Desilo Se u Ovaj Dan - 25. Jul
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 25. jula! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset petog jula, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 306. - Constantina I njegove trupe proglašavaju rimskim carem.
■ 315. - Završen je Konstantinov slavoluk u Rimu. Slavoluk je bio podignut u čast Konstantinove pobede nad Makasencijem u bitci kod Milvijskog mosta.
■ 864. - Karlo Ćelavi putem Pistreškog edikta nalaže odbrambene mere protiv Vikinga.
■ 1016. - Rođen je Kazimir I, vojvoda od Poljske.
■ 1120. - Veliki požar u crkvi Svete Madlen od Vezelea u Francuskoj, ubio hiljadu hodočasnika i ozbiljno oštetio crkvu.
■ 1139. - Portugalski grof Alfonso I proglašen je za kralja.
■ 1261. - Aleksije Stratigopul, carski vojskovođa Mihaila VIII Paleologa ušao u nebranjeni Konstantinopolj (Carigrad). Latinski car Balduin II pobegao iz njega. Tako je prestalo da postoji Latinsko carstvo i uspostavljeno je Vizantijsko carstvo.
■ 1360. - Jevreji su proterani iz Breslaua u Šleskoj.
■ 1446. - Postavljen je kamen temeljac za kapelu Kraljevskog koledža u Kembridžu. Položio ga je kralj Henri VI.
■ 1510. - Pod komandom Pedra Navara, španske trupe osvojile Tripoli. Preko 3.000 ubijenih i više od 5.000 zarobljeno.
■ 1511. - Portugalske snage pod komandom Afonsa de Albukerkia napale su trgovački grad Malaku na Malajskom poluostrvu.
■ 1547. - Krunisan je Henrik II, kralj Francuske.
■ 1564. - Umro je Ferdinand I, nemačko-rimski car, ugarsko-hrvatski i češki kralj. Nasledio ga je Maksimilijan II.
■ 1567. - Don Dijego de Losada osniva grad Santjago de Leon de Karakas, današnji Karakas, glavni grad Venecuele.
■ 1570. - Odigrala se bitka kod Arne-le-Duka u Burgundiji, gde pobeda hugenota primorava Francuza Karla IX da pristane na mirovni sporazum kojim se završava Treći verski rat.
■ 1585. - Amsterdam zabranjuje rad 45-ici rimokatolika.
■ 1593. - Kralj Francuske Anri IV, kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. i vođa francuskih protestanata, prešao u katoličanstvo.
■ 1652. - Nikita Minin postaje patrijarh Ruske pravoslavne crkve.
■ 1670. - Austrijski car Leopold I proterao je 4.000 Jevreja iz Beča.
■ 1701. - Antoan da la Mot Kadilac osnovao je na obali reke Mičigen trgovački centar Ponšartren, koji se kasnije razvio u grad Detroit.
■ 1712. - Vojska švajcarskih protestanskih kantona u bici kod Vilmergena potukla snage katoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.
■ 1722. - Trogodišnji rat počinje duž granice Mejna i Masačusetsa.
■ 1759. - Britanci su zauzeli tvrđavu Nijagaru od Francuza. Istoga dana 1814, odigrala se bitka kod Nijagarinih vodopada u kojoj su Amerikanci porazili Britance. Danas se sa obeju strana Nijagarinih vodopada nalaze istoimeni gradovi (Niagara Falls) - jedan u SAD-u, drugi u Kanadi sa velikim hidrocentralama i razvijenom elektrometalnom i elektrohemijskom industrijom. Interesantno je da je projekat prve hidrocentrale na Nijagari izradio Nikola Tesla.
■ 1766. - Pontiac - poglavica plemena Ottawe - sklopio je mir s Britancima, čime je okončana tri godine ranije započeta pobuna protiv britanske okupacije regije Velikih jezera.
■ 1797. - Admiral Horatio Nelson gubi više od 300 ljudi i desnu ruku tokom neuspelog pokušaja osvajanja Tenerifa.
■ 1799. - Francusko-egipatska vojska, predvođena Napoleonom, porazila je Turke kod Abukira, pristaništa u blizini Aleksandrije.
■ 1814. - Bitka kod Nijagarinih vodopada. Amerikanci pobeđuju Britance.
■ 1814. - Engleski inženjer Džordž Stivenson predstavlja svoju prvu parnu lokomotivu, pokretnu mašinu dizajniranu za vuču uglja.
■ 1817. - Vođa Prvog srpskog ustanka Đorđe Petrović Karađorđe je, odmah po povratku u otadžbinu iz Rusije, ubijen u zoru u Radovanjskom Lugu kod Velike Plane, prema nalogu kneza Miloša Obrenovića. Miloš je potom - kao dokaz vernosti - poslao njegovu glavu turskom sultanu. Karađorđe je tvorac prve slobodne srbijanske države posle pada Srbije 1459. pod tursko ropstvo i rodonačelnik kraljevske dinastije Karađorđević. U austrijsko-turskom ratu bio je hajduk, zatim trgovac u Topoli. Kao buljubaša, učestvovao je u akcijama protiv janičara. Na zboru u Orašcu u februaru 1804. izabran je za vožda u borbi protiv Turaka. Isteravši Turke iz Srbije posle pobeda na Ivankovcu, Mišaru i Deligradu i oslobođenja Beograda, nastojao je da izdejstvuje priznanje Srbije, ali međunarodni uslovi nisu bili povoljni. Ojačao je veze s Crnom Gorom i Rusijom i 1807. stvorio srpsko-ruski vojni savez, okončan za Srbiju krajnje nepovoljnim Bukureštanskim mirom 1812. Posle sloma ustanka 1813, izbegao je u Austriju, zatim u Rusiju, postavši po povratku žrtva saborca u Prvom srpskom ustanku.
■ 1830. - Čarls X potpisuje julske uredbe kojima se, između ostalog, suspenduje sloboda štampe.
■ 1832. - Zbila se prva železnička nesreća u SAD-u, u Masačusetsu, u kojoj je nastradalo jedno lice.
■ 1834. - Umro je engleski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž. Njegove poeme 'Stari mornar' i 'Kubla Kan' smatraju se vrhunskim delima romantične, intuitivne poezije, a na njegovim teorijskim pogledima ('Književna biografija') zasnovana je englesko-američka 'nova kritika'.
■ 1835. - Časopis 'Danica' uvodi štokavštinu kao književni jezik te shodno tome novom pravopisu menjaju naslov u Danica horvatska, slavonska i dalmatinska.
■ 1837. - Desila se prva komercijalna upotreba električnog telegrafa. Uspešno su ga demonstrirali Vilijam Kuk i Čarls Vitston, između Eustona i Kamden Tauna u Londonu.
■ 1848. - Rođen je britanski državnik Artur Džejms Balfur, premijer (1902-1906) i ministar inostranih poslova (1916-1919). Predložio je 1917. stvaranje nacionalne države Jevreja u Palestini (Balfurova deklaracija).
■ 1848. - Austrijanci u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine, suzbivši prvi značajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu.
■ 1853. - Kalifornijski rendžeri ubili su Hoakina Marijetu, poznatog kalifornijskog bandita, koji je bio pozant kao 'Robin Hud iz El Dorada'.
■ 1868. - Država Wyoming postaje deo SAD-a.
■ 1870. - Odlukom Dalmatinskog sabora zapisnici saborskih sednica moraju se pisati hrvatskim jezikom.
■ 1876. - Rođen je Alfredo Casella, italijanski dirigent, pijanist i kompozitor.
■ 1878. - Umrla je Milica Stojadinović Srpkinja, srpska književnica.
■ 1878. - Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla u Vašington.
■ 1894. - Rođen je srpski nacionalni borac Gavrilo Princip, atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914. Atentat je Beču poslužio kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, čime je izazvan Prvi svetski rat. Princip se pred policijom i sudom držao herojski i bio je, kao maloletnik, osuđen na 20 godina teške tamnice. Zbog nehumanih zatvorskih uslova, oboleo je od tuberkuloze i umro u tamnici u gradu Terezin u Češkoj u aprilu 1918, šest meseci pre sloma Austrougarske.
■ 1898. - SAD okupirao Portoriko u špansko-američkom ratu, Pariškim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen je SAD-u. Istog dana 1953. godine dobio je status pridružene države SAD.
■ 1898. - Završen šahovski turnir u Beču pobedom Zigberta Taraša.
■ 1905. - Rođen je Elias Canetti, nemačko-jevrejski književnik i dobitnik Nobelove nagrade.
■ 1907. - Japan proglasio protektorat nad Korejom s pravom kontrole vlade te zemlje.
■ 1909. - Francuski pilot Luj Blerio prvi avionom preleteo Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka, kod Kalea, do Dovera preleteo za 37 minuta.
■ 1917. - Holanđanka Margareta Gertruda Cele, poznata kao Mata Hari, osuđena na smrt pod otužbom da je špijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata.
■ 1934. - Austrijskog kancelara Engelberta Dolfusa u Beču ubili austrijski nacisti nakon neuspelog pokušaja da silom uzmu vlast. Posle dolaska na čelo vlade 1932. uporno se odupirao nameri Adolfa Hitlera da Austriju pripoji nacističkoj NJemačkoj, što je platio glavom.
■ 1943. - Italijanski diktator Benito Musolini primoran je, nakon sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Viktor Emanuele imenovao je za premijera maršala Pjetra Badolja. Musolini je uhapšen i interniran, a 1945. je streljan.
■ 1952. - Stupio na snagu ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, što je bila prva faza stvaranja Evropske unije.
■ 1956. - U sudaru italijanskog i švedskog broda 'Andrea Dorija' i 'Štoholm' ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo 50 osoba.
■ 1957. - U Tunisu je skupština ukinula monarhiju i proglasila republiku. Predsednik republike postao je Habib Burgiba, vođa Neodestura.
■ 1963. - SSSR, SAD i Velika Britanija zaključili ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.
■ 1964. - Album Bitlsa 'Hard Day's Night' izbio je na prvo mesto top-lista i tu se zadržao narednih 14 nedelja.
■ 1967. - Francuski predsednik Šarl de Gol završio je svoj govor u Montrealu usklikom „Živeo slobodni Kvebek“, što je izazvalo oštar protest kanadskog premijera Lestera Pirsona. De Gol je bio primoran da skrati posetu Kanadi.
■ 1968. - Papa Pavle VI zabranio vernicima Rimokatoličke crkve sve veštačke metode sprečavanja začeća.
■ 1978. - U Bristolu, u Velikoj Britaniji, rođena je Louise Brown, prvo dete u svetu začeto veštačkim načinom ('beba iz epruvete').
■ 1981. - U kineskoj provinciji Sečuan u poplavama je poginulo više od 700 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.
■ 1982. - Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat u Bejrutu potpisao deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije Ujedinjenih nacija o postojanju države Izrael.
■ 1984. - Kosmonaut Svetlana Savitskaja postala je prva žena koja je hodala u svemiru.
■ 1986. - Umro je američki filmski režiser italijanskog porekla Vinsente Mineli, koji je 1958. dobio nagradu 'Oskar' za film 'Žiži'. Ostali filmovi su mu: 'Madam Bovari', 'Amerikanac u Parizu', 'Žeđ za životom', 'Čaj i simpatija', 'Kismet', 'Kuća na brdu', 'Zvona zvone', 'Grad iluzija', 'Neki su dotrčali', 'Diži zavesu'.
■ 1988. - Skupština Srbije usvojila je Nacrt amandmana na Ustav - čijim je kasnijim usvajanjem Srbija konstituisana na celoj svojoj teritoriji, a pokrajine Vojvodina i Kosovo izgubile elemente državnosti - i uputila ga na tromesečnu javnu raspravu. Dotad su u Srbiji praktično postojala tri ustavna sistema.
■ 1990. - Hrvatski sabor doneo amandmane na Ustav SRH. Iz službenog naziva Hrvatske izbačen pridev socijalistička, iz zastave je izbačena zvezda petokraka i vraćen istorijski hrvatski grb.
■ 1991. - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov predložio liderima Komunističke partije Sovjetskog Saveza novu platformu u kojoj izgradnja komunizma više nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace zastarele ideološke dogme.
■ 1992. - Italijanska vlada poslala 7.000 vojnika na Siciliju, u nastojanju da razbije mafiju.
■ 1992. - Neporaženi šampion, američki velemajstor Robert Fišer, 11. prvak sveta u šahu, doputovao je u Jugoslaviju da bi se posle više od 20 godina neigranja nakratko vratio šahu. U Beogradu i na Svetom Stefanu odigrao je potom meč s ruskim velemajstorom Borisom Spaskim, kojem je već bio oduzeo titulu svetskog prvaka u meču u Rejkjaviku 1972, i ponovo ga pobedio.
■ 1992. - Otvorene su Olimpijske igre u Barseloni.
■ 1993. - Centralna banka Rusije saopštila je da će u okviru drastične monetarne reforme preduzete u borbi protiv inflacije, iz opticaja povući sve novčanice štampane pre 1992
■ 1994. - Izrael i Jordan u Vašingtonu potpisali deklaraciju kojom je okončano ratno stanje između dve države.
■ 1995. - Počela akcija Hrvatske vojske i HVO-a operacija Ljeto '95., kojom su zauzeli 1600 kvadratnih kilometara zapadnog dijela BiH.
■ 1995. - Od eksplozije bombe, koju su u vozu pariskog metroa podmetnuli islamski teroristi, poginulo najmanje osam i ranjeno 86 ljudi.
■ 1995. - Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru SFRJ u Hagu podigao optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i još 21 osobe, uglavnom komandanata i stražara zatvoreničkih logora u Bosni. Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i general Ratko Mladić optuženi za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
■ 1996. - U Burundiju armija, pod dominacijom oficira iz plemena Tutsi, izvela državni udar i zabranila sve političke partije u toj afričkoj zemlji.
■ 1999. - U Rabatu, u prisustvu brojnih šefova država i vlada, sahranjen marokanski kralj Hasan Drugi, koji je vladao Marokom nepune četiri decenije.
■ 2000. - Air Franceov Aerospatiale Concorde srušio se ubrzo nakon polijetanja sa aerodroma u Parizu usled požara ubivši svih 109 putnika i članova posade i četvero ljudi na tlu. To je bila prva nesreća 'konkorda' od kako je počeo da leti 1969.
■ 2002. - Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao zakon kojim se Rusima dozvoljava da prodaju i iznajmljuju zemljišne posede, prvi put od 1917.
■ 2010. - Britanska TV serija "Šerlok" debituje sa Benediktom Kamberbačem i Martinom Frimanom.
■ 2011 - Umro je kiparski reditelj Majkl Kakojanis, koji je svetsku slavu stekao filmom 'Grk Zorba' 1964, koji je dobio tri Oskara.
■ 2011. - Specijalne jedinice Kosovske policijske službe, Rosu, započele zauzimanje administrativnih punktova Jarinje i Brnjak na severu Kosova. Kao odgovor na akcije vlasti u Prištini, lokalni Srbi su započeli blokadu najvažnijih putnih pravaca.
■ 2012. - Ivica Dačić položio zakletvu kao premijer Srbije.
■ 2012. - Počinju Letnje olimpijske igre 2012.
■ 2012. - Austrijski padobranac Feliks Baumgartner po drugi put je skočio iz stratosfere sa visine od 29 kilometara. Njegov prethodni skok bio je sa visine od 22 kilometara, 16. marta 2012.
■ 2013. - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun izjavio je da je od početka sirijskog građanskog rata poginulo više od 100.000 ljudi.
■ 2014. - Izrael i Hamas razmatraju predlog američkog državnog sekretara Džona Kerija za momentalni prekid vatre i sastanke u Kairu.
■ 2014. - U izraelskom vazdušnom napadu ubijen je vođa vojnog krila Islamskog džihada Salah Abu Hasanein.
■ 2016. - Verizon najavljuje kupovinu Yahoo za 4,83 milijarde dolara.
■ 2017. - Ram Nath Kovind postaje 14. predsednik Indije.
■ 2017. - Šumski požari na francuskoj obali Mediterana izazvali su evakuaciju 12.000 ljudi.
■ 2018. - Tečno jezero pronađeno na Marsu ispod njegovog Južnog pola.
■ 2019. - Asteroid 2019 OK, veličine od 57 do 130 m prečnika, prolazi skoro neotkriven oko 45.000 milja daleko od Zemlje, što je bliže nego do meseca.
■ 2019. - Rekordi visoke temperature postavljeni širom Evrope samo dan nakon prethodnih rekorda, Pariz 42.6 C, Nemačka 42.6 C, Holandija 40.7 C, Belgija 40.6 C.
■ 2019. - Guverner Portorika Rikardo Roselo podneo ostavku.
■ 2019. - Američko ministarstvo pravde najavljuje nastavak primene smrtne kazne, tako što je zakazalo pet pogubljenja.
■ 2019. - Desilo se najgore utapanje migranata u Mediteranu, kada se čamac sa 250 ljudi prevrnuo kod libijske obale, a smatra se da se više od 100 njih udavilo.
■ 2020. - Teretni brod MV Vakashio nasukao se kod obale Mauricijusa i počeo da izliva naftu.
■ 2020. - Severna Koreja prijavila je prvi slučaj COVID-19 u gradu Kaesong.
■ 2021. - Japanske džudistkinje Uta Abe (52 kg za žene) i brat Hifumi (muškarci do 66 kg) ušli su u istoriju kao prvi brat i sestra koji su osvojili zlatne olimpijske medalje u različitim disciplinama istog dana na OI u Tokiju.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 315. - Završen je Konstantinov slavoluk u Rimu. Slavoluk je bio podignut u čast Konstantinove pobede nad Makasencijem u bitci kod Milvijskog mosta.
■ 1016. - Rođen je Kazimir I, vojvoda od Poljske.
■ 1120. - Veliki požar u crkvi Svete Madlen od Vezelea u Francuskoj, ubio hiljadu hodočasnika i ozbiljno oštetio crkvu.
■ 1139. - Portugalski grof Alfonso I proglašen je za kralja.
■ 1261. - Aleksije Stratigopul, carski vojskovođa Mihaila VIII Paleologa ušao u nebranjeni Konstantinopolj (Carigrad). Latinski car Balduin II pobegao iz njega. Tako je prestalo da postoji Latinsko carstvo i uspostavljeno je Vizantijsko carstvo.
■ 1360. - Jevreji su proterani iz Breslaua u Šleskoj.
■ 1446. - Postavljen je kamen temeljac za kapelu Kraljevskog koledža u Kembridžu. Položio ga je kralj Henri VI.
■ 1510. - Pod komandom Pedra Navara, španske trupe osvojile Tripoli. Preko 3.000 ubijenih i više od 5.000 zarobljeno.
■ 1511. - Portugalske snage pod komandom Afonsa de Albukerkia napale su trgovački grad Malaku na Malajskom poluostrvu.
■ 1547. - Krunisan je Henrik II, kralj Francuske.
■ 1564. - Umro je Ferdinand I, nemačko-rimski car, ugarsko-hrvatski i češki kralj. Nasledio ga je Maksimilijan II.
■ 1567. - Don Dijego de Losada osniva grad Santjago de Leon de Karakas, današnji Karakas, glavni grad Venecuele.
■ 1570. - Odigrala se bitka kod Arne-le-Duka u Burgundiji, gde pobeda hugenota primorava Francuza Karla IX da pristane na mirovni sporazum kojim se završava Treći verski rat.
■ 1585. - Amsterdam zabranjuje rad 45-ici rimokatolika.
■ 1593. - Kralj Francuske Anri IV, kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. i vođa francuskih protestanata, prešao u katoličanstvo.
■ 1652. - Nikita Minin postaje patrijarh Ruske pravoslavne crkve.
■ 1670. - Austrijski car Leopold I proterao je 4.000 Jevreja iz Beča.
■ 1701. - Antoan da la Mot Kadilac osnovao je na obali reke Mičigen trgovački centar Ponšartren, koji se kasnije razvio u grad Detroit.
■ 1712. - Vojska švajcarskih protestanskih kantona u bici kod Vilmergena potukla snage katoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.
■ 1722. - Trogodišnji rat počinje duž granice Mejna i Masačusetsa.
■ 1759. - Britanci su zauzeli tvrđavu Nijagaru od Francuza. Istoga dana 1814, odigrala se bitka kod Nijagarinih vodopada u kojoj su Amerikanci porazili Britance. Danas se sa obeju strana Nijagarinih vodopada nalaze istoimeni gradovi (Niagara Falls) - jedan u SAD-u, drugi u Kanadi sa velikim hidrocentralama i razvijenom elektrometalnom i elektrohemijskom industrijom. Interesantno je da je projekat prve hidrocentrale na Nijagari izradio Nikola Tesla.
■ 1766. - Pontiac - poglavica plemena Ottawe - sklopio je mir s Britancima, čime je okončana tri godine ranije započeta pobuna protiv britanske okupacije regije Velikih jezera.
■ 1797. - Admiral Horatio Nelson gubi više od 300 ljudi i desnu ruku tokom neuspelog pokušaja osvajanja Tenerifa.
■ 1799. - Francusko-egipatska vojska, predvođena Napoleonom, porazila je Turke kod Abukira, pristaništa u blizini Aleksandrije.
■ 1814. - Bitka kod Nijagarinih vodopada. Amerikanci pobeđuju Britance.
■ 1814. - Engleski inženjer Džordž Stivenson predstavlja svoju prvu parnu lokomotivu, pokretnu mašinu dizajniranu za vuču uglja.
■ 1817. - Vođa Prvog srpskog ustanka Đorđe Petrović Karađorđe je, odmah po povratku u otadžbinu iz Rusije, ubijen u zoru u Radovanjskom Lugu kod Velike Plane, prema nalogu kneza Miloša Obrenovića. Miloš je potom - kao dokaz vernosti - poslao njegovu glavu turskom sultanu. Karađorđe je tvorac prve slobodne srbijanske države posle pada Srbije 1459. pod tursko ropstvo i rodonačelnik kraljevske dinastije Karađorđević. U austrijsko-turskom ratu bio je hajduk, zatim trgovac u Topoli. Kao buljubaša, učestvovao je u akcijama protiv janičara. Na zboru u Orašcu u februaru 1804. izabran je za vožda u borbi protiv Turaka. Isteravši Turke iz Srbije posle pobeda na Ivankovcu, Mišaru i Deligradu i oslobođenja Beograda, nastojao je da izdejstvuje priznanje Srbije, ali međunarodni uslovi nisu bili povoljni. Ojačao je veze s Crnom Gorom i Rusijom i 1807. stvorio srpsko-ruski vojni savez, okončan za Srbiju krajnje nepovoljnim Bukureštanskim mirom 1812. Posle sloma ustanka 1813, izbegao je u Austriju, zatim u Rusiju, postavši po povratku žrtva saborca u Prvom srpskom ustanku.
■ 1830. - Čarls X potpisuje julske uredbe kojima se, između ostalog, suspenduje sloboda štampe.
■ 1832. - Zbila se prva železnička nesreća u SAD-u, u Masačusetsu, u kojoj je nastradalo jedno lice.
■ 1834. - Umro je engleski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž. Njegove poeme 'Stari mornar' i 'Kubla Kan' smatraju se vrhunskim delima romantične, intuitivne poezije, a na njegovim teorijskim pogledima ('Književna biografija') zasnovana je englesko-američka 'nova kritika'.
■ 1835. - Časopis 'Danica' uvodi štokavštinu kao književni jezik te shodno tome novom pravopisu menjaju naslov u Danica horvatska, slavonska i dalmatinska.
■ 1837. - Desila se prva komercijalna upotreba električnog telegrafa. Uspešno su ga demonstrirali Vilijam Kuk i Čarls Vitston, između Eustona i Kamden Tauna u Londonu.
■ 1848. - Rođen je britanski državnik Artur Džejms Balfur, premijer (1902-1906) i ministar inostranih poslova (1916-1919). Predložio je 1917. stvaranje nacionalne države Jevreja u Palestini (Balfurova deklaracija).
■ 1848. - Austrijanci u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine, suzbivši prvi značajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu.
■ 1853. - Kalifornijski rendžeri ubili su Hoakina Marijetu, poznatog kalifornijskog bandita, koji je bio pozant kao 'Robin Hud iz El Dorada'.
■ 1868. - Država Wyoming postaje deo SAD-a.
■ 1870. - Odlukom Dalmatinskog sabora zapisnici saborskih sednica moraju se pisati hrvatskim jezikom.
■ 1876. - Rođen je Alfredo Casella, italijanski dirigent, pijanist i kompozitor.
■ 1878. - Umrla je Milica Stojadinović Srpkinja, srpska književnica.
■ 1878. - Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla u Vašington.
■ 1894. - Rođen je srpski nacionalni borac Gavrilo Princip, atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914. Atentat je Beču poslužio kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, čime je izazvan Prvi svetski rat. Princip se pred policijom i sudom držao herojski i bio je, kao maloletnik, osuđen na 20 godina teške tamnice. Zbog nehumanih zatvorskih uslova, oboleo je od tuberkuloze i umro u tamnici u gradu Terezin u Češkoj u aprilu 1918, šest meseci pre sloma Austrougarske.
■ 1898. - SAD okupirao Portoriko u špansko-američkom ratu, Pariškim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen je SAD-u. Istog dana 1953. godine dobio je status pridružene države SAD.
■ 1898. - Završen šahovski turnir u Beču pobedom Zigberta Taraša.
■ 1905. - Rođen je Elias Canetti, nemačko-jevrejski književnik i dobitnik Nobelove nagrade.
■ 1907. - Japan proglasio protektorat nad Korejom s pravom kontrole vlade te zemlje.
■ 1909. - Francuski pilot Luj Blerio prvi avionom preleteo Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka, kod Kalea, do Dovera preleteo za 37 minuta.
■ 1934. - Austrijskog kancelara Engelberta Dolfusa u Beču ubili austrijski nacisti nakon neuspelog pokušaja da silom uzmu vlast. Posle dolaska na čelo vlade 1932. uporno se odupirao nameri Adolfa Hitlera da Austriju pripoji nacističkoj NJemačkoj, što je platio glavom.
■ 1943. - Italijanski diktator Benito Musolini primoran je, nakon sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Viktor Emanuele imenovao je za premijera maršala Pjetra Badolja. Musolini je uhapšen i interniran, a 1945. je streljan.
■ 1952. - Stupio na snagu ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, što je bila prva faza stvaranja Evropske unije.
■ 1956. - U sudaru italijanskog i švedskog broda 'Andrea Dorija' i 'Štoholm' ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo 50 osoba.
■ 1957. - U Tunisu je skupština ukinula monarhiju i proglasila republiku. Predsednik republike postao je Habib Burgiba, vođa Neodestura.
■ 1963. - SSSR, SAD i Velika Britanija zaključili ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.
■ 1964. - Album Bitlsa 'Hard Day's Night' izbio je na prvo mesto top-lista i tu se zadržao narednih 14 nedelja.
■ 1967. - Francuski predsednik Šarl de Gol završio je svoj govor u Montrealu usklikom „Živeo slobodni Kvebek“, što je izazvalo oštar protest kanadskog premijera Lestera Pirsona. De Gol je bio primoran da skrati posetu Kanadi.
■ 1968. - Papa Pavle VI zabranio vernicima Rimokatoličke crkve sve veštačke metode sprečavanja začeća.
■ 1978. - U Bristolu, u Velikoj Britaniji, rođena je Louise Brown, prvo dete u svetu začeto veštačkim načinom ('beba iz epruvete').
■ 1981. - U kineskoj provinciji Sečuan u poplavama je poginulo više od 700 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.
■ 1982. - Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat u Bejrutu potpisao deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije Ujedinjenih nacija o postojanju države Izrael.
■ 1984. - Kosmonaut Svetlana Savitskaja postala je prva žena koja je hodala u svemiru.
■ 1986. - Umro je američki filmski režiser italijanskog porekla Vinsente Mineli, koji je 1958. dobio nagradu 'Oskar' za film 'Žiži'. Ostali filmovi su mu: 'Madam Bovari', 'Amerikanac u Parizu', 'Žeđ za životom', 'Čaj i simpatija', 'Kismet', 'Kuća na brdu', 'Zvona zvone', 'Grad iluzija', 'Neki su dotrčali', 'Diži zavesu'.
■ 1988. - Skupština Srbije usvojila je Nacrt amandmana na Ustav - čijim je kasnijim usvajanjem Srbija konstituisana na celoj svojoj teritoriji, a pokrajine Vojvodina i Kosovo izgubile elemente državnosti - i uputila ga na tromesečnu javnu raspravu. Dotad su u Srbiji praktično postojala tri ustavna sistema.
■ 1990. - Hrvatski sabor doneo amandmane na Ustav SRH. Iz službenog naziva Hrvatske izbačen pridev socijalistička, iz zastave je izbačena zvezda petokraka i vraćen istorijski hrvatski grb.
■ 1991. - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov predložio liderima Komunističke partije Sovjetskog Saveza novu platformu u kojoj izgradnja komunizma više nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace zastarele ideološke dogme.
■ 1992. - Italijanska vlada poslala 7.000 vojnika na Siciliju, u nastojanju da razbije mafiju.
■ 1992. - Neporaženi šampion, američki velemajstor Robert Fišer, 11. prvak sveta u šahu, doputovao je u Jugoslaviju da bi se posle više od 20 godina neigranja nakratko vratio šahu. U Beogradu i na Svetom Stefanu odigrao je potom meč s ruskim velemajstorom Borisom Spaskim, kojem je već bio oduzeo titulu svetskog prvaka u meču u Rejkjaviku 1972, i ponovo ga pobedio.
■ 1992. - Otvorene su Olimpijske igre u Barseloni.
■ 1993. - Centralna banka Rusije saopštila je da će u okviru drastične monetarne reforme preduzete u borbi protiv inflacije, iz opticaja povući sve novčanice štampane pre 1992
■ 1994. - Izrael i Jordan u Vašingtonu potpisali deklaraciju kojom je okončano ratno stanje između dve države.
■ 1995. - Počela akcija Hrvatske vojske i HVO-a operacija Ljeto '95., kojom su zauzeli 1600 kvadratnih kilometara zapadnog dijela BiH.
■ 1995. - Od eksplozije bombe, koju su u vozu pariskog metroa podmetnuli islamski teroristi, poginulo najmanje osam i ranjeno 86 ljudi.
■ 1995. - Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru SFRJ u Hagu podigao optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i još 21 osobe, uglavnom komandanata i stražara zatvoreničkih logora u Bosni. Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i general Ratko Mladić optuženi za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
■ 1996. - U Burundiju armija, pod dominacijom oficira iz plemena Tutsi, izvela državni udar i zabranila sve političke partije u toj afričkoj zemlji.
■ 1999. - U Rabatu, u prisustvu brojnih šefova država i vlada, sahranjen marokanski kralj Hasan Drugi, koji je vladao Marokom nepune četiri decenije.
■ 2000. - Air Franceov Aerospatiale Concorde srušio se ubrzo nakon polijetanja sa aerodroma u Parizu usled požara ubivši svih 109 putnika i članova posade i četvero ljudi na tlu. To je bila prva nesreća 'konkorda' od kako je počeo da leti 1969.
■ 2002. - Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao zakon kojim se Rusima dozvoljava da prodaju i iznajmljuju zemljišne posede, prvi put od 1917.
■ 2010. - Britanska TV serija "Šerlok" debituje sa Benediktom Kamberbačem i Martinom Frimanom.
■ 2011 - Umro je kiparski reditelj Majkl Kakojanis, koji je svetsku slavu stekao filmom 'Grk Zorba' 1964, koji je dobio tri Oskara.
■ 2011. - Specijalne jedinice Kosovske policijske službe, Rosu, započele zauzimanje administrativnih punktova Jarinje i Brnjak na severu Kosova. Kao odgovor na akcije vlasti u Prištini, lokalni Srbi su započeli blokadu najvažnijih putnih pravaca.
■ 2012. - Ivica Dačić položio zakletvu kao premijer Srbije.
■ 2012. - Počinju Letnje olimpijske igre 2012.
■ 2012. - Austrijski padobranac Feliks Baumgartner po drugi put je skočio iz stratosfere sa visine od 29 kilometara. Njegov prethodni skok bio je sa visine od 22 kilometara, 16. marta 2012.
■ 2013. - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun izjavio je da je od početka sirijskog građanskog rata poginulo više od 100.000 ljudi.
■ 2014. - Izrael i Hamas razmatraju predlog američkog državnog sekretara Džona Kerija za momentalni prekid vatre i sastanke u Kairu.
■ 2014. - U izraelskom vazdušnom napadu ubijen je vođa vojnog krila Islamskog džihada Salah Abu Hasanein.
■ 2016. - Verizon najavljuje kupovinu Yahoo za 4,83 milijarde dolara.
■ 2017. - Ram Nath Kovind postaje 14. predsednik Indije.
■ 2017. - Šumski požari na francuskoj obali Mediterana izazvali su evakuaciju 12.000 ljudi.
■ 2018. - Tečno jezero pronađeno na Marsu ispod njegovog Južnog pola.
■ 2019. - Asteroid 2019 OK, veličine od 57 do 130 m prečnika, prolazi skoro neotkriven oko 45.000 milja daleko od Zemlje, što je bliže nego do meseca.
■ 2019. - Rekordi visoke temperature postavljeni širom Evrope samo dan nakon prethodnih rekorda, Pariz 42.6 C, Nemačka 42.6 C, Holandija 40.7 C, Belgija 40.6 C.
■ 2019. - Guverner Portorika Rikardo Roselo podneo ostavku.
■ 2019. - Američko ministarstvo pravde najavljuje nastavak primene smrtne kazne, tako što je zakazalo pet pogubljenja.
■ 2019. - Desilo se najgore utapanje migranata u Mediteranu, kada se čamac sa 250 ljudi prevrnuo kod libijske obale, a smatra se da se više od 100 njih udavilo.
■ 2020. - Teretni brod MV Vakashio nasukao se kod obale Mauricijusa i počeo da izliva naftu.
■ 2020. - Severna Koreja prijavila je prvi slučaj COVID-19 u gradu Kaesong.
■ 2021. - Japanske džudistkinje Uta Abe (52 kg za žene) i brat Hifumi (muškarci do 66 kg) ušli su u istoriju kao prvi brat i sestra koji su osvojili zlatne olimpijske medalje u različitim disciplinama istog dana na OI u Tokiju.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
