Desilo Se u Ovaj Dan - 10. Jul
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 10. jula! Šta se sve nekada dešavalo desetog jula, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 48. pre naše ere - Dogodila se bitka kod Drača u kojoj je Julije Cezar jedva pobedio Pompeja.
■ 138. - Umro je rimski car Hadrijan - Publius Aelius Hadrianus. Tokom vladavine od 117. izvršio je značajne reforme u Rimskom carstvu i utvrdio granice u Germaniji i Britaniji, gde je podigao bedem (Hadrijanov bedem) za zaštitu od upada Škota. Bio je veliki poštovalac grčke kulture i pokrovitelj umetnosti, pisao je stihove, vajao i slikao.
■ 649. - Umro je Car Taizong, suosnivač kineske dinastije Tang.
■ 1099. - Umro je španski nacionalni junak El Sid, pravog imena Rodrigo Diaz de Bivar, legendarna ličnost španske epske poezije, glavni lik Kornejeve tragedije 'Sid' i Masneove opere.
■ 1451. - Rođen je Džejms III, kralj Škotske (1460-1488).
■ 1461. - Stefan Tomašević postao kralj Bosne.
■ 1509. - Rođen je švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin, vođa frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala mnogobrojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti), i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo 'Temelji hiršćanstva' (1536) postalo je priručnik protestantske doktrine.
■ 1553. - Džejn Grej, praunuka Henrija VII, krunisana za kraljicu Engleske, 9 dana kasnije svrgla je Elizabeta I Tjudor.
■ 1559. - Umro je francuski kralj Anri Drugi Henri, čija su tri sina bili kraljevi: Fransoa Drugi, Šarl Četvrti i Anri Treći. Tokom vladavine od 1547, kao zagriženi rimokatolik, uz potporu supruge Katarine de Mediči, otpočeo je sistematsko proganjanje hugenota, što je 1562. izazvalo verske ratove koji su 36 godina potresali Francusku.
■ 1584. - Po nalogu španskog dvora ubijen je holandski princ od Oranža Vilem I Ćutljivi, borac protiv španske prevlasti i prvi nasledni namesnik (1581) Holandije. Ubio ga je Baltazar Žerar, prema nalogu španskog kralja Filipa Drugog.
■ 1609. - U Minhenu je osnovana Katolička liga kao odgovor na osnivanje Protestantske unije (1608), što je pojačalo tenzije u Nemačkoj koje su dovele do izbijanja Tridesetogodišnjeg rata (1618-48) u centralnoj Evropi.
■ 1774. - Nakon šestogodišnjeg rata, Rusija i Turska sklopile su Kučuk-Kajnardžijski mir kojim je Turska izgubila Krim, prihvatila rusko-tursku granicu na Bugu i priznala Rusiji pokroviteljska prava nad Vlaškom i Moldavijom, kao i nad pravoslavnim podanicima u Turskoj.
■ 1788. - Rođen je episkop Platon Atanacković, srpski episkop i pisac.
■ 1789. - Aleksandar Makenzi je stigao do delte reke Makenzi.
■ 1821. - SAD su preuzele Floridu nakon kupovine od Španije.
■ 1830. - Rođen je Kamij Pisaro, francuski slikar i grafičar jedan od učesnika prve izložbe impresionista u Parizu 1874. U kasnoj fazi opredelio se za poentilizam Seraa i Sinjaka.
■ 1834. - Rođen je češki pisac Jan Neruda, predvodnik generacije 'majevaca' - književnika koji su, okupljeni oko časopisa 'Maj', promovisali češki književni realizam ('Malostranske pripovetke', 'Arabeska', 'Železnicčki radnici', zbirke pesama 'Prosti motivi', 'Kosmičke pesme', 'Balade i romanse').
■ 1851. - Umro je francuski slikar Luj Zak Mande Dager, zahvaljujući čijem je izumu, nazvanom 'dagerotipija', prvi put praktično omogućena izrada fotografija.
■ 1856. Rođen je srpski fizičar i pronalazač Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji svetske nauke, posebno elektrotehnike. Rođen je kao četvrto dete Milutina i Đuke Tesle u svešteničkoj pravoslavnoj porodici u srpskom selu Smiljan u Lici. Tvorac je 'novog tehničkog poretka', zahvaljujući njegovim izumima, postavljen je temelj i pravac vrtoglavog naučno-tehničkog razvoja ljudskog roda u XX veku. Pronašao je obrtno magnetno polje, trofazni sistem prenosa električne energije, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika, izuma bez kojih bi bila nezamisliva tehnička civilizacija, pogotovo prenos električne energije. Pionir je i radio tehnike, bežične telegrafije, radara. Njegov polifazni sistem naizmeničnih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na slapovima Nijagare. Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmeničnih struja, telekomunikacija, akustike i mašinstva, od kojih su mnogi našli široku primenu. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. godine, jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica jačine magnetnog polja.
■ 1866. - Edson P Clark patentirao je olovku čiji trag je nemoguće izbrisati.
■ 1867. - Rođen je princ Maksimilijan Badenski, nemački kancelar.
■ 1871. - Rođen je francuski pisac Marsel Prust čije je delo 'U traganju za izgubljenim vremenom' ostavilo dubok trag ne samo u Francuskoj već i u evropskoj književnosti 20. veka, i izvršilo veliki uticaj na mnoge književnike.
■ 1886. - Erupcija vulkana Tarawera uništila je čuvene roze-bele terase kalcijum-karbonata na Novom Zelandu.
■ 1888. - Rođen je Giorgio de Chirico, italijanski slikar.
■ 1892. - U Ohaju je prvi put ulica popločana betonom.
■ 1895. - Rođen je nemački kompozitor Karl Orf, autor popularne scenske kantate 'Karmina Burana'. Bavio se i pedagoškim radom, a u nastavu je uveo tzv. Orfov instrumentarij, sačinjen od grupe instrumenata prilagođenih deci.
■ 1895. - Rođen je Pavel Suhoj, beloruski konstruktor aviona.
■ 1897. - U borbi za prevlast na području gornjeg Nila, francuske trupe zaposele su Fešoude (Kodok) u Sudanu, što je izazvalo ozbiljnu krizu u anglo-francuskim odnosima. Kompromisnim rešenjem 1899. godine, Francuska je dobila zapadni Sudan, a dolina Nila ostala je pod britanskom kontrolom.
■ 1897. - Prestaje izlaziti Hrvatska misao, časopis u Pragu.
■ 1908. - Rođena je Olga Skovran, koreograf, pedagog, osnivač i direktor ansambla 'Kolo'.
■ 1908. - Umro je Gustav Karl Wilhelm Herman Karsten, nemački botaničar i geolog.
■ 1926. - Rođen je srpski glumac Pavle Vuisić, 'vulkan glume, života i snage', kako ga je opisao Orson Vels. Već u prvom filmu - 'Čudotvorni mač' Vojislava Nanovića 1950. - nametnuo se neobično snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom obeležila više od sto filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne 'Šešir gospodina Vujića'. Filmovi: 'Ko to tamo peva', 'Sećaš li se Doli Bel?', 'Maratonci trče počasni krug', 'Hajka', 'Kampo Mamula', 'Dim', 'Mačak pod šlemom', 'Parče plavog neba', 'Žeđ', 'Horoskop', 'Inspektor', 'Sam', 'Pogon B', 'Kad čuješ zvona', 'Događaj', 'Konjuh planinom'.
■ 1933. - Njujorški policajci prvi su primenili radio-veze u svom radu.
■ 1938. - Rođen je Vladimir Jorga, univerzitetski profesor, majstor karatea.
■ 1940. - Napadom najmanje 70 nemačkih bombardera na ciljeve u južnom Velsu, u Drugom svetskom ratu počela je Bitka za Britaniju. Pobeda britanskog vazduhoplovstva u septembru prisilila je Nemce da definitivno odustanu od invazije na Veliku Britaniju.
■ 1940. - Francuska Narodna skupština poverila je vlast maršalu Anriju Petenu, koji je tokom Drugog sveskog rata predvodio kolaboracionističku vladu sa sedištem u Višiju.
■ 1941. - Rođen je Stephen Jay Gould, američki paleontolog, evolucionarni biolog i istoričar.
■ 1942. - Rođena je Mirjana Marković, supruga bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića.
■ 1943. - Rođen je Nasr Hamid Abu Zaid, egipatski mislilac.
■ 1943. - Britanska Osma i američka Sedma armija u Drugom svetskom ratu počele desant na Siciliju, što je bio prvi uspešan napad zapadnih saveznika na evropskom tlu. Sicilija je oslobođena sredinom avgusta 1943, što je ubrzalo slom fašističkog režima Benita Musolinija.
■ 1953. - Sovjetski lider Nikita Hruščov smenio je ministra unutrašnjih poslova Lavrentija Beriju, bliskog Staljinovog saradnika i egzekutora u staljinističkim čistkama. Berija je kasnije uhapšen, osuđen na smrt i streljan.
■ 1958. - U Engleskoj su instalirani prvi parking satovi.
■ 1962. - Iz Kejp Kaneverala lansiran je prvi američki telekomunikacioni satelit 'Telstar', koji je omogućio prenos TV programa preko Atlantskog okeana.
■ 1972. - Rođena je Sofija Vergara, kolumbijska glumica, komičarka, televizijska voditeljka i manekenka.
■ 1973. - Bahami su stekla nezavisnost u okviru Britanskog Komonvelta, posle 190 godina britanske kolonijalne vladavine.
■ 1976. - Zbog pucanja ventila u hemijskoj fabrici 'Ikmeza' u blizini Milana, oblak hemijskih materija, među kojima i dioksina, teško je zagadio četiri opštine. Seveza, Meda, Dezio i Čezena. To je bila prva ekološka nesreća te vrste u Evropi.
■ 1991. - Boris Nikolajevič Jeljcin preuzeo dužnost predsednika Rusije nakon pobede na izborima.
■ 1992. - Američki sud osudio je bivšeg panamskog diktatora Manuela Norijegu na 40 godina zatvora jer je dozvolio krijumčarenje droge u Panami.
■ 1992. - Završile se demonstracije u Beogradu 1992. — Studentski protest.
■ 1994. - Leonid Kučma pobedio je na predsedničkim izborima u Ukrajini.
■ 1995. - Vojne vlasti oslobodile su iz šestogodišnjeg kućnog pritvora vođu burmanske opozicije i dobitnicu Nobelove nagrade za mir Aung San Su Chi.
■ 1997. - Pripadnici elitne britanske jedinice u sastavu Snaga za stabilizaciju mira u BiH kod Banjaluke ubili bivšeg šefa policije u Prijedoru Simu Drljaču, koga je Međunarodni sud u Hagu stavio na tajnu listu optuženih za ratne zločine. Istog dana vojnici SFOR-a su u predorskoj bolnici uhapsili dr Milana Kovačevića, koji je prebačen u Hag, gde je kasnije umro u ćeliji Međunarodnog tribunala za ratne zločine.
■ 1999. - Šest afričkih vlada potpisalo je sporazum o prekidu vatre, čime je okončan građanski rat u Demokratskoj Republici Kongo. Sporazum je potpisan bez učešća pobunjeničkih grupa involviranih u sukobe.
■ 2000. - U gomili smeća koja se srušila na sirotinjsko naselje, nazvano Obećana zemlja, u Manili (Filipini) stradalo je više od 200 ljudi.
■ 2001. - Crtež Leonarda da Vinčija prodat je u aukcijskoj kući Kristi's za rekornih 8,1 milion funti (11,4 miliona dolara). 2005. - Stanovnici Luksemburga prihvatili su ustav Evropske unije na referendumu.
■ 2006. - Lider čečenskih separatista Šamil Basajev ubijen je u Ingušetiji, ruskoj republici koja se graniči sa Čečenijom. Bio je najtraženiji čovek u Rusiji zbog terorizma i masovnih ubistava, a 2003. su ga SAD i UN uključile u spisak međunarodnih terorista.
■ 2008. - Haški tribunal oslobodio je bivšeg ministra unutrašnjih poslova Makedonije Ljubeta Boškovskog odgovornosti za zločine nad albanskim civilima u selu Ljuboten u leto 2001, dok je policajca Johana Torčulovskog osudio na 12 godina zatvora.
■ 2009. - Bugarski carinici zaplenili više od 700 litara koncentrisanog kokaina, čija je vrednost procenjena na oko deset miliona evra.
■ 2010. - U Barseloni se okupilo oko milion ljudi, tražeći veću regionalnu autonomiju za Kataloniju i protestujući zbog odluke Ustavnog suda Španije kojom se toj pokrajini osporava da sebe naziva državom.
■ 2011. - Potonuo je rečni kruzer Bulgarija, pri čemu je stradalo 105 putnika.
■ 2011. - Posle 168 godina postojanja, britanski tabloid Njuz of d'vorld (News of the World) štampao je poslednje izdanje pod naslovom 'Hvala i zbogom', a njegov vlasnik Rupert Mardok se izvinio zbog skandala sa hakovanjem telefona više od 5.800 ljudi u šta su bili uključeni novinari ovog lista.
■ 2012. - Bivši vođa pobunjenika Demokratske Republike Kongo Tomas Lubanga osuđen je pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu na 14 godina zatvora zbog regrutovanja dece vojnika u sukobima 2002-2003.
■ 2015. - Preminuo je Omar Šarif (pravo ime mu je bilo Mihael Šalhub), glumac egipatskog porekla, poznat po ulogama u filmovima 'Doktor Živago' i 'Lorens od Arabije'.
■ 2016. - Portugal postao prvak Evrope u fudbalu, nakon što je u finalu Evropskog fudbalskog prvenstva u Parizu pobedio Francusku sa 1:0 posle produžetaka.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 649. - Umro je Car Taizong, suosnivač kineske dinastije Tang.
■ 1099. - Umro je španski nacionalni junak El Sid, pravog imena Rodrigo Diaz de Bivar, legendarna ličnost španske epske poezije, glavni lik Kornejeve tragedije 'Sid' i Masneove opere.
■ 1451. - Rođen je Džejms III, kralj Škotske (1460-1488).
■ 1461. - Stefan Tomašević postao kralj Bosne.
■ 1509. - Rođen je švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin, vođa frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala mnogobrojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti), i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo 'Temelji hiršćanstva' (1536) postalo je priručnik protestantske doktrine.
■ 1553. - Džejn Grej, praunuka Henrija VII, krunisana za kraljicu Engleske, 9 dana kasnije svrgla je Elizabeta I Tjudor.
■ 1559. - Umro je francuski kralj Anri Drugi Henri, čija su tri sina bili kraljevi: Fransoa Drugi, Šarl Četvrti i Anri Treći. Tokom vladavine od 1547, kao zagriženi rimokatolik, uz potporu supruge Katarine de Mediči, otpočeo je sistematsko proganjanje hugenota, što je 1562. izazvalo verske ratove koji su 36 godina potresali Francusku.
■ 1584. - Po nalogu španskog dvora ubijen je holandski princ od Oranža Vilem I Ćutljivi, borac protiv španske prevlasti i prvi nasledni namesnik (1581) Holandije. Ubio ga je Baltazar Žerar, prema nalogu španskog kralja Filipa Drugog.
■ 1609. - U Minhenu je osnovana Katolička liga kao odgovor na osnivanje Protestantske unije (1608), što je pojačalo tenzije u Nemačkoj koje su dovele do izbijanja Tridesetogodišnjeg rata (1618-48) u centralnoj Evropi.
■ 1774. - Nakon šestogodišnjeg rata, Rusija i Turska sklopile su Kučuk-Kajnardžijski mir kojim je Turska izgubila Krim, prihvatila rusko-tursku granicu na Bugu i priznala Rusiji pokroviteljska prava nad Vlaškom i Moldavijom, kao i nad pravoslavnim podanicima u Turskoj.
■ 1788. - Rođen je episkop Platon Atanacković, srpski episkop i pisac.
■ 1789. - Aleksandar Makenzi je stigao do delte reke Makenzi.
■ 1821. - SAD su preuzele Floridu nakon kupovine od Španije.
■ 1830. - Rođen je Kamij Pisaro, francuski slikar i grafičar jedan od učesnika prve izložbe impresionista u Parizu 1874. U kasnoj fazi opredelio se za poentilizam Seraa i Sinjaka.
■ 1834. - Rođen je češki pisac Jan Neruda, predvodnik generacije 'majevaca' - književnika koji su, okupljeni oko časopisa 'Maj', promovisali češki književni realizam ('Malostranske pripovetke', 'Arabeska', 'Železnicčki radnici', zbirke pesama 'Prosti motivi', 'Kosmičke pesme', 'Balade i romanse').
■ 1851. - Umro je francuski slikar Luj Zak Mande Dager, zahvaljujući čijem je izumu, nazvanom 'dagerotipija', prvi put praktično omogućena izrada fotografija.
■ 1856. Rođen je srpski fizičar i pronalazač Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji svetske nauke, posebno elektrotehnike. Rođen je kao četvrto dete Milutina i Đuke Tesle u svešteničkoj pravoslavnoj porodici u srpskom selu Smiljan u Lici. Tvorac je 'novog tehničkog poretka', zahvaljujući njegovim izumima, postavljen je temelj i pravac vrtoglavog naučno-tehničkog razvoja ljudskog roda u XX veku. Pronašao je obrtno magnetno polje, trofazni sistem prenosa električne energije, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika, izuma bez kojih bi bila nezamisliva tehnička civilizacija, pogotovo prenos električne energije. Pionir je i radio tehnike, bežične telegrafije, radara. Njegov polifazni sistem naizmeničnih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na slapovima Nijagare. Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmeničnih struja, telekomunikacija, akustike i mašinstva, od kojih su mnogi našli široku primenu. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. godine, jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica jačine magnetnog polja.
■ 1866. - Edson P Clark patentirao je olovku čiji trag je nemoguće izbrisati.
■ 1867. - Rođen je princ Maksimilijan Badenski, nemački kancelar.
■ 1871. - Rođen je francuski pisac Marsel Prust čije je delo 'U traganju za izgubljenim vremenom' ostavilo dubok trag ne samo u Francuskoj već i u evropskoj književnosti 20. veka, i izvršilo veliki uticaj na mnoge književnike.
■ 1886. - Erupcija vulkana Tarawera uništila je čuvene roze-bele terase kalcijum-karbonata na Novom Zelandu.
■ 1888. - Rođen je Giorgio de Chirico, italijanski slikar.
■ 1892. - U Ohaju je prvi put ulica popločana betonom.
■ 1895. - Rođen je nemački kompozitor Karl Orf, autor popularne scenske kantate 'Karmina Burana'. Bavio se i pedagoškim radom, a u nastavu je uveo tzv. Orfov instrumentarij, sačinjen od grupe instrumenata prilagođenih deci.
■ 1895. - Rođen je Pavel Suhoj, beloruski konstruktor aviona.
■ 1897. - U borbi za prevlast na području gornjeg Nila, francuske trupe zaposele su Fešoude (Kodok) u Sudanu, što je izazvalo ozbiljnu krizu u anglo-francuskim odnosima. Kompromisnim rešenjem 1899. godine, Francuska je dobila zapadni Sudan, a dolina Nila ostala je pod britanskom kontrolom.
■ 1897. - Prestaje izlaziti Hrvatska misao, časopis u Pragu.
■ 1908. - Rođena je Olga Skovran, koreograf, pedagog, osnivač i direktor ansambla 'Kolo'.
■ 1908. - Umro je Gustav Karl Wilhelm Herman Karsten, nemački botaničar i geolog.
■ 1933. - Njujorški policajci prvi su primenili radio-veze u svom radu.
■ 1938. - Rođen je Vladimir Jorga, univerzitetski profesor, majstor karatea.
■ 1940. - Napadom najmanje 70 nemačkih bombardera na ciljeve u južnom Velsu, u Drugom svetskom ratu počela je Bitka za Britaniju. Pobeda britanskog vazduhoplovstva u septembru prisilila je Nemce da definitivno odustanu od invazije na Veliku Britaniju.
■ 1940. - Francuska Narodna skupština poverila je vlast maršalu Anriju Petenu, koji je tokom Drugog sveskog rata predvodio kolaboracionističku vladu sa sedištem u Višiju.
■ 1941. - Rođen je Stephen Jay Gould, američki paleontolog, evolucionarni biolog i istoričar.
■ 1942. - Rođena je Mirjana Marković, supruga bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića.
■ 1943. - Rođen je Nasr Hamid Abu Zaid, egipatski mislilac.
■ 1943. - Britanska Osma i američka Sedma armija u Drugom svetskom ratu počele desant na Siciliju, što je bio prvi uspešan napad zapadnih saveznika na evropskom tlu. Sicilija je oslobođena sredinom avgusta 1943, što je ubrzalo slom fašističkog režima Benita Musolinija.
■ 1953. - Sovjetski lider Nikita Hruščov smenio je ministra unutrašnjih poslova Lavrentija Beriju, bliskog Staljinovog saradnika i egzekutora u staljinističkim čistkama. Berija je kasnije uhapšen, osuđen na smrt i streljan.
■ 1958. - U Engleskoj su instalirani prvi parking satovi.
■ 1962. - Iz Kejp Kaneverala lansiran je prvi američki telekomunikacioni satelit 'Telstar', koji je omogućio prenos TV programa preko Atlantskog okeana.
■ 1972. - Rođena je Sofija Vergara, kolumbijska glumica, komičarka, televizijska voditeljka i manekenka.
■ 1973. - Bahami su stekla nezavisnost u okviru Britanskog Komonvelta, posle 190 godina britanske kolonijalne vladavine.
■ 1976. - Zbog pucanja ventila u hemijskoj fabrici 'Ikmeza' u blizini Milana, oblak hemijskih materija, među kojima i dioksina, teško je zagadio četiri opštine. Seveza, Meda, Dezio i Čezena. To je bila prva ekološka nesreća te vrste u Evropi.
■ 1991. - Boris Nikolajevič Jeljcin preuzeo dužnost predsednika Rusije nakon pobede na izborima.
■ 1992. - Američki sud osudio je bivšeg panamskog diktatora Manuela Norijegu na 40 godina zatvora jer je dozvolio krijumčarenje droge u Panami.
■ 1992. - Završile se demonstracije u Beogradu 1992. — Studentski protest.
■ 1994. - Leonid Kučma pobedio je na predsedničkim izborima u Ukrajini.
■ 1995. - Vojne vlasti oslobodile su iz šestogodišnjeg kućnog pritvora vođu burmanske opozicije i dobitnicu Nobelove nagrade za mir Aung San Su Chi.
■ 1997. - Pripadnici elitne britanske jedinice u sastavu Snaga za stabilizaciju mira u BiH kod Banjaluke ubili bivšeg šefa policije u Prijedoru Simu Drljaču, koga je Međunarodni sud u Hagu stavio na tajnu listu optuženih za ratne zločine. Istog dana vojnici SFOR-a su u predorskoj bolnici uhapsili dr Milana Kovačevića, koji je prebačen u Hag, gde je kasnije umro u ćeliji Međunarodnog tribunala za ratne zločine.
■ 1999. - Šest afričkih vlada potpisalo je sporazum o prekidu vatre, čime je okončan građanski rat u Demokratskoj Republici Kongo. Sporazum je potpisan bez učešća pobunjeničkih grupa involviranih u sukobe.
■ 2000. - U gomili smeća koja se srušila na sirotinjsko naselje, nazvano Obećana zemlja, u Manili (Filipini) stradalo je više od 200 ljudi.
■ 2001. - Crtež Leonarda da Vinčija prodat je u aukcijskoj kući Kristi's za rekornih 8,1 milion funti (11,4 miliona dolara). 2005. - Stanovnici Luksemburga prihvatili su ustav Evropske unije na referendumu.
■ 2006. - Lider čečenskih separatista Šamil Basajev ubijen je u Ingušetiji, ruskoj republici koja se graniči sa Čečenijom. Bio je najtraženiji čovek u Rusiji zbog terorizma i masovnih ubistava, a 2003. su ga SAD i UN uključile u spisak međunarodnih terorista.
■ 2008. - Haški tribunal oslobodio je bivšeg ministra unutrašnjih poslova Makedonije Ljubeta Boškovskog odgovornosti za zločine nad albanskim civilima u selu Ljuboten u leto 2001, dok je policajca Johana Torčulovskog osudio na 12 godina zatvora.
■ 2009. - Bugarski carinici zaplenili više od 700 litara koncentrisanog kokaina, čija je vrednost procenjena na oko deset miliona evra.
■ 2010. - U Barseloni se okupilo oko milion ljudi, tražeći veću regionalnu autonomiju za Kataloniju i protestujući zbog odluke Ustavnog suda Španije kojom se toj pokrajini osporava da sebe naziva državom.
■ 2011. - Potonuo je rečni kruzer Bulgarija, pri čemu je stradalo 105 putnika.
■ 2011. - Posle 168 godina postojanja, britanski tabloid Njuz of d'vorld (News of the World) štampao je poslednje izdanje pod naslovom 'Hvala i zbogom', a njegov vlasnik Rupert Mardok se izvinio zbog skandala sa hakovanjem telefona više od 5.800 ljudi u šta su bili uključeni novinari ovog lista.
■ 2012. - Bivši vođa pobunjenika Demokratske Republike Kongo Tomas Lubanga osuđen je pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu na 14 godina zatvora zbog regrutovanja dece vojnika u sukobima 2002-2003.
■ 2015. - Preminuo je Omar Šarif (pravo ime mu je bilo Mihael Šalhub), glumac egipatskog porekla, poznat po ulogama u filmovima 'Doktor Živago' i 'Lorens od Arabije'.
■ 2016. - Portugal postao prvak Evrope u fudbalu, nakon što je u finalu Evropskog fudbalskog prvenstva u Parizu pobedio Francusku sa 1:0 posle produžetaka.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
