uspostavljanje parlamentarne demokratije. Posle gušenja Timočke bune 1883, koju su u zaječarskom kraju podstakli radikali, emigrirao i u odsustvu je osuđen na smrt.
■ 1931. - Niseto Alkala Samora i Tores postao prvi ustavno izabran predsednik Španije.
■ 1936. - Abdicirao britanski kralj Edvard VIII jer nije želeo da se odrekne ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson, kako je to od njega tražio premijer Stenli Boldvin. Posle abdikacije dobio titulu vojvode od Vindzora. Nasledio ga Džordž VI.
■ 1941. - Japanski avioni u Drugom svetskom ratu u Južnokineskom moru potopili britanske ratne brodove 'Ripals' i 'Princ od Velsa', na kojima je poginulo oko 800 ljudi.
■ 1948. - Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o pravima čoveka. Taj datum obeležava se kao Dan ljudskih prava.
■ 1954. - Književni dogovor u Novom Sadu u kojem se za osnovu hrvatskog i srpskog književnog jezika uzima srpsko-hrvatski jezik.
■ 1963. - Zanzibar, britanski protektorat od 1890, stekao nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta. Naredne godine postao republika i s Tanganjikom stvorio novu državu koja je dobila naziv Tanzanija.
■ 1964. - Nobelovu nagradu za mir dobio Amerikanac Martin Luter King, borac za građanska prava crnaca. Ubijen u atentatu u Memfisu četiri godine kasnije.
■ 1967. - Prva komercijalna termonuklearna eksplozija izvršena u Novom Meksiku u SAD radi vađenja prirodnog gasa.
■ 1980. - Milton Obote proglašen za predsednika Ugande, kao prvi afrički šef države koji se vratio na vlast posle zbacivanja vojnim udarom. Vojska ga 1985. drugi put zbacila sa vlasti.
■ 1982. - Dvojica sovjetskih kosmonauta vratila su se na Zemlju posle rekordnih 211 dana provedenih u vasioni u brodu 'Saljut 7'.
■ 1983. - Raul Alfonsin preuzeo dužnost predsednika Argentine kao prvi demokratski izabran šef države posle osmogodišnje vladavine vojne hunte.
■ 1984. - Otkrivena je prva 'planeta' izvan našeg sunčevog sistema.
■ 1987. - Umro je američki violinista porijeklom ruski Jevrejin Jaša Hajfec, jedan od najvećih majstora tog instrumenta u XX veku.
■ 1989. - U Čehoslovačkoj preuzela vlast prva nekomunistička vlada od 1948. i predsednik Gustav Husak je podnio ostavku.
■ 1991. - JNA se povukla iz Zagreba, ali su hrvatske jedinice nastavile napade na vojsku i na područja u kojima su živeli Srbi, što je većina zapadnih zemalja prećutno odobravala.
■ 1996. - Predsednik Južne Afrike Nelson Mandela potpisao Ustav kojim su svi građani, bez obzira na rasu, izjednačeni pred zakonom, kao završni čin u demontiranju sistema aparthejda u toj zemlji.
■ 1998. - Haški tribunal osudio bosanskog Hrvata Antu Furundžiju na 10 godina zatvora zbog mučenja i silovanja zatočenika u bosanskom ratu. To je bila prva presuda kojom je silovanje označeno kao ratni zločin.
■ 2001. - Generalni sekretar UN Kofi Anan dobio Nobelovu nagradu za mir.
■ 2001. - U Prištini je konstituisana Skupština Kosova, prva od dolaska međunarodnih snaga jula 1999. Za predsednika je izabran Albanac Nedžat Daci, a predstavnici Srba Oliver Ivanović i Gojko Savić postali su članovi petočlanog veća Predsedništva Skupštine.
■ 2002. - Bivši američki predsednik Džimi Karter primio je Nobelovu nagradu za mir.
■ 2003. - Šef UNMIK-a Hari Holkeri u Prištini predstavio dokument 'Standardi za Kosovo' čija će primena biti od značaja kod ocenjivanja da li je Kosovo dostiglo standarde demokratskog društva koje međunarodna zajednica traži pre početka rešavanja statusa Kosova. Dokument prihvatio i Savet bezbednosti UN.
■ 2004. - Prvi američki putnički avion, kompanije 'Junajted Erlajns', sleteo je u Vijetnam posle tamošnjeg rata.
■ 2004. - Milanski sud je oslobodio italijanskog premijera Silvija Berluskonija optužbi za korupciju - što je bila pobeda desetogodišnje borbe tog milijardera sa zakonom.
■ 2006. - Umro je bivši čileanski diktator Augusto Pinoče koji je na vlast došao 1973. vojnim pučem, zbacivši marksističkog predsednika Salvadora Aljendea. Za vreme njegove 17-godišnje vladavine ubijeno je oko 3.000 ljudi, a oko 28.000 je bilo mučeno.
■ 2010. - U Oslu je simbolično uručena Nobelova nagrada za mir kineskom disidenti Liu Sjaobou, koji je tada bio na izdržavanju 11-godišnje zatvorske kazne.
■ 2012. - Evropskoj uniji je dodeljena Nobelova nagrada za mir koju je primio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.
■ 2016. - Predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos dobitnik je Nobelove nagrade za mir zbog natojanja da okonča višedecenijski građanski rat u kome je stradalo 220.000, a raseljeno osam miliona Kolumbijaca, tokom najdužeg sukoba na zapadnoj hemisferi.
� Klik
Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik -
Brisanje
Najnovije
Vesti - Balkan i SvetPogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
