Desilo Se Danas - 06. Februar
Pogledajte događaje koji su se desili na današnji dan, 06. februara! Šta se sve nekada dešavalo šestog februara, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1515. - Umro je venecijanski izdavač i štampar Aldo Manucio, poznat po tome što je prvi upotrebio kurzivna slova (italic) i uveo mali praktičan format. Njegova izdanja danas su bibliofilske retkosti.
■ 1564. - Rođen je engleski pisac Kristofer Marlou, koji je usavršio pisanje u jambskom desetercu i izuzetno uticao na Viljema Šekspira. Njegove tragedije prikazuju žudnju za vlašću, odlikuju se zvučnom retorikom i na mahove poetskim žarom. Dela su mu: 'Tamerlan Veliki', 'Dr Faustus', 'Jevrejin sa Malte', 'Edvard Drugi'.
■ 1664. – Rođen Mustafa II, sultan Osmanlijskog carstva od 1695. do 1703.
■ 1665. - Rođena je engleska kraljica Ana, koja je vladala od 1702. do 1714, poslednji monarh iz dinastije Stjuart, tokom čije su vladavine 1707. ujedinjene Engleska i Škotska. Njena vladavina obilježena je i oštrim rivalitetem vigovaca i torijevaca i pojačanom neizvesnošću u pogledu naslednika prestola.
■ 1685. - Umro je engleski kralj Čarls Drugi Stjuart, sin Čarlsa Prvog, pogubljenog u građanskom ratu 1649, koji je postao monarh 1660, posle ukidanja republike uspostavljene 1653. pod Oliverom Kromvelom. Stupajući na presto Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Irske, obavezao se na poštovanje prava parlamenta i ličnih sloboda građana, što je pokušao da izigra, pokazujući apsolutističke težnje. Tome se usprotivila Stranka vigovaca i parlament ga je 1679. primorao da potpiše akt 'Habeas corpus' kojim su ozakonjene izvesne građanske slobode. Njegova vladavina u istoriji je označena kao period restauracije.
■ 1701. - Počeo je rat za špansko nasleđe, posle kojeg je Španija izgubila Gibraltar, posede u Holandiji, Milansko vojvodstvo, Napuljsko kraljevstvo i Sardiniju. Rat vođen na evropskom tlu i u kolonijama završen Utrehtskim mirovnim ugovorom 1715.
■ 1793. - Umro je italijanski pisac Karlo Goldoni, reformator italijanskog pozorišta. Napisao je preko sto pozorišnih komada i smatra se osnivačem italijanske realističke komedije ('Mirandolina', 'Ribarske svađe', 'Tvrdica', 'Kockar', 'Laskavac').
■ 1799. - Francisko Goja pušta u prodaju prvo izdanje veličanstvenih gravura poznatih kao Los caprichos.
■ 1802. - Rođen je engleski fizičar Čarls Vitstoun, pionir telegrafije. Pronašao je i metod za određivanje električnog otpora i istraživao elektricitet, svetlost i zvuk.
■ 1803. – Umro je Gasparo Angiolini, italijanski koreograf i kompozitor.
■ 1804. - Umro je engleski hemičar i filozof Džozef Pristli, koji je otkrio kiseonik, amonijak, hlorovodonik, azot-oksid, ugljen-dioksid i sumpornu kiselinu. Bio je vatreni pristalica Francuske revolucije i ogorčeni protivnik ateizma prosvetitelja - verovao je u besmrtnost duše. Dela su mu: 'Hartlijeva teorija o ljudskom duhu na principima asocijacije ideja', 'Slobodni razgovori o materijalističkim učenjima', 'Sokrat i Isus', 'Istorija i sadašnje stanje elektriciteta'.
■ 1819. - Sir Thomas Stamford Raffles utemeljio je Singapur, novo trgovačko uporište za Britansku istočnoindijsku kompaniju.
■ 1830. - U Srbiji objavljen hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije u okviru Otomanskog carstva. Krajem septembra sultan izdao berat kojim je knezu Milošu Obrenoviću priznato nasledno kneževsko dostojanstvo pod turskim suverenitetom i ruskom zaštitom.
■ 1838. - Rođen je engleski glumac Džon Henri Brodrib, poznat kao Henri Irving, jedan od najvećih tragičara XIX veka, prvi glumac kojem je 1895. dodeljena plemićka titula. Njegova gluma se odlikovala plemenitim patosom, posebno u tumačenju likova iz drama Viljema Šekspira.
■ 1864. - Umro je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, jedna od najznamenitijih ličnosti srpske kulture, tvorac novog pravopisa i književnog jezika. Napravio je preokret u srpskoj literaturi - ona je od njegovog vremena dobila izrazito narodno i nacionalno obeležje. Na 'Književnom dogovoru' srpskih i hrvatskih kulturnih radnika u Beču 1850. dopustio je da štokavski dijalekt srpskog narodnog jezika postane jedinstven književni jezik oba naroda, što je verovatno njegova životna greška, ali je u vreme uzleta ideje bratstva južnoslovenskih naroda bilo veoma teško predvideti posledice takve širokogrudosti. Osnovnu pismenost učio je u selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i u manastiru Tronoša. U Prvom srpskom ustanku bio je pisar vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. i odlaska u Beč, počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom jeziku i pravopisu.
■ 1876. - U Srbiji osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Inicijator bio vojni lekar Vladan Đorđević, a za prvog predsednika izabran mitropolit beogradski Mihailo.
■ 1882. - Srbija i SAD su zaključile trgovinski sporazum i konzularnu konvenciju, čime su uspostavljeni diplomatski i državni odnosi dveju zemalja. Sporazum i Konvencija i sada su na snazi.
■ 1891. - Zloglasna braća Dalton prvi put uspešno opljačkala voz.
■ 1897. - Ostrvo Krit u Sredozemnom moru pripalo je Grčkoj. Istog dana 1869. Grčka je bila prinuđena da popusti pred ultimatumom Otomanskog carstva i prepusti mu Krit.
■ 1899. - Senat SAD ratifikovao Pariski mirovni ugovor, kojim je okončan američko-španski rat. Poražena Španija je primorana da Amerikancima prepusti Filipine, Kubu, Portoriko i Guam.
■ 1900. - Osnovan Međunarodni sud u Haagu.
■ 1905. - Rođen je poljski političar Vladislav Gomulka, vođa Poljske radničke partije od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970, kada je podneo ostavku pod pritiskom radničkih nemira. Godine 1949. bio je sklonjen iz partijskog rukovodstva i potom uhapšen kao nacionalista. Iz zatvora je pušten krajem 1954. Važio je za simbol otpora sovjetskoj vlasti.
■ 1911. - Rođen je američki državnik Ronald Vilson Regan, predsednik SAD od 1980. do 1988. Prethodno je bio filmski glumac i guverner Kalifornije od 1966.
■ 1912. - Rođena je Eva Braun, ljubavnica Adolfa Hitlera. Zvanično je postala supruga nacističkog nemačkog diktatora dan pre nego što su oboje izvršili samoubistvo u Hitlerovom berlinskom bunkeru krajem aprila 1945.
■ 1918. - Žene Velike Britanije dobile pravo glasa.
■ 1922. - Francuska, Italija, Japan, SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo potpisale Washingtonski pomorski sporazum radi ograničenja pomorskog naoružavanja.
■ 1928. - Žena pod imenom Anastasija Čajkovski stigla je u Njujork tvrdeći da je ona najmlađa ćerka ruskog cara Nikolaja Romanova (ubijenog zajedno sa porodicom 1918. godine). Dočekao ju je Gleb Botkin, sin porodičnog doktora kraljevske porodice, koji je potvrdio njen identitet iako se između 1918 i 1928. pojavljivalo više devojaka sa istom pričom. Tretirana je sa uvažavanjem tokom boravka u SAD i bila je viđena na svim značajnijim društvenim događajima i svečanostima. Ana Anderson (pseudonim koji je kasnije koristila) ubrzo je započela pravnu bitku kako bi joj se priznao identitet Anastasije Romanov. Ta borba na sudu trajala je do 1970. godine, kada je izgubila poslednju parnicu. Kasnije je DNK analizom utvrđeno da je njen pravi identitet Frančeska Šanskovska i da je sve bila jedna velika podvala (iako je istom analizom utvrđeno da u grobnici u kojoj je ležala carska porodica nedostaju tela jedne od ćerki i princa Alekseja).
■ 1931 - Rođena je je Marija Estela Isabelita Martines, kasnije poznata kao Isabela Peron, predsednik Argentine od 1974, kada je na tom položaju nasledila preminulog supruga Huana Dominga Perona. S vlasti je zbačena vojnim udarom 1976, posle čega je na osnovu odluke vojne hunte bila u zatvoru do 1981.
■ 1932 - Rođen je francuski filmski režiser Fransoa Trifo, jedan od tvoraca 'novog talasa' francuskog filma. Svetsku slavu stekao je prvim filmom '400 udaraca', snimljenim 1959, a za film 'Američka noć' dobio je Oskara.
■ 1935. - U prodaju puštena igra Monopoly.
■ 1936. - Otvorene IV Zimske olimpijske igre u Garmišpartenkirhenu u Nemačkoj.
■ 1937. - U izdanju Beogradske knjižare i izdavačke kuće Gece Kona izašao je 'Leksikon stranih reči i izraza' Milana Vujaklije, delo značajno za srpsku kulturu.
■ 1952. - Posle duge bolesti, umro je engleski kralj Džordž VI iz dinastije Vindzor, otac sadašnje engleske kraljice Elizabete II. Stupio je na presto u decembru 1936. posle abdikacije svoga brata Edvarda VII. Za vreme Drugog svetskog rata, Džordž je radio na dizanju morala u narodu, posećujući bombardovane oblasti i držeći govore u ratnim zonama.
■ 1958. - U avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginula 23 putnika, među kojima osam igrača engleskog fudbalskog kluba 'Mančester junajted'. Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda gde je engleski tim igrao utakmicu evropskog Kupa šampiona s 'Crvenom zvezdom'.
■ 1959. - Džek Kilbi prijavio patent za prvo integralno kolo.
■ 1968. - Otvorene X Zimske olimpijske igre u Grenoblu u Francuskoj.
■ 1971. - Član posade Apolla 14, Alan Shepard, zaigrao golf na Mesecu.
■ 1993. - Predstavnici tri zaraćene strane u Bosni i Hercegovini odbili, na pregovorima u Njujorku, mirovni plan kopredsednika Konferencije o SFRJ. Kopredsednici Sajrus Vens i Dejvid Oven zatražili od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da obavezujućom rezolucijom podrži taj plan, a predsednik SAD Bil Klinton najavio alternativan plan za rešenje bosanske krize.
■ 1993. - Umro je američki teniser Artur Eš, prvi crni igrač koji je pobedio u Vimbldonu 1975.
■ 1994. - Šef opozicionih socijaldemokrata Marti Ahtisari pobedio na prvim direktnim predsedničkim izborima u Finskoj, pobedivši ministarku odbrane Elizabet Ren.
■ 1995. - Dva vasionska broda, teška po 100 tona - najveća ikad spojena u kosmosu - susrela su u prvom američko-ruskom svemirskom 'randevuu' posle 20 godina.
■ 1996. - U Atlantski ocean se srušio turski čarter Boeing 757 nakon poletanja iz Dominikanske Republike. Poginulo je svih 189 putnika, većinom nemačkih turista.
■ 1997. - Kongres Ekvadora smenio predsednika Abdalu Bukarama, proglasivši ga neuračunljivim.
■ 1999. - U zamku Rambuje kod Pariza predsednik Francuske Žak Širak otvorio mirovnu konferenciju o Kosovu.
■ 2000. - Finska dobila prvu ženu - predsednika države Tarju Halonen, dotadašnjeg ministra inostranih poslova.
■ 2000. - Rusija objavila završetak vojnih operacija u Groznom, glavnom gradu Čečenije.
■ 2000. - Ubijen jugoslovenski ministar odbrane Pavle Bulatović. Na njega je pucano u restoranu Fudbalskog kluba 'Rad' na Banjici.
■ 2001. - Ariel Sharon pobedio na izborima za izraelskog premijera.
■ 2001. - Posle 50 godina, kineski brod prvi put legalno uplovio i ukotvio se na ostrvu Čuemoj, koje se nalazilo pod tajvanskom vlašću.
■ 2002. - Katolički sveštenik Atanas Seromba predao se Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za genocid u Ruandi koji su 1994. izvršili pripadnici etničke zajednice Hutu nad Tutsima.
■ 2004. - U eksploziji voza moskovskog metroa na stanici Avtozavodskaja poginulo 40 i teže povređeno 250 ljudi. Predsednik Vladimir Putin optužio čečenskog pobunjeničkog lidera Aslana Mashadova.
■ 2006. - Isabel Dinoir 38-godišnja Francuskinja kojoj je izvršena transplatacija lica u novembru 2005. godine, obratila se javnosti po prvi put od operacije.
■ 2009. - Pakistanski nuklearni naučnik Abdul Kadir Kan, smatran tvorcem atomske bombe Pakistana, nakon pet godina je oslobođen iz kućnog pritvora. Kan je 2004. godine priznao da je prodavao nuklearne tajne Iranu, Libiji i Severnoj Koreji.
■ 2012. - Teniser Novak Đoković dobitnio je nagradu Svetske sportske akademije 'Laureus' za najboljeg sportistu u 2011. godini.
■ 2012. - Talas hladnog vremena koji je zahvatilo Evropu odneo je više od 350 života i izazvao haos u saobraćaju.
■ 2013. - Najmanje 4 osobe poginule u cunamiju izazvanom potresom koji je pogodio Solomonska ostrva. Potres jačine 8 stepeni Richterove skale desio se u 01:12 po srednjoevropskom vremenu i pogodio je ostrva Santa Cruz, koja su dio Solomonskih ostrva.
■ 2014. - Umro je nekadašnji visoki čehoslovački komunistički funkcioner Vasil Bilak, glavni inicijator pisma-pozivnice Sovjetskom Savezu da trupe Varšavskog pakta uđu u Čehoslovačku, 1968. godine i uguše kontrarevoluciju - Praško proleće.
■ 2017. - Kraljica Elizabeta II je prvi britanski monarh koji je na tronu proveo 65 godina. Bakingemska palata je povodom Safirnog jubileja objavila portret kraljice koju je uradio čuveni britanski fotograf Dejvid Bejli.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1664. – Rođen Mustafa II, sultan Osmanlijskog carstva od 1695. do 1703.
■ 1665. - Rođena je engleska kraljica Ana, koja je vladala od 1702. do 1714, poslednji monarh iz dinastije Stjuart, tokom čije su vladavine 1707. ujedinjene Engleska i Škotska. Njena vladavina obilježena je i oštrim rivalitetem vigovaca i torijevaca i pojačanom neizvesnošću u pogledu naslednika prestola.
■ 1685. - Umro je engleski kralj Čarls Drugi Stjuart, sin Čarlsa Prvog, pogubljenog u građanskom ratu 1649, koji je postao monarh 1660, posle ukidanja republike uspostavljene 1653. pod Oliverom Kromvelom. Stupajući na presto Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Irske, obavezao se na poštovanje prava parlamenta i ličnih sloboda građana, što je pokušao da izigra, pokazujući apsolutističke težnje. Tome se usprotivila Stranka vigovaca i parlament ga je 1679. primorao da potpiše akt 'Habeas corpus' kojim su ozakonjene izvesne građanske slobode. Njegova vladavina u istoriji je označena kao period restauracije.
■ 1701. - Počeo je rat za špansko nasleđe, posle kojeg je Španija izgubila Gibraltar, posede u Holandiji, Milansko vojvodstvo, Napuljsko kraljevstvo i Sardiniju. Rat vođen na evropskom tlu i u kolonijama završen Utrehtskim mirovnim ugovorom 1715.
■ 1793. - Umro je italijanski pisac Karlo Goldoni, reformator italijanskog pozorišta. Napisao je preko sto pozorišnih komada i smatra se osnivačem italijanske realističke komedije ('Mirandolina', 'Ribarske svađe', 'Tvrdica', 'Kockar', 'Laskavac').
■ 1799. - Francisko Goja pušta u prodaju prvo izdanje veličanstvenih gravura poznatih kao Los caprichos.
■ 1802. - Rođen je engleski fizičar Čarls Vitstoun, pionir telegrafije. Pronašao je i metod za određivanje električnog otpora i istraživao elektricitet, svetlost i zvuk.
■ 1803. – Umro je Gasparo Angiolini, italijanski koreograf i kompozitor.
■ 1804. - Umro je engleski hemičar i filozof Džozef Pristli, koji je otkrio kiseonik, amonijak, hlorovodonik, azot-oksid, ugljen-dioksid i sumpornu kiselinu. Bio je vatreni pristalica Francuske revolucije i ogorčeni protivnik ateizma prosvetitelja - verovao je u besmrtnost duše. Dela su mu: 'Hartlijeva teorija o ljudskom duhu na principima asocijacije ideja', 'Slobodni razgovori o materijalističkim učenjima', 'Sokrat i Isus', 'Istorija i sadašnje stanje elektriciteta'.
■ 1819. - Sir Thomas Stamford Raffles utemeljio je Singapur, novo trgovačko uporište za Britansku istočnoindijsku kompaniju.
■ 1830. - U Srbiji objavljen hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije u okviru Otomanskog carstva. Krajem septembra sultan izdao berat kojim je knezu Milošu Obrenoviću priznato nasledno kneževsko dostojanstvo pod turskim suverenitetom i ruskom zaštitom.
■ 1838. - Rođen je engleski glumac Džon Henri Brodrib, poznat kao Henri Irving, jedan od najvećih tragičara XIX veka, prvi glumac kojem je 1895. dodeljena plemićka titula. Njegova gluma se odlikovala plemenitim patosom, posebno u tumačenju likova iz drama Viljema Šekspira.
■ 1864. - Umro je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, jedna od najznamenitijih ličnosti srpske kulture, tvorac novog pravopisa i književnog jezika. Napravio je preokret u srpskoj literaturi - ona je od njegovog vremena dobila izrazito narodno i nacionalno obeležje. Na 'Književnom dogovoru' srpskih i hrvatskih kulturnih radnika u Beču 1850. dopustio je da štokavski dijalekt srpskog narodnog jezika postane jedinstven književni jezik oba naroda, što je verovatno njegova životna greška, ali je u vreme uzleta ideje bratstva južnoslovenskih naroda bilo veoma teško predvideti posledice takve širokogrudosti. Osnovnu pismenost učio je u selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i u manastiru Tronoša. U Prvom srpskom ustanku bio je pisar vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. i odlaska u Beč, počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom jeziku i pravopisu.
■ 1876. - U Srbiji osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Inicijator bio vojni lekar Vladan Đorđević, a za prvog predsednika izabran mitropolit beogradski Mihailo.
■ 1882. - Srbija i SAD su zaključile trgovinski sporazum i konzularnu konvenciju, čime su uspostavljeni diplomatski i državni odnosi dveju zemalja. Sporazum i Konvencija i sada su na snazi.
■ 1891. - Zloglasna braća Dalton prvi put uspešno opljačkala voz.
■ 1897. - Ostrvo Krit u Sredozemnom moru pripalo je Grčkoj. Istog dana 1869. Grčka je bila prinuđena da popusti pred ultimatumom Otomanskog carstva i prepusti mu Krit.
■ 1899. - Senat SAD ratifikovao Pariski mirovni ugovor, kojim je okončan američko-španski rat. Poražena Španija je primorana da Amerikancima prepusti Filipine, Kubu, Portoriko i Guam.
■ 1900. - Osnovan Međunarodni sud u Haagu.
■ 1905. - Rođen je poljski političar Vladislav Gomulka, vođa Poljske radničke partije od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970, kada je podneo ostavku pod pritiskom radničkih nemira. Godine 1949. bio je sklonjen iz partijskog rukovodstva i potom uhapšen kao nacionalista. Iz zatvora je pušten krajem 1954. Važio je za simbol otpora sovjetskoj vlasti.
■ 1911. - Rođen je američki državnik Ronald Vilson Regan, predsednik SAD od 1980. do 1988. Prethodno je bio filmski glumac i guverner Kalifornije od 1966.
■ 1912. - Rođena je Eva Braun, ljubavnica Adolfa Hitlera. Zvanično je postala supruga nacističkog nemačkog diktatora dan pre nego što su oboje izvršili samoubistvo u Hitlerovom berlinskom bunkeru krajem aprila 1945.
■ 1922. - Francuska, Italija, Japan, SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo potpisale Washingtonski pomorski sporazum radi ograničenja pomorskog naoružavanja.
■ 1928. - Žena pod imenom Anastasija Čajkovski stigla je u Njujork tvrdeći da je ona najmlađa ćerka ruskog cara Nikolaja Romanova (ubijenog zajedno sa porodicom 1918. godine). Dočekao ju je Gleb Botkin, sin porodičnog doktora kraljevske porodice, koji je potvrdio njen identitet iako se između 1918 i 1928. pojavljivalo više devojaka sa istom pričom. Tretirana je sa uvažavanjem tokom boravka u SAD i bila je viđena na svim značajnijim društvenim događajima i svečanostima. Ana Anderson (pseudonim koji je kasnije koristila) ubrzo je započela pravnu bitku kako bi joj se priznao identitet Anastasije Romanov. Ta borba na sudu trajala je do 1970. godine, kada je izgubila poslednju parnicu. Kasnije je DNK analizom utvrđeno da je njen pravi identitet Frančeska Šanskovska i da je sve bila jedna velika podvala (iako je istom analizom utvrđeno da u grobnici u kojoj je ležala carska porodica nedostaju tela jedne od ćerki i princa Alekseja).
■ 1931 - Rođena je je Marija Estela Isabelita Martines, kasnije poznata kao Isabela Peron, predsednik Argentine od 1974, kada je na tom položaju nasledila preminulog supruga Huana Dominga Perona. S vlasti je zbačena vojnim udarom 1976, posle čega je na osnovu odluke vojne hunte bila u zatvoru do 1981.
■ 1932 - Rođen je francuski filmski režiser Fransoa Trifo, jedan od tvoraca 'novog talasa' francuskog filma. Svetsku slavu stekao je prvim filmom '400 udaraca', snimljenim 1959, a za film 'Američka noć' dobio je Oskara.
■ 1935. - U prodaju puštena igra Monopoly.
■ 1936. - Otvorene IV Zimske olimpijske igre u Garmišpartenkirhenu u Nemačkoj.
■ 1937. - U izdanju Beogradske knjižare i izdavačke kuće Gece Kona izašao je 'Leksikon stranih reči i izraza' Milana Vujaklije, delo značajno za srpsku kulturu.
■ 1952. - Posle duge bolesti, umro je engleski kralj Džordž VI iz dinastije Vindzor, otac sadašnje engleske kraljice Elizabete II. Stupio je na presto u decembru 1936. posle abdikacije svoga brata Edvarda VII. Za vreme Drugog svetskog rata, Džordž je radio na dizanju morala u narodu, posećujući bombardovane oblasti i držeći govore u ratnim zonama.
■ 1958. - U avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginula 23 putnika, među kojima osam igrača engleskog fudbalskog kluba 'Mančester junajted'. Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda gde je engleski tim igrao utakmicu evropskog Kupa šampiona s 'Crvenom zvezdom'.
■ 1959. - Džek Kilbi prijavio patent za prvo integralno kolo.
■ 1968. - Otvorene X Zimske olimpijske igre u Grenoblu u Francuskoj.
■ 1971. - Član posade Apolla 14, Alan Shepard, zaigrao golf na Mesecu.
■ 1993. - Predstavnici tri zaraćene strane u Bosni i Hercegovini odbili, na pregovorima u Njujorku, mirovni plan kopredsednika Konferencije o SFRJ. Kopredsednici Sajrus Vens i Dejvid Oven zatražili od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da obavezujućom rezolucijom podrži taj plan, a predsednik SAD Bil Klinton najavio alternativan plan za rešenje bosanske krize.
■ 1993. - Umro je američki teniser Artur Eš, prvi crni igrač koji je pobedio u Vimbldonu 1975.
■ 1994. - Šef opozicionih socijaldemokrata Marti Ahtisari pobedio na prvim direktnim predsedničkim izborima u Finskoj, pobedivši ministarku odbrane Elizabet Ren.
■ 1995. - Dva vasionska broda, teška po 100 tona - najveća ikad spojena u kosmosu - susrela su u prvom američko-ruskom svemirskom 'randevuu' posle 20 godina.
■ 1996. - U Atlantski ocean se srušio turski čarter Boeing 757 nakon poletanja iz Dominikanske Republike. Poginulo je svih 189 putnika, većinom nemačkih turista.
■ 1997. - Kongres Ekvadora smenio predsednika Abdalu Bukarama, proglasivši ga neuračunljivim.
■ 1999. - U zamku Rambuje kod Pariza predsednik Francuske Žak Širak otvorio mirovnu konferenciju o Kosovu.
■ 2000. - Finska dobila prvu ženu - predsednika države Tarju Halonen, dotadašnjeg ministra inostranih poslova.
■ 2000. - Rusija objavila završetak vojnih operacija u Groznom, glavnom gradu Čečenije.
■ 2000. - Ubijen jugoslovenski ministar odbrane Pavle Bulatović. Na njega je pucano u restoranu Fudbalskog kluba 'Rad' na Banjici.
■ 2001. - Ariel Sharon pobedio na izborima za izraelskog premijera.
■ 2001. - Posle 50 godina, kineski brod prvi put legalno uplovio i ukotvio se na ostrvu Čuemoj, koje se nalazilo pod tajvanskom vlašću.
■ 2002. - Katolički sveštenik Atanas Seromba predao se Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za genocid u Ruandi koji su 1994. izvršili pripadnici etničke zajednice Hutu nad Tutsima.
■ 2004. - U eksploziji voza moskovskog metroa na stanici Avtozavodskaja poginulo 40 i teže povređeno 250 ljudi. Predsednik Vladimir Putin optužio čečenskog pobunjeničkog lidera Aslana Mashadova.
■ 2006. - Isabel Dinoir 38-godišnja Francuskinja kojoj je izvršena transplatacija lica u novembru 2005. godine, obratila se javnosti po prvi put od operacije.
■ 2009. - Pakistanski nuklearni naučnik Abdul Kadir Kan, smatran tvorcem atomske bombe Pakistana, nakon pet godina je oslobođen iz kućnog pritvora. Kan je 2004. godine priznao da je prodavao nuklearne tajne Iranu, Libiji i Severnoj Koreji.
■ 2012. - Teniser Novak Đoković dobitnio je nagradu Svetske sportske akademije 'Laureus' za najboljeg sportistu u 2011. godini.
■ 2012. - Talas hladnog vremena koji je zahvatilo Evropu odneo je više od 350 života i izazvao haos u saobraćaju.
■ 2013. - Najmanje 4 osobe poginule u cunamiju izazvanom potresom koji je pogodio Solomonska ostrva. Potres jačine 8 stepeni Richterove skale desio se u 01:12 po srednjoevropskom vremenu i pogodio je ostrva Santa Cruz, koja su dio Solomonskih ostrva.
■ 2014. - Umro je nekadašnji visoki čehoslovački komunistički funkcioner Vasil Bilak, glavni inicijator pisma-pozivnice Sovjetskom Savezu da trupe Varšavskog pakta uđu u Čehoslovačku, 1968. godine i uguše kontrarevoluciju - Praško proleće.
■ 2017. - Kraljica Elizabeta II je prvi britanski monarh koji je na tronu proveo 65 godina. Bakingemska palata je povodom Safirnog jubileja objavila portret kraljice koju je uradio čuveni britanski fotograf Dejvid Bejli.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
