Ponuda Tema

Desilo Se Na Današnji Dan - 27. Jun

   Šta se sve događalo i koji događaji su se desili na ovaj dan, 27. juna! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset sedmog juna, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
1040. - Rođen je Ladislav I Mađarski. Bio je mađarski kralj.

1358. - Osnovana je Dubrovačka republika.

1458. - Umro je Alfons V, kralj Aragonije, Sicilije, Sardinije, Korzike, Valencije i Majorke i od 1442. i kralj Napulja.

1462. - Rođen je Luj XII, francuski kralj.

1550. - Rođen je Šarl IX, francuski kralj koji je vladao (1560-1574) pod jakim uticajem svoje majke Katarine Mediči. Za vreme njegove vladavine, počeli su između hugenota i katolika versko-građanski ratovi, koji su trajali 1562-1598. Po nagovoru majke i katoličkog vođe vojvode od Giza, odobrio je pokolj hugentota u tzv. Vartolomejskoj noći (1572), što je još jače rasplamsalo verske sukobe.

1693. - Džon Danton u Londonu objavio prvi ženski časopis, Lejdis Merkuri.

1709. - Petar Veliki porazio Charlesa XII. Švedskog u Bitki kod Poltave.

1743. - U ratu za austrijsko nasleđe britanski kralj Džordž II porazio Francuze kod Detingena, kao poslednji vladar Velike Britanije koji je predvodio trupe u bici.

1801. - Britanske i turske trupe porazile Francuze i zauzele Kairo.

1806. - Britanci osvajaju Buenos Aires u ratu sa Špancima.

1829. - Umro je Džejms Smitson, engleski hemičar.

1838. - Rođen je indijski pisac Bankim Čandra Čaterdži, prvi značajniji autor koji je pisao na bengalskom jeziku ('Kapalkundala', 'Mrinalini', 'Rađani').

1844. - Džozef Smit, američki verski reformator i osnivač Mormonske crkve, linčovan u zatvoru u državi Ilionis.

1846. - Rođen je irski politički vođa i nacionalni borac za autonomiju Čarls Stjuart Parnel, koji je uveo nove metode u borbi protiv Engleza. Postavši 1875. član engleskog parlamenta, otpočeo je opstrukciju u zakonodavnom tijelu uz istovremenu blokadu na terenu. Zatvoren je 1881, ali je i iz zatvora upravljao borbom irskih nacionalista.

1867. - Barun Levin Rauch imenovan za banskog namesnika.

1877. - Ruske snage su prešle Dunav u ratu protiv Otomanskog carstva, u kojem su se na strani Rusije borile Srbija i Crna Gora. Rat je okončan pobedom Rusije, ali su potom Srbija i Crna Gora, na račun favorizovane Bugarske, oštećene Sanstefanskim mirom 1878, koji je donekle izmenjen iste godine na Berlinskom kongresu. Srpski nacionalni interesi ipak su ponovo povređeni - područje Starog Vlaha ili Raška oblast (prema turskoj administrativnoj podeli, Novopazarski sandžak) dato je na upravu Otomanskom carstvu, a Austrougarskoj pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu, čime je sprečeno ujedinjenje srpskih zemalja i izlazak Srbije na more.

1882. - Mesto Topola u Šumadiji, koje je u podnožju Oplenca osnovao vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe, proglašeno je varošicom. Karađorđe je 1781. tu podigao kuću s više pomoćnih zgrada, koju je na početku ustanka uništio beogradski dahija Kučuk Alija. Na istom mestu, Karađorđe je 1805. podigao novu kuću s pomoćnim zgradama i sve ogradio palisadom. Tako je Topola postala utvrđeno naselje, uz koje su počele da niču i druge kuće.

1903. - Rođen je Slaviša Vajner Čiča, partizanski komandant i narodni heroj Jugoslavije.

1905. - Pobunjeni ruski mornari preuzeli krstaricu Potemkin u Crnom moru. Reditelj Sergej Ejzenštajn kasnije o tom događaju snimio čuveni film 'Krstarica Potemkin'.

1908. - U Crnoj Gori završeno suđenje zaverenicima protiv knjaza Nikole I Petrovića, Bombaška afera. Naziv je dobila po tome što je grupa studenata nabavila bombe u nameri da se, kako se tvrdilo, obračuna s knezom. Od 52 optužena, četiri osuđena na smrt, a ostali na kazne od tri do 20 godina zatvora.

1910. - Umro je Petar Ubavkić, srpski vajar i slikar, rodonačelnik srpskog vajarstva.

1932. - Posle državnog udara u Sijamu, kojim je kralj Rama Sedmi primoran na niz reformi, proglašen je ustav. Njime je okončana apsolutna monarhija i u toj državi na jugoistoku Azije je uspostavljena parlamentarna monarhija.

1940. - Sovjetski Savez je ponovo uveo Gregorijanski kalendar.

1943. - Američki avioni u Drugom svetskom ratu bombardovali grčku prestonicu Atinu, pod nemačkom okupacijom.

1944. - Savezničke snage u drugom svetskom ratu zauzele francuski grad Šerbur, važnu luku na Lamanšu.

1946. - Ministri spoljnih poslova SSSR, SAD, Velike Britanije i Francuske odlučili da Grčkoj pripadnu Dodekaneska ostrva, uključujući Rodos. Odluka potvrđena mirovnim ugovorom u Parizu 10. februara 1947.

1950. - U FNRJ donet Zakon o radničkom upravljanju privredom, koji se smatra početkom samoupravnog modela, po kojem se jugoslovenski socijalizam razlikovao od sovjetskog modela. Taj sistem je u početku imao dobre rezultate, ali je kasnije ispoljio mnoštvo slabosti - pre svega zbog ignorisanja tržišnih mehanizama i uspostavljanja komplikovane procedure sporazumevanja i dogovaranja privrednih subjekata - i doživeo je kraj krvavim raspadom druge Jugoslavije.

1950. - Generalni sekretar UN Trigve Li zatražio od članica svetske organizacije da pomognu Južnoj Koreji u sukobu sa Severnom Korejom, a istog dana predsednik SAD Hari Truman naredio je američkom ratnom vazduhoplovstvu i mornarici da uđu u Korejski rat na strani Juga.

1954. - U Obninsku, blizu Moskve, otvorena prva nuklearna elektrana u svetu.

1955. - U Ilinoisu je donet prvi zakonski akt koji je regulisao obavezu vozača da prilikom vožnje budu vezani pojasom.

1957. - Zemljotres u Rusiji odnio oko 1.200 žrtava.

1973. - Narodna Republika Kina izvršila eksperiment sa hidrogenskom bombom.

1976. - Palestinski teroristi u Grčkoj oteli avion Er Fransa s 246 putnika i 12 članova posade i potom odleteli u Ugandu. Taoci oslobođeni akcijom izraelskih komandosa 4. jula.
1976. - General Antonio Ramaljo Janeš izabran za predsednika Portugala na prvim predsedničkim izborima posle poluvekovne fašističke diktature Antonija de Oliveire Salazara.

1978. - Sa sovjetskog kosmodroma 'Bajkonur' lansiran vasionski brod 'Sojuz 30', u kojem su bili poljski major Miroslav Hermaševski i sovjetski pukovnik Peter Klimuk. Poslije osmodnevnog boravka u vasioni, u toku kojeg su se dvojica kosmonauta sastala na orbitalnoj stanici 'Saljut-6' sa posadom 'Sojuza 29' Vladimirom Kovaljonokom i Aleksandrom Ivančekovom, 'Sojuz 30' se vratio na Zemlju.

1986. - Međunarodni sud pravde u Hagu presudio da su SAD prekršile međunarodno pravo pomažući pobunjenike u Nikaragvi.

1986. - Na sprovedenom referendumu, Irci su podržali zabranu razvoda braka.

1987. - U Beogradu se rodio Miloš Trajković, prva beba začeta vantelesnom oplodnjom u Srbiji.

1987. - Umro je Ratko Dugonjić pravnik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR BiH, junak socijalističkog rada i narodni heroj.

1988. - Poglavar rimokatoličke crkve papa Jovan Pavle Drugi je, tokom posete Austriji, imao izuzetno srdačan susret sa predsednikom te zemlje i bivšim generalnim sekretarom UN Kurtom Valdhajmom, čija je zločinačka nacistička prošlost u Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji i Grčkoj uveliko bila obelodanjena.

1989 - Umro je Džuls Alfred Ejer, jedan od najpoznatijih i najuticajnijih engleskih filozofa novijeg doba ('Jezik, istina i logika', 'Problem saznanja', 'Pojam osobe').

1990. - Književnik Salman Ruždi, kojeg je Iran osudio na smrt, priložio je 8600 dolara žrtvama zemljotresa u ovoj zemlji.

1990. - Građanski rat u Nikaragvi okončan ceremonijalnom predajom oružja kontrarevolucionarnog kontraškog pokreta predsednici Violeti Barios de Čamoro.

1991. - Dva dana pošto je Slovenija proglasila nezavisnost, Jugoslovenska narodna armija zaposela granične prelaze prema Italiji, Mađarskoj i Austriji. Potom došlo do šestodnevnog rata s jedinicama slovenačke teritorijalne odbrane. Prema podacima Crvenog krsta Jugoslavije, poginulo 49 ljudi, među njima najviše regruta JNA.

1991. - Demonstrirajući silu po osječkim ulicama jedan je tenk JNA zdrobio crvenog fiću u strašnom prizoru kojeg su objavile sve svetske agencije.

1992. - U naselju Bikavac u Višegradu, u kući Mehe Alića, srpske snage pod komandom braće Milana i Sredoje Lukića izvršili su zločin nad Bošnjacima spaljujući 70 osoba.

1993. - SAD s 23 krstareće rakete Tomahawk bombardovale sedište iračke obaveštajne službe u Bagdadu. Tada je ubijeno i ranjeno i više desetina civila.

1997. - Predsednik Tadžikistana Imomali Rahmonov i vođa islamista Said Abdulo Nuri potpisali mirovni ugovor o okončanju četvorogodišnjeg građanskog rata u toj bivšoj sovjetskoj republici.

1997. - Na konferenciji u Briselu predstavnici 95 zemalja saglasili se o zabrani upotreba nagaznih mina.

1998. - U zemljotresu u području turskog grada Adana poginulo je najmanje 120 ljudi.

1999. - U 80. godini umro je bivši lider grčke vojne hunte Georgos Papadopulos. Tokom vladavine hunte 1967-74. hiljade Grka su bile hapšene i mučene.

1999. - U cilju okončanja sedmogodišnjeg nasilja, tokom kojeg je ubijeno oko 100.000 ljudi, Vlada Alžira, na inicijativu predsednika Abdelaziza Buteflika, odobrila nacrt zakona o amnestiji muslimanskih ekstremista.

2000. - Na sastanku u glavnom gradu Poljske predstavnici 106 zemalja usvojili Varšavsku deklaraciju o perspektivama razvoja demokratskog poretka u svetu. Konferencija je održana na inicijativu Poljske i SAD, a poziv nije upućen Kini, Burmi, Iraku, SRJ i nekim drugim zemljama, u kojima se, prema oceni organizatora, ne poštuju ljudska prava. SRJ je pristupila Varšavskoj deklaraciju 2001. posle pada režima Slobodana Miloševića.

2000. - Ujedinjene nacije objavile da je sida usmrtila 19 miliona ljudi u svetu i procenile da će od iste bolesti umreti polovina tinejdžera najsiromašnijih afričkih zemalja.

2001. - Više od milion ljudi okupilo se da čuje govor pape Jovana Pavla II na kraju njegove petodnevne posete Ukrajini.

2002 - Umro je basista legendarne britanske rok grupe 'The Who' Džon Entvistl.

2004. - Za predsednika Srbije u drugom krugu izabran lider Demokratske stranke Boris Tadić.

2007. - Gordon Braun zamenio je Tonija Blera na funkciji premijera Velike Britanije.

2008. - Za mandatara nove srpske vlade imenovan je Mirko Cvetković, ekonomista, član Demokratske stranke.

2008. - Komisija za simbole Republike Srpske utvrdila je da predlog za novu himnu Srpske bude kompozicija 'Moja republika' autora Mladena Matovića.

2008. - Bil Gejts otišao, nakon 30 godina, sa rukovodećeg mesta američkog softverskog giganta 'Majkrosofta' - da bi se posvetio filantropiji.

2011. - Međunarodni krivični sud izdao je nalog za hapšenje libijskog lidera Moamera Gadafija, njegovog sina Saifa al Islama i šefa obaveštajne službe Abdulaha al Senusija zbog optužbi za zločine protiv čovečnosti.

2013. - Kevin Rad je ponovo postao premijer Australije, zamenivši na toj funkciju Džuliju Džilard, koja je tri godine ranije premijersko mesto preuzela od Rada.

2014. - Savet Evropske unije predložio je bivšeg luksemburškog premijera Žan-Klod Junkera za novog predsednika Evropske komisije U Briselu je potpisan Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji Ukrajine, Gruzije i Moldavije.
   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA