Desilo Se u Ovaj Dan - 07. Decembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 07. decembra! Šta se sve nekada dešavalo sedmog decembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 43. pre naše ere - Umro je Marko Tulije Ciceron, rimski političar, pisac i čuveni govornik. Bio je republikanac, protivnik Gaja Julija Cezara i Marka Antonija. Izabran je za konzula 63. godine pre nove ere i otkrio je i razobličio zaveru Lukija Sergija Katiline, koji je pokušao da uništi Rimsku Republiku i zavede ličnu diktaturu. Posle ubistva Cezara 44. p. n. e. uhapšen je zbog serije napada na Antonija i ubijen. U delu 'O dužnostima' zapisao je čuvenu izreku: 'Najviše pravo - najviša nepravda', što će reći da previše revnosna primjena zakona donosi nepravdu. Ostala dela: 'Besede', 'O besedniku', 'Rasprave u Tuskulu', 'O starosti', 'O prijateljstvu', 'O krajnostima dobra i zla', 'O prirodi bogova', besede 'Protiv Katiline'.
■ 574. - U Carigradu je Tiberije II Konstantin proglašen za savladara psihički bolesnog cara Justina II.
■ 903. - Rođen je Abd Al-Rahman Al Sifi, persijski astronom.
■ 1542. - Rođena je je Marija Stjuart, škotska kraljica (1560-1567), kći Džejmsa V. U već protestantskoj Škotskoj vodila je nepopularnu katoličku politiku i time izazvala plemstvo i narod na pobunu. Godine 1568. pobegla je u Englesku, gde je posle dugog zatočeništva, po naređenju kraljice Elizabete, predata sudu i pogubljena.
■ 1545. - Rođen je Henrik Stuart, škotski kralj.
■ 1787. - Delaver je postao prva američka država koja je ratifikovala Ustav SAD.
■ 1815. - Streljan je Mišel Nej, najčuveniji Napoleonov maršal. Za zasluge u odbrani Francuske, u vreme restauracije Luja XVIII dobio je titulu pera (1814). Po povratku Napoleona u martu 1815. (Napoleonovih Sto dana) vratio se u njegovu službu i komandovao gardom u bici kod Vaterloa. Posle Napoleonovog poraza, uhvaćen je u begu, optužen za izdaju i osuđen na smrt.
■ 1834. - Rođen je srpski pravno-istorijski pisac Valtazar Bogišić, profesor univerziteta u Kijevu i Odesi, akademik i ministar pravde u Crnoj Gori. Slavu mu je doneo 'Opšti imovinski zakonik za knjaževinu Crnu Goru', koji je 1888. izradio na zahtev crnogorskog kneza Nikole I Petrovića. Zakonik je preveden na mnoge jezike kao primer regulisanja imovinskog prava. Ostala dela: 'Pravni običaji u Slovena', 'Zbornik sadašnjih pravnih običaja u Južnih Slovena', 'Pisani zakoni na slovenskom jugu', 'Naputak za opisivanje pravnijeh običaja koji u narodu žive'.
■ 1842. - Održan je prvi koncert Njujorške filharmonije.
■ 1857. - Rođen je srpski slikar Uroš Predić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, tipični predstavnik akademskog realizma, majstor portreta, ikona i istorijskih kompozicija. U Beču je završio Likovnu akademiju, na kojoj je potom bio asistent. Portretisao je gotovo sve istaknute ličnosti Srbije s kraja 19. i iz prve polovine 20. veka i izradio više od hiljadu ikona. 1869. - Američki odmetnik Džesi Džejms je izvršio prvu potvrđenu pljačku banke u Galatinu u Misuriju.
■ 1863. - Rođen je italijanski kompozitor Pjetro Maskanji, tvorac prve verističke opere. Dela su: opere 'Kavalerija rustikana', 'Iris', 'Prijatelj Fric'.
■ 1877. - Tomas Edison demonstrirao je svoj pronalazak - gramofon.
■ 1890. - Rođen je srpski pisac i botaničar Stevan Jakovljević, profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945. do 1950. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Kao oficir srpske vojske, borio se u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu bio je u italijanskim i nemačkim zarobljeničkim logorima. Književno ime i popularnost stekao je romanom 'Srpska trilogija', koji čine 'Devetsto četrnaesta', 'Pod Krstom' i 'Kapija slobode'. Ostala dela: romani 'Smena generacija', 'Velika zabuna', 'Likovi u senci', dela iz botanike 'Studije o biljnom svetu Prespanskog jezera', 'Makrofitska vegetacija Ohridskog jezera', 'Sistematika lekovitog bilja'.
■ 1894. - Umro je francuski diplomata Ferdinan de Leseps, koji je od 1859. do 1869. rukovodio gradnjom Sueckog kanala. Započeo je i gradnju Panamskog kanala 1881, ali je posle bankrotstva Društva za izgradnju kanala izbila velika afera. Istragom je utvrđeno da je Društvo podmitilo mnoge francuske ministre i poslanike i sve velike francuske listove, što je primoralo čak i potonjeg francuskog premijera Žorža Klemansoa da se privremeno povuče iz političkog života. Panamski kanal su dovršile SAD 1914.
■ 1896. - Dvorskoj kancelariji u Beču predat je prvi 'Carski memorandum', u kojem su predstavnici 14 srpskih autonomnih opština u Bosni i Hercegovini izložili nepravde okupacione uprave, koja je pogazila sve povlastice Srba u crkvi i školi. Car Franc Jozef I s negodovanjem je odbacio memorandum, a potpisnici su na razne načine proganjani. Do 1902. podneta su još tri memoranduma, ali su u devetogodišnjim pogađanjima izneverena narodna očekivanja.
■ 1914. - Skupština Srbije usvojila je u Nišu u Prvom svetskom ratu Deklaraciju o ujedinjenju južnih Slovena u zajedničku državu. To je bilo prvi put da srpska vlada jugoslovensko ujedinjenje postavlja kao prioritetan cilj srpske državne politike.
■ 1917. - Prvi svetski rat: SAD proglasile rat Austro-Ugarskoj.
■ 1921. - Umro je srpski biolog Živojin Jurišić, osnivač Muzeja srpske zemlje i Srpskog botaničkog društva. Gimnaziju je završio u rodnom Šapcu, a Veliku školu u Beogradu. Proučavao je floru Srbije, Bugarske, Makedonije i Bosne i objavio niz naučnih radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i popularisao biljne kulture.
■ 1922. - Severna Irska glasala za odvajanje od Republike Irske.
■ 1924. - Rođen je portugalski državnik Mario Soareš, posle obaranja diktature u Portugaliji 1974. tri puta biran za premijera. Postao je 1986. šef države kao prvi civil na položaju predsednika Portugalije posle 60 godina.
■ 1941. - Japanski avioni napali su američku pomorsku bazu u Perl Harburu na Havajima i uništili veliki broj aviona i brodova, što je ubržalo odluku SAD da se uključe u Drugi svetski rat.
■ 1941. - Velika Britanija je u Drugom svetskom ratu objavila rat Mađarskoj, Rumuniji i Finskoj, zemljama koje su kao članice Trojnog pakta učestvovale u agresiji na SSSR.
■ 1945. - Patentirana je mikrotalasna pećnica.
■ 1946. - Skupština FNR Jugoslavije donela je zakon o nacionalizaciji kojim su obuhvaćena sva veća privatna preduzeća. Time je likvidiran i inostrani kapital, koji je u industriji i rudarstvu predratne Jugoslavije učestvovao sa oko 50 odsto.
■ 1949. - Čang Kaj-šek je na ostrvu Tajvan (Formoza), gde je sa ostacima svoje vojske pobegao nakon poraza od Narodnoslobodilačke armije Kine, proglasio državu i ustanovio vladu.
■ 1953. - Izraelski premijer David Ben Gurion - predsednik vlade od osnivanja države Izrael 1948. - podnio ostavku.
■ 1965. - Vaseljenski patrijarh Atenagora I i papa Pavle VI ukinuli su međusobnu ekskomunikaciju dve crkve kojom je 1054. počeo raskol dveju hrišćanskih crkava.
■ 1970. - Ubedljiva pobeda na izborima u Istočnom Pakistanu Avami lige, pobornika autonomije Bengala (kasnije Bangladeš), dovela je do duboke krize između Istočnog i Zapadnog Pakistana, koja je naredne godine eskalirala u građanski rat.
■ 1971. - Sovjetska vasionska kapsula počela je da šalje radio i televizijske signale s Marsa.
■ 1974. - Kiparski predsednik arhiepiskop Makarios III trijumfalno je dočekan na Kipru koji je napustio 15. 7. 1974. posle državnog udara. Prevrat na Kipru organizovali su grčki oficiri, ali nisu uspeli da zadrže vlast.
■ 1975. - Umro je srpski internista Radivoje Berović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je glavni urednik časopisa 'Acta medica jugoslavica'. Objavio je više naučnih radova na srpskom i stranim jezicima, uključujući delo 'Klinička hematologija'.
■ 1975. - Indonežanska armija je ušla u Istočni Timor gde je, nakon ukidanja trovekovne portugalske kolonijalne vlasti, izbio građanski rat.
■ 1981. - Španija je postala članica NATO-a.
■ 1985. - Umro je engleski pisac Robert Grejvs, istraživač grčke i jevrejske mitologije, koji je svetski ugled stekao istorijskim romanom 'Ja, Klaudije' i delom 'Grčki mitovi'. Ostala dela su mu: 'Hebrejski mitovi', autobiografski opis života u rovovima Prvog svetskog rata 'Zbogom svemu tome', 'Klaudije Bog', 'Homerova kći', 'Zlatno runo' ...
■ 1988. - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov objavio je u UN unilateralno smanjenje sovjetskih trupa, tenkova, borbenih aviona i artiljerije.
■ 1988. - U zemljotresu u Jermeniji poginulo je više od 25.000 ljudi, 12.000 je povređeno, a pola miliona ostalo bez domova. Uništeno je deset odsto jermenske industrije.
■ 1992. - Vlada Indije zabranila je fundamentalističke pokrete posle nereda u kojima je poginulo najmanje 400 Hindusa i Muslimana. Tokom nereda razorena je džamija u Ajođi.
■ 1993. - Umro je Feliks Ufue Boanji, prvi predsednik Obale Slonovače od sticanja nezavisnosti 1960. i jedini afrički predsednik koji je 33 godine neprekidno bio na vlasti.
■ 1995. - Sonda s američkog vasionskog broda 'Galilej' je ušla u atmosferu Jupitera i 75 minuta slala podatke pre nego što se raspala.
■ 1996. - Predsednik Alžira Liamin Zerual ozakonio je svojim potpisom ustavne reforme kojima se zabranjuju političke partije zasnovane na religiji.
■ 1997. - Nakon neuspelih izbora u septembru, u Srbiji su ponovljeni izbori za predsednika Republike na kojima ponovo nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu glasova. U drugi krug su ušli kandidati Socijalističke partije Srbije Milan Milutinović i Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, a za predsednika je 21.12. izabran Milan Milutinović.
■ 1999. - Američko udruženje diskografskih kuća je podnelo tužbu protiv Napstera, mreže za razmenu podataka zbog kršenja autorskih prava.
■ 2000. - Održani predsednički izbori u SAD. Zbog neizvesnog rezultata između republikanca Džordža Buša - Mlađeg i demokrate Al Gora na Floridi preduzeto ručno prebrojavanje glasova, koje je trajalo više od mjesec dana.
■ 2001. - U građanskom ratu u Avganistanu Talibani su predali svoje poslednje uporište Kandahar.
■ 2002. - Irak inspektorima UN predao dokument o iračkom oružju za masovno uništenje, kao i o vojnoj industriji, što je zahtevano novembarskom rezolucijom Veća sigurnosti.
■ 2003. - Na parlamentarnim izborima u Rusiji, četvrtim od pada komunizma, pobedila Ujedinjena Rusija, stranka lojalna predsedniku Vladimiru Putina.
■ 2003. - Bivši predsednik Nikaragve Arnoldo Aleman proglašen je krivim za prevaru, pranje novca i zloupotrebu javnih fondova i osuđen na 20 godina zatvora.
■ 2004. - Hamid Karzai položio zakletvu kao prvi predsednik Afganistana izabran na slobodnim izborima.
■ 2005. - Haški begunac, hrvatski general Ante Gotovina, uhapšen u Španiji na Kanarskim ostrvima. On je bio u bekstvu od jula 2001. zbog optužbi Haškog tribunala za zločine protiv čovečnosti nad Srbima tokom vojne operacije 'Oluja'.
■ 2007. - Umro jedan od najvećih svetskih kompozitora druge polovine XX veka Karlhajnc Štokhauzen.
■ 2009. - U Kopenhagenu je otvorena konferencija Ujedinjenih nacija o klimi na kojoj su predstavnici 192 zemlje pregovarali o sporazumu koji bi trebalo da uspori globalno zagrevanje.
■ 2015. - Na parlamentarnim izborima u Venecueli po prvi put većinu je dobila široka opoziciona koalicija Demokratsko jedinstvo (MUD) i to posle 16 godina od vladavine socijalističkog predsednika Uga Čavesa.
■ 2016. - Italijanski premijer Mateo Renci podneo je ostavku, predsednik Italije Serđo Matarela zatražio je od njega da ostane na toj funkciji do formiranja nove vlade.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 574. - U Carigradu je Tiberije II Konstantin proglašen za savladara psihički bolesnog cara Justina II.
■ 903. - Rođen je Abd Al-Rahman Al Sifi, persijski astronom.
■ 1542. - Rođena je je Marija Stjuart, škotska kraljica (1560-1567), kći Džejmsa V. U već protestantskoj Škotskoj vodila je nepopularnu katoličku politiku i time izazvala plemstvo i narod na pobunu. Godine 1568. pobegla je u Englesku, gde je posle dugog zatočeništva, po naređenju kraljice Elizabete, predata sudu i pogubljena.
■ 1545. - Rođen je Henrik Stuart, škotski kralj.
■ 1787. - Delaver je postao prva američka država koja je ratifikovala Ustav SAD.
■ 1815. - Streljan je Mišel Nej, najčuveniji Napoleonov maršal. Za zasluge u odbrani Francuske, u vreme restauracije Luja XVIII dobio je titulu pera (1814). Po povratku Napoleona u martu 1815. (Napoleonovih Sto dana) vratio se u njegovu službu i komandovao gardom u bici kod Vaterloa. Posle Napoleonovog poraza, uhvaćen je u begu, optužen za izdaju i osuđen na smrt.
■ 1834. - Rođen je srpski pravno-istorijski pisac Valtazar Bogišić, profesor univerziteta u Kijevu i Odesi, akademik i ministar pravde u Crnoj Gori. Slavu mu je doneo 'Opšti imovinski zakonik za knjaževinu Crnu Goru', koji je 1888. izradio na zahtev crnogorskog kneza Nikole I Petrovića. Zakonik je preveden na mnoge jezike kao primer regulisanja imovinskog prava. Ostala dela: 'Pravni običaji u Slovena', 'Zbornik sadašnjih pravnih običaja u Južnih Slovena', 'Pisani zakoni na slovenskom jugu', 'Naputak za opisivanje pravnijeh običaja koji u narodu žive'.
■ 1842. - Održan je prvi koncert Njujorške filharmonije.
■ 1857. - Rođen je srpski slikar Uroš Predić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, tipični predstavnik akademskog realizma, majstor portreta, ikona i istorijskih kompozicija. U Beču je završio Likovnu akademiju, na kojoj je potom bio asistent. Portretisao je gotovo sve istaknute ličnosti Srbije s kraja 19. i iz prve polovine 20. veka i izradio više od hiljadu ikona. 1869. - Američki odmetnik Džesi Džejms je izvršio prvu potvrđenu pljačku banke u Galatinu u Misuriju.
■ 1863. - Rođen je italijanski kompozitor Pjetro Maskanji, tvorac prve verističke opere. Dela su: opere 'Kavalerija rustikana', 'Iris', 'Prijatelj Fric'.
■ 1877. - Tomas Edison demonstrirao je svoj pronalazak - gramofon.
■ 1890. - Rođen je srpski pisac i botaničar Stevan Jakovljević, profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945. do 1950. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Kao oficir srpske vojske, borio se u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu bio je u italijanskim i nemačkim zarobljeničkim logorima. Književno ime i popularnost stekao je romanom 'Srpska trilogija', koji čine 'Devetsto četrnaesta', 'Pod Krstom' i 'Kapija slobode'. Ostala dela: romani 'Smena generacija', 'Velika zabuna', 'Likovi u senci', dela iz botanike 'Studije o biljnom svetu Prespanskog jezera', 'Makrofitska vegetacija Ohridskog jezera', 'Sistematika lekovitog bilja'.
■ 1894. - Umro je francuski diplomata Ferdinan de Leseps, koji je od 1859. do 1869. rukovodio gradnjom Sueckog kanala. Započeo je i gradnju Panamskog kanala 1881, ali je posle bankrotstva Društva za izgradnju kanala izbila velika afera. Istragom je utvrđeno da je Društvo podmitilo mnoge francuske ministre i poslanike i sve velike francuske listove, što je primoralo čak i potonjeg francuskog premijera Žorža Klemansoa da se privremeno povuče iz političkog života. Panamski kanal su dovršile SAD 1914.
■ 1896. - Dvorskoj kancelariji u Beču predat je prvi 'Carski memorandum', u kojem su predstavnici 14 srpskih autonomnih opština u Bosni i Hercegovini izložili nepravde okupacione uprave, koja je pogazila sve povlastice Srba u crkvi i školi. Car Franc Jozef I s negodovanjem je odbacio memorandum, a potpisnici su na razne načine proganjani. Do 1902. podneta su još tri memoranduma, ali su u devetogodišnjim pogađanjima izneverena narodna očekivanja.
■ 1914. - Skupština Srbije usvojila je u Nišu u Prvom svetskom ratu Deklaraciju o ujedinjenju južnih Slovena u zajedničku državu. To je bilo prvi put da srpska vlada jugoslovensko ujedinjenje postavlja kao prioritetan cilj srpske državne politike.
■ 1917. - Prvi svetski rat: SAD proglasile rat Austro-Ugarskoj.
■ 1921. - Umro je srpski biolog Živojin Jurišić, osnivač Muzeja srpske zemlje i Srpskog botaničkog društva. Gimnaziju je završio u rodnom Šapcu, a Veliku školu u Beogradu. Proučavao je floru Srbije, Bugarske, Makedonije i Bosne i objavio niz naučnih radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i popularisao biljne kulture.
■ 1922. - Severna Irska glasala za odvajanje od Republike Irske.
■ 1924. - Rođen je portugalski državnik Mario Soareš, posle obaranja diktature u Portugaliji 1974. tri puta biran za premijera. Postao je 1986. šef države kao prvi civil na položaju predsednika Portugalije posle 60 godina.
■ 1941. - Japanski avioni napali su američku pomorsku bazu u Perl Harburu na Havajima i uništili veliki broj aviona i brodova, što je ubržalo odluku SAD da se uključe u Drugi svetski rat.
■ 1945. - Patentirana je mikrotalasna pećnica.
■ 1946. - Skupština FNR Jugoslavije donela je zakon o nacionalizaciji kojim su obuhvaćena sva veća privatna preduzeća. Time je likvidiran i inostrani kapital, koji je u industriji i rudarstvu predratne Jugoslavije učestvovao sa oko 50 odsto.
■ 1949. - Čang Kaj-šek je na ostrvu Tajvan (Formoza), gde je sa ostacima svoje vojske pobegao nakon poraza od Narodnoslobodilačke armije Kine, proglasio državu i ustanovio vladu.
■ 1953. - Izraelski premijer David Ben Gurion - predsednik vlade od osnivanja države Izrael 1948. - podnio ostavku.
■ 1965. - Vaseljenski patrijarh Atenagora I i papa Pavle VI ukinuli su međusobnu ekskomunikaciju dve crkve kojom je 1054. počeo raskol dveju hrišćanskih crkava.
■ 1970. - Ubedljiva pobeda na izborima u Istočnom Pakistanu Avami lige, pobornika autonomije Bengala (kasnije Bangladeš), dovela je do duboke krize između Istočnog i Zapadnog Pakistana, koja je naredne godine eskalirala u građanski rat.
■ 1971. - Sovjetska vasionska kapsula počela je da šalje radio i televizijske signale s Marsa.
■ 1974. - Kiparski predsednik arhiepiskop Makarios III trijumfalno je dočekan na Kipru koji je napustio 15. 7. 1974. posle državnog udara. Prevrat na Kipru organizovali su grčki oficiri, ali nisu uspeli da zadrže vlast.
■ 1975. - Umro je srpski internista Radivoje Berović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je glavni urednik časopisa 'Acta medica jugoslavica'. Objavio je više naučnih radova na srpskom i stranim jezicima, uključujući delo 'Klinička hematologija'.
■ 1975. - Indonežanska armija je ušla u Istočni Timor gde je, nakon ukidanja trovekovne portugalske kolonijalne vlasti, izbio građanski rat.
■ 1981. - Španija je postala članica NATO-a.
■ 1985. - Umro je engleski pisac Robert Grejvs, istraživač grčke i jevrejske mitologije, koji je svetski ugled stekao istorijskim romanom 'Ja, Klaudije' i delom 'Grčki mitovi'. Ostala dela su mu: 'Hebrejski mitovi', autobiografski opis života u rovovima Prvog svetskog rata 'Zbogom svemu tome', 'Klaudije Bog', 'Homerova kći', 'Zlatno runo' ...
■ 1988. - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov objavio je u UN unilateralno smanjenje sovjetskih trupa, tenkova, borbenih aviona i artiljerije.
■ 1988. - U zemljotresu u Jermeniji poginulo je više od 25.000 ljudi, 12.000 je povređeno, a pola miliona ostalo bez domova. Uništeno je deset odsto jermenske industrije.
■ 1992. - Vlada Indije zabranila je fundamentalističke pokrete posle nereda u kojima je poginulo najmanje 400 Hindusa i Muslimana. Tokom nereda razorena je džamija u Ajođi.
■ 1993. - Umro je Feliks Ufue Boanji, prvi predsednik Obale Slonovače od sticanja nezavisnosti 1960. i jedini afrički predsednik koji je 33 godine neprekidno bio na vlasti.
■ 1995. - Sonda s američkog vasionskog broda 'Galilej' je ušla u atmosferu Jupitera i 75 minuta slala podatke pre nego što se raspala.
■ 1996. - Predsednik Alžira Liamin Zerual ozakonio je svojim potpisom ustavne reforme kojima se zabranjuju političke partije zasnovane na religiji.
■ 1997. - Nakon neuspelih izbora u septembru, u Srbiji su ponovljeni izbori za predsednika Republike na kojima ponovo nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu glasova. U drugi krug su ušli kandidati Socijalističke partije Srbije Milan Milutinović i Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, a za predsednika je 21.12. izabran Milan Milutinović.
■ 1999. - Američko udruženje diskografskih kuća je podnelo tužbu protiv Napstera, mreže za razmenu podataka zbog kršenja autorskih prava.
■ 2000. - Održani predsednički izbori u SAD. Zbog neizvesnog rezultata između republikanca Džordža Buša - Mlađeg i demokrate Al Gora na Floridi preduzeto ručno prebrojavanje glasova, koje je trajalo više od mjesec dana.
■ 2001. - U građanskom ratu u Avganistanu Talibani su predali svoje poslednje uporište Kandahar.
■ 2002. - Irak inspektorima UN predao dokument o iračkom oružju za masovno uništenje, kao i o vojnoj industriji, što je zahtevano novembarskom rezolucijom Veća sigurnosti.
■ 2003. - Na parlamentarnim izborima u Rusiji, četvrtim od pada komunizma, pobedila Ujedinjena Rusija, stranka lojalna predsedniku Vladimiru Putina.
■ 2003. - Bivši predsednik Nikaragve Arnoldo Aleman proglašen je krivim za prevaru, pranje novca i zloupotrebu javnih fondova i osuđen na 20 godina zatvora.
■ 2004. - Hamid Karzai položio zakletvu kao prvi predsednik Afganistana izabran na slobodnim izborima.
■ 2005. - Haški begunac, hrvatski general Ante Gotovina, uhapšen u Španiji na Kanarskim ostrvima. On je bio u bekstvu od jula 2001. zbog optužbi Haškog tribunala za zločine protiv čovečnosti nad Srbima tokom vojne operacije 'Oluja'.
■ 2007. - Umro jedan od najvećih svetskih kompozitora druge polovine XX veka Karlhajnc Štokhauzen.
■ 2009. - U Kopenhagenu je otvorena konferencija Ujedinjenih nacija o klimi na kojoj su predstavnici 192 zemlje pregovarali o sporazumu koji bi trebalo da uspori globalno zagrevanje.
■ 2015. - Na parlamentarnim izborima u Venecueli po prvi put većinu je dobila široka opoziciona koalicija Demokratsko jedinstvo (MUD) i to posle 16 godina od vladavine socijalističkog predsednika Uga Čavesa.
■ 2016. - Italijanski premijer Mateo Renci podneo je ostavku, predsednik Italije Serđo Matarela zatražio je od njega da ostane na toj funkciji do formiranja nove vlade.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
