Ponuda Tema

Desilo Se Danas - 14. Februar

   Pogledajte događaje koji su se desili na današnji dan, 14. februara! Šta se sve nekada dešavalo cetrnaestog februara, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
- Danas se po pravoslavnom kalendaru slavi Sveti mučenik Trifun. Rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj seljačkoj kući. U detinjstvu je čuvao guske, ali je uvek nosio u sebi veliku blagodat Božju, jer je mogao isceljivati bolesti na ljudima i stoci i isterivati iz njih zle duhove. U to vreme, zavladao je Rimskim carstvom car Gordijan, čija se ćerka Gordijana teško razbolela poremetivši umom.
Mnogi lekari pokušali su da joj pomognu, ali nisu uspeli. Zli duh jednom iz nje progovori i reče da ga samo Trifun može isterati, te dovedoše mnoge ljude iz carstva sa tim imenom. Tek kada se pojavio mladi Trifun iz Kampsade, uspeo je da izleči devojku, a srećni car ga je obasuo mnogi darovima. Sve to bogatstvo mladić je na povratku razdelio siromasima, a nastavio je da čuva guske i da se moli Bogu. Kada je na rimski presto došao car Dekije, sveti Trifun je mnogo postradao, ali je sva mučenja rado podnosio govoreći: 'O, kad bih se mogao udostojiti da ognjem i mukama skončam u ime Isusa Hrista i Boga moga!'. Mučitelji su ga najzad osudili da bude posečen mačem 250. godine.

269. - Tokom progona hrišćana, u vreme cara Klaudija II spaljen je na lomači rimski sveštenik i lekar Valentin, kasnije hrišćanski mučenik Sv. Valentin. Taj datum katolici slave kao Dan zaljubljenih.

869. - Umro je slovenski prosvetitelj poznat po monaškom imenu Kirilo, Grk iz Soluna rođen kao Konstantin, koji je sa starijim bratom Metodijem sastavio slovensku azbuku glagoljicu. On i Metodije zauzimali su visoke položaje u Vizantiji - Kirilo je bio učitelj filozofije i bibliotekar u carigradskoj crkvi svete Sofije, a Metodije visoki državni činovnik. Vizantijski car Mihailo III ih je, na molbu moravskog kneza Rastislava, poslao u Moravsku da propovedaju hrišćanstvo među moravskim Slovenima. Misija je trebalo da osigura vizantijski uticaj u tom delu Evrope. Braća su prethodno sastavila glagoljicu i prevela potrebne crkvene knjige na jezik makedonskih Slovena koji su dobro znala iz detinjstva. Tako je nastao prvi slovenski književni jezik. Njihov misionarski rad zasmetao je nemačkom sveštenstvu, koje ih je tužilo rimskom papi. Da bi se opravdali, otišli su u Rim, gde je Kirilo ubrzo umro, a papa je Metodiju odobrio rad i postavio ga za arhiepiskopa panonskog i moravskog.

1400. - Pod misterioznim okolnostima u zatočeništvu u zamku Pontefrakt umro engleski kralj Ričard Drugi, koga je 1399. sa prestola zbacio rođak Henri Bolingbrok, proglasivši se kraljem Henrijem Četvrtim. Na presto je došao u desetoj godini, nasledivši djeda Edvarda Trećeg i tokom vladavine od 1377. bio je prinuđen da od nezadovoljnog visokog plemstva grčevito brani kraljevsku vlast.

1404. – Rođen je Leon Battista Alberti, italijanski slikar i filozof.

1468. - Umro je nemački štampar Johan Gutenberg, pronalazač tipografije, izuma koji je označio civilizacijski preokret. Usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Štampao je 1455. Bibliju u više od 100 primeraka, od kojih je četrdesetak sačuvano.

1663. - Kvebek dobija status francuske kraljevske provincije.

1779. - Na ostrvu Havai u sukobu sa domorocima poginuo engleski moreplovac i istraživač Džejms Kuk. On je otkrio istočnu obalu Australije i mnogobrojna ostrva u Južnom Pacifiku. Prvi je oplovio obale Aljaske i obišao oko Zemlje od zapada na istok.

1797. - Britanska flota pod komandom admirala Džona Džervisa i Horejšija Nelsona potukla špansku armadu kod rta Sent Vinsent, na krajnjem jugu Portugala.

1804. - Počeo Prvi srpski ustanka. Na skupštini srpskih starešina u Orašcu kod Aranđelovca doneta odluka o podizanju bune protiv dahija. Za vođu izabran Karađorđe Petrović.

1835. - U Kneževini Srbiji usvojen Sretenjski ustav, prvi ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez u martu ukinuo Ustav.

1835. - Na inicijativu dramskog pisca Joakima Vujića, uz novčanu pomoć kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu osnovano prvo pozorište u Srbiji. Knjaževsko-serbski teatar jednom sedmično i prazničnim danima priređivao predstave za kneza i njegove činovnike i goste, a na repertoaru bili Vujićevi komadi ili njegovi prevodi stranih dela.

1859. - Oregon je postao 33. savezna država SAD.

1876. - Elisha Gray i Alexander Graham Bell neovisno su jedan o drugome prijavili patent za telefon.

1912. - Rođen je jugoslovenski istraživač i putopisac mađarskog porekla Tibor Sekelj, učesnik ekspedicija širom sveta. Napisao je mnoštvo putopisa i udžbenik za esperanto. Dela su: putopisi 'Oluja nad Akonkagvom', 'Osvojenje vrhova', 'Kroz zemlju Indijanaca', 'Putovanje izvan vremena', 'Nepal otvara vrata', 'Gde civilizacija prestaje', 'Karavana prijateljstva', roman 'Nađena sreća', knjiga za decu 'Kumenana' (prevedena na 16 jezika).

1912. - Arizona postala 48. savezna država SAD-a.

1918. - SSSR usvojio gregorijanski kalendar.

1919. - Izbio Poljsko-sovjetski rat koji su povele Sovjetska Rusija i Sovjetska Ukrajina protiv Druge poljske republike i Ukrajinske Narodne Republike. Taj rat je uključivao dvije spektakularne bitke: poljsku Kijevsku ofanzivu u proljeće 1920. i Bitku kod Varšave u kolovozu 1920. godine. Rat je završio potpisivanjem Mira u Rigi 1921.

1922. - Italijanski inženjer Guljelmo Markoni počeo prvo redovno emitovanje radio programa iz Engleske.

1924. - Osnovana korporacija IBM - International Business Machines.

1929. - Al Kaponeovi gangsteri u Čikagu ubili sedam članova rivalske bande Bagsa Morena da bi sprečili krađu krijumčarenog viskija, 'Masakr na dan svetog Valentina'.

1943. - Sovjetska Crvena armija u Drugom svetskom ratu oslobodila Rostov od Nemaca.
1945. - Oslobođen Mostar.

1946. - Na Univerzitetu Pensylvanije predstavljen ENIAC, prvi programibilni kompjuter.

1952. - Norveška princeza Ragnild otvorila VI zimske olimpijske igre u Oslu.

1956. - U Moskvi počeo 20. kongres Komunističke partije SSSR, na kojem je šef partije Nikita Hruščov osudio politiku Staljina i otvorio put procesu destaljinizacije Sovjetskog Saveza.

1958. - Irački kralj Fejsal II i jordanski kralj Husein objavili ujedinjenje dva kraljevstva u Arapsku Federaciju s Fejsalom kao šefom države. Monarhija u Iraku oborena u julu iste godine, kralj ubijen, a Federacija se raspala.

1971. - Ričard Nikson instalirao je sistem za prisluškivanje u Beloj kući.

1972. - Sovjetski svemirski brod bez ljudske posade 'Luna 20' lansiran ka Mesecu, odakle je 11 dana kasnije doneo uzorke Mesečevog tla.

1980. - Otvorene su XIII zimske olimpijske igre u Lejk Plasidu, Njujork.

1984. - Evropski parlament usvojio je projekat sporazuma o osnivanju Evropske unije.

1989. - Uspostavljena je prva telefonska veza preko satelita.

1989. - Iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini fatvom naredio smrtnu kaznu za engleskog pisca indijskog porekla Salmana Rušdija zbog dela 'Satanski stihovi', koje je u Iranu ocenjeno kao uvreda islama. Iranska vlada se 1998. javno ogradila od primene smrtne kazne.

1990. - Svemirska sonda Voyager 1 s udaljenosti od oko 6,4 milijardi km od Zemlje (najveće udaljenosti dotad) snimila fotografiju Zemlje.

1993. - Desničarski lider kiparskih Grka Glafkos Kleridis izvojevao pobedu na izborima nad dotadašnjim predsednikom Jorgosom Vasilijuom.

1995. - Peru saopštio da je zauzeo poslednje uporište ekvadorske vojske na svojoj teritoriji i proglasio jednostrani prekid vatre u 19-dnevnom pograničnom ratu s Ekvadorom.

1997. - Međunarodno arbitražno poverenstvo donijelo odluku da sporno područje grada Brčko u Bosni bude stavljeno pod međunarodni nadzor do ožujka 1998.

2000. - Skupština tadašnje NK Croatie tajnim glasovanjem donosi odluku o povratku imena Dinamo.

2000. - U nastojanju da izoluje jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, Evropska unija proširila spisak, sa 600 na 900 imena, saradnika Miloševića i ljudi bliskih njegovom režimu kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU.

2000. - Ministri inostranih poslova Evropske unije (EU) suspendovali su na šest meseci sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji na vazdušni saobraćaj, zavedene godinu i po dana ranije, čime je JAT-u i aviokompanijama zemalja EU omogućeno da obnove komercijalne letove. Ministri su naglasili da time žele da 'pošalju snažnu i pozitivnu poruku ne samo narodu SRJ već i (srpskoj) opoziciji, koja se za takvu meru neprekidno zalagala'.

2001. - Skupština Srbije ukinula Zakon o javnom informisanju na osnovu kojeg je režim Slobodana Miloševića vršio represiju nad slobodnim i nezavisnim medijima u Srbiji. Od oktobra 1998, kada je Zakon usvojen, do septembra 2000, mediji kažnjeni s preko 30 miliona dinara, a nekima zabranjen rad.

2002. - Istraživači američkog univerziteta Teksas A and M uspešno su klonirali mačke od šest različitih rasa mačaka.

2003. - Tribunal u Hagu podigao optužnicu protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Šešelj se predao tom sudu 24. februara iste godine.

2003. - Posle šest godina života, prvom kloniranom sisaru, ovci Doli, ubrizgana smrtonosna injekcija zbog simptoma progresivne bolesti pluća.

2004. - Predsednik Srbije Boris Tadić obišao je srpske enklave na Kosovu, a u Prištini je razgovarao sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesen-Petersonom. On je prvi srpski predsednik koji je posetio Kosovo od 1999, kada su vlast u toj pokrajini preuzele UN.

2005. - U eksploziji bombe u Bejrutu poginuo je bivši libanski premijer Rafik al Hariri.

2006. - Potvrđeni slučajevi ptičije gripe u Iranu i Nemačkoj.

2007. - Na konstitutivnoj sednici sedmog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, odbijen predlog specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija za buduće rešenje statusa Kosova i Metohije.

2009. - Na Samitu u Rimu ministri finansija i guverneri centralnih banaka G7 i Rusije dogovorili su zajedničko angažovanje u cilju podsticanja privrednog rasta i zapošljavanja i u jačanja bankarskog sistema kako bi se prevazišla najgora svetska finansijska kriza u poslednjih 50 godina.

2012. - U Zagrebu je, u 76. godini, umro doajen hrvatskog glumišta Zlatko Crnković. Ostvario je više od 150 pozorišnih uloga, igrao je u brojnim filmovima, a Zlatnu arenu u Puli dobio je za ulogu u filmu 'Tu'.

2015. - Na kulturni centar u Kopenhagenu u Danskoj, u kojem se održavao sastanak o slobodi govora, islamski ekstremista Omar el-Husein ispalio je seriju hitaca, usmrtio dva civila, a tri osobe ranio.

2015. - Umro je Franjo Mihalić, jugoslovenski atletičar-dugoprugaš, reprezentativac, rekorder, trener. Najveći uspeh ostvario je na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine, kada je osvojio srebrnu medalju u maratonu rezultatom 2:26:32.

   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA