Desilo Se Danas - 05. Februar
Pogledajte događaje koji su se desili na današnji dan, 05. februara! Šta se sve nekada dešavalo petog februara, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1593. - Kralj Navare Anri odbacio kalvinizam i prešao u katoličanstvo kako bi kao Anri IV preuzeo presto Francuske.
■ 1596. - Japanski šogun Hidejoši zabranio hrišćanstvo u Japanu i naredio da se pogubi 26 osoba koje su prešle u katoličku veru. To su bili prvi katolički 'mučenici' Japanci.
■ 1578 – Umro Giambatista Moroni, poznati italijanski slikar.
■ 1679. - Umro je holandski pisac Jost fan den Fundel, najplodniji i najznačajniji književnik holandskog baroka. Njegova dela 'Noah' i 'Adam u izgnanstvu' ubrajaju se među najveća ostvarenja holandske literature.
■ 1782. - Španci preoteli od Britanaca sredozemno ostrvo Minorka.
■ 1792. - Britanci zauzeli pola teritorije indijske države Majsor, nakon što su porazili vojsku sultana Tipu Sahiba.
■ 1814. - U Beču objavljena 'Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica' Vuka Karadžića, koja je označila početak upoznavanja Evrope sa srpskom narodnom poezijom.
■ 1816. - Premijerno je izvedena Rosinijeva opera 'Seviljski berberin' u Rimu.
■ 1818. - Bivši Napoleonov maršal Žan Batist Bernadot postaje kralj Švedske i Norveške kao Karl XIV Johan (1818-1844) i osniva dinastiju Bernado koja vlada Švedskom do danas.
■ 1840. - Rođen je britanski konstruktor oružja američkog porekla Hajrem Stivens Maksim, čiji je mitraljez konstruisan 1884. nazvan 'Maksim'.
■ 1840 - Rođen je škotski pronalazač Džon Bojd Danlop, koji je 1887. izumeo pneumatsku gumu.
■ 1881. - Umro je škotski istoričar i filozof Tomas Karlajl, čija se dela, uz bogatstvo činjeničnog materijala, odlikuju živošću mašte i dramatičnošću izlaganja. Dela su mu: 'Francuska revolucija', 'O herojima', 'Život Fridriha Velikog', 'Sartor Resartus', 'Čartizam', 'Prošlost i sadašnjost', 'Pisma i govori Olivera Kromvela', 'Kritički eseji' ...
■ 1884. - Rođen je Veljko Petrović, književnik i istoričar umetnosti, predsednik Matice srpske i Srpske književne zadruge, direktor Narodnog muzeja u Beogradu, akademik. Prava je završio u Budimpešti. U Prvom balkanskom ratu bio je ratni dopisnik, a u Prvom svetskom ratu dobrovoljac, potom načelnik u ministarstvu prosvete, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja. Neposrednim i rodoljubivim stihovima žigosao je nacionalno otuđenje, korupciju i izdaju, a u intimnoj lirici bio je impresionista. Pisao je i studije o književnosti i slikarstvu. Dela su mu: zbirke pesama 'Rodoljubive pesme', 'Na pragu', 'Stihovi', zbirke pripovedaka 'Bunja i drugi u Ravangradu', 'Varljivo proleće', 'Pomerene savesti', 'Prepelica u ruci', 'Dah života', Moloh' ...
■ 1885. - Belgijski kralj Leopold II proglasio afrički Kongo za lični posed pod nazivom 'Nezavisna država Kongo'.
■ 1887. - U milanskoj Skali prvi put izvedena Verdijeva opera 'Otelo'.
■ 1893. - Umro je srpski glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca XIX veka. Posebno se istakao ulogama heroja i ljubavnika. Gostovao je u Budimpešti kao prvi glumac iz Srbije.
■ 1900. - Ruska carska vlada opozicijskim je studentima odredila prisilnu obvezu služenja u vojsci.
■ 1917. - Usvajanjem novog ustava, Meksiko postao federativna republika od 28 saveznih država. Proklamovana je agrarna reforma i crkva je odvojena od države.
■ 1917. - Belgiji priznato osvajanje Konga.
■ 1919 - Rođen je grčki državnik i ekonomista Andreas Papandreu, osnivač Svegrčkog socijalističkog pokreta (PASOK) 1974. i prvi socijalistički premijer Grčke od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kad se povukao zbog bolesti.
■ 1936. - Premijerno prikazan film Čarlija Čaplina 'Moderna vremena'.
■ 1941. - Nemačka je u Drugom svetskom ratu u Berlinu, na tajnom sastanku šefa diplomatije Joakima fon Ribentropa s izaslanikom jugoslovenske vlade Danilom Gregorićem, izvršila jak pritisak na Jugoslaviju da pristupi Trojnom paktu, što je i učinila 25. marta 1941.
■ 1941. - Umro je australijski pisac Endrju Barton - Banjo Peterson, autor izvrsnih balada kao što je 'Čovek sa snežne reke'. U romanu 'Brak' na slikovit način opisao je život na ovčarskim farmama Australije.
■ 1945. - Američke trupe pod komandom generala Daglasa Makartura u Drugom svetskom ratu ušle u filipinski glavni grad Manilu.
■ 1958. - Gamal Abdel Nasser izabran za prvog predsednika Ujedinjene arapske republike.
■ 1971. - Apollo 14 sletio na Mesec.
■ 1971. - U Belfastu, tokom nemira, ubijen britanski vojnik, prvi od dolaska britanskih trupa u Severnu Irsku 1969.
■ 1973. - Prvi put je izašao crtani strip 'Hogar strašni'.
■ 1983. - U eksploziji bombe u prostorijama Palestinske oslobodilačke organizacije u Bejrutu poginule su 22 osobe.
■ 1983. - U Lionu, posle izručenja iz Bolivije, uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi. Bio je jedan od šefova Gestapoa u okupiranoj Francuskoj u II svetskom ratu. Barbi, koji je nazvan 'dželatom iz Liona' skrivao se u Boliviji 32 godine.
■ 1988. - Vrhovni sud SSSR ukinuo presudu kojom su u martu 1938. u vreme Staljinovih 'čistki', osuđeni i potom ubijeni Nikolaj Buharin, Aleksej Rikov i niz drugih visokih sovjetskih partijskih i državnih rukovodilaca. Oni su potom posmrtno rehabilitovani.
■ 1988. - Panamski general Manuel Antonio Noriega i 16 njegovih saradnika optuženi su za krijumčarenje droge i pranje novca u SAD-u. De facto diktator Paname od 1983, Norijega je optužen za krijumčarenje marihuane u SAD, pranje miliona američkih dolara i saradnju sa kolumbijskim kartelom u pogledu trgovine kokainom. Panamski lider odbacio je optužbe i zapretio isterivanjem oko 10.000 američkih državljana koji su živeli stacionirani pri Panamskom kanalu.
■ 1990. - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov na partijskom plenumu rekao da Komunistička partija mora da se odrekne monopola na vlast.
■ 1993. - Umro je američki režiser, scenarista i producent Džozef Leo Menkievič, dobitnik dva Oskara za režiju i dva za scenario. Filmovi su mu: 'Sve o Evi', 'Pisma trima ženama', 'Julije Cezar', 'Kleopatra', 'Bosonoga kontesa', 'Iznenada prošlog leta' ...
■ 1993. - U Beogradu je osnovana 'Fondacija Borislav Pekić' radi trajnog čuvanja i negovanja uspomene na velikog srpskog pisca, sređivanja i publikovanja njegove rukopisne zaostavštine, izdavanja sabranih dela i prevođenja na strane jezike. Ustanovljena je i 'Književna stipendija Borislav Pekić'.
■ 1994 – U ratu u bivšoj Jugoslaviji, desio se masakr na Markalama u Sarajevu. Poginulo 68 osoba, a 144 ranjene kad je granata pala u centar popunjene pijace.
■ 1996. - Vlasti u Sarajevu uhapsile su i kasnije predale Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu srpske oficire Đorđa Đukića i Aleksu Krsmanovića, što je izazvalo ozbiljnu političku krizu u tek uspostavljenim kontaktima dva bosanska entiteta. General Đukić je umro u zatvoru a pukovnik Krsmanović je oslobođen optužbe.
■ 1997. - Tri najveće švajcarske banke osnovale su, pod snažnim međunarodnim pritiskom, fond od sto miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta. Pritisak je usledio nakon otkrića da su švajcarske banke sarađivale s nemačkim nacistima u Drugom svetskom ratu u skrivanju novca i dragocenosti od zatočenih i ubijenih Jevreja.
■ 1997. - U akcijama beogradske policije protiv mirnih protesta građana, zbog fasifikovanja izbornih rezultata, između 2. i 5. februara, uhapšeno je oko 100, a povređeno više od 300 demonstranata. Svakodnevne demonstracije su nastavljene.
■ 1999. - U 76. godini umro je Nevil Boner, prvi Aboridžanin poslanik u australijskom parlamentu.
■ 2000. - Umro je Klod Otan-Lara, jedan od najistaknutijih i najplodnijih francuskih filmskih reditelja.
■ 2001. - U Njujorku počelo suđenje četvorici optuženih za postavljanje i aktiviranje bombi 1998. u dve američke ambasade u Africi, kada je život izgubilo 224 osobe.
■ 2001. - U eksploziji u moskovskom metrou povređeno je najmanje 224 osoba.
■ 2002. - Belgijski ministar inostranih poslova Luis Mišel, uputio izvinjenje zbog uloge njegove zemlje 1961 u atentatu na tadašnjeg kongoanskog lidera Patrisa Lumumbe. On je ponudio pomoć od 3,25 miliona dolara Fondu 'Patris Lumumba' za promociju demokratije u toj zemlji.
■ 2003. - Severna Koreja je saopštila da je ponovo pokrenula nuklearni reaktor u Jongbjonu. Ona je u decembru 2002. najavila niz akcija kojima će reaktivirati svoje nuklearne programe, uprkos činjenici da je dve godine ranije (1994) potpisala sporazum o njihovoj suspenziji.
■ 2004. - Janet Jackson pokazala dojku tokom nastupa u poluvremenu Super Bowla.
■ 2004. - Umro je Džon Henč, zvanični autor Mikija Mausa, dugogodišnji crtač u studiju Volta Diznija i zvanični portretist Mikija Mausa. Henč je dobitnik Oskara za specijalne efekte u filmu '20.000 milja pod morem', snimljenom 1955.
■ 2005. - Umro je predsednik zapadnoafričke države Togo Gnašingbe Ejadema, koji je 38 godina vladao tom zemljom.
■ 2006. - Iran odlučio da zabrani pristup svojim nuklearnim postrojenjima timovima IAA.
■ 2006. - Reprezentacija Francuske je novi evropski prvak u rukometu.
■ 2009. - Evropski parlament usvojio je rezoluciju o Kosovu i pozvao članice EU koje nisu priznale tu bivšu srpsku pokrajinu da to učine. Rezolucija definiše obaveze EU prema Kosovu u cilju njegovog razvoja i članstva u Evropskoj uniji.
■ 2012. - U Ukrajini je umrla 131 osoba zbog jakih hladnoća.
■ 2017. - Nakon višednevnih demonstracije građana u preko 20 gradova Rumunije izazvanih uredbom o ublažavanju antikorupcijskih mera, vlada ove zemlje je poništila spornu uredbu.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1578 – Umro Giambatista Moroni, poznati italijanski slikar.
■ 1679. - Umro je holandski pisac Jost fan den Fundel, najplodniji i najznačajniji književnik holandskog baroka. Njegova dela 'Noah' i 'Adam u izgnanstvu' ubrajaju se među najveća ostvarenja holandske literature.
■ 1782. - Španci preoteli od Britanaca sredozemno ostrvo Minorka.
■ 1792. - Britanci zauzeli pola teritorije indijske države Majsor, nakon što su porazili vojsku sultana Tipu Sahiba.
■ 1814. - U Beču objavljena 'Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica' Vuka Karadžića, koja je označila početak upoznavanja Evrope sa srpskom narodnom poezijom.
■ 1816. - Premijerno je izvedena Rosinijeva opera 'Seviljski berberin' u Rimu.
■ 1818. - Bivši Napoleonov maršal Žan Batist Bernadot postaje kralj Švedske i Norveške kao Karl XIV Johan (1818-1844) i osniva dinastiju Bernado koja vlada Švedskom do danas.
■ 1840. - Rođen je britanski konstruktor oružja američkog porekla Hajrem Stivens Maksim, čiji je mitraljez konstruisan 1884. nazvan 'Maksim'.
■ 1840 - Rođen je škotski pronalazač Džon Bojd Danlop, koji je 1887. izumeo pneumatsku gumu.
■ 1881. - Umro je škotski istoričar i filozof Tomas Karlajl, čija se dela, uz bogatstvo činjeničnog materijala, odlikuju živošću mašte i dramatičnošću izlaganja. Dela su mu: 'Francuska revolucija', 'O herojima', 'Život Fridriha Velikog', 'Sartor Resartus', 'Čartizam', 'Prošlost i sadašnjost', 'Pisma i govori Olivera Kromvela', 'Kritički eseji' ...
■ 1884. - Rođen je Veljko Petrović, književnik i istoričar umetnosti, predsednik Matice srpske i Srpske književne zadruge, direktor Narodnog muzeja u Beogradu, akademik. Prava je završio u Budimpešti. U Prvom balkanskom ratu bio je ratni dopisnik, a u Prvom svetskom ratu dobrovoljac, potom načelnik u ministarstvu prosvete, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja. Neposrednim i rodoljubivim stihovima žigosao je nacionalno otuđenje, korupciju i izdaju, a u intimnoj lirici bio je impresionista. Pisao je i studije o književnosti i slikarstvu. Dela su mu: zbirke pesama 'Rodoljubive pesme', 'Na pragu', 'Stihovi', zbirke pripovedaka 'Bunja i drugi u Ravangradu', 'Varljivo proleće', 'Pomerene savesti', 'Prepelica u ruci', 'Dah života', Moloh' ...
■ 1885. - Belgijski kralj Leopold II proglasio afrički Kongo za lični posed pod nazivom 'Nezavisna država Kongo'.
■ 1887. - U milanskoj Skali prvi put izvedena Verdijeva opera 'Otelo'.
■ 1893. - Umro je srpski glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca XIX veka. Posebno se istakao ulogama heroja i ljubavnika. Gostovao je u Budimpešti kao prvi glumac iz Srbije.
■ 1900. - Ruska carska vlada opozicijskim je studentima odredila prisilnu obvezu služenja u vojsci.
■ 1917. - Usvajanjem novog ustava, Meksiko postao federativna republika od 28 saveznih država. Proklamovana je agrarna reforma i crkva je odvojena od države.
■ 1917. - Belgiji priznato osvajanje Konga.
■ 1919 - Rođen je grčki državnik i ekonomista Andreas Papandreu, osnivač Svegrčkog socijalističkog pokreta (PASOK) 1974. i prvi socijalistički premijer Grčke od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kad se povukao zbog bolesti.
■ 1936. - Premijerno prikazan film Čarlija Čaplina 'Moderna vremena'.
■ 1941. - Nemačka je u Drugom svetskom ratu u Berlinu, na tajnom sastanku šefa diplomatije Joakima fon Ribentropa s izaslanikom jugoslovenske vlade Danilom Gregorićem, izvršila jak pritisak na Jugoslaviju da pristupi Trojnom paktu, što je i učinila 25. marta 1941.
■ 1941. - Umro je australijski pisac Endrju Barton - Banjo Peterson, autor izvrsnih balada kao što je 'Čovek sa snežne reke'. U romanu 'Brak' na slikovit način opisao je život na ovčarskim farmama Australije.
■ 1945. - Američke trupe pod komandom generala Daglasa Makartura u Drugom svetskom ratu ušle u filipinski glavni grad Manilu.
■ 1958. - Gamal Abdel Nasser izabran za prvog predsednika Ujedinjene arapske republike.
■ 1971. - Apollo 14 sletio na Mesec.
■ 1971. - U Belfastu, tokom nemira, ubijen britanski vojnik, prvi od dolaska britanskih trupa u Severnu Irsku 1969.
■ 1973. - Prvi put je izašao crtani strip 'Hogar strašni'.
■ 1983. - U eksploziji bombe u prostorijama Palestinske oslobodilačke organizacije u Bejrutu poginule su 22 osobe.
■ 1983. - U Lionu, posle izručenja iz Bolivije, uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi. Bio je jedan od šefova Gestapoa u okupiranoj Francuskoj u II svetskom ratu. Barbi, koji je nazvan 'dželatom iz Liona' skrivao se u Boliviji 32 godine.
■ 1988. - Panamski general Manuel Antonio Noriega i 16 njegovih saradnika optuženi su za krijumčarenje droge i pranje novca u SAD-u. De facto diktator Paname od 1983, Norijega je optužen za krijumčarenje marihuane u SAD, pranje miliona američkih dolara i saradnju sa kolumbijskim kartelom u pogledu trgovine kokainom. Panamski lider odbacio je optužbe i zapretio isterivanjem oko 10.000 američkih državljana koji su živeli stacionirani pri Panamskom kanalu.
■ 1990. - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov na partijskom plenumu rekao da Komunistička partija mora da se odrekne monopola na vlast.
■ 1993. - Umro je američki režiser, scenarista i producent Džozef Leo Menkievič, dobitnik dva Oskara za režiju i dva za scenario. Filmovi su mu: 'Sve o Evi', 'Pisma trima ženama', 'Julije Cezar', 'Kleopatra', 'Bosonoga kontesa', 'Iznenada prošlog leta' ...
■ 1993. - U Beogradu je osnovana 'Fondacija Borislav Pekić' radi trajnog čuvanja i negovanja uspomene na velikog srpskog pisca, sređivanja i publikovanja njegove rukopisne zaostavštine, izdavanja sabranih dela i prevođenja na strane jezike. Ustanovljena je i 'Književna stipendija Borislav Pekić'.
■ 1994 – U ratu u bivšoj Jugoslaviji, desio se masakr na Markalama u Sarajevu. Poginulo 68 osoba, a 144 ranjene kad je granata pala u centar popunjene pijace.
■ 1996. - Vlasti u Sarajevu uhapsile su i kasnije predale Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu srpske oficire Đorđa Đukića i Aleksu Krsmanovića, što je izazvalo ozbiljnu političku krizu u tek uspostavljenim kontaktima dva bosanska entiteta. General Đukić je umro u zatvoru a pukovnik Krsmanović je oslobođen optužbe.
■ 1997. - Tri najveće švajcarske banke osnovale su, pod snažnim međunarodnim pritiskom, fond od sto miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta. Pritisak je usledio nakon otkrića da su švajcarske banke sarađivale s nemačkim nacistima u Drugom svetskom ratu u skrivanju novca i dragocenosti od zatočenih i ubijenih Jevreja.
■ 1997. - U akcijama beogradske policije protiv mirnih protesta građana, zbog fasifikovanja izbornih rezultata, između 2. i 5. februara, uhapšeno je oko 100, a povređeno više od 300 demonstranata. Svakodnevne demonstracije su nastavljene.
■ 1999. - U 76. godini umro je Nevil Boner, prvi Aboridžanin poslanik u australijskom parlamentu.
■ 2000. - Umro je Klod Otan-Lara, jedan od najistaknutijih i najplodnijih francuskih filmskih reditelja.
■ 2001. - U Njujorku počelo suđenje četvorici optuženih za postavljanje i aktiviranje bombi 1998. u dve američke ambasade u Africi, kada je život izgubilo 224 osobe.
■ 2001. - U eksploziji u moskovskom metrou povređeno je najmanje 224 osoba.
■ 2002. - Belgijski ministar inostranih poslova Luis Mišel, uputio izvinjenje zbog uloge njegove zemlje 1961 u atentatu na tadašnjeg kongoanskog lidera Patrisa Lumumbe. On je ponudio pomoć od 3,25 miliona dolara Fondu 'Patris Lumumba' za promociju demokratije u toj zemlji.
■ 2003. - Severna Koreja je saopštila da je ponovo pokrenula nuklearni reaktor u Jongbjonu. Ona je u decembru 2002. najavila niz akcija kojima će reaktivirati svoje nuklearne programe, uprkos činjenici da je dve godine ranije (1994) potpisala sporazum o njihovoj suspenziji.
■ 2004. - Janet Jackson pokazala dojku tokom nastupa u poluvremenu Super Bowla.
■ 2004. - Umro je Džon Henč, zvanični autor Mikija Mausa, dugogodišnji crtač u studiju Volta Diznija i zvanični portretist Mikija Mausa. Henč je dobitnik Oskara za specijalne efekte u filmu '20.000 milja pod morem', snimljenom 1955.
■ 2005. - Umro je predsednik zapadnoafričke države Togo Gnašingbe Ejadema, koji je 38 godina vladao tom zemljom.
■ 2006. - Iran odlučio da zabrani pristup svojim nuklearnim postrojenjima timovima IAA.
■ 2006. - Reprezentacija Francuske je novi evropski prvak u rukometu.
■ 2009. - Evropski parlament usvojio je rezoluciju o Kosovu i pozvao članice EU koje nisu priznale tu bivšu srpsku pokrajinu da to učine. Rezolucija definiše obaveze EU prema Kosovu u cilju njegovog razvoja i članstva u Evropskoj uniji.
■ 2012. - U Ukrajini je umrla 131 osoba zbog jakih hladnoća.
■ 2017. - Nakon višednevnih demonstracije građana u preko 20 gradova Rumunije izazvanih uredbom o ublažavanju antikorupcijskih mera, vlada ove zemlje je poništila spornu uredbu.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
