Ostali zanimljivi tekstovi na sajtuDesilo Se Danas - 12. Februar
Pogledajte događaje koji su se desili na današnji dan, 12. februara! Šta se sve nekada dešavalo dvanaestog februara, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice: ■ - Danas je praznik Sveta tri jerarha. Reč je zapravo o svetiteljima Vasiliju Velikom, Grigoriju Bogoslovu i Jovanu Zlatoustom, iako svaki od njih ima svoj dan praznovanja u mesecu januaru. Ovaj zajednički praznik sva tri svetitelja ustanovljen je u XI veku u vreme cara Alekseja Komnena zbog čudne rasprave u narodu oko toga ko je od trojice svetih najveći: Grigorije zbog dubine uma, Vasilije zbog čistote i hrabrosti ili Zlatousti zbog čudesne rečitosti i jasnoće izlaganja vere. Njihove pristalice čak su se i različito nazivale: vasilijani, grigorijani i jovaniti. Promislom Božjim ovaj spor je rešen u korist Crkve i slavu svetitelja, jer se oni, svaki ponaosob, a potom i sva trojica, javiše u snu episkopu evhaitskom Jovanu rečima da su jedno u Boga i da među njima ne postoji ništa protivrečno. Posavetovali su episkopa da im napiše jednu zajedničku službu i odredi zajednički dan praznika. Tako je spor srećno rešen i određen je 30. januar (sada 12. februar) kao zajednički praznik ovih svetitelja. Proslavljaju ga svi pravoslavni narodi, a u Grčkoj je to najveći nacionalni i školski praznik.
■ 475. - Bazilisk postaje vizantski car.
■ 812. - Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabe sklopili mir u Ahenu s franačkim carem Karlom Velikim, posle više od decenije rata Vizantije i Franačkog carstva. Jedan od uzroka rata bilo je to što je rimski papa, potraživši oslonac u Franačkom carstvu, krunisao Karla Velikog.
■ 1768. – Rođen je Franjo II, poslednji car Svetog Rimskog Carstva i car Austrije od 1804. pod imenom Franjo I.
■ 1709. - Aleksandar Selkirk, švedski moreplovac, prototip Robinsona Krusoa Danijela Defoa, spasen je posle četiri godine provedene na ostrvu Fernandez, gde je dospeo nakon brodoloma.
■ 1804 - Umro je filozof Imanuel Kant začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene ('Kritika čistog uma', 'Kritika praktičnog uma', 'Kritika rasudne snage', 'Opšta istorija prirode i teorije neba').
■ 1809. - Rođen je Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatični pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. predvodio je građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo da sačuva Uniju, a 1863. je proglasio ukidanje ropstva u SAD.
■ 1809. - Rođen je Čarls Darvin, slavni engleski prirodnjak i fiziolog, tvorac materijalističke teorije koja razjašnjava proces nastanka živog sveta i posledice tog procesa. Od 1831. do 1836. učestvovao je u naučnoj ekspediciji broda 'Bigl' koju je opisao u knjizi 'Put prirodnjaka oko sveta'. Putovanje je imalo presudan značaj za njegovo shvatanje o nestalnosti i promenljivosti organskog sveta. Glavna dela: 'Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja' (1859), 'Promenljivost životinja i biljaka pod domaćim uslovima', 'Poreklo čoveka'.
■ 1818. - Čile je proglasio nezavisnost od Španije.
■ 1832. - Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru.
■ 1851. - Edvard Hargrejvs je našao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši 'zlatnu groznicu' u Australiji.
■ 1863. - Na sednici Dalmatinskog sabora koja je održana ovog dana Narodna je stranka, na čelu s Mihovilom Pavlinovićem, zauzela se za uvođenje hrvatskog jezika kao službenog u Saboru, školstvu, sudstvu i vladinim uredima.
■ 1877. - Prva vest prenesena je telefonom iz Bostona u Salem.
■ 1882. - Rođen je srpski slikar Ljubomir Ivanović, pionir srpske grafike. Posle studija na Državnoj akademiji u Minhenu, bio je profesor Umetničke škole u Beogradu. U srpskom slikarstvu crtež je od pomoćne slikarske discipline razvio do samostalnog umetničkog dela. Njegovi izvanredni realistički crteži s motivima iz raznih krajeva naše zemlje imaju, uz umetničku, i izuzetnu dokumentarnu vrednost. Izradio je dve mape linoreza - 'Stari Pariz' i 'Iz naših krajeva' - i tri albuma crteža olovkom - 'Iz Južne Srbije', 'Predeli Šumadije i Južne Srbije' i 'Jugoslovenski predeli'.
■ 1899. - Nemačka je od Španije kupila ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku.
■ 1906. - Počeo Carinski rat između Kraljevine Srbije i Austrougarske monarhije.
■ 1908. - Sa Ajfelove kule odaslana je prva radijska poruka na veću udaljenost.
■ 1912. - Kina prihvata Gregorijanski kalendar.
■ 1912. - Poslednji kineski car Pu Ji iz dinastije Manču abdicirao je, Kina je postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.
■ 1924. - Premijera 'Rapsodije u plavom' Džordža Geršvina u Njujorku.
■ 1932. - Hattie Caraway postala prva žena izabrana u Senat SAD-a.
■ 1940. - 2. svetski rat: Rusija bombardirala finske gradove.
■ 1942. - Prilikom bekstva iz koncentracionog logora u Crvenom krstu kraj Niša, u Drugom svetskom ratu su u obračunu s Nemcima poginula 42 logoraša, a 105 se dokopalo slobode. Nemci su u znak odmazde streljali 850 ljudi. Kroz logor je tokom rata prošlo oko 30.000 ljudi, a više od 10.000 streljano je na brdu Bubanj.
■ 1945. - U Drugom sveetskom ratu SSSR započeo veliku ofenzivu u istočnoj Europi protiv nacista.
■ 1949. - U Beogradu je počela nastava na Akademiji za pozorišnu umetnost, osnovanoj 1948.
■ 1953. - Skupština Jugoslavije usvojila nov Ustav. Ukinuto Veće naroda i formirano Veće proizvođača, čime je izgubljeno nacionalno obeležje institucionalne skupštinske strukture.
■ 1953. - SSSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.
■ 1961. - Saopšteno je da su pripadnici separatističkog pokreta Katange ubili premijera Konga i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu. Datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni.
■ 1964. - U Zanzibaru, mesec dana pošto je zemlja stekla nezavisnost, zbačen sa vlasti sultan i proglašena republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Četiri meseca kasnije Zanzibar se ujedinio s Tanganjikom u Tanzaniju.
■ 1969. - Izašao je prvi album engleske skupine Led Zeppelin pod naslovom Led Zeppelin, s jedinstvenim sklopom zvukova bluesa i rocka.
■ 1970. - Kapitulacijom Biafre završio se građanski rat u Nigeriji.
■ 1973. - Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.
■ 1974. - U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje. Posle dve decenije u emigraciji u Vermontu (SAD), u Rusiju se vratio 1994.
■ 1977. - Izraelci masovnim demonstracijama izrazili protest zbog odluke Francuske da pusti na slobodu Abu Dauda, vođu palestinskih terorista koji su 1972. izvršili masakr nad izraelskim atletičarima na Olimpijadi u Minhenu.
■ 1979. - Lansiran je Kosmos 1076, prvi ruski okeanografski satelit.
■ 1979. - U putničkom avionu 'Er Rodezija' kojeg su oborili gerilci u toj zemlji, poginulo je 59 ljudi.
■ 1981. - Počela sa emitovanjem američka TV sapunica 'Dinastija'.
■ 1986. - SAD su izručile SFR Jugoslaviji ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti su Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.
■ 1990. - Karmen Lorens postala premijer Zapadne Australije kao prva žena šef vlade neke od australijskih država.
■ 1990. - Rumunski predsednik Jon Ilijesku saopštio da je Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona.
■ 1991. - Kongres SAD odobrio predsedniku Džordžu Bušu upotrebu vojne sile da bi prisilio iračku armiju da napusti Kuvajt.
■ 1992. - Vlada Alžira dan posle ostavke šefa države Bendžedida Šadlija odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to 'nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa'. Na izborima vodio islamski Front nacionalnog spasa. Islamisti se prihvatili oružja i u narednim godinama ubijeno više desetina hiljada Alžiraca.
■ 1993. - Komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice saopštio je da je 1992. u svetu bilo više od 18,5 miliona izbeglica. Broj izbeglica povećan za 3,5 miliona u odnosu na 1991, od čega tri miliona raseljeno i izbeglo sa teritorije Jugoslavije.
■ 1993. - Bivši predsednik Malija, Musa Traore i trojica visokih oficira osuđeni su na smrt zbog masovnih ubistava 1991.
■ 1996. - Prve ruske jedinice u sastavu IFOR stigle u Bosnu i Hercegovinu, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.
■ 1998. - 19 evropskih država potpisalo dokument o zabrani kloniranja ljudskih bića.
■ 1998. - U Beogradu počeo štrajk Gradskog saobraćajnog preduzeća. Prvi put u stogodišnjoj istoriji javnog prevoza na beogradske ulice nije izašlo nijedno vozilo GSP. Štrajk trajao šest dana.
■ 1998. - Intel je proizveo svoj prvi grafički čip i740.
■ 1999. - Senat SAD je predsednika Bila Klintona oslobodio optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana njegova 'seksualna afera' sa Monikom Levinski i izbegnuto njegovog smenjivanje.
■ 1999. - Poljska, Mađarska i Češka priključile su se NATO-u kao prve od bivših članica Varšavskog pakta, vojno-političkog sovjetskog bloka.
■ 2001. – Svemirska letelica NEAR Šumejker spustila se na površinu asteroida 433 Eros i postala prva svemirska letelica koja je sletela na neki od asteroida.
■ 2002. - Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo je suđenje bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kojem se sudilo pred Međunarodnim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni 1992-95. i na Kosovu 1999. Početak 'procesa stoleća' pratilo je više od hiljadu najvećih svetskih medija.
■ 2002. - Pakistanske vlasti uhapsile su militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, glavnog osumnjičenog za otmicu američkog reportera Danijela Perla, koji je izveštavao za Vol strit džornal.
■ 2003. - U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu (Bolivija), 30 ljudi je poginulo, a 160 je povređeno.
■ 2004. - Svetska zdravstvena organizacija je potvrdila da su testovi dokazali da smrtonosni ptičiji grip koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.
■ 2006. - Mehmet Ali Agca pušten iz turskog zatvora nakon odsluženja kazne od 25 godina zbog pokušaja ubojstva pape Ivana Pavla II.
■ 2007. - Otvoreno je Veleposlanstvo Republike Hrvatske u Podgorici, glavnom gradu Republike Crne Gore.
■ 2010. - U zemljotresu na ostrvu Haiti poginulo oko 316.000 osoba.
■ 2012. - Skupština Grčke izglasala je ključne mere štednje i Zakon o smanjenju duga, što su zahtevali strani poverioci da bi omogućili grčkoj državi da izbegne bankrot. U masovnim neredima koji su pratili demonstracije tokom zasedanja Skupštine, povređeno je 120 ljudi, zapaljeno je 45 zgrada, uključujući dva istorijska bioskopa, demolirane su desetine prodavnica i kafea u centru Atine.
■ 2013. - Svrgnuti predsednik Kirgistana Kurmanbek Bakijev osuđen je u odstustvu na 24 godine zatvora zbog krivičnih dela koja je počinio dok je bio na vlasti.
■ 2013. - Severna Koreja izvela podzemnu nuklearnu probu.
■ 2016. – Poglavar Rimokatoličke crkve Papa Franja i poglavar Ruske pravoslavne crkve Kiril potpisali su u Havani Deklaraciju o verskom jedinstvu, i pozvali na hitnu akciju pomoći hrišćanima u Iraku i Siriji.
■ 2017. - Za novog predsednika Nemačke poslanici su izabrali Frank-Valtera Štajnmajera koji je prethodno bio ministar spoljnih poslova.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 475. - Bazilisk postaje vizantski car.
■ 812. - Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabe sklopili mir u Ahenu s franačkim carem Karlom Velikim, posle više od decenije rata Vizantije i Franačkog carstva. Jedan od uzroka rata bilo je to što je rimski papa, potraživši oslonac u Franačkom carstvu, krunisao Karla Velikog.
■ 1768. – Rođen je Franjo II, poslednji car Svetog Rimskog Carstva i car Austrije od 1804. pod imenom Franjo I.
■ 1709. - Aleksandar Selkirk, švedski moreplovac, prototip Robinsona Krusoa Danijela Defoa, spasen je posle četiri godine provedene na ostrvu Fernandez, gde je dospeo nakon brodoloma.
■ 1804 - Umro je filozof Imanuel Kant začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene ('Kritika čistog uma', 'Kritika praktičnog uma', 'Kritika rasudne snage', 'Opšta istorija prirode i teorije neba').
■ 1809. - Rođen je Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatični pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. predvodio je građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo da sačuva Uniju, a 1863. je proglasio ukidanje ropstva u SAD.
■ 1809. - Rođen je Čarls Darvin, slavni engleski prirodnjak i fiziolog, tvorac materijalističke teorije koja razjašnjava proces nastanka živog sveta i posledice tog procesa. Od 1831. do 1836. učestvovao je u naučnoj ekspediciji broda 'Bigl' koju je opisao u knjizi 'Put prirodnjaka oko sveta'. Putovanje je imalo presudan značaj za njegovo shvatanje o nestalnosti i promenljivosti organskog sveta. Glavna dela: 'Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja' (1859), 'Promenljivost životinja i biljaka pod domaćim uslovima', 'Poreklo čoveka'.
■ 1818. - Čile je proglasio nezavisnost od Španije.
■ 1832. - Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru.
■ 1851. - Edvard Hargrejvs je našao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši 'zlatnu groznicu' u Australiji.
■ 1863. - Na sednici Dalmatinskog sabora koja je održana ovog dana Narodna je stranka, na čelu s Mihovilom Pavlinovićem, zauzela se za uvođenje hrvatskog jezika kao službenog u Saboru, školstvu, sudstvu i vladinim uredima.
■ 1877. - Prva vest prenesena je telefonom iz Bostona u Salem.
■ 1882. - Rođen je srpski slikar Ljubomir Ivanović, pionir srpske grafike. Posle studija na Državnoj akademiji u Minhenu, bio je profesor Umetničke škole u Beogradu. U srpskom slikarstvu crtež je od pomoćne slikarske discipline razvio do samostalnog umetničkog dela. Njegovi izvanredni realistički crteži s motivima iz raznih krajeva naše zemlje imaju, uz umetničku, i izuzetnu dokumentarnu vrednost. Izradio je dve mape linoreza - 'Stari Pariz' i 'Iz naših krajeva' - i tri albuma crteža olovkom - 'Iz Južne Srbije', 'Predeli Šumadije i Južne Srbije' i 'Jugoslovenski predeli'.
■ 1899. - Nemačka je od Španije kupila ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku.
■ 1906. - Počeo Carinski rat između Kraljevine Srbije i Austrougarske monarhije.
■ 1908. - Sa Ajfelove kule odaslana je prva radijska poruka na veću udaljenost.
■ 1912. - Kina prihvata Gregorijanski kalendar.
■ 1912. - Poslednji kineski car Pu Ji iz dinastije Manču abdicirao je, Kina je postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.
■ 1924. - Premijera 'Rapsodije u plavom' Džordža Geršvina u Njujorku.
■ 1932. - Hattie Caraway postala prva žena izabrana u Senat SAD-a.
■ 1940. - 2. svetski rat: Rusija bombardirala finske gradove.
■ 1942. - Prilikom bekstva iz koncentracionog logora u Crvenom krstu kraj Niša, u Drugom svetskom ratu su u obračunu s Nemcima poginula 42 logoraša, a 105 se dokopalo slobode. Nemci su u znak odmazde streljali 850 ljudi. Kroz logor je tokom rata prošlo oko 30.000 ljudi, a više od 10.000 streljano je na brdu Bubanj.
■ 1945. - U Drugom sveetskom ratu SSSR započeo veliku ofenzivu u istočnoj Europi protiv nacista.
■ 1949. - U Beogradu je počela nastava na Akademiji za pozorišnu umetnost, osnovanoj 1948.
■ 1953. - Skupština Jugoslavije usvojila nov Ustav. Ukinuto Veće naroda i formirano Veće proizvođača, čime je izgubljeno nacionalno obeležje institucionalne skupštinske strukture.
■ 1953. - SSSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.
■ 1961. - Saopšteno je da su pripadnici separatističkog pokreta Katange ubili premijera Konga i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu. Datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni.
■ 1964. - U Zanzibaru, mesec dana pošto je zemlja stekla nezavisnost, zbačen sa vlasti sultan i proglašena republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Četiri meseca kasnije Zanzibar se ujedinio s Tanganjikom u Tanzaniju.
■ 1969. - Izašao je prvi album engleske skupine Led Zeppelin pod naslovom Led Zeppelin, s jedinstvenim sklopom zvukova bluesa i rocka.
■ 1970. - Kapitulacijom Biafre završio se građanski rat u Nigeriji.
■ 1973. - Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.
■ 1974. - U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje. Posle dve decenije u emigraciji u Vermontu (SAD), u Rusiju se vratio 1994.
■ 1977. - Izraelci masovnim demonstracijama izrazili protest zbog odluke Francuske da pusti na slobodu Abu Dauda, vođu palestinskih terorista koji su 1972. izvršili masakr nad izraelskim atletičarima na Olimpijadi u Minhenu.
■ 1979. - Lansiran je Kosmos 1076, prvi ruski okeanografski satelit.
■ 1979. - U putničkom avionu 'Er Rodezija' kojeg su oborili gerilci u toj zemlji, poginulo je 59 ljudi.
■ 1981. - Počela sa emitovanjem američka TV sapunica 'Dinastija'.
■ 1986. - SAD su izručile SFR Jugoslaviji ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti su Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.
■ 1990. - Karmen Lorens postala premijer Zapadne Australije kao prva žena šef vlade neke od australijskih država.
■ 1990. - Rumunski predsednik Jon Ilijesku saopštio da je Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona.
■ 1991. - Kongres SAD odobrio predsedniku Džordžu Bušu upotrebu vojne sile da bi prisilio iračku armiju da napusti Kuvajt.
■ 1992. - Vlada Alžira dan posle ostavke šefa države Bendžedida Šadlija odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to 'nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa'. Na izborima vodio islamski Front nacionalnog spasa. Islamisti se prihvatili oružja i u narednim godinama ubijeno više desetina hiljada Alžiraca.
■ 1993. - Komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice saopštio je da je 1992. u svetu bilo više od 18,5 miliona izbeglica. Broj izbeglica povećan za 3,5 miliona u odnosu na 1991, od čega tri miliona raseljeno i izbeglo sa teritorije Jugoslavije.
■ 1993. - Bivši predsednik Malija, Musa Traore i trojica visokih oficira osuđeni su na smrt zbog masovnih ubistava 1991.
■ 1996. - Prve ruske jedinice u sastavu IFOR stigle u Bosnu i Hercegovinu, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.
■ 1998. - 19 evropskih država potpisalo dokument o zabrani kloniranja ljudskih bića.
■ 1998. - U Beogradu počeo štrajk Gradskog saobraćajnog preduzeća. Prvi put u stogodišnjoj istoriji javnog prevoza na beogradske ulice nije izašlo nijedno vozilo GSP. Štrajk trajao šest dana.
■ 1998. - Intel je proizveo svoj prvi grafički čip i740.
■ 1999. - Senat SAD je predsednika Bila Klintona oslobodio optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana njegova 'seksualna afera' sa Monikom Levinski i izbegnuto njegovog smenjivanje.
■ 1999. - Poljska, Mađarska i Češka priključile su se NATO-u kao prve od bivših članica Varšavskog pakta, vojno-političkog sovjetskog bloka.
■ 2001. – Svemirska letelica NEAR Šumejker spustila se na površinu asteroida 433 Eros i postala prva svemirska letelica koja je sletela na neki od asteroida.
■ 2002. - Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo je suđenje bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kojem se sudilo pred Međunarodnim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni 1992-95. i na Kosovu 1999. Početak 'procesa stoleća' pratilo je više od hiljadu najvećih svetskih medija.
■ 2002. - Pakistanske vlasti uhapsile su militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, glavnog osumnjičenog za otmicu američkog reportera Danijela Perla, koji je izveštavao za Vol strit džornal.
■ 2003. - U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu (Bolivija), 30 ljudi je poginulo, a 160 je povređeno.
■ 2004. - Svetska zdravstvena organizacija je potvrdila da su testovi dokazali da smrtonosni ptičiji grip koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.
■ 2006. - Mehmet Ali Agca pušten iz turskog zatvora nakon odsluženja kazne od 25 godina zbog pokušaja ubojstva pape Ivana Pavla II.
■ 2007. - Otvoreno je Veleposlanstvo Republike Hrvatske u Podgorici, glavnom gradu Republike Crne Gore.
■ 2010. - U zemljotresu na ostrvu Haiti poginulo oko 316.000 osoba.
■ 2012. - Skupština Grčke izglasala je ključne mere štednje i Zakon o smanjenju duga, što su zahtevali strani poverioci da bi omogućili grčkoj državi da izbegne bankrot. U masovnim neredima koji su pratili demonstracije tokom zasedanja Skupštine, povređeno je 120 ljudi, zapaljeno je 45 zgrada, uključujući dva istorijska bioskopa, demolirane su desetine prodavnica i kafea u centru Atine.
■ 2013. - Svrgnuti predsednik Kirgistana Kurmanbek Bakijev osuđen je u odstustvu na 24 godine zatvora zbog krivičnih dela koja je počinio dok je bio na vlasti.
■ 2013. - Severna Koreja izvela podzemnu nuklearnu probu.
■ 2016. – Poglavar Rimokatoličke crkve Papa Franja i poglavar Ruske pravoslavne crkve Kiril potpisali su u Havani Deklaraciju o verskom jedinstvu, i pozvali na hitnu akciju pomoći hrišćanima u Iraku i Siriji.
■ 2017. - Za novog predsednika Nemačke poslanici su izabrali Frank-Valtera Štajnmajera koji je prethodno bio ministar spoljnih poslova.
� Klik Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
