Desilo Se Danas - 27. Februar
Pogledajte događaje koji su se desili na današnji dan, 27. februara! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset sedmog februara, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 280. - Rođen je rimski imperator Konstantin I, koji je počeo hristijanizaciju Rimskog carstva (prema nekim izvorima rođen je u Naisusu, današnjem Nišu). Godine 313. izdao je Milanski edikt o toleranciji kojim je hrišćanstvo izjednačio sa ostalim verama, a 325. je sazvao Prvi vaseljenski sabor u Nikeji na kojem je stvoren temelj dogmatskog i kanonskog sistema hrišćanske crkve. Osnovao je 330. Konstantinopolj (Carigrad), novu prestonicu Rimskog carstva.
■ 380. - Rimski car Teodozije izdaje edikt Cunctos populos kojim je nikejsko verovanje postalo službena religija Rimskog Carstva.
■ 1397. - Održan Krvavi sabor u Križevcima. Pristaše kralja Žigmunda Luksemburškog na prevaru pobile većinu hrvatskog plemstva.
■ 1557. - Otvorena je prva ruska ambasada, u Londonu.
■ 1560. - Engleska i Lordovi kongregacije su potpisali sporazum iz Bervika, kojim će se Francuzi isterati iz Škotske.
■ 1594. - Za kralja Navarre okrunjen je kralj Henrik IV. u katedrali u Chartresu blizu Pariza, čime je započela dinastija Bourbon.
■ 1617. - Švedska je potpisala Stolbovski sporazum kojim je dovršila Ingrijski rat s Rusijom i ostvarila velike teritorijalne dobitke. Šveđani su vratili Rusiji područje Novgoroda i priznali dinastiju Romanovih, ali su zadržali južnu obalu Finskog zaliva i Karelijsku prevlaku i time odsekli Rusiju od Baltika, što je trajalo sve do Severnog rata (1700-1721).
■ 1801. - Vašington je potpao pod nadležnost američkog Kongresa po odredbama Organskog zakona.
■ 1807. - Rođen je američki pisac Henri Vodsvort Longfelou. Dela su mu: indijanski ep 'Hijavata', poeme 'Evangelina', 'Poeme o ropstvu', soneti 'Božanstvena komedija'.
■ 1822. - U Beču su prestale da izlaze 'Novine serbske'. List su 1. avgusta 1813. pokrenuli i uređivali studenti medicine u Beču Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić. Štampan je građanskom azbukom i na jeziku koji je u znatnoj meri bio narodni.
■ 1829. - Vojska Velike Kolumbije pod komandom Antonija Sukrea je porazila peruansku vojsku u bici kod Tarkija.
■ 1844. - Dominikanska Republika stekla nezavisnost od Haitija.
■ 1846. - Rođen je nemački sociolog, istoričar i književni istoričar Franc Mering, jedan od vođa i teoretičara lijevog krila nemačke socijaldemokratije i osnivača 'Saveza Spartaka' i Komunističke partije Nemačke. Dela su: 'Biografija Karla Marksa', 'Istorija nemačke socijalne demokratije', studija 'Legenda o Lesingu'.
■ 1847. - Rođena je engleska pozorišna glumica Elen Ališa Teri, najveći tumač ženskih likova u delima Viljema Šekspira u britanskom pozorištu u drugoj polovini XIX i početkom XX vijeka. Vodila je 20 godina londonsko pozorište 'Liceum' s Henrijem Irvingom, takođe slavnim glumcem tog doba, koji joj je najčešće bio partner. Napisala je autobiografiju 'Istorija mog života'.
■ 1869. - Džon Menard je prvi crnac koji je održao govor u Kongresu u Americi.
■ 1876. - U Kragujevcu su izbili radničke demonstracije Crveno barjače nakon neuspele smene radikalsko-socijalističke opštinske uprave.
■ 1881. - Buri su pobedili Britance u bici kod Majuba Hila u južnoj Africi.
■ 1881. - Rođen je islandski državnik Svejn Bjernson, prvi predsednik Islanda poslije proglašenja te ostrvske zemlje republikom 1944. godine.
■ 1883. - Oskar Hamerstajn patentirao je prvu mašinu za uvijanje duvana.
■ 1887. - Umro je ruski kompozitor i naučnik Aleksandar Borodin, pripadnik muzičke grupe 'Velika petorica', čije je delo značajno doprinelo razvoju ruske simfonije i kamerne muzike. Na svom životnom delu, operi 'Knez Igor' radio je 18 godina, a dovršili su je Rimski-Korsakov i Glazunov, stvorivši remek-delo ruske romantične opere. Autor je i značajnih radova iz hemije i biohemije.
■ 1900. - U Minhenu osnovan fudbalski klub Bajern.
■ 1900. - Britanske trupe pod komandom lorda Horejšija Kičenera odnele su presudnu pobedu nad Burima u bici kod Pardenberga.
■ 1900. - Osnovana britanska Laburistička partija, s Remzijem Mekdonaldom kao sekretarom.
■ 1902. - Rođen je američki pisac Džon Stajnbek, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Književni uspeh postigao je romanom 'Kvart Tortilja' 1935, a potom su usledila čuvena dela 'O miševima i ljudima', 'Plodovi gneva', 'Zima našeg nezadovoljstva', 'Istočno od raja'.
■ 1905. - Reorganizacijom Velike škole, osnovan Beogradski univerzitet, prva univerzitetska ustanova u Srbiji. Zakonom je Univerzitet proglašen 'najvišim samoupravnim telom za višu stručnu nastavu, sa slobodnom nastavom i slobodnim izlaganjem nauke' i određeno je da rektora - obavezno redovnog profesora Univerziteta - bira Univerzitetski savet, što ministar prosvete samo 'prima k znanju'.
■ 1932. - U Londonu je rođena glumica Elizabet Tejlor. Glumačku karijeru započela je u trinaestoj godini, i ubrzo se probila u prve redove filmskih glumica SAD. Glavni filmovi: 'Mesto pod suncem', Staza slonova', 'Drvo života', 'Džin', 'Kleopatra', 'Hotel Internacional' i dr.
■ 1933. - Podmetnut požar u nemačkom parlamentu, Reichstagu. Optuživši komuniste, nacisti su taj događaj iskoristili za obračun s političkim oponentima i zavodeći teror uništili poslednje ostatke parlamentarno-demokratskog sistema u zemlji.
■ 1936. - Umro je ruski lekar i naučnik Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907. Njegova teorija o uslovnim refleksima snažno je uticala na mnoge naučne discipline, posebno na psihologiju, psihijatriju i medicinu.
■ 1939. - Velika Britanija i Francuska priznale vladu generala Franciska Franka u Španiji.
■ 1949. - Chaim Weizman postao je prvi izraelski predsednik.
■ 1951. - Ratifikovan je 22. amandman na ustav SAD, kojim je broj mandata američkih predsednika ograničen na dva.
■ 1952. - Održana prva sednica UN u novom stalnom sedištu svetske organizacije u Njujorku.
■ 1956. - Žene u Egiptu dobile su pravo glasa.
■ 1963. - Dolaskom na vlast izabranog predsednika Huana Boša Gavinja, u Dominikanskoj Republici je posle 33 godine okončan period diktature. Osnivač i vođe Revolucionarne dominikanske partije, Gavinjo je od 1930. živeo u izbeglištvu.
■ 1964. - Italijanska vlada objavila je da prihvata sugestije povodom toga kako sačuvati čuveni Krivi toranj u Pizi od rušenja. Poslednja istraživanja u tom trenutku pokazala su da se 55 metara visokom tornju sa 6 metara odstupanja po vertikali svake godine pomalo povećava nagib. Eksperti su upozoravali na to da je ova srednjovekovna građevina (kula je podignuta u periodu 1174. - 1350. godine) podložna rušenju usled mogućeg zemljotresa ili oluje. Predlozi su stizali iz celog sveta, ali sve do 1999. godine nije započeta uspešna restauracija.
■ 1967. - Pink Flojd izdaje svoj prvi singl 'Arnold Layne'.
■ 1976. - Proglašena je Saharska Arapska Demokratska Republika u Zapadnoj Sahari.
■ 1976. - Eskimski lideri predočili kanadskoj vladi da njihovom narodu pripada skoro pola miliona kvadratnih kilometara Kanade.
■ 1978. - Egipat ukinuo povlastice za Palestince u toj zemlji, izjednačivši ih sa ostalim Arapima.
■ 1986. - Poslije obaranja s vlasti filipinski diktator Ferdinand Markos, dugogodišnji štićenik SAD, doputovao na Havaje.
■ 1991. - Završetak operacija u Zalivskom ratu savezničkih zemalja protiv Iraka. Iračani su morali da se povuku iz Kuvajta, koji su okupirali 1. avgusta 1990.
■ 1993. - Na pruzi Beograd-Bar u stanici Štrpci naoružani otmičari izveli su iz voza 20 putnika, jugoslovenskih državljana muslimanske nacionalnosti i odveli ih u nepoznatom pravcu.
■ 1994. - U eksploziji bombe u maronitskoj katoličkoj crkvi u Libanu poginulo je deset i ranjeno 60 vernika koji su pred oltarom čekali da budu pričešćeni.
■ 1996. - SR Jugoslavija ukinula sankcije protiv Republike Srpske (blokada na Drini) uvedene 4. avgusta 1994.
■ 1997. - Poznata pevačica Šade (Sade) je uhapšena na Jamajci zbog nepokoravanja policajcu.
■ 1999. - Međunarodne organizacije za borbu protiv korišćenja nagaznih mina procenile su da je u 64 zemlje širom planete rasuto preko 100 miliona nagaznih mina, od čega se sedam miliona nalazi na prostoru bivše Jugoslavije. Prema ovim podacima eksplozije nagaznih mina svakog meseca ubiju ili osakate 2.000 ljudi od kojih su 90 odsto civili, među kojima je najveći broj dece.
■ 2001. - Talibanski vođa Mohamed Omar odobrio da se iz Avganistana uklone sva umetnička ostvarenja - unikatna remek-dela budističke umetnosti.
■ 2002. - Etnički sukob u Indiji: smrt 58 hinduskih hodočasnika u željezničkom požaru potaknula je nasilne nemire u Gujaratu u kojima je stradalo najmanje 1.000 ljudi, većinom muslimana.
■ 2003. - Tribunal u Hagu izrekao je bivšoj predsednici RS Biljani Plavšić kaznu od 11 godina zatvora i ona je upućena na izdržavanje kazne u švedski zatvor Hinseberj. Plavšićeva je krajem 2002. godine priznala krivicu za progon nesrpskog stanovništva tokom rata u BiH.
■ 2003. - Demografi Ujedinjenih nacija smanjili su svoje ranije prognoze o naseljenosti planete za 2050. godinu, sa 9,3 na 8,9 milijardi, zbog povećanja smrtnosti ljudi od AIDS-a.
■ 2006. - Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu počela rasprava po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid.
■ 2008. - U Beogradu je umrla pesnikinja Mira Alečković. Objavila je dvadesetak knjiga za decu i približno toliko dela poezije i proze za odrasle. Dobitnica je Ordena legije časti za unapređenje kulturne saradnje sa Francuskom.
■ 2010. - Veoma snažan zemljotres pogodio Čile. Epicentar se nalazio u obalnom području grada Valparaiso. Poginula je 521 osoba, 56 je nestalo, oko 12.000 povrijeđeno, a bez kuća je ostalo preko 800.000 ljudi.
■ 2012. - Francuski film 'Umetnik', reditelja Mišela Azanavičijusa i američki film Martina Skorsezea 'Hugo' osvojili su po pet statua Oskara na 84. dodeli ovih nagrada.
■ 2013. - Nakon najveće krize u 22 godine nezavisnosti Slovenije, parlament ove zemlje izglasao je nepoverenje premijeru Janezu Janši i mandat dodelio 42-godišnjoj finansijskoj ekspertkinji Alenki Bratušek.
■ 2013. - Papa Benedikt XVI poslednji put se obratio vernicima na Trgu Svetog Petra u Rimu emotivnim govorom pred 150.000 ljudi, aludirajući na neke od skandala koji su obeležili njegovo osmogodišnje papinstvo. Benedikt je prvi papa koji je abdicirao u poslednjih šest vekova, a odluku o povlačenju doneo je 17. decembra 2012., upravo na dan kada je dobio dosije o aferi 'Vatiliks', koja je iznela papinu privatnu prepisku gde se Vatikan predstavlja kao leglo intriga i unutrašnjih sukoba.
■ 2016. - U Siriji je stupio na snagu sporazum o prekidu vatre koji su prihvatili vlada Sirije i 97 pobunjeničkih grupa uz posredovanje SAD i Rusije. Sporazum o primirju se ne odnosi na džihadiste iz Islamske države i sirijskog ogranka Al Kaide.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1397. - Održan Krvavi sabor u Križevcima. Pristaše kralja Žigmunda Luksemburškog na prevaru pobile većinu hrvatskog plemstva.
■ 1557. - Otvorena je prva ruska ambasada, u Londonu.
■ 1560. - Engleska i Lordovi kongregacije su potpisali sporazum iz Bervika, kojim će se Francuzi isterati iz Škotske.
■ 1594. - Za kralja Navarre okrunjen je kralj Henrik IV. u katedrali u Chartresu blizu Pariza, čime je započela dinastija Bourbon.
■ 1617. - Švedska je potpisala Stolbovski sporazum kojim je dovršila Ingrijski rat s Rusijom i ostvarila velike teritorijalne dobitke. Šveđani su vratili Rusiji područje Novgoroda i priznali dinastiju Romanovih, ali su zadržali južnu obalu Finskog zaliva i Karelijsku prevlaku i time odsekli Rusiju od Baltika, što je trajalo sve do Severnog rata (1700-1721).
■ 1801. - Vašington je potpao pod nadležnost američkog Kongresa po odredbama Organskog zakona.
■ 1807. - Rođen je američki pisac Henri Vodsvort Longfelou. Dela su mu: indijanski ep 'Hijavata', poeme 'Evangelina', 'Poeme o ropstvu', soneti 'Božanstvena komedija'.
■ 1822. - U Beču su prestale da izlaze 'Novine serbske'. List su 1. avgusta 1813. pokrenuli i uređivali studenti medicine u Beču Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić. Štampan je građanskom azbukom i na jeziku koji je u znatnoj meri bio narodni.
■ 1829. - Vojska Velike Kolumbije pod komandom Antonija Sukrea je porazila peruansku vojsku u bici kod Tarkija.
■ 1844. - Dominikanska Republika stekla nezavisnost od Haitija.
■ 1846. - Rođen je nemački sociolog, istoričar i književni istoričar Franc Mering, jedan od vođa i teoretičara lijevog krila nemačke socijaldemokratije i osnivača 'Saveza Spartaka' i Komunističke partije Nemačke. Dela su: 'Biografija Karla Marksa', 'Istorija nemačke socijalne demokratije', studija 'Legenda o Lesingu'.
■ 1847. - Rođena je engleska pozorišna glumica Elen Ališa Teri, najveći tumač ženskih likova u delima Viljema Šekspira u britanskom pozorištu u drugoj polovini XIX i početkom XX vijeka. Vodila je 20 godina londonsko pozorište 'Liceum' s Henrijem Irvingom, takođe slavnim glumcem tog doba, koji joj je najčešće bio partner. Napisala je autobiografiju 'Istorija mog života'.
■ 1869. - Džon Menard je prvi crnac koji je održao govor u Kongresu u Americi.
■ 1876. - U Kragujevcu su izbili radničke demonstracije Crveno barjače nakon neuspele smene radikalsko-socijalističke opštinske uprave.
■ 1881. - Buri su pobedili Britance u bici kod Majuba Hila u južnoj Africi.
■ 1881. - Rođen je islandski državnik Svejn Bjernson, prvi predsednik Islanda poslije proglašenja te ostrvske zemlje republikom 1944. godine.
■ 1883. - Oskar Hamerstajn patentirao je prvu mašinu za uvijanje duvana.
■ 1887. - Umro je ruski kompozitor i naučnik Aleksandar Borodin, pripadnik muzičke grupe 'Velika petorica', čije je delo značajno doprinelo razvoju ruske simfonije i kamerne muzike. Na svom životnom delu, operi 'Knez Igor' radio je 18 godina, a dovršili su je Rimski-Korsakov i Glazunov, stvorivši remek-delo ruske romantične opere. Autor je i značajnih radova iz hemije i biohemije.
■ 1900. - U Minhenu osnovan fudbalski klub Bajern.
■ 1900. - Britanske trupe pod komandom lorda Horejšija Kičenera odnele su presudnu pobedu nad Burima u bici kod Pardenberga.
■ 1900. - Osnovana britanska Laburistička partija, s Remzijem Mekdonaldom kao sekretarom.
■ 1902. - Rođen je američki pisac Džon Stajnbek, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Književni uspeh postigao je romanom 'Kvart Tortilja' 1935, a potom su usledila čuvena dela 'O miševima i ljudima', 'Plodovi gneva', 'Zima našeg nezadovoljstva', 'Istočno od raja'.
■ 1905. - Reorganizacijom Velike škole, osnovan Beogradski univerzitet, prva univerzitetska ustanova u Srbiji. Zakonom je Univerzitet proglašen 'najvišim samoupravnim telom za višu stručnu nastavu, sa slobodnom nastavom i slobodnim izlaganjem nauke' i određeno je da rektora - obavezno redovnog profesora Univerziteta - bira Univerzitetski savet, što ministar prosvete samo 'prima k znanju'.
■ 1933. - Podmetnut požar u nemačkom parlamentu, Reichstagu. Optuživši komuniste, nacisti su taj događaj iskoristili za obračun s političkim oponentima i zavodeći teror uništili poslednje ostatke parlamentarno-demokratskog sistema u zemlji.
■ 1936. - Umro je ruski lekar i naučnik Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907. Njegova teorija o uslovnim refleksima snažno je uticala na mnoge naučne discipline, posebno na psihologiju, psihijatriju i medicinu.
■ 1939. - Velika Britanija i Francuska priznale vladu generala Franciska Franka u Španiji.
■ 1949. - Chaim Weizman postao je prvi izraelski predsednik.
■ 1951. - Ratifikovan je 22. amandman na ustav SAD, kojim je broj mandata američkih predsednika ograničen na dva.
■ 1952. - Održana prva sednica UN u novom stalnom sedištu svetske organizacije u Njujorku.
■ 1956. - Žene u Egiptu dobile su pravo glasa.
■ 1963. - Dolaskom na vlast izabranog predsednika Huana Boša Gavinja, u Dominikanskoj Republici je posle 33 godine okončan period diktature. Osnivač i vođe Revolucionarne dominikanske partije, Gavinjo je od 1930. živeo u izbeglištvu.
■ 1964. - Italijanska vlada objavila je da prihvata sugestije povodom toga kako sačuvati čuveni Krivi toranj u Pizi od rušenja. Poslednja istraživanja u tom trenutku pokazala su da se 55 metara visokom tornju sa 6 metara odstupanja po vertikali svake godine pomalo povećava nagib. Eksperti su upozoravali na to da je ova srednjovekovna građevina (kula je podignuta u periodu 1174. - 1350. godine) podložna rušenju usled mogućeg zemljotresa ili oluje. Predlozi su stizali iz celog sveta, ali sve do 1999. godine nije započeta uspešna restauracija.
■ 1967. - Pink Flojd izdaje svoj prvi singl 'Arnold Layne'.
■ 1976. - Proglašena je Saharska Arapska Demokratska Republika u Zapadnoj Sahari.
■ 1976. - Eskimski lideri predočili kanadskoj vladi da njihovom narodu pripada skoro pola miliona kvadratnih kilometara Kanade.
■ 1978. - Egipat ukinuo povlastice za Palestince u toj zemlji, izjednačivši ih sa ostalim Arapima.
■ 1986. - Poslije obaranja s vlasti filipinski diktator Ferdinand Markos, dugogodišnji štićenik SAD, doputovao na Havaje.
■ 1991. - Završetak operacija u Zalivskom ratu savezničkih zemalja protiv Iraka. Iračani su morali da se povuku iz Kuvajta, koji su okupirali 1. avgusta 1990.
■ 1993. - Na pruzi Beograd-Bar u stanici Štrpci naoružani otmičari izveli su iz voza 20 putnika, jugoslovenskih državljana muslimanske nacionalnosti i odveli ih u nepoznatom pravcu.
■ 1994. - U eksploziji bombe u maronitskoj katoličkoj crkvi u Libanu poginulo je deset i ranjeno 60 vernika koji su pred oltarom čekali da budu pričešćeni.
■ 1996. - SR Jugoslavija ukinula sankcije protiv Republike Srpske (blokada na Drini) uvedene 4. avgusta 1994.
■ 1997. - Poznata pevačica Šade (Sade) je uhapšena na Jamajci zbog nepokoravanja policajcu.
■ 1999. - Međunarodne organizacije za borbu protiv korišćenja nagaznih mina procenile su da je u 64 zemlje širom planete rasuto preko 100 miliona nagaznih mina, od čega se sedam miliona nalazi na prostoru bivše Jugoslavije. Prema ovim podacima eksplozije nagaznih mina svakog meseca ubiju ili osakate 2.000 ljudi od kojih su 90 odsto civili, među kojima je najveći broj dece.
■ 2001. - Talibanski vođa Mohamed Omar odobrio da se iz Avganistana uklone sva umetnička ostvarenja - unikatna remek-dela budističke umetnosti.
■ 2002. - Etnički sukob u Indiji: smrt 58 hinduskih hodočasnika u željezničkom požaru potaknula je nasilne nemire u Gujaratu u kojima je stradalo najmanje 1.000 ljudi, većinom muslimana.
■ 2003. - Tribunal u Hagu izrekao je bivšoj predsednici RS Biljani Plavšić kaznu od 11 godina zatvora i ona je upućena na izdržavanje kazne u švedski zatvor Hinseberj. Plavšićeva je krajem 2002. godine priznala krivicu za progon nesrpskog stanovništva tokom rata u BiH.
■ 2003. - Demografi Ujedinjenih nacija smanjili su svoje ranije prognoze o naseljenosti planete za 2050. godinu, sa 9,3 na 8,9 milijardi, zbog povećanja smrtnosti ljudi od AIDS-a.
■ 2006. - Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu počela rasprava po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid.
■ 2008. - U Beogradu je umrla pesnikinja Mira Alečković. Objavila je dvadesetak knjiga za decu i približno toliko dela poezije i proze za odrasle. Dobitnica je Ordena legije časti za unapređenje kulturne saradnje sa Francuskom.
■ 2010. - Veoma snažan zemljotres pogodio Čile. Epicentar se nalazio u obalnom području grada Valparaiso. Poginula je 521 osoba, 56 je nestalo, oko 12.000 povrijeđeno, a bez kuća je ostalo preko 800.000 ljudi.
■ 2012. - Francuski film 'Umetnik', reditelja Mišela Azanavičijusa i američki film Martina Skorsezea 'Hugo' osvojili su po pet statua Oskara na 84. dodeli ovih nagrada.
■ 2013. - Nakon najveće krize u 22 godine nezavisnosti Slovenije, parlament ove zemlje izglasao je nepoverenje premijeru Janezu Janši i mandat dodelio 42-godišnjoj finansijskoj ekspertkinji Alenki Bratušek.
■ 2013. - Papa Benedikt XVI poslednji put se obratio vernicima na Trgu Svetog Petra u Rimu emotivnim govorom pred 150.000 ljudi, aludirajući na neke od skandala koji su obeležili njegovo osmogodišnje papinstvo. Benedikt je prvi papa koji je abdicirao u poslednjih šest vekova, a odluku o povlačenju doneo je 17. decembra 2012., upravo na dan kada je dobio dosije o aferi 'Vatiliks', koja je iznela papinu privatnu prepisku gde se Vatikan predstavlja kao leglo intriga i unutrašnjih sukoba.
■ 2016. - U Siriji je stupio na snagu sporazum o prekidu vatre koji su prihvatili vlada Sirije i 97 pobunjeničkih grupa uz posredovanje SAD i Rusije. Sporazum o primirju se ne odnosi na džihadiste iz Islamske države i sirijskog ogranka Al Kaide.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
