Ponuda Tema

Desilo Se u Ovaj Dan - 04. Decembar

   Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 04. decembra! Šta se sve nekada dešavalo četvrtog decembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
- Danas je Vavedenje Presvete Bogorodice, dan kada je, prema hrišćanskom verovanju, mala Marija, kasnije Sveta Bogorodica, prvi put uvedena u hram. Kada je Marija napunila tri godine, njeni roditelji Joakim i Ana doveli su je iz Nazareta u Jerusalim da je predaju Bogu u hram, u kojem je potom boravila devet godina. Smatra se pretežno ženskim praznikom.

1110. - Krstaši su osvojili Sidon.

1137. - Umro je Lotar III Saksonac, nemačko-rimski car.

1154. - Nikolas Breakspir postao je papa pod imenom Hadrijan IV, prvi i do danas jedini Englez na tom položaju. On je godinu dana kasnije okrunio Fridrika I Barbarossu za rimsko-nemačkog cara, ali je ubrzo došao s njim u konflikt, kad je Friedrik pokušao ojačati svoju moć u odnosu na Rim.

1371. - Umro je car Uroš Nemanjić, sin cara Dušana i jedini naslednik velikog srpskog carstva. Stupivši na presto u 19. godini, posle Dušanove smrti 1355, nije uspeo da sačuva veliko carstvo koje se posle njegove smrti raspalo na niz samostalnih oblasti pod vlašću moćnih feudalaca. Njegovom smrću izumrla je loza Nemanjića. Prema predanju ubijen je mučki u lovu, kada se sagnuo nad vodom da se osveži. Srpska pravoslavna crkva je na osnovu tog predanja proglasila Uroša za mučenika i svetitelja.

1563. - Održano je poslednje zasedanje Tridentskog koncila.

1639. - Engleski astronom Džeremaja Horoks obavio prvo posmatranje prolaska Venere.

1642. - Umro je francuski državnik, kardinal Arman Žan di Plesi Rišelje, koji je kao ministar kralja Luja XIII od 1629. imao stvarnu vlast u Francuskoj i podigao moć francuske krune. Zemlju je uveo u Tridesetogodišnji rat da bi oslabio moć nemačkog carstva. Nastavio je kolonijalno širenje Francuske i počeo kolonizaciju u Severnoj Americi i severnoj Africi. Pomagao je razvoj poljoprivrede, trgovine i prosvete, a 1635. je osnovao Francusku akademiju.

1644. - U Minsteru je sazvan prvi evropski mirovni kongres.

1679. - Umro je engleski filozof Tomas Hobs, predstavnik klasičnog engleskog empirizma. Ideje o čoveku kao slobodnom pojedincu i državi kao vetačkoj tvorevini nastaloj na osnovu ugovora pojedinaca, izneo je u delima 'Levijatan', 'Osnovi prirodnog zakona i politike', 'O čoveku', 'O telu', 'O građaninu'.

1732. - Umro je engleski pisac Džon Gej, autor nadahnutih satiričnih poema. Posebno je upamćen po muzičkoj komediji 'Prosjačka opera', sastavljenoj od mnogih i sada popularnih balada.

1791. - Izašao prvi broj britanskog 'Obzervera', najstarijeg nedeljnog lista u svetu.

1795. - Rođen je škotski esejist i istoričar Tomas Karlajl, autor romantiziranih istorijskih dela od kojih je najpoznatije 'Francuska revolucija' (1837). Osnivač je i čuvene Londonske biblioteke.

1798. - Umro je italijanski ljekar i naučnik Luiđi Galvani, koji je 1789. pronašao galvanski elektricitet i nazvao ga 'životinjskim magnetizmom'. Njegovo ime nose mnogi instrumenti i oznake u elektromagnetizmu i elektrotehnici.

1829. - Britanci u Indiji zabranili običaj spaljivanja udovica prilikom spaljivanja njihovih muževa na posmrtnoj ceremoniji.

1841. - Predstavom 'Smrt Stefana Dečanskog' Jovana Sterije Popovića u bivšem skladištu carinarnice na Savi u Beogradu otvoreno 'Pozorište na Đumruku'. Štampan prvi pozorišni plakat i naplaćivane ulaznice. Organizatori pozorišta bili glumac i reditelj Atanasije Nikolić i dramski pisac Jovan Sterija Popović.

1888. - Na Cetinju je rođen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević, kralj Ujedinitelj. Školovao se u Švajcarskoj, Rusiji i na francuskoj vojnoj akademiji Sen-Sir, govorio je tečno francuski i ruski. Postao je prestolonaslednik 1909. umesto starijeg brata Đorđa, a od 1914. Srbijom je kao regent vladao u ime bolesnog oca kralja Petra. Bio je na čelu Vrhovne komande srpske vojske u pobedonosnim ratovima od 1912. do 1918. u kojima je ispoljio izuzetnu hrabrost. Postao je kralj Srba, Hrvata i Slovenaca 6. novembra 1921. Ubijen je prilikom atentata u Marseju, u kojem je ubijen i šef francuske diplomatije Žan Luj Bartu; atentat su organizovali hrvatske ustaše i italijanski fašisti 9. oktobra 1934. godine.

1890. - Rođen je srpski kompozitor i etnomuzikolog Kosta Manojlović, profesor i prvi rektor Muzičke akademije u Beogradu. Muzičke studije završio je u Oksfordu. Zapisao je veliki broj narodnih melodija, kojima se inspirisao u komponovanju. Napisao je 'Spomenicu Stevanu Mokranjcu' i etnomuzikološke studije 'Muzičke karakteristike našeg juga', 'Muzičko delo našeg sela', 'Narodne melodije u istočnoj Srbiji'. Dela su: ciklusi horova 'Žalne pesme', 'Pesme zemlje Skenderbegove', 'Pesme zemlje Raške', solo pesme, obrade narodnih pesama.

1892. - Rođen je Francisko Franko, španski diktator, koji je  uz obilatu pomoć italijanskih fašista i nemačkih nacista, posle trogodišnjeg građanskog rata koji je izazvao, 1939. slomio otpor legalnog demokratskog republikanskog poretka. Vlast je držao do smrti 1975..

1912. - Posle pobeda u Prvom balkanskom ratu, balkanski saveznici, Srbija, Crna Gora, Grčka i Bugarska, potpisali su primirje s Turskom.

1918. - Šef policije Grga Budislav Angjelinović, zabranio izlaženje pravaškom dnevnom listu Hrvatska.
1922. - Rođen je francuski filmski i pozorišni glumac Žerar Filip, čija se gluma odlikovala velikim senzibilitetom. U pozorištu je s ogromnim uspehom igrao glavne role u dramama Vilijama Šekspira, Albera Kamija, Pjera Korneja, Hajnriha fon Klajsta, Alfreda de Misea. Filmovi: 'Đavo u telu', 'Parmski kartuzijanski manastir', 'Fanfan Lala', 'LJepotice noći', 'Crveno i crno' ...

1924. - Umro je srpski lekar dr Vojislav Subotić, vodeći hirurg u Srbiji tog doba, šef hirurškog odeljenja Opštedržavne bolnice u Beogradu, osnivač Medicinskog fakulteta u Beogradu. Objavio je niz radova iz abdominalne hirurgije, urologije, ortopedije.

1942. - Američka avijacija u Drugom svetskom ratu prvi put bombardovala teritoriju Italije.

1943. - Predsednik SAD Teodor Ruzvelt, britanski premijer Vinston Čerčil i turski predsednik Mustafa Ismet Ineni u Kairu razmatrali zajedničke akcije u okviru antihitlerovske koalicije. Turska, međutim, odbila da objavi rat Nemačkoj.

1944. - Nakon jednomesečnih borbi, postrojbe partizanskog 8. dalmatinskog korpusa oslobodile Knin, čime je završena Kninska operacija i oslobođena južna Hrvatska.

1945. - Umro je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava. Izradio je prve mape položaja gena u hromozomima i smatra se glavnim predstavnikom teorije nasleđa.

1961. - Muzej moderne umetnosti izložio je greškom naopačke Matisovu sliku 'Le Bateau', koja je tako stajala 47 dana.

1972. - Čileanski predsednik Salvador Aljende izjavio u UN da američka telefonska i telegrafska kompanija ITT čini sve da izazove građanski rat u Čileu. General Augusto Pinoče je uz američku pomoć organizovao vojni udar u kojem je Aljende ubijen 11. septembra 1973, posle čega je zaveo diktaturu.

1974. - U blizini glavnog grada Šri Lanke Kolomba srušio se holandski avion 'DC-8'. Poginuli svi putnici i članovi posade, njih 191.

1975. - Umrla je Hana Arent, filozof i jedna od vodećih ličnosti u oblasti političke teorije u XX veku. Laureat je mnogih međunarodnih nagrada, među kojima Lesingove nagrade 1959. i nagrade 'Sigmund Frojd' 1967. U Drezdenu je 1993. osnovan 'Hana Arent institut' za istraživanje totalitarizma.

■  1976. - Umro je Edvard Bendžamin Britn, jedan od najznačajnijih engleskih kompozitora XX veka. Sa operskim pevačem Piterom Pirsom osnovao je 1948. Aldeburški muzički festival ('Piter Grajms', 'Otmica Lukrecije', 'Ratni rekvijem', 'Prolećna simfonija').

1976. - Američka glumica Elizabet Tejlor udala se po sedmi put, ovoga puta za Džona Vornera.

1977. - Na jugu Malezije poginulo 100 osoba prilikom pada aviona koji je otela japanska teroristička grupa 'Crvena armija'.

1977. - Diktator Žan Bedel Bokasa krunisao se za cara Centralnoafričkog carstva. Troškovi ceremonije krunisanja iznosili koliko i četvrtina nacionalnog proizvoda zemlje.

1980. - Dva meseca nakon smrti bubnjara Džona Bonama, raspala se kultna grupa Led Zeppelin.

1980. - U avionskoj nesreći blizu Lisabona, za koju se sumnja da je posledica sabotaže, poginuo premijer Portugala Fransisko Sa Karneiro.

1982. - Kina je usvojila svoj ustav.

1989. - Članice Varšavskog pakta Bugarska, Mađarska, Demokratska Republika Nemačka, Poljska i SSSR - koje su okupirale Čehoslovačku 1968. - na sastanku u Moskvi su osudile vojnu intervenciju i saopštile da je to bilo 'mešanje u unutrašnje poslove suverene Čehoslovačke'.

1991. - Otmičari oslobodili poslednjeg Amerikanca, novinara Terija Andersona, koji je kao talac u Libanu proveo 2.454 dana. Pripadnici islamskog džihada kidnapovali Andersona 16. marta 1985.

1993. - Vlada Angole i pobunjenički pokret UNITA postigli saglasnost o uslovima primirja radi okončanja 18-godišnjeg građanskog rata u toj afričkoj zemlji.

1994. - Predsednik Srbije Slobodan Milošević i ministri inostranih poslova Velike Britanije i Francuske, Daglas Herd i Alen Žipe, saglasili su se u razgovorima u Beogradu da za krizu u Bosni i Hercegovini ne postoji vojno rešenje.

1995. - Ministri inostranih poslova Evropske unije na sastanku u Briselu suspendovali sankcije Jugoslaviji, uvedene 1992. zbog umešanosti Vlade Jugoslovije u rat u Bosni i Hercegovini.

1995. - Prvi vojnici NATO, prethodnica trupa za primenu Dejtonskog mirovnog sporazuma, sleteli u dva aviona na sarajevski aerodrom.

1995. - U nesreći kamerunskog aviona 'boing 737' poginulo 72 od 77 putnika i članova posade.

1997. - U kanadskom gradu Otavi predstavnici 121 države potpisali istorijski sporazum o zabrani upotrebe protivpešadijskih mina, ali je više zemalja, uključujući SAD, odbilo to da učini.

1998. - Poslednji borci 'Crvenih Kmera' predali se armiji Kambodže, čime je posle dve decenije okončana borba tog maoističkog pokreta protiv Vladinih snaga.

2001. - Izraelska vojska ušla u nekoliko palestinskih gradova na Zapadnoj obali i zauzela međunarodni aerodrom u Gazi.

2003. - Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu podiglo je optužnicu protiv osam osoba za ratni zločin počinjen u Vukovaru 1991, kada je ubijeno oko 200 civila. To je prva optužnica koju je to tužilaštvo podiglo od kada je osnovano, jula 2003.

2006. - Vojska preuzela kontrolu nad vladom Fidžija, što je četvrti državni udar u ovoj zemlji od 1987. godine.

2011. - Na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj većinu je osvojila Kukuriku koalicija predvođena Socijaldemokratskom partijom (SDP) i preuzela vlast od Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).

2012. - U tajfunu Bopa koji je pogodio južno filipinsko ostrvo Mindanao poginulo je više od 1.000 osoba, dok je veliki broj ljudi nestao.

2015. - Većina građana odbacila je na referendumu predlog da se Danska pridruži zajedničkoj politici članica Evropske unije u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Danska od ranije ima izuzeća iz zajedničke odbrambene politike, monetarne politike, kao i državljanstva EU.

2016. - Na predsedničkim izborima u Austriji većinu glasova dobio je bivši lider Stranke zelenih i nezavisni kandidat Aleksander Van der Belen, čiju pobedu su pozdravili i evropski zvaničnici ocenujući je kao poraz nacionalizma i antievropskog populizma i doprinos očuvanju jedinstva u Evropi.
   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA