Ponuda Tema

Desilo Se u Ovaj Dan - 08. Decembar

   Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 08. decembra! Šta se sve nekada dešavalo osmog decembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
65. pre nove ere - Rođen je rimski pisac Flak Kvint Horacije. Dela su mu: 'Epode', 'Satire', 'Ode', 'Pisma'.

1542 - Rođena je je Meri Stjuart, škotska kraljica od 1560. Zbog prokatoličke politike bila je primorana da abdicira 1567. i da se skloni u Englesku gde je dospela u zatvor i posle 18 godina zatočeništva pogubljena (1587) pod optužbom da je pripremala zaveru protiv engleske kraljice Elizabete I.

1626. - Rođena je je švedska kraljica Kristina Augusta. Kraljica u šestoj godini (1632), krunisana 12 godina kasnije, jedna od najobrazovanijih žena Evrope, bila je mecena nauke i književnosti i na dvoru je okupljala učene ljude, među kojima i francuskog filozofa Dekarta. Prisiljena da abdicira 1654. prešla je u katoličanstvo i živela po evropskim gradovima. Sahranjena je u crkvi Svetog Petra u Rimu.

1638. - Umro je srpski pisac iz Dubrovnika Ivan Gundulić, čija je poezija prožeta strasnim pozivima slobodi i borbi Slovena protiv Turaka. U najznačajnijem delu, epu 'Osman', opevao je Hoćimsku bitku i Osmanovu smrt 1621, videći u tome predznak propasti Otomanskog carstva i oslobođenja Južnih Slovena. U mladosti je pisao melodrame, pastorale i lirske pesme, koje su najvećim delom izgubljene. Ostala dela: pastorala 'Dubravka', spev 'Suze sina razmetnoga', 'Arijadna'.

1813. - Premijerno je izvedena Betovenova VII simfonija.

1824. - Rođen je srpski pisac Jakov Ignjatović, začetnik realizma u srpskoj književnosti. Posle završenog prava, radio je u rodnoj Sent Andreji kao advokat, a u toku revolucije 1848. bio je poslanik Majske skupštine u Sremskim Karlovcima i član Glavnog odbora Vojvodine. Napisao je devet romana, 17 pripovedaka, knjigu memoara i veliki broj publicističkih i političkih članaka. U romanima je opisivao život vojvođanskih Srba i uspeo da obuhvati panoramu epohe, sjajno zapažajući unutrašnje suprotnosti društva. Dela su mu: romani 'Trpen-spasen', 'Milan Narandžić', 'Čudan svet', 'Vasa Rešpekt', 'Večiti mladoženja', 'Stari i novi majstori', 'Patnica'.

1832. - Rođen je norveški pisac Bjernstjerne Martinius Bjernson, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1903, vodeća ličnost norveškog i nordijskog kulturnog života u XIX veku. Književnu slavu stekao je pripovetkama 'Sineve Sulbaken', 'Arne', 'Srećan dečak', 'Otac', kojima je otvorio novu epohu norveške proze.

1854. - Papa Pije IX proglasio dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice.

1861. - Rođen je francuski filmski režiser Žorž Melijes, pionir svetskog filma. Domišljat i tehnički obrazovan, prenio je na na film pozorišnu podjelu na činove, scenografiju, kostimografiju, način glume i maskiranje. Pronašao je sistem korišćenja trikova, što mu je omogućilo da u ateljeu snima filmove fantastike. Snimio je oko 500 filmova, uključujući 'Put na Mesec', preteču svemirskih filmskih avantura. Umro je 1938. u krajnjoj bedi, u vreme komercijalnog procvata filma. Ostali filmovi: 'San astronoma', 'Put u nemoguće', 'Guliverova putovanja', 'Halucinacije barona Minhauzena', 'Osvajanje Severnog pola'.

1863. - Britanski bokser Tom King postao prvi svetski šampion u teškoj kategoriji pobedom nad Amerikancem Džonom Hinanom.

1865. - Rođen je Jan Sibelijus, finski kompozitor, u osnovi romantičar. Njegov originalni stil veoma je blizak finskom muzičkom folkloru, a veliki broj njegovih dela inspirisan je 'Kalevalom'. Dela su: simfonijska poema za orkestar 'Finlandija', orkestarske legende 'Labud iz Tuonela' i 'Povratak Lemikainena', uvertira 'Karelija', violinski koncert...

1903. - Umro je engleski filozof i sociolog Herbert Spenser, koji je nastojao da sistematizuje sve oblasti iskustva na osnovu pojmova razvitka, prilagođavanja i progresa i smatrao da je osnovni zadatak filozofije da otkriva zakone važeće za sve oblasti društvene i prirodne zbilje. Pre Čarlsa Darvina je počeo da razvija evolucionistička shvatanja. Poznat je po organskoj teoriji društva i biologizovanju društvenih pojava. Dela su mu: 'Sistem sintetičke filozofije', 'Uvod u studije sociologije', 'Faktori organske evolucije', 'Klasifikacija nauka', 'Autobiografija'.

1910. - Završeno deseto službeno Svetsko prvenstvo u šahu između Laskera i Janowskog, pobedom Laskera.

1914. - Britanska flota je porazila nemačku flotu u bici kod Folklandskih ostrva.

1925. - Objavljena knjiga Adolfa Hitlera 'Majn kampf', u kojoj je izložena koncepcija 'Novog poretka' i rasne supremacije Nemaca.

1925. - Rođen je američki pevač, igrač i glumac afričkog porekla Semi Dejvis, jedan od najvećih zabavljača XX veka.

1931. - Patentiran je koakcijalni kabl.

1941. - SAD i Velika Britanija objavile rat Japanu, dan posle japanskog napada na američku bazu u Perl Harburu na Havajima. Nemačka i Italija, u skladu sa obavezama iz Trojnog pakta, objavile rat SAD.

1941. - Početak interniranja beogradskih Jevreja u novoosnovani logor Sajmište.

1949. - Generalna skupština Ujedinjenih nacija od svetskih sila tražila da priznaju nezavisnost Kine posle bekstva Čang Kaj Šeka na Tajvan.

1954. - Srpski i hrvatski pisci i lingvisti postigli Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku, koji je potpisalo 25 uglednih stručnjaka za jezik. Zaključeno da je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik s dva izgovora, da su oba pisma, ćirilica i latinica, ravnopravna i da jezik ima zajednički pravopis.

1955. - Prihvaćena je zastava Europske unije od Veća Europe.

1956. - Završile su XVI Olimpijske igre - Melbourne, koje su bile prve održane na južnoj polulopti.
1961. - Lari Kostelo postavio je rekord u NBA ligi, postigavši 32 uzastopna poena bez ijednog promašaja.

1966. - Sporazum o zabrani nuklearnog oružja u kosmosu potpisalo 28 zemalja, uključujući SSSR i SAD.

1966. - Prilikom havarije grčkog feribota 'Heraklion', koji je potonuo tokom nevremena kod ostrva Melos, poginula 234 putnika i člana posade.

1974. - Grci na referendumu velikom većinom glasali za republiku, protiv restauracije monarhije.

1978. - Umrla je izraelska državnica Golda Meir, prva žena premijer Izraela (1969-1974). Bila je rukovodilac u Savezu sindikata i Svetskoj jevrejskoj agenciji, a 1948. je postala prvi ambasador Izraela u SSSR-u. Potom je bila ministar rada i šef diplomatije, od 1956. do 1966. generalni sekretar partije MAPAJ, a od 1972. zamenik predsednika Socijalističke internacionale.

1980. - U Njujorku ubijen bivši član grupe 'Bitls' Džon Lenon. Ubio ga mentalno poremećen obožavalac Mark Dejvid Čepmen, kasnije osuđen na doživotni zatvor.

1991. - Lideri Rusije, Belorusije i Ukrajine Boris Jeljcin, Leonid Kravčuk i Stanislav Šuškevič u Minsku potpisali sporazum o formiranju Zajednice Nezavisnih Država. Time prestao da postoji SSSR.

1991. - FK Crvena zvezda je savladala Kolo Kolo sa 3:0 u finalu Interkontinentalnog kupa.

1995. - U Londonu počela dvodnevna Konferencija na kojoj je, umesto ženevske Mirovne konferencije za SFRJ, osnovan Savet za sprovođenje mira. U radu Konferencije učestvovali ministri inostranih poslova 40 zemalja i predstavnici brojnih međunarodnih organizacija. Švedski diplomata Karl Bilt imenovan za predstavnika međunarodne zajednice u Bosni.

1995. - Šestogodišnji dečak Đankain Norbu biva 'prepoznat' kao 11. reinkarnacija tibetanskog Lame i odmah biva ustoličen u funkciju religijskog lidera te daleke zemlje.

1999. - Ruski predsednik Boris Jeljcin i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko potpisali sporazum o ujedinjenju dve države u konfederaciju.

2000. - U Otavi održan prvi svetski samit posvećen kulturi i umetnosti, na kojem je osnovana Međunarodna federacija agencija za podršku umetnosti.

2000. - Umro je srpski slikar nadrealista Milić Stanković, poznat kao Milić od Mačve.

2001. - Umrla je Frensis Elizabet Snajder Holberton, jedan od pionira kompjuterskog programiranja. Ranih 40-tih programirala je revolucionarni ENIAC digitalni kompjuter za američku vojsku, a kasnije je učestvovala u kreiranju kompjuterskog jezika COBOL i FORTRAN.

2002. - Ponovljeni predsednički izbori u Srbiji nisu uspeli zbog nedovoljnog odziva birača, 45,17 odsto. Najviše glasova osvojio lider Demokratske stranke Srbije i predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica, 57,66 odsto.

2005. - Norveška je usvojila zakon kojim se norveške firme obavezuju da do 2008. godine najmanje 40 odsto članova upravnih odbora moraju da budu žene. U suprotnom, kompanije će se suočiti sa opasnošću od zatvaranja. Ovo je prvi zakon ove vrste u svetu.

2009. - U seriji bombaških napada u iračkoj prestonici Bagdadu poginulo je 127 ljudi, dok je 448 ranjeno. Odgovornost za napad se pripisuje Al Kaidi, za koju se veruje da je organizovala brojne terorističke napade u Iraku od početka godine.

2010. - Tribunal u Hagu je osudio oficira bivše JNA Veselina Šljivančanina na 10 godina zatvora zbog zločina nad hrvatskim zarobljenicima na farmi Ovčara kod Vukovara u jesen 1991. Apelaciono veće je time poništilo prethodnu pravosnažnu presudu kojom je u maju 2009. godine osudilo Šljivančanina na 17 godina zatvora.

2011. - Posmrtni ostaci Slobodana Jovanovića, jednog od najvećih srpskih intelektualaca i premijera Kraljevine Jugoslavije u egzilu, preneseni iz Londona u Beograd.

2013. - Blizu 400 ljudi ubijeno je u tri prethodna dana u Banguiju u Centralnoafričkoj Republici, koja je u previranju od kad je u martu svrgnut predsednik. Savet bezbednosti UN je 5. decembra odobrio zajedničku vojnu akciju Francuske i afričkih trupa u Centralnoafričkoj Republici, kako bi sukobi u toj zemlji bili okončani.

2015. - U Grčku je od početka godine morem stiglo 720.000 izbeglica iz Sirije, Avganistana i Iraka. Obalska straža Grčke i istočnog regiona spasla je više od 93.000 izbeglica koje su brodovima stigle iz Turske, dok su se u prvih 10 meseci 2015. godine 1.032 osobe utopile.

   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA