Ponuda Tema

Desilo Se Danas - 03. Februar

   Pogledajte događaje koji su se desili na današnji dan, 03. februara! Šta se sve nekada dešavalo trećeg februara, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
1014. - Umro je danski kralj Svend I koji je 1002, nakon pokolja Danaca u Engleskoj, napao i osvojio veliki deo engleske teritorije. Nasledio ga je sin Knut II Veliki koji je bio kralj Danske, Engleske i od 1028. Norveške.

1194. - Nemački kralj Henrik VI oslobodio, uz veliku otkupninu, engleskog kralja Ričarda I Lavlje Srce, kojeg je na povratku iz Krstaškog rata 1192. zarobio austrijski vojvoda Leopold V.

1468 – Umro je Johan Gutenberg, nemački pronalazač. Bio je poznat po svojim doprinosima tehnologiji štampe.

1488. - Portugalac Bartolomeu Dias oplovio je Rt Dobre Nade na jugu Afrike i iskrcao se u zaljevu Mossel.

1509. - Bitka kod Diua završava portugalskom pomorskom pobedom protiv gudžaratsko - egipatsko - osmansko - mletačko - dubrovačkog saveza.

1591. - U nemačkom gradu Torgau osnovana Nemačka protestantska liga.

1690. - Izdat je prvi papirni novac u SAD-u.

1781. - Britanske snage su zauzele nizozemsko ostrvo Sveti Eustahije nakon samo dva pucnja iz topa.

1787. - Milicija predvođena generalom Bendžaminom Linkolnom je razbila preostale učesnike Šejsove pobune u Piteršamu, Masačusets.

1807. - Američki Kongres je obrazovao Teritoriju Ilinois.

1809. - Rođen je Feliks Mendelson, nemački kompozitor i dirigent, osnivač Lajpciškog konzervatorijuma. Veoma je zaslužan za upoznavanje i oživljavanje dela J. S. Baha. Kao kompozitor je jedan od istaknutih romantičara. Sa uspehom se ogledao u svim područjima, izuzev u operi. Najznačajnija dela: uvertire ('Hebride' ili 'Fingalova pećina'), scenaska muzika ('San letnje noći'), četiri simfonije...

1830. - Na mirovnoj konferenciji u Londonu, Grčkoj priznata nezavisnost od Otomanskog carstva, u čijem je sastavu bila od 1453.

1867. - Princ Mucuhito postao je u 14. godini japanski car Meiđi. Tokom njegove vladavine, do smrti 1912, Japan je modernizovan, privredni razvoj je naglo ubrzan i zemlja je od zaostale feudalne preobražena u modernu kapitalističku državu.

1870. - Ratifikovan je Petnaesti amandman na ustav SAD kojim je zagarantovano glasačko pravo bez obzira na rasu.

1881. - Potpisan ugovor o izgradnji pruge Beograd-Niš, prve železniče pruge u Srbiji. Knez Milan Obrenović je u junu 1881. srebrnim budakom obeležio početak radova, a prvi putnički voz ka Nišu krenuo je sa beogradske železničke stanice u septembru 1884.

1906. - Ruski pisac Lav Tolstoj postao član Srpske kraljevske akademije.

1909. - Rođen je francuski filmski režiser Andre Žan Kajat, koji se bavio i advokaturom, novinarstvom i pisanjem scenarija, ali je slavu stekao kao režiser. Filmovi: 'Svi smo mi ubice', 'Ogledalo sa dva lica', 'Ljubavnici iz Verone', 'Pravda je zadovoljena', 'Pre potopa', 'Prelaz preko Rajne'.

1913. - Ratifikovan je Šesnaesti amandman na ustav SAD kojim je federalnoj vladi dato pravo da uvede i prikuplja porez na prihod.

1915. - U Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od učesnika u atentatu 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda

1915. - Potpomognuta nemačkom i austrougarskom artiljerijom, turska vojska u Prvom svetskom ratu prešla Sinajsko poluostrvo i iznenada napala Britance na Sueckom kanalu. Turski prepad, ponovljen i 1916, prinudio je britansku komandu da u Egipat dopremi dve divizije Indusa, s kojima je prešla u ofanzivu i do kraja 1916. zauzela El Ariš i Sinaj, a zatim i celu Palestinu.

1917. - SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će početi neograničen podmornički rat.

1919. - U Parizu održana prva sednica Lige naroda, devet dana posle osnivanja te svetske organizacije.

1924. - Dvadeset osmi predsednik SAD-a, Vudro Vilson, preminuo je u 67. godini. Vilson je kao predsenik 1913-1921. oštro istupao protiv latinoameričkih država (vojna intervencija u Meksiku, okupacija Haitija...) i uveo je SAD u Prvi svetski rat. Osmog januara 1918. godine objavio je Četrnaest tačaka u kojima je izneo načela za uspostavljanje svetskog mira.

1943. - Britanski avioni u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.

1945. - Američki avioni u Drugom svetskom ratu izbacili 3.000 tona eksploziva na Berlin, a američke trupe na Filipinima preuzele Manilu od Japanaca.

1953. - Poznati francuski okeanograf Žak Kusto objavio je svoje najpoznatije i ujedno poslednje delo - 'Svet tišine'. Tri godine kasnije, knjiga je pretočena u film koji je publici otkrio skriveni svet tropskih riba, kitova i morževa i koji je osvojio nagradu najboljeg dokumentarca na Filmskom festivalu u Kanu.

1958. - Potpisan sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga.

1959. - U avionskoj nesreći u blizini mesta Clear Lake u Iowi poginula tri velikana rock'n'rolla: Buddy Holly, Ritchie Valens i Big Bopper, događaj poznat kao 'Dan kad je muzika umrla'.

1963. - Održano 5. svetsko prvenstvo u biatlonu u muškoj konkurenciji, u austrijskom gradu Seefeld u Tirolu.

1966. - Na Mesec se spustila prva letelica lansirana sa Zemlje - sovjetski vasionski brod bez ljudske posade 'Luna 9', posle čega je počela da emituje TV signale.

1967. - Izvršena je poslednja smrtna kazna u Australiji.
1969. - Palestinski nacionalni kongres izabrao Jasera Arafata za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.

1972. - Otvorene su prve zimske olimpijske igre u Aziji (Sapporo, Japan).

1973. - U Južnom Vijetnamu na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre.

1977. - Snage lojalne potpukovniku Mengistu Hajle Marijamu ubile šefa privremene vojne vlade Etiopije, generala Teferi Bentija, i njegove najbliže saradnike.

1981. - Gro Harlem Bruntland posle ostavke Odvara Nordlija izabrana za prvu ženu-premijera Norveške.

1989. - Paragvajski predsednik Alfredo Stresner je zbačen u vojnom puču koji je predvodio Andres Rodrigez.

1989. - Umro je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetis, vodeći predstavnik 'njujorške škole', nezavisne produkcije ('Senke', 'Zakasneli bluz', 'Lica', 'Glorija', 'Dvanaest žigosanih', 'Rozmarina beba').

1992. - Predsednik Argentine Karlos Menem potpisao dekret o otvaranju svih dokumenata o nacistima koji su posle Drugog svetskog rata pobegli u Južnu Ameriku.

1993. - Posle prvih višestranačkih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, u Beogradu je konstituisana Savezna skupština. Potvrđeni su mandati 138 poslanika u Veću građana i 40 u Veću republika.

1994. - Posle skoro dve decenije od pada Sajgona, američki predsednik Bil Klinton proglasio je ukidanje 19-godišnjeg embarga protiv Vijetnama, kao nagradu Vijetnamskoj komunističkoj vladi u pružanju pomoći SAD-u u lociranju 2.238 Amerikanaca koji su se i posle toliko vremena vodili kao nestali. Tek jula sledeće godine, Klintonova administracija uspostavila je pune diplomatske odnose sa Vijetnamom.

1994 – Rat u bivšoj Jugoslaviji - Veće sigurnosti postavilo je Hrvatskoj rok od 2 nedelje da izvuče trupe svoje vojske iz Bosne ili će se suočiti sa posledicama.

1995. - NATO održao prvu vojnu vežbu na teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke.

1996. - U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo više od 300 ljudi.

1996. - Na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, 57.000 pripadnika međunarodnih snaga za održavanje mira stiglo u Bosnu i Hercegovinu. Uspostavljeno 10 brigadnih i tri divizijska glavna štaba.

1998. - Karlos Vestendorp doneo je odluku o nametanju Zakona o zastavi BiH, kojim je proglasio sadašnju zastavu Bosne i Hercegovine.

1998. - Američki vojni avion 'EA-6B' leteći prenisko udario u kabl žičare u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije. U gondoli koja je pala sa 200 metara poginulo svih 20 ljudi.

2000. - Prilikom napada albanskih ekstremista na autobus UNHCR-a na Kosovu ubijena dvojica Srba, a u sukobima ruskih pripadnika Kfora s Albancima ranjeno više osoba. U narednim danima talas nasilja, u kojem je stradalo devet osoba, zahvatio severni deo Kosova.

2000. - Francuska policija uhapsila jednog od najtraženijih terorista baskijske terorističke organizacije ETA Huana Karlosa Iglesijasa Čouzasa, zvanog 'Gadafi'.

2002. - U snažnom zemljotresu koji je pogodio tursku provinciju Afjon 43 osobe poginule, povređeno njih 300, a više od 600 kuća oštećeno.

2003. - Američki rok-producent Fil Spektor, uhapšen zbog ubistva.

2004. - Nemačka komanda KFOR-a uskratila dalje pratnje monasima manastira Sveti arhangeli kod Prizrena i povukla kontrolne punktove iz okruženja, te odlučila da ubuduće ne doprema hranu jeromonahu u vladičinog doma u Prizrenu.

2006. - Na sudu Bosne i Hercegovine počelo prvo suđenje za genocid u bosanskohercegovačkom pravosuđu. Jedanaest je optuženih za zločine koji su se desili u Srebrenici i Kravicama.

2006. - Egipatski putnički brod 'Al Salam 98' je tokom noći potonuo u Crvenom moru. Na brodu se nalazilo preko 1400 osoba. Do sada je oko 100 preživelih spašeno.

2007. - U samoubilačkom bombaškom napadu u blizini pijace u četvrti Sadirija u Bagdadu poginulo je 137 osoba.

2008. - U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji, Boris Tadić, kandidat Demokratske stranke, pobedio Tomislava Nikolića, kandidata Srpske radikalne stranke.

2009. - Pred Međunarodnim sudom pravde rešen spor oko granice na moru između Rumunjske i Ukrajine.

2011. - Preminula francuska glumica Marija Šnajder (58). Snimila je tridesetak filmova, a najpoznatija je po kontroverznoj ulozi u čuvenom ostvarenju 'Poslednji tango u Parizu' Bernarda Bertolučija, gdje joj je partner bio Marlon Brando.

2012. - Sjedinjene Američke Države podigle su tužbu protiv najstarije privatne švajcarske banke 'Vegelin', jer je preko of-šor računa omogućila utaju najmanje 1,2 milijarde dolara poreza bogatim Amerikancima. Ovo je prvi slučaj da su SAD optužile neku banku iz inostranstva za omogućavanje poreske prevare američkim poreskim obveznicima.

2014. - Zemljotres jačine 6,1 stepen Richterove skale pogodio je grčko ostrvo Kefaloniju u Jonskom moru.

2015. - Počelo 43. Svetsko prvenstvo u alpskom skijanju u američkim gradovima Vail i Beaver Creek u saveznoj državi Colorado.

2017. - Lideri Evropske unije usvojili su na samitu u Valeti na Malti plan od koga očekuju da preseče sredozemnu rutu kojom je tokom protekle tri godine oko pola miliona afričkih ilegalnih migranata pokušalo da stigne od Libije do Evrope, često plaćajući svojim životom.
   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA