Desilo Se Danas - 23. Februar
Pogledajte događaje koji su se desili na današnji dan, 23. februara! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset trećeg februara, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ - Danas je praznik Sveti mučenik Haralampije. Ovaj veliki svetitelj bio je episkop u Magneziji, a u vreme svog stradanja za veru bio je starac od 113 godina. U vreme cara Septimija Severa, počeo je strašan progon hrišćana. Starac, sveštenik Haralampije nije se krio od progonitelja nego je slobodno i javno propovedao veru Hristovu, mnoge nevernike preobratio i priveo hrišćanstvu, čak i carevu kćer Galinu. Kad su ga zarobili, hrabro je podnosio sve muke, a kad su mu živom kožu odrali, stari svetac reče carskim vojnicima: 'Hvala vam, braćo, zato što ostrugavši moje staro telo, vi obnoviste duh moj za večni život.'
■ 532. - Vizantski car Justinijan I naredio izgradnju nove pravoslavne bazilike u Konstantinopolju, Aje Sofije.
■ 1267. - Nakon Zlatne bule za plemiće, kralj Bela IV. oslobodio je sve zagrebačke građane plaćanja tridesetine.
■ 1455. - Johan Gutenberg, pronalazač tipografije, u Mainzu je štampao prvu knjigu - Bibliju.
■ 1574. - U Francuskoj izbio peti verski rat katolika i protestanata - hugenota. Hugenotski ratovi potresali su Francusku do početka XVIII veka, a punu ravnopravnost hugenoti su stekli tek nakon Francuske revolucije 1789.
■ 1685. - Rođen je Georg Fridrih Hendl, nemački kompozitor, uz Baha najistaknutiji predstavnik perioda baroka u muzici. Živeo je i stvarao najviše u Londonu (blizu 50 godina), pa ga Englezi smatraju svojim (od 1726. engleski državljanin). Do 1717. bio je violinista, orguljaš i kapelmajstor u Nemačkoj, a od 1720. direktor Kraljevske muzičke akademije u Londonu.
■ 1792. - Umro je engleski slikar Džošua Rejnolds, jedan od najvećih svetskih portretista, osnivač Kraljevske umetničke akademije 1768. i njen prvi predsednik. Snažno je uticao na englesko slikarstvo svojim stvaralaštvom i teoretskim raspravama o slikarstvu.
■ 1821. - Aleksandros Ipsilantis je u Jašiju podigao rat za nezavinost Grčke od Osmanskog carstva.
■ 1821. - U Rimu je umro engleski pesnik Džon Kits, čija se dela - soneti, spev 'Endimion', pesme 'Oda slavuju', 'Oda grčkoj urni', 'Oda jeseni' ubrajaju među najlepša poetska dela na engleskom jeziku.
■ 1836. - Oko 4.000 vojnika pod komandom meksičkog generala Antonija Lopeza de Santa Ane počelo opsadu tvrđave 'Alamo' u Teksasu. Tvrđava, koju je branilo oko 200 dobrovoljaca, među kojima Dejvi Kroket, pala 6. marta, a svi branioci poginuli.
■ 1847. - Američke trupe pod komandom generala Zaharija Tejlora su porazile meksičku vojsku generala Antonija Lopeza de Santa Ane u bici kod Buena Viste.
■ 1855. – Umro nemački matematičar Karl Friedrih Gaub.
■ 1866. - Pod pritiskom bojara nezadovoljnih demokratskim reformama, rumunski knez Aleksandar Kuza, primoran da abdicira i napusti zemlju. Nasledio ga je Karol I, princ od Hoencolerna, koji je 1881. postao prvi rumunski kralj.
■ 1886. - Razvijen je postupak proizvodnje aluminijuma.
■ 1898. - Francuski pisac Emil Zola uhapšen zbog objavljivanja otvorenog pisma predsedniku Francuske, pod naslovom 'Optužujem', u kojem je Vladu optužio za antisemitizam i montiran sudski proces protiv kapetana Alfreda Drajfusa.
■ 1903. - Finalizovan je Kubansko-američki ugovor, kojima je SAD dozvoljeno da od Kube iznajme zaliv Gvantanamo.
■ 1905. - Američki advokat Pol Persi Haris u Čikagu osnovao klub 'Rotari'.
■ 1910. - U redakciji lista 'Novo vreme', na četvrtom spratu hotela 'Moskva' u Beogradu, osnovan je Srpski olimpijski klub. To je i prva zvanična olimpijska organizacija Južnih Slovena. Za direktora je izabran kapetan Svetomir S. Đukić, a za počasnog predsednika đeneral u penziji Nikodije Stefanović. U to doba su se oficiri najčešće brinuli o širenju sporta. Zdravlje nacije bilo je od presudnog značaja za svaku vojsku. Srpski olimpijski klub je 1911. promenio ime u Središnu saveznu upravu ili Centralni olimpijski klub, a 1912. je uzeo naziv Srpski olimpijski komitet.
■ 1917. - Prve demonstracije u Sankt Peterburgu, početak Februarske revolucije.
■ 1919. - Benito Musolini je napustio Socijalističku partiju i osnovao fašističku stranku pod nazivom 'Fasci del Combattimento' - Borbeni odredi.
■ 1927. - Nemački teorijski fizičar Verner Hajzenberg je napisao pismo kolegi Volfgangu Pauliju u kome je prvi put opisao svoj princip neodređenosti.
■ 1931 - Umrla je australijska pevačica Neli Melba, jedan od najvećih koloraturnih operskih soprana krajem XIX i početkom XX veka.
■ 1934 - Ubijen je lider nikaragvanskih pobunjenika Cezar Augusto Sandino.
■ 1938. - U Kuvajtu otkriveno prvo nalazište nafte.
■ 1941. - Glen Seaborg izovlovao plutonijum.
■ 1942. - Japanska podmornica u Drugom svetskom ratu bombardovala američku rafineriju nafte kod Santa Barbare u Kaliforniji.
■ 1944. - U Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drvaru stigla sovjetska vojna misija, prva sovjetska vojna misija na tlu Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.
■ 1944. - Staljin je izdao zapoved da se svi Čečeni presele u Kazahstan. Velik dio od njih pola milijuna pritom je ubijen.
■ 1945. - Tokom bitke za Ivo Džimu, grupa američkih marinaca je osvojila vrh planine Suribači i fotografisala podizanje američke zastave.
■ 1945. - Udružene filipinske i američke snage su oslobodile Manilu.
■ 1947. - Osnovana Međunarodna organizacija za standardizaciju - ISO.
■ 1950. - Održana 7. dodela Zlatnog globusa.
■ 1956. - Održana 13. dodela Zlatnog globusa.
■ 1958. - Kubanski pobunjenici oteli petostrukog svetskog prvaka u Formuli 1, Juana Manuela Fanđa.
■ 1959. - Međunarodni sud za ljudska prava otvorio prvo zasedanje u Strazburu.
■ 1965 - U Santa Moniki je umro slavni američki filmski komičar Sten Lorel, 'mršavi' iz tandema Stanlio i Olio.
■ 1970. - Britanska Gvajana postala nezavisna republika u okviru Komonvelta.
■ 1981. - U pokušaju državnog udara i zbacivanja vlade Adolfa Suaresa, grupa gardista pod vođstvom pukovnika Antonija Tehera upala u parlament Španije.
■ 1991. - Vojnim pučem na Tajlandu oborena vlada Čatičaja Čunavana, a vlast preuzela vojna hunta.
■ 1994. - Bosanski muslimani i Hrvati zaključili prekid vatre koji je stupio na snagu 25. februara i bio uvod za stvaranje muslimansko - hrvatske federacije u okviru Bosne i Hercegovine.
■ 1994. - U bioskope u Irskoj i Ujedinjenom kraljevstvu dolazi 'Trainspotting'.
■ 1999. - Pregovori srpskih vlasti i kosovskih Albanaca u Rambujeu kod Pariza prekinuti bez potpisivanja sporazuma, koji su pregovaračima ponudili međunarodni posrednici. Srpska strana odbila prisustvo stranih trupa na svojoj teritoriji, a albanska razoružanje Oslobodilačke vojske Kosova.
■ 1999. - Lavina je uništila austrijsko selo Galtur, usmrtivši 31 osobu.
■ 2001. - U Beogradu uhapšen Radomir Marković, šef Državne bezbednosti Srbije za vreme režima Slobodana Miloševića. Marković je osumnjičen za učešće u političkim ubistvima počinjenim između oktobra 1998. i januara 2001.
■ 2001. - Predsednici Jugoslavije i Makedonije Vojislav Koštunica i Boris Trajkovski u Skoplju potpisali Sporazum o razgraničenju dve zemlje.
■ 2003. - U Bangladešu izbili protesti pošto je u Skupštini usvojen zakon kojim se krivice oslobađaju vojnici koji su učestvovali u tromesečnoj antikriminalnoj kampanji 11. januara te godine, u kojoj su 44 osobe poginule.
■ 2006. - Preko 100 osoba poginulo u Iraku u nasilju koje je uslidilo nakon postavljanja bombe u džamiju Al Askari.
■ 2005. - U snažnom zemljotresu jačine 6,4 stepeni Rihterove skale koji je pogodio provinciju Kerman u Iranu poginulo je oko 600 ljudi, a blizu 1.000 osoba je povređeno.
■ 2006. - Preko pedeset osoba poginulo u Moskvi u nesreći kada se urušio krov tržnice. Zgradu tržnice projektovao je isti arhitekta koji je projektovao Transval Voter Park koji se urušio 2004. kada je poginulo 28 osoba.
■ 2008. - Bombarder B-2 Spirit Američkog vazduhoplovstva se srušio na Gvamu, što predstavlja prvi operativni gubitak ovog aviona.
■ 2008. - Umro je bivši predsednik Republike Slovenije i nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Janez Drnovšek.
■ 2009. - Film Denija Bojla 'Milioner s ulice', snimljen prema romanu indijskog pisca Vikosa Svarupa, proglašen je za najbolje ostvarenje i dobio je osam nagrada na 81. svečanosti dodele Oskara.
■ 2014. - Svečano zatvaranje zimskih olimpijskih igara u Sočiju.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1267. - Nakon Zlatne bule za plemiće, kralj Bela IV. oslobodio je sve zagrebačke građane plaćanja tridesetine.
■ 1455. - Johan Gutenberg, pronalazač tipografije, u Mainzu je štampao prvu knjigu - Bibliju.
■ 1574. - U Francuskoj izbio peti verski rat katolika i protestanata - hugenota. Hugenotski ratovi potresali su Francusku do početka XVIII veka, a punu ravnopravnost hugenoti su stekli tek nakon Francuske revolucije 1789.
■ 1685. - Rođen je Georg Fridrih Hendl, nemački kompozitor, uz Baha najistaknutiji predstavnik perioda baroka u muzici. Živeo je i stvarao najviše u Londonu (blizu 50 godina), pa ga Englezi smatraju svojim (od 1726. engleski državljanin). Do 1717. bio je violinista, orguljaš i kapelmajstor u Nemačkoj, a od 1720. direktor Kraljevske muzičke akademije u Londonu.
■ 1792. - Umro je engleski slikar Džošua Rejnolds, jedan od najvećih svetskih portretista, osnivač Kraljevske umetničke akademije 1768. i njen prvi predsednik. Snažno je uticao na englesko slikarstvo svojim stvaralaštvom i teoretskim raspravama o slikarstvu.
■ 1821. - Aleksandros Ipsilantis je u Jašiju podigao rat za nezavinost Grčke od Osmanskog carstva.
■ 1821. - U Rimu je umro engleski pesnik Džon Kits, čija se dela - soneti, spev 'Endimion', pesme 'Oda slavuju', 'Oda grčkoj urni', 'Oda jeseni' ubrajaju među najlepša poetska dela na engleskom jeziku.
■ 1836. - Oko 4.000 vojnika pod komandom meksičkog generala Antonija Lopeza de Santa Ane počelo opsadu tvrđave 'Alamo' u Teksasu. Tvrđava, koju je branilo oko 200 dobrovoljaca, među kojima Dejvi Kroket, pala 6. marta, a svi branioci poginuli.
■ 1847. - Američke trupe pod komandom generala Zaharija Tejlora su porazile meksičku vojsku generala Antonija Lopeza de Santa Ane u bici kod Buena Viste.
■ 1855. – Umro nemački matematičar Karl Friedrih Gaub.
■ 1866. - Pod pritiskom bojara nezadovoljnih demokratskim reformama, rumunski knez Aleksandar Kuza, primoran da abdicira i napusti zemlju. Nasledio ga je Karol I, princ od Hoencolerna, koji je 1881. postao prvi rumunski kralj.
■ 1886. - Razvijen je postupak proizvodnje aluminijuma.
■ 1898. - Francuski pisac Emil Zola uhapšen zbog objavljivanja otvorenog pisma predsedniku Francuske, pod naslovom 'Optužujem', u kojem je Vladu optužio za antisemitizam i montiran sudski proces protiv kapetana Alfreda Drajfusa.
■ 1903. - Finalizovan je Kubansko-američki ugovor, kojima je SAD dozvoljeno da od Kube iznajme zaliv Gvantanamo.
■ 1905. - Američki advokat Pol Persi Haris u Čikagu osnovao klub 'Rotari'.
■ 1910. - U redakciji lista 'Novo vreme', na četvrtom spratu hotela 'Moskva' u Beogradu, osnovan je Srpski olimpijski klub. To je i prva zvanična olimpijska organizacija Južnih Slovena. Za direktora je izabran kapetan Svetomir S. Đukić, a za počasnog predsednika đeneral u penziji Nikodije Stefanović. U to doba su se oficiri najčešće brinuli o širenju sporta. Zdravlje nacije bilo je od presudnog značaja za svaku vojsku. Srpski olimpijski klub je 1911. promenio ime u Središnu saveznu upravu ili Centralni olimpijski klub, a 1912. je uzeo naziv Srpski olimpijski komitet.
■ 1917. - Prve demonstracije u Sankt Peterburgu, početak Februarske revolucije.
■ 1919. - Benito Musolini je napustio Socijalističku partiju i osnovao fašističku stranku pod nazivom 'Fasci del Combattimento' - Borbeni odredi.
■ 1927. - Nemački teorijski fizičar Verner Hajzenberg je napisao pismo kolegi Volfgangu Pauliju u kome je prvi put opisao svoj princip neodređenosti.
■ 1931 - Umrla je australijska pevačica Neli Melba, jedan od najvećih koloraturnih operskih soprana krajem XIX i početkom XX veka.
■ 1934 - Ubijen je lider nikaragvanskih pobunjenika Cezar Augusto Sandino.
■ 1941. - Glen Seaborg izovlovao plutonijum.
■ 1942. - Japanska podmornica u Drugom svetskom ratu bombardovala američku rafineriju nafte kod Santa Barbare u Kaliforniji.
■ 1944. - U Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drvaru stigla sovjetska vojna misija, prva sovjetska vojna misija na tlu Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.
■ 1944. - Staljin je izdao zapoved da se svi Čečeni presele u Kazahstan. Velik dio od njih pola milijuna pritom je ubijen.
■ 1945. - Tokom bitke za Ivo Džimu, grupa američkih marinaca je osvojila vrh planine Suribači i fotografisala podizanje američke zastave.
■ 1945. - Udružene filipinske i američke snage su oslobodile Manilu.
■ 1947. - Osnovana Međunarodna organizacija za standardizaciju - ISO.
■ 1950. - Održana 7. dodela Zlatnog globusa.
■ 1956. - Održana 13. dodela Zlatnog globusa.
■ 1958. - Kubanski pobunjenici oteli petostrukog svetskog prvaka u Formuli 1, Juana Manuela Fanđa.
■ 1959. - Međunarodni sud za ljudska prava otvorio prvo zasedanje u Strazburu.
■ 1965 - U Santa Moniki je umro slavni američki filmski komičar Sten Lorel, 'mršavi' iz tandema Stanlio i Olio.
■ 1970. - Britanska Gvajana postala nezavisna republika u okviru Komonvelta.
■ 1981. - U pokušaju državnog udara i zbacivanja vlade Adolfa Suaresa, grupa gardista pod vođstvom pukovnika Antonija Tehera upala u parlament Španije.
■ 1991. - Vojnim pučem na Tajlandu oborena vlada Čatičaja Čunavana, a vlast preuzela vojna hunta.
■ 1994. - Bosanski muslimani i Hrvati zaključili prekid vatre koji je stupio na snagu 25. februara i bio uvod za stvaranje muslimansko - hrvatske federacije u okviru Bosne i Hercegovine.
■ 1994. - U bioskope u Irskoj i Ujedinjenom kraljevstvu dolazi 'Trainspotting'.
■ 1999. - Pregovori srpskih vlasti i kosovskih Albanaca u Rambujeu kod Pariza prekinuti bez potpisivanja sporazuma, koji su pregovaračima ponudili međunarodni posrednici. Srpska strana odbila prisustvo stranih trupa na svojoj teritoriji, a albanska razoružanje Oslobodilačke vojske Kosova.
■ 1999. - Lavina je uništila austrijsko selo Galtur, usmrtivši 31 osobu.
■ 2001. - U Beogradu uhapšen Radomir Marković, šef Državne bezbednosti Srbije za vreme režima Slobodana Miloševića. Marković je osumnjičen za učešće u političkim ubistvima počinjenim između oktobra 1998. i januara 2001.
■ 2001. - Predsednici Jugoslavije i Makedonije Vojislav Koštunica i Boris Trajkovski u Skoplju potpisali Sporazum o razgraničenju dve zemlje.
■ 2003. - U Bangladešu izbili protesti pošto je u Skupštini usvojen zakon kojim se krivice oslobađaju vojnici koji su učestvovali u tromesečnoj antikriminalnoj kampanji 11. januara te godine, u kojoj su 44 osobe poginule.
■ 2006. - Preko 100 osoba poginulo u Iraku u nasilju koje je uslidilo nakon postavljanja bombe u džamiju Al Askari.
■ 2005. - U snažnom zemljotresu jačine 6,4 stepeni Rihterove skale koji je pogodio provinciju Kerman u Iranu poginulo je oko 600 ljudi, a blizu 1.000 osoba je povređeno.
■ 2006. - Preko pedeset osoba poginulo u Moskvi u nesreći kada se urušio krov tržnice. Zgradu tržnice projektovao je isti arhitekta koji je projektovao Transval Voter Park koji se urušio 2004. kada je poginulo 28 osoba.
■ 2008. - Bombarder B-2 Spirit Američkog vazduhoplovstva se srušio na Gvamu, što predstavlja prvi operativni gubitak ovog aviona.
■ 2008. - Umro je bivši predsednik Republike Slovenije i nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Janez Drnovšek.
■ 2009. - Film Denija Bojla 'Milioner s ulice', snimljen prema romanu indijskog pisca Vikosa Svarupa, proglašen je za najbolje ostvarenje i dobio je osam nagrada na 81. svečanosti dodele Oskara.
■ 2014. - Svečano zatvaranje zimskih olimpijskih igara u Sočiju.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
