Zdravlje, Zdrav Život i Medicina - No 16

   Pamćenje je psihička funkcija koja nam omogućava da ono što smo ranije zapažali i doživljavali, kao i ono što trenutno osećamo ili zamišljamo, jednog dana ponovo oživimo u sebi, to jest, ponovo dovedemo u svest.

    Proces pamćenja obavlja se u tri faze: upamćivanje, zadržavanje upamćenih sadržaja i sećanje ili reprodukcija onoga što smo upamtili. Očuvano pamćenje jedan je od bitnih uslova umne orijentacije u prostoru, vremenu i u odnosu prema drugim ličnostima. Bez pamćenja nema kontinuiteta ličnosti, nema prepoznavanja senzornih podražaja i informacija, bez pamćenja gubimo sposobnost zaključivanja i vrednovanja.
    Nervne ćelije koje su odgovorne za pamćenje zovu se - neuroni. Oni uspešnije od najsvremenijih komjutera stalno obrađuju obaveštenja koja primamo danju i noću, rađaju nam misao i daju nam pamćenje. Na dan našeg rođenja priroda nam daje 10-20 milijardi neurona. Ali, za razliku od drugih ćelija u organizmu, smatra nauka, neuroni se ne obnavljaju. Iste imamo od rođenja pa do smrti. Štaviše, počevši od zrelog doba, 100-200 hiljada neurona umire svakoga dana. Tako, u toku života izgubimo 2-3 milijarde ovih 'mislećih' ćelija. Ali, možemo biti spokojni, jer uvek nam ostaje dovoljno neurona koji omogućavaju da očuvamo sigurno pamćenje do stote godine, pa i duže! Naravno, uz jedan uslov: traba da znamo kako da što bolje očuvamo i nahranimo preostale neurone u organizmu.
    A, za njihvo očuvanje najbitnija je dobra cirkulacija krvi u mozgu. Za ishranu neurona krvotok destiluje molekule šećera i kiseonika. Ako postoje bolesne promene u krvnim sudovima, krvotok ne može kvalitetno da obavlja svoj zadatak. Kiseonik i šećer u tom slučaju jedva dospevaju u mozak, naše intelektualne moći slabe i slabi naše pamćenje. Zato je najveći neprijatelj našeg pamćenja arterioskleroza. Ako želimo da sačuvamo ili da ponovo nađemo naše pamćenje, onda se pre svega moramo boriti protiv ove bolesti i eliminisati sve uzročnike koji je izazivaju. Očišćene i elastične arterije omogućiće lakši i brži protok krvi, pa će u mozak stići dovoljna količina šećera i kiseonika. Naši neuroni, ishranjeni i oživeli, ponovo će biti sposobni za dobro pamćenje.
    Ali, da bismo ovop ostigli moramo se zdravo hraniti i iz ishrane progoniti:
■ razne masti koje prouzrokuju stvaranje sklerotičnih pločica u arterijama
■ beli šećer i hleb, testenine i kolače od belog brašna i šećera, koji oštećuju ćelijske opne
■ alkohol, duvan i kafu, koji nadražuju unutrašnji zid arterija, zgušnjavaju krv i sprečavaju je da dobro cirkuliše
    Umesto toga, pravi prijatelji našeg dobrog zdravlja, pa samim tim i našeg pamćenja su:
■ sirove salate od povrća bogate organskim materijam koje obnavljaju i preporađaju: cvekla, šargarepa, kupus, spanać, paradajz, potočarka
■ sveže i suvo voće: badem, urma, smokva, pomorandža, trešnja, jagoda, breskva, grožđe i suvo grožđe
■ prirodni med 
■ polen: 2-4 kašičice dnevno, sa medom ili jogurtom
■ mleč: koristiti četiri puta godišnje u kurama od po 15 dana, najbolje na prelazu godišnjih doba

■ integralne žitarice i mahunarke: ovas, pšenica, kukuruz, ječam i proso.
■ soja, koja čisti sklerozne pločice i snižava holesterol
■ sok od algi koji daje organizmu pitrebne minerale
■ redovno jedite dunje. Jedite ih sveže, pečene, kuvane ili u vidu džema, slatkog ili kompota
■ u što dužem periodu jedite kajsije, pijte sok od kajsija ili koristite kompot. One su pravi melem za obolele krvne sudove.
■ za snižavanje visokog krvnog pritiska i zaštitu od arterioskleroze, jedite svakodnevno sveže ili suve šljive, a za smanjivanje holesterola pijte čašu vina dnevno


   Od takozvanog plantarnog fascitisa pati veliki broj ljudi u svetu. Ovo je bolest tkiva koja se pruža duž dna stopala (plantarna fascija), a očituje se jakim bolom u stopalu. Protiv ovog bola nije bilo efikasnog leka, ali sada je dr Džejms Majkelson, profesor ortopedije, pronašao jednu jednostavnu vežbu koja ublažava i otklanja ovaj bol. Bolest počinje negde iza 30-te godine, kada čovek gubi elastičnost plantarne fascije. Gubljenje elastičnosti može dovesti do malog cepanja tkiva i do upale. Plantarna facija smanjuje se kad spavate i prvi korak ujutro uzrokuje mučan bol. Kad malo više šetate, bol se ublažava, ali kad sednete na kratko i odmah se ustanete, bol se opet javlja. To je najveći problem stopala i tablete protiv bolova ne pomažu.

    Još gore, operacija može da uzrokuje komlikacije koje dovode do još većeg bola. Ali, 90% ljudi sa plantarnim fascitisom može da bude izlečeno jednom jednostavnom vežbom - istezanjem stopala. To treba da se izvodi 3-4 puta svakog dana. Kod najvećeg broja ljudi bol nestaje nakon 12 nedelja i to uglavnom - zauvek. Evo kako se to radi:
    Stanite 2-3 stope od zida, vaša leva noga je pred desnom, koju kasnije istežete. Ispravite prste napred i postavite ruke na zid u visini ramena. Dok držite desnu nogu ispravljenu, a desno stopalo ravno sa podom, nežno se nagnite prema zidu da biste protegli list noge. Takođe i dno stopala. Budite u ovom položaju brojeći do pet, a zatim se vatite u početni položaj. Zatim ovo isto uradite sa levom nogom. Ponovite vežbu po 10 puta sa obe noge.


   Ako redovno jedete jagode i spanać, to će usporiti biološki proces poznat kao starenje mizga. Time ćemo sebi omogućiti usporavanje, inače normalnog procesa slabljenja pamćenja, što je pojava koja prati naše starenje. Do ovoga je došla ekipa neurologa iz Vašingtona, koji su ustanovili da i jagode i spanać sadrže antioksidacione materije koje neutrališu one molekule koji su uključeni u proces starenja tkiva u ljudskom organizmu. Reč je o slobodnim radikalima. Tačnije, o jednom ili više takozvanih nevezanih elektrona u tim molekulima. A, upravo oni su ti koji imaju ogromnog udela u starenju tkiva, a tako i u starenju čovekovog mozga.
    Jagode i spanać imaju u svojim molekulima takođe slobodne elektrone i upravo se za njih vezuju oni iz slobodnih radikala. Na taj način njihovo negativno delovanje i biva neutralizovano. Rezultat svega ovog aje usporavanje procesa starenja, uključujući i starenje mozga. A to, sa svoje strane, doprinosi usporavanju gubitka pamćenja kod starih osoba.
    Zato se i preporučuje ljudima svih uzrasta, ne samo starijim osobama, da svakodnevno jedu najmanje po 200 grama jagoda, kako šumskih tako i domaćih, i to u sirovom stanju. Takođe, preporučuje se konzumiranje po 500 grama spanaća i to najmanje tri puta nedeljno. Isto tako, i spanać je najkorisniji ako se uzima u sirovom stanju - kao salata.

Treba ga dobro oprati, sitno iseckati, preliti sa malo maslinovog ulja i limunai ili jabukovog sirćeta. Osim što neutrališu slobodne radikale, jagode i spanać poboljšavaju i varenje.


   Svet je sve napoverljiviji prema dostignućima današnje tehnologije, ali opet, sve se masovnije koriste. Odavno se govori o štetnosti mobilnih telefona, ali mnogo se priča i o štetnosti i posledica koje sa sobom nosi upotreba klima uređaja. Kada su te sprave u pitanju, na šta treba posebno da se obrati pažnja?
    Kardiolozi upozoravaju da se mora voditi računa o temperaturnoj razlici između klimatizovanog prostora i spoljne temperature. Naime, ta razlika ne bi smela biti veća od 5-6 stepeni. Drugim rečima, ako je spoljna temperatura vazduha 35 stepeni, onda u klimatizovanom prostoru sme biti maksimalno 30 stepeni. Ljudi koji imaju srčane tegobe mogu da koriste klima uređaje, ali kada izlaze iz klimatizovane prostorije na letnju žegu, ne bi trebalo da to čine naglo i da odmah idu na sunce, jer upravo ta prebrza promena temperature može biti fatalna.
    Takođe, preporučuje se da se klima uređaji koriste u dnevnim sobama, a ne u spavaćim.


   Svakom čoveku potreban je magnezijum, jer je izuzetno važan za čovekov nervni sistem i mišiće, a ima ga u povrću. Ali, čak i sveže povrće ne sadrži više onu dnevnu potrebnu količinu magnezijuma, jer su nerazboritim iscrpljivanjem zemljišta i usled kiselih kiša, njive osiromašene magnezijumom, a isto važi i za selen.
    Ovaj manjak može da se nadohnadi tabletama sa mineralnim materijama, ali i prirodnim pute, Jedna čaša soka od šargarepe ili jedna čaša soka od kiselog kupusa služe istoj svrsi, a uz to još i izuzetno prijaju i osvežavaju.