Gde Su Nestali Dinosaurusi

    Iza njih su ostali samo fosili i večno pitanje - Zašto su izumrli? Ima mnogo teorija koje pokušavaju da objasne ovu misteriju nestanka dinosaurusa i njima sličnih stvorenja iz praistorije sa lica Zemlje pre oko 65 miliona godina. Ovde ćemo pokušati da vam predstavimo neke od priznatih najverodostojnijih teorija, ali ni ove teorije ne mogu da budu prihvaćene kao neopozive i definitivne naučne istine.

    Tokom ere mezozoika, klima koja je vladala širom sveta kretala se od tropske pa do umereno tople.Era kenozoika, koja dostiže kulminaciju u ovome dobu u kome mi živimo, bila je obeležena sve izraženijim klimatskim promenama (ovde nije samo priroda umešala svoje prste, nego i ljudi), sa formiranjem polarnih kapa u finalnim fazama i snažno iznijansiranim klimatskim zonama od polova do ekvatora.
    Možda dinosaurusi jednostavno nisu bili u stanju da se prilagode ovim promenama? Međutim, sve ove promene nisu se desile iznenada.Na osnovu fosilnih nalaza teško je zaključiti da su postojale velike klimatske razlike između perioda kasne krede i kenozoika. Dinosaurusi su živeli u šumama i savanama koje su se održale i kasnije, u eri sisara, a ne mogu se uočiti nikakve drastične promene koje bi izazvale izumiranje svih dinosaurusa. Sem toga, krokodili, koji važe za bliske rođake dinodaurusa, doživeli su eru kenozoika i postali saputnici ljudi u današnjem svetu.
     Pretpostavke koje su vrlo privlačne za široku laičku javnost o dinosaurusima koji se bore za svoj poslednji dah pod neverovatnim talasima vrućine, ili se smrzavaju izloženi nepodnošljivoj hladnoći, nemaju potvrda u raspoloživim dokazima. Ovde mora da su bili posredi uzroci mnogo suptilniji od gore spomenutih. Jedna mogućnost je da su klimatske promene, bilo da se radilo o vrućini ili hladnoći, uticale na reproduktivne cikluse dinosaurusa i tako dovele do njihovog izumiranja. Ali svedočanstva fosilnih biljaka ne ukazuju da su se desile neke tako ekstremne klimatske promene koje bi imale za kobnu posledicu izumiranje svih dinosaurusa, kako onih velikih tako i onih najmanjih. Ovde opet iskrsavaju krokodili koji su uspeli sve ovo da prežive.
     Jedna od velikih misterija nestanka dinosaurusa je u tome što se ona odigrala u strogo zoološkim okvirima. Svi dinosaurusi su izumrli, poseban je naglasak na svi, znači i oni najveći i oni najmanji koji su bili veličine krokodila.     Zašto neki dinosaurusi, pogotovo oni manji nisu preživeli. Ako su krokodili mogli, zašto nisu dinosaurusi koji su bili njihove veličine? Mada je izumiranje dinosaurusa bilo propraćeno izumiranjem i drugih mezozoičkih reptila kao što su, pterosauri, morski ihtiosauri, pleziosauri, mazosauri, leteći pterodaktili, razni drugi reptili kao što su kornjače, gušteri i zmije, prešli su bez problema liniju koja deli mezozoik od kenozoika.

    Tako da danas svaka teorija koja pokušava da objasni izumiranje dinosaurusa, mora objasniti i neizumiranje reptila koji danas žive na Zemlji.


   Proučavanja američkih aligatora na terenu i u laboratorijama, pokazala su da pol tih reptila određuje temperatura na kojoj jaja bivaju inkubirana.Ako je temperatura u gnezdu ispod 28 stepeni Celzijusa izležu se ženke, a ako je iznad 36 stepeni Celzijusa stvaraju se mužjaci. I studije o inkubiranju kornjača pokazale su slične rezultate.
    Da li su onda možda temperature pri kojima su se jaja inkubirala dovele do izumiranja dinosaurusa? Ako je došlo do iznenadne promene temperature krajem perioda krede, bilo naviše ili naniže, da li je to možda rezultiralo stvarnjem samo jednom pola među dinosaurusima, sa neizbežnim propratnim izumiranjem? Pri pokušaju da se odgovori na ovo pitanje, ponovo iskrsava problem drugih reptila. Ako je i došlo do takve promene temperature, ona opet nije uticala na krokodile ili kornjače. Sem toga, kod reptila se nameće problem partenogeneze ili aseksualne, bespolne reprodukcije. Proučavanje guštera pokazalo je da kod pojedinih grupa, ženke donose na svet ženke, iz generacije u generaciju, bez intervencije mužjaka. Kako sada možemo biti sigurni da je odsustvo jednog pola bilo fatalno za opstanak dinosaurusa?

EFEKAT STAKLENE BAŠTE

   Zna se da je krajem perioda krede došlo do povlačenja plitkih mora koja su prekrivala mnoga kontinentalna područja tokom poslednjih faza mezozoika. Smatra se da je to dovelo do znatne redukcije morskih biljaka, što je opet imalo za posledicu povećanje količine ugljen - dioksida u atmosferi.

   A povećanje ugljen - dioksida u atmosferi prouzrokovalo je efekat staklene bašte i tako stvoreni omotač onemogućavao je toploti sa površine Zemlje da pobegne u svemir.Jedna varijacija ove teorije govori o formiranju ogromne Dekanove vulkanske naplavine koja prekriva područje od preko 250.000 kvadratnih kilometara u Indiji. Smatra se da je erupcija koja je dovela do stvaranja tako velike mase vulkanskog stenja zasitila atmosferu ugljen - dioksidom i time izazvala efekat staklene bašte. To je, sa svoje strane, dovelo do globalno povećanja temperature, a ovo je uzrokovalo smrt dinosaurusa. I ovde opet sledi pitanje: Zašto samo dinosaurusa? Zašto su bile izuzete druge životinje, a naročito mnogi reptili osetljivi na vrućinu?

SUVIŠE VELIKI

    Ideja da su dinosaurusi izumrli zbog svoje veličine, to jest zbog toga što su bili suviše veliki, ne može nikako da se održi, već i zbog same činjenice da nisu svi dinosaurusi bili džinovskog rasta.A kao što se zna izumrli su i oni najmanji.Prema tome nešto drugo je bilo uzrok njihovog nestanka, a ne njihova veličina.

BOLESTI I EPIDEMIJE

   Ovo objašnjenje takođe je teško prihvatiti. Bolesti i epidemije prilično su specifične u svome dejstvu. Životinje koje su srodne mogu da pate od istih bolesti, ali izrazitije različiti oblici obično su imuni. Bilo je mnogo rodova i vrsta dinosaurusa okupljenih u brojne porodice, a sve one spadale su u dva jasno razdvojena reda reptila. Teško je zamisliti bilo kakve bolesti ili seriju bolesti koje bi gotovo simultano uticale na takav jedan širok spektar reptila.

SMRT OD GLADI

   Ova ideja zvuči jako fantastično. Ovde se polazi od pretpostavke da su biljojedni dinosaurusi izumrli zato što se nisu mogli prilagoditi na biljni svet koji je postojao tokom perioda krede, i da je sa njihovim izumiranjem došlo do korelativnog izumiranja mesojednih dinosaurusa koji su se njima hranili. Međutim, velika biljna revolucija desela se tokom perioda rane krede, a rezultat te duboke promene u biljnom svetu - nastanak angiosperni, ili cvetajućih biljaka (skrivenosemenica) - imao je upravo suprotni efekat. Pojava obilnih količina nove hrane bila je propraćena povećanjem broja i vrsta biljojednih dinosaurusa, što je naravno bilo jako dobrodošlo mesojednim dinosaurusima. Sem toga, šta je sa malim mesojednim dinosaurusima, koji su se verovatno hranili gušterima i drugom sitnom divljači?Bilo bi logično pretpostaviti da su oni bili izvan odnosa žrtva-grabljivac džinova, i da sve to nije na njih uticalo.
    Jedna možda realističnija varijanta te hipoteze glasi da su biljkama kojima su se biljojedi hranili nedostajali izvesni elementi (naprimer kalciju), koji su bili ključni za njihov opstanak. Ali to ne izgleda baš verovatno, jer se mora voditi opet računa o malim mesojednim dinosaurusima.

ŽRTVE OTROVA

       Još jedna od fantastičnih teorija. Moderni eksperimenti pokazuju da, naprimer kornjače nisu osobito osetljive na ukus biljaka. Zbog toga, smatraju zastupnici ove teorije, možda je u nekim biljkama iz perioda krede bilo nekih otrova koji su izazvali izumiranje biljojednih dinosaurusa, a samim time i dinosaurusa mesoždera. Ne sme se međutim gubiti iz vida da je tokom perioda krede bilo kornjača u izobilju, i te neosetljive kornjače, verovatno sklone da pojedu sve što im paden pod ruku, veoma su uspešno prežive prelaz iz krede u kenozoik i te 'otrovne' biljke.

PLJAČKANJE IZLEŽENIH JAJA

   Jedna veoma stara teorija tvrdi da su dinosaurusi bili nestali sa lica Zemlje, zato što su rani sisari iz perioda krede pljačkali njihova gnezda. Sasvim je verovatno da su primitivni sisari, gušteri i mali dinosurusi u potrazi za jajima koja će pojesti, proždirali jaja u gnezdima dinosurusa. Veliko je pitanje, međutim, da li su ti pljačkaški pohodi sami po sebi mogli da dovedu do izumiranja dinosaurusa. Izležena jaja današnjih krokodila i kornjača takođe su meta napada raznih životinja, ali ukoliko se u tu hajku masovnije ne umeša i sam čovek, uvek će preostati dovoljno mladunaca da obezbede nastavak vrste.

JAJA NESPOSOBNA ZA ŽIVOT

Zapaženo je da su ljuske jaja jedne vrste dinosaurusa koje su pronađene u južnoj Francuskoj bile neobično tanke. Na osnovu ovoga nastala je teorija da takva jaja nisu bila sposobna za život, što je imalo za posledicu da dinosaurusi nisu više mogli da se reprodukuju.Idejao degeneraciji ovih jaja je zanimljiva, ali je veliko pitanje da li se ona može primeniti na mnogobrojne, međusobno veoma različite vrste dinosaurusa.

OSTARELOST RASE

     I ovo je jedna od ranih teorija.Izneta je hipoteza da vrste baš kao i jedinke, prolaze kroz neki vid životnog ciklusa - rađanje, mladost, zrelost, starost i smrt - pa je tako, po proteku mnogih miliona godina, za dinosauruse došlo vreme da se umore od življenja i umru.Ta teorija je više u sferi filozofije neko prave nauke, nema nikakvih dokaza koji bi je bar malo potkrepili.

POREMEĆENA EKOLOŠKA RAVNOTEŽA

    Tokom perioda krede, rani sisari su se veoma razmnožili, kako po broju tako i po vrstama.I mada su ti veoma primitivni sisari bili mali i na izgled beznačajni, ono su po mišnjenju nekih naučnika pojeli hranu, takoreći ispred nosa dinosaurusima biljojedima.Drugim rečima, ukoliko i nisu uspeli da iskorene dinosauruse time što su jeli njihova izležena jaja, oni su to možda postigli tako što su pojeli njihovu hranu.Ovo jeste jedna mogućnost, ali ona ne zvuči baš posebno verovatno.Ovde bi bile potrebne prave najezde malih sisara da se zalihe hrane u prirodi reduciraju do te mere da dovedu do izgladnelosti dinosauruse biljojede.Nema nikakvih paleontoloških dokaza koji bi potkrepili ovu teoriju.Čak naprotiv, tokom mezozoika, dok su dinosaurusi bili istinski gospodari planete, primitivni sisari bili su potisnuti u drugi plan.Tek nakon što su dinosaurusi izumrli, rani sisari mogli su istinski da se razmnože i da zaposednu kopnene površine.
    Ovde treba napomenuti da i u našem modernom svetu svaka najezda malih sisara, pogotovo glodara, obično veoma brzo postane samodestruktivna.Na primer, populacije leminga, razmnožavaju se do takvih razmera da ti mali sisari potpuno prekriju kopno gde žive, a onda brzo isčeznu; mnogi od njih izbezumljeno jure kopnom prema moru i samoubilački skaču u njega).

   Novija istraživanja su pokazala da se tokom vremena Zemljino magnetno polje povremeno menjalo.Takođe, zapaženo je da je u vreme tih promena magnetskog polja dolazilo do izumiranja mikroskopskih morskih organizama, mada je teško reći iz kojih razloga.Da li je neka promena magnetskog polja mogla uticati i na dinosauruse, i ukoliko jeste, zašto je uticala?Ako je tako, zašto ona nije uticala i na druge reptile, posebno svuda prisutne, famozne krokodile?

■ EKSPLOZIJA SUPERNOVE Prva od vanzemaljskih teorija polazi od pretpostavke da se desila eksplozija neke supernove u obližnjem svemiru, pri čemu se oslobodila ogromna količina energije koja je snažno uticala na Zemlju.Rezultat ovakve eksplozije, bilo je u prvom redu, bombardovanje Zemlje ogromnim količinama kosmičkih i gama zraka tokom rane faze eksplozije, što je imalo kobne posledice za život na našoj planeti.Drugo, takav događaj mogao je uticati drastično na promenu klime, što je dovelo do izumiranja mnogih oblika života.Teorija o supernovi privlačna je zbog toga što objašnjava iznenadno i širokog spektra izumiranje koje je karakterisalo kraj perioda krede, ali i dalje ostaje onaj kamen spoticanja zvani selektivnost.Kako je jedan takav događaj mogao prouzrokovati izumiranje dinosaurusa i morskih reptila iz perioda kasne krede, a da poštedi mnoge druge stanovnike naše planete? Ovo je isto pitanje bez odgovora.
■ SUDAR KOMETE SA ZEMLJOM Teorija o kometi polazi od teze da je u trenutku kada je jedno nebesko telo tog tipa pogodilo Zemlju došlo do silnog zagrejavanja atmosfere, što je prouzrokovalo smrt svih dinosaurusa. Paralelno sa tim, pretpostavlja se da su i mikroskopski morski organizmi krajem perioda krede uveliko stradali od cijanida, koga je u atmosferu ispustila kometa. Mada ova teorija objašnjava zašto su izumrli dinosaurusi i morski plankton, ona ne objašnjava kako su pored takve kataklizme, ostale životinje uspele da prežive. Zar je i ovakva katastofa mogla biti tako selektivna?

■ SUDAR ASTEROIDA SA ZEMLJOM Jedna od najnovih i možda najrazrađenija vanzemaljska teorija govori o sudaru Zemlje sa nekim džinovskim meteoritom ili asteroidom prečnika od oko 10-20 kilometara.Kao polazište za ovu teoriju poslužilo je otkriće slojeva ilovače iz perioda sasvim kasne krede koji sadrži abnormalne količine elementa iridijuma, ponegde čak i do dvadeset puta veće od onih koje se normalno nalaze u stenama. Iridijum je uobičajeni element u meteoritima, ali je redak na Zemlji. Smatra se da je prilikom sudara nekog džinovskog meteorita sa Zemljom oslobođena ogromna količina čestica prašine koja je bila odbačena u atmosferu, da bi tada ta gusta zavesa sprečavala prodiranje sunčeve svetlosti tokom tri ili četiri godine.
    Ovo je naravno prouzrokovalo izumiranje većeg dela zemaljskog biljnog života, čiji opstanak zavisi od fotosinteze. Naravno, nestanak biljaka doveo je do nestanka biljojednih dinosaurusa, a ovo je povuklo za sobom nestanak dinosaurusa mesojeda, koji su se hranili biljojednim dinosaurusima. Međutim, i ovde se opet suočavamo sa problemom selektivnosti.Sem toga, opravdano je sumnjati da bi sudar koji se desio na nekom određenom mestu na površini Zemlje, ma kako on snažan bio, mogao izazvati takve posledice širom čitave planete.
   Značajan protivargument teoriji o sudaru Zemlje sa asteroidom ili meteoritom, predstavlja otkriće u Hel Kriku, savezna američka država Montana.Iskopavanja koja su vršena na toj lokaciji pokazuju, da se geološki slojevi u kojima su pronađeni fosilni ostaci dinosaurusa i ranih sisara nalaze ispod sloja u kome su uočene abnormalno velike količine iridijuma. Drugim rečima, ma kakav da je mogući efekat iridijuma na životinjski svet, do njega je došlo znatno nakon isčeznuća dinosaurusa.
   ZAKLJUČAK  Šta reći posle svih ovih teorija, osim da smo ponovo na početku.Nijedna od ovih teorija, pa ni kombinacija više njih zajedno, ne daju nam pravi odgovor.Velika misterija sa početka, ostaje i dalje velika, isto kao što je i bila svih ovih godina, još od prvog dana kada su naučnici počeli da izučavaju fosilne ostatke tih neverovatnih stvorenja koja su toliko dugo bili neprikosnoveni gospodari planete Zemlje.