Desilo Se Danas - 08. Februar
Pogledajte događaje koji su se desili na današnji dan, 08. februara! Šta se sve nekada dešavalo osmog februara, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 421. - Konstancije III postaje savladar svog šuraka zapadnorimskog cara Honorija.
■ 1075. - Mletački dužd Dominik Silvije proterao Normane iz dalmatinskih gradova koji su mu se svečano obvezali da nikada više neće dovoditi Normane ili strance u Dalmaciju.
■ 1347. - Okončan je građanski rat u Vizantiji dogovorom o podeli vlasti između Jovana V Paleologa i Jovana VI Kantakuzina.
■ 1560. - Turske galije naterale su u beg špansku flotu, pod komandom vojvode Medine, u bitci kod grada Tripolija, koji su Turci 1551. preuzeli od Španije.
■ 1587. - Nakon 19 godina zatočeništva pogubljena škotska kraljica Mary Stuart, zbog učestvovanja u zaveri za rušenje s prestola engleske kraljice Elizabete I. Marija je za vreme svoje vladavine (1560-1567) vodila nepopularnu katoličku politiku i time izazvala narod i plemstvo na pobunu.
■ 1676. Umro je ruski car Aleksej Mihajlovič Romanov, otac Petra Velikog, koji je tokom vladavine od 1645. do smrti ugušio pobune kmetova i pobunu donskih kozaka pod Stepanom Razinom. Proširio je teritoriju pripojivši Rusiji Ukrajinu do reke Dnjepar i istočne delove Sibira.
■ 1725. Umro je ruski car Petar I Aleksejevič Romanov. Po dolasku na presto 1682. sproveo je, prema evropskim uzorima, dalekosežne reforme države i društva. Ratovima je obezbedio Rusiji jak položaj na Baltiku, izlaz na Crno more i zapadnu obalu Kaspijskog jezera. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine ('Vedomosti'), a 1703. na ušću Neve podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg.
■ 1819. - Rođen je engleski pisac i kritičar Džon Raskin, koji je smatrao da umetnost zavisi od društvenog života i da samo zdrav narod može da stvara velika umetnička dela, jer je umetnost snaga i izraz celog naroda, a ne povlastica bogatih. Dela su mu: o umetnosti - 'Moderni slikari', 'Kamenje Venecije', 'Dve staze', o društvenim i ekonomskim problemima 'Do poslednjeg', 'Sezam i ljiljani' ...
■ 1828. - Rođen je Žil Vern, popularni francuski književnik. Pisao je vešto konstruisane fantastične romane, ali sa naučnim predviđanjima od kojih su se mnoga ostvarila. Glavna dela: 'Put oko Zemlje za 80 dana', '20.000 milja pod morem', 'Put na Mesec', 'Put u središte zemlje', 'Pet nedelja u balonu'... Umro je 1905. godine.
■ 1834. - Rođen je ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, autor Periodnog sistema hemijskih elemenata.
■ 1849. - Italijanski revolucionar Đuzepe Macini proglasio Rim republikom.
■ 1849. – Umro je France Prešeren, poznati slovenski pesnik.
■ 1861. - Južne države SAD odvojile se od Unije i osnovale Konfederativne Američke Države s Džefersonom Dejvisom kao predsednikom, što je dovelo do Američkog građanskog rata.
■ 1863. - Pruska i Rusija sklopile savez da bi ugušule revoluciju u Poljskoj.
■ 1878. - Rođen jevrejski pisac i filozof Martin Buber. Napisao je i više značajnih dela o istoriji jevrejske kulture. S Francom Rozencvajgom je na savremeni nemački jezik preveo 'Stari zavet'. Pred nacistima je 1938. pobegao iz rodne Austrije u Palestinu i postao jedan od prvih profesora Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Zalagao se za zajedničku jevrejsko-arapsku državu. Dela su mu: 'Priče rabi Nahmana', 'Ja i ti', 'Hasidske priče', 'Gog i Magog', 'Slike o dobru i zlu', 'Mojsije' ...
■ 1894. - Rođen je američki filmski režiser King Volis Vidor. Njegov nemi film 'Gomila' smatra se remek delom svetske kinematografije. Veliki uspeh postigao je i filmom 'Haleluja' u kojem su glavne uloge igrali crnci.
■ 1904. - Japan izveo iznenadan pomorski napad na Port Arthur, rusku pomorsku bazu u Kini, čime je otpočeo rusko-japanski rat.
■ 1915. - U Los Angelesu premijerno prikazano Rađanje nacije, jedan od najvažnijih, ali i najkontroverznijih ostvarenja u historiji filma.
■ 1920. - Rođena je američka filmska glumica Lana Tarner, jedna od najsjajnijih zvezda Holivuda pedesetih godina XX veka. Filmovi: 'Oni neće zaboraviti', 'Ljubav je snašla Endija Hardija', 'Dr Džekil i mr Hajd', 'Poštar uvek zvoni dva puta', 'Kas Timberlan', 'Gradić Pejton', 'Monsunske kiše' ...
■ 1921. - Umro je ruski revolucionar i geograf Petar Aleksejevič Kropotkin, jedan od najznačajnjih teoretičara anarhizma. Godine 1872. napustio je uspešno bavljenje naukom, prišao Bakunjinu u Ženevi i posvetio se idejama anarhizma. Dela su mu: 'Anarhija i njena filozofija', 'Velika Francuska revolucija', 'Zapisi revolucionara' ...
■ 1924. - U Nevadi izvršeno prvo pogubljenje uz pomoć smrtonosnog plina. Pogubljen je Tong Li, član kineske bande osuđen zbog ubistva člana rivalske bande. Smrtonosni gas je u Nevadi usvojen još 1921. godine, kao humaniji način za izvršenje smrtne kazne. Krajem XX veka, ovaj oblik pogubljenja zamenjen je smrtonosnom injekcijom.
■ 1928. - Škotski naučnik J. Blaird demonstrirao je kolor televizor.
■ 1931. - Rođen je američki glumac Džejms Din, simbol pobunjene mladosti posle Drugog svetskog rata, čiji je tragičan kraj u automobilskoj nesreći 1955. u 24. godini doprinio da preraste u svojevrstan mit. Filmovi su mu: 'Istočno od raja', 'Buntovnik bez razloga', 'Div'.
■ 1936. - Održano je prvo takmičenje u ski skokovima.
■ 1937. - U Španskom građanskom ratu trupe generala Franciska Franka zauzele Malagu uz pomoć 15.000 italijanskih vojnika.
■ 1940. - Nacisti u Drugom svetskom ratu streljali svakog desetog stanovnika iz dva poljska sela u blizini Varšave zbog ubistva dva nemačka vojnika.
■ 1942. - Japan je u Drugom svetskom ratu napao Singapur.
■ 1942. - U manastiru Ostrog održana skupština sa koje je upućen poziv svim Crnogorcima i Bokeljima, bez obzira na političke i partijske podele, na ustanak protiv okupatora u Drugom svetskom ratu.
■ 1943. - Sovjetska armija u Drugom svetskom ratu oslobodila grad Kursk koji su Nemci okupirali 1941.
■ 1963. - U Iraku izvršen državni udar, u kojem je zbačen i streljan predsednik Iraka, general Abdul Karim Kasem, a novi šef države postao pukovnik Abdul Salem Muhamad Aref.
■ 1971. - Američka elektronska berza NASDAQ počela s radom.
■ 1975. - Sovjetski i američki kosmonauti počeli zajedničke pripreme za letove 'Sojuz-Apolo'.
■ 1984. - Otvorene XIV Zimske olimpijske igre u Sarajevu. Na stadionu Koševo, tom prilikom, prisustovalo je 50.000 gledalaca.
■ 1989. - U blizini atlantskih ostrva Azori pao američki putnički avion sa italijanskim turistima. Poginulo svih 144 putnika i članova posade.
■ 1992. - Članice Europske zajednice u Maastrichtu, u Holandiji, potpisali Mastrihtski ugovor kojim je ta ekonomska zajednica od 1993. postala i političko-pravna unija, Europska unija.
■ 1992. - Otvorene XVI Zimske olimpijske igre u francuskom Albertvilleu.
■ 1993. - U nesreći izazvanoj sudarom vojnog aviona 'Suhoj' i putničkog 'Tupoljev' blizu Teherana poginuli svi putnici i članovi posade, njih 132, pilot i kopilot vojnog aviona.
■ 1994. - Dve grupe ilegalnih imigranata, 'ljudi iz čamaca', stigavši do obala SAD, dobile različit tretman američkih vlasti. Kubanci prihvaćeni, a Haićani prisiljeni da se vrate.
■ 1997. - U Tirani, glavnom gradu Albanije, policija pribegla sili nad hiljadama demonstranata protiv vlade koja je omogućila poslovanje privatnih štedionica prema 'piramidalnoj šemi', čiji je slom odnio životne ušteđevine desetina hiljada Albanaca.
■ 1998. - Prvi put u istoriji Olimpijade odigrana je utakmica u ženskom hokeju. Finska je pobedila Švedsku rezultatom 6:0.
■ 2001. - SRJ dobila status posmatrača u Svetskoj trgovinskoj organizaciji - WTO, čime je zvanično započeo proces prema SRJ u punopravno članstvo ove organizacije.
■ 2002. - Otvorene XIX Zimske olimpijske igre u Salt Lake Cityju.
■ 2003. - Indija proterala pakistanskog komesara Džalila Abasa Džilanija i još četiri zaposlena u pakistanskoj misiji, optuživši Džilanija za finansiranje separatističkog pokreta u indijskom Kašmiru.
■ 2005. - Umro je Zdravko Velimirović, filmski i televizijski reditelj, član Crnogorske akademije nauka i umetnosi, redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Režirao je filmove 'Lelejska gora', 'Derviš i smrt', 'Vrhovi Zelengore', 'Dorotej'.
■ 2006. - Egipatsko vrhovno veće za antikvitete potvrdilo je otkriće nove grobnice u Dolini kraljeva. To je prvo otkriće grobnice na ovoj lokaciji još od 1922. godine.
■ 2009. - U mađarskom gradu Balatonfured, huligani su ubili rumunskog rukometnog reprezentativca Mariana Cozmu, a teško su ranili hrvatskog rukometnog reprezentativca Ivana Pešića i srpskog rukometnog reprezentativca Žarka Šešuma.
■ 2010. - U seriji lavina na planini Hindukuš u Avganistanu poginulo je 172 osoba, a zatrpano oko 2000.
■ 2010. - Opozicioni lider Viktor Janukovič proglasio je pobedu na predsedničkim izborima u Ukrajini, iako njegova rivalka Julija Timošenko nije priznala poraz. Međunarodni posmatrači su izbore ocenili kao 'impresivan primer demokratije' i pozvali Timošenko da prihvati pobedu Janukoviča.
■ 2010. - Papa Benedikt XVI osudio je zlostavljanje dece od strane sveštenika, rekavši da crkva nikad neće prestati da osuđuje takvo ponašanje, a povodom masovnog seksualnog zlostavljanja u crkvenim ustanovama u Irskoj i skandala oko zataškavanja tih slučajeva.
■ 2013. - Preminuo je beogradski filmski i pozorišni glumac Josif Tatić poznat po ulogama u tv serijalima 'Bolji život' i 'Grlom u jagode', i predstavi 'Šovinistička farsa'. Igrao je u filmovima 'Tri karte za Holivud', 'Vizantijsko plavo', 'Za sada bez dobrog naslova', 'Poslednji krug u Monci'.
■ 2015. - U metežu uoči fudbalske utakmice u Kairu poginulo je dvadesetpet ljudi.
■ 2017. - Rumunski parlament izglasao je poverenje vladi posle masovnih uličnih protesta izazvanih donošenjem ukaza o ublažavanju antikorupcijskih mera. Zahvaljujući višedenvnim protestima blokirana je sporna uredba.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1347. - Okončan je građanski rat u Vizantiji dogovorom o podeli vlasti između Jovana V Paleologa i Jovana VI Kantakuzina.
■ 1560. - Turske galije naterale su u beg špansku flotu, pod komandom vojvode Medine, u bitci kod grada Tripolija, koji su Turci 1551. preuzeli od Španije.
■ 1587. - Nakon 19 godina zatočeništva pogubljena škotska kraljica Mary Stuart, zbog učestvovanja u zaveri za rušenje s prestola engleske kraljice Elizabete I. Marija je za vreme svoje vladavine (1560-1567) vodila nepopularnu katoličku politiku i time izazvala narod i plemstvo na pobunu.
■ 1676. Umro je ruski car Aleksej Mihajlovič Romanov, otac Petra Velikog, koji je tokom vladavine od 1645. do smrti ugušio pobune kmetova i pobunu donskih kozaka pod Stepanom Razinom. Proširio je teritoriju pripojivši Rusiji Ukrajinu do reke Dnjepar i istočne delove Sibira.
■ 1725. Umro je ruski car Petar I Aleksejevič Romanov. Po dolasku na presto 1682. sproveo je, prema evropskim uzorima, dalekosežne reforme države i društva. Ratovima je obezbedio Rusiji jak položaj na Baltiku, izlaz na Crno more i zapadnu obalu Kaspijskog jezera. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine ('Vedomosti'), a 1703. na ušću Neve podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg.
■ 1819. - Rođen je engleski pisac i kritičar Džon Raskin, koji je smatrao da umetnost zavisi od društvenog života i da samo zdrav narod može da stvara velika umetnička dela, jer je umetnost snaga i izraz celog naroda, a ne povlastica bogatih. Dela su mu: o umetnosti - 'Moderni slikari', 'Kamenje Venecije', 'Dve staze', o društvenim i ekonomskim problemima 'Do poslednjeg', 'Sezam i ljiljani' ...
■ 1828. - Rođen je Žil Vern, popularni francuski književnik. Pisao je vešto konstruisane fantastične romane, ali sa naučnim predviđanjima od kojih su se mnoga ostvarila. Glavna dela: 'Put oko Zemlje za 80 dana', '20.000 milja pod morem', 'Put na Mesec', 'Put u središte zemlje', 'Pet nedelja u balonu'... Umro je 1905. godine.
■ 1834. - Rođen je ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, autor Periodnog sistema hemijskih elemenata.
■ 1849. - Italijanski revolucionar Đuzepe Macini proglasio Rim republikom.
■ 1849. – Umro je France Prešeren, poznati slovenski pesnik.
■ 1861. - Južne države SAD odvojile se od Unije i osnovale Konfederativne Američke Države s Džefersonom Dejvisom kao predsednikom, što je dovelo do Američkog građanskog rata.
■ 1863. - Pruska i Rusija sklopile savez da bi ugušule revoluciju u Poljskoj.
■ 1878. - Rođen jevrejski pisac i filozof Martin Buber. Napisao je i više značajnih dela o istoriji jevrejske kulture. S Francom Rozencvajgom je na savremeni nemački jezik preveo 'Stari zavet'. Pred nacistima je 1938. pobegao iz rodne Austrije u Palestinu i postao jedan od prvih profesora Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Zalagao se za zajedničku jevrejsko-arapsku državu. Dela su mu: 'Priče rabi Nahmana', 'Ja i ti', 'Hasidske priče', 'Gog i Magog', 'Slike o dobru i zlu', 'Mojsije' ...
■ 1894. - Rođen je američki filmski režiser King Volis Vidor. Njegov nemi film 'Gomila' smatra se remek delom svetske kinematografije. Veliki uspeh postigao je i filmom 'Haleluja' u kojem su glavne uloge igrali crnci.
■ 1904. - Japan izveo iznenadan pomorski napad na Port Arthur, rusku pomorsku bazu u Kini, čime je otpočeo rusko-japanski rat.
■ 1915. - U Los Angelesu premijerno prikazano Rađanje nacije, jedan od najvažnijih, ali i najkontroverznijih ostvarenja u historiji filma.
■ 1920. - Rođena je američka filmska glumica Lana Tarner, jedna od najsjajnijih zvezda Holivuda pedesetih godina XX veka. Filmovi: 'Oni neće zaboraviti', 'Ljubav je snašla Endija Hardija', 'Dr Džekil i mr Hajd', 'Poštar uvek zvoni dva puta', 'Kas Timberlan', 'Gradić Pejton', 'Monsunske kiše' ...
■ 1921. - Umro je ruski revolucionar i geograf Petar Aleksejevič Kropotkin, jedan od najznačajnjih teoretičara anarhizma. Godine 1872. napustio je uspešno bavljenje naukom, prišao Bakunjinu u Ženevi i posvetio se idejama anarhizma. Dela su mu: 'Anarhija i njena filozofija', 'Velika Francuska revolucija', 'Zapisi revolucionara' ...
■ 1924. - U Nevadi izvršeno prvo pogubljenje uz pomoć smrtonosnog plina. Pogubljen je Tong Li, član kineske bande osuđen zbog ubistva člana rivalske bande. Smrtonosni gas je u Nevadi usvojen još 1921. godine, kao humaniji način za izvršenje smrtne kazne. Krajem XX veka, ovaj oblik pogubljenja zamenjen je smrtonosnom injekcijom.
■ 1928. - Škotski naučnik J. Blaird demonstrirao je kolor televizor.
■ 1931. - Rođen je američki glumac Džejms Din, simbol pobunjene mladosti posle Drugog svetskog rata, čiji je tragičan kraj u automobilskoj nesreći 1955. u 24. godini doprinio da preraste u svojevrstan mit. Filmovi su mu: 'Istočno od raja', 'Buntovnik bez razloga', 'Div'.
■ 1936. - Održano je prvo takmičenje u ski skokovima.
■ 1937. - U Španskom građanskom ratu trupe generala Franciska Franka zauzele Malagu uz pomoć 15.000 italijanskih vojnika.
■ 1940. - Nacisti u Drugom svetskom ratu streljali svakog desetog stanovnika iz dva poljska sela u blizini Varšave zbog ubistva dva nemačka vojnika.
■ 1942. - U manastiru Ostrog održana skupština sa koje je upućen poziv svim Crnogorcima i Bokeljima, bez obzira na političke i partijske podele, na ustanak protiv okupatora u Drugom svetskom ratu.
■ 1943. - Sovjetska armija u Drugom svetskom ratu oslobodila grad Kursk koji su Nemci okupirali 1941.
■ 1963. - U Iraku izvršen državni udar, u kojem je zbačen i streljan predsednik Iraka, general Abdul Karim Kasem, a novi šef države postao pukovnik Abdul Salem Muhamad Aref.
■ 1971. - Američka elektronska berza NASDAQ počela s radom.
■ 1975. - Sovjetski i američki kosmonauti počeli zajedničke pripreme za letove 'Sojuz-Apolo'.
■ 1984. - Otvorene XIV Zimske olimpijske igre u Sarajevu. Na stadionu Koševo, tom prilikom, prisustovalo je 50.000 gledalaca.
■ 1989. - U blizini atlantskih ostrva Azori pao američki putnički avion sa italijanskim turistima. Poginulo svih 144 putnika i članova posade.
■ 1992. - Članice Europske zajednice u Maastrichtu, u Holandiji, potpisali Mastrihtski ugovor kojim je ta ekonomska zajednica od 1993. postala i političko-pravna unija, Europska unija.
■ 1992. - Otvorene XVI Zimske olimpijske igre u francuskom Albertvilleu.
■ 1993. - U nesreći izazvanoj sudarom vojnog aviona 'Suhoj' i putničkog 'Tupoljev' blizu Teherana poginuli svi putnici i članovi posade, njih 132, pilot i kopilot vojnog aviona.
■ 1994. - Dve grupe ilegalnih imigranata, 'ljudi iz čamaca', stigavši do obala SAD, dobile različit tretman američkih vlasti. Kubanci prihvaćeni, a Haićani prisiljeni da se vrate.
■ 1997. - U Tirani, glavnom gradu Albanije, policija pribegla sili nad hiljadama demonstranata protiv vlade koja je omogućila poslovanje privatnih štedionica prema 'piramidalnoj šemi', čiji je slom odnio životne ušteđevine desetina hiljada Albanaca.
■ 1998. - Prvi put u istoriji Olimpijade odigrana je utakmica u ženskom hokeju. Finska je pobedila Švedsku rezultatom 6:0.
■ 2001. - SRJ dobila status posmatrača u Svetskoj trgovinskoj organizaciji - WTO, čime je zvanično započeo proces prema SRJ u punopravno članstvo ove organizacije.
■ 2002. - Otvorene XIX Zimske olimpijske igre u Salt Lake Cityju.
■ 2003. - Indija proterala pakistanskog komesara Džalila Abasa Džilanija i još četiri zaposlena u pakistanskoj misiji, optuživši Džilanija za finansiranje separatističkog pokreta u indijskom Kašmiru.
■ 2005. - Umro je Zdravko Velimirović, filmski i televizijski reditelj, član Crnogorske akademije nauka i umetnosi, redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Režirao je filmove 'Lelejska gora', 'Derviš i smrt', 'Vrhovi Zelengore', 'Dorotej'.
■ 2006. - Egipatsko vrhovno veće za antikvitete potvrdilo je otkriće nove grobnice u Dolini kraljeva. To je prvo otkriće grobnice na ovoj lokaciji još od 1922. godine.
■ 2009. - U mađarskom gradu Balatonfured, huligani su ubili rumunskog rukometnog reprezentativca Mariana Cozmu, a teško su ranili hrvatskog rukometnog reprezentativca Ivana Pešića i srpskog rukometnog reprezentativca Žarka Šešuma.
■ 2010. - U seriji lavina na planini Hindukuš u Avganistanu poginulo je 172 osoba, a zatrpano oko 2000.
■ 2010. - Opozicioni lider Viktor Janukovič proglasio je pobedu na predsedničkim izborima u Ukrajini, iako njegova rivalka Julija Timošenko nije priznala poraz. Međunarodni posmatrači su izbore ocenili kao 'impresivan primer demokratije' i pozvali Timošenko da prihvati pobedu Janukoviča.
■ 2010. - Papa Benedikt XVI osudio je zlostavljanje dece od strane sveštenika, rekavši da crkva nikad neće prestati da osuđuje takvo ponašanje, a povodom masovnog seksualnog zlostavljanja u crkvenim ustanovama u Irskoj i skandala oko zataškavanja tih slučajeva.
■ 2013. - Preminuo je beogradski filmski i pozorišni glumac Josif Tatić poznat po ulogama u tv serijalima 'Bolji život' i 'Grlom u jagode', i predstavi 'Šovinistička farsa'. Igrao je u filmovima 'Tri karte za Holivud', 'Vizantijsko plavo', 'Za sada bez dobrog naslova', 'Poslednji krug u Monci'.
■ 2015. - U metežu uoči fudbalske utakmice u Kairu poginulo je dvadesetpet ljudi.
■ 2017. - Rumunski parlament izglasao je poverenje vladi posle masovnih uličnih protesta izazvanih donošenjem ukaza o ublažavanju antikorupcijskih mera. Zahvaljujući višedenvnim protestima blokirana je sporna uredba.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
