vrh
Meni


Zanimljivosti Životinjskog Sveta

     Slonovski sindrom Otela, neverovatne providne životinje, pena spasava život, nepravedno optužena nevesta, pčele skupljaju med i broje, cvrčak - gromoglasni patuljak... Pred vama su zanimljive činjenice koje možda niste znali o životinjama, a neke od njih susrećete svakoga dana. Posle svih ovih zanimljivosti iz životinjskog sveta shvatićete koliko su pojedine životinje posebne. Naučnici svakodnevno dolaze do različitih saznanja o životinjama, tako da uvek pred nas izlaze najneverovatnije činjenice o ovim divnim stvorenjima. Možda nešto od ovoga i znate, ali neke su činjenice zaista zadivljujuće

No 2


 SLONOVSKI SINDROM OTELA

    Još je salvni arhitekta, veliki ljubitelj prirode, poreklom iz Tirinških prašuma, Alfred Brem, opisao nekoliko životinjskih vrsta čiji se duševni život po intenzitetu i posledicama može porediti sa čovekovim: to su majmun, pas i slon. Međutim, zločini iz strasti i časti, do skora su se pripisivali isključivo čoveku. Ono što se dešavalo u životinjskom svetu, već je odavno prozvano 'sindromom Otela': životinja koju napusti njegova ženka ili pokloni šažnju drugom, zgodnijem saplemeniku, često se vrlo surovo sveti svom suparniku i ulazi u  obračun do poslednje kapi krvi. Biolozi su ovo pripisivali čistom instinktu, strahu da se ostane bez ženke i, samim tim, i bez potomstva, što je biološki strah vrlo duboko usađen u moždano stablo svakog živog bića.
    Međutim, 'sindrom Otela' se, po pravilu, događa samo između pripadnika iste vrste, pošto se životinje različitih vrsta ne mogu pariti. Međutim, priroda, očito, obožava da napravi presedan u nečemu što su ljudi već proglasili za dogmu.
    Presedan se dogodio u nacionalnom parku u Južnoj Africi, a žrtve prevare zamalo da, osim kljova dobiju i 'rogove': to je bilo krdo afričkih slonova. Skoro naučnofantastična priča ili drama, koja se tamo odigrala, samo je još jednom pokazala koliko je ova kraljevska životinja senzibilna, sposobna da voli i pati, gotovo koliko i sam čovek.
    Šekspirovska tragedija dogodila se u okolini rezervata Bopthutatswana, koji je deo nacionalnog parka u Pilansbergu, inače raskošnoj oazi u kojoj, osim slonova i nosoroga, žive mnoge druge zakonom zaštićene životinje, koje su na putu istrebljenja. Slonovi i nosorozi su do tada živeli u tradicionalno dobrosusedskim odnosima, miroljubivo pasli zajedničku travu i delili zajednički životni prostor, koji su ljudi zaštitili specijalno za njih. Dakle, ovog puta nije bilo nikakvog lošeg uticaja od strane čoveka. Njihova harmonija bila je iznenadno prekinuta uzrokom samih životinja. Prvo su iz krda slonova bili prognani mladi mužjaci, nespremni za parenje. Njihove ženke su iznenada ostale same, i da bi se utešile, počele su da se prisnije druže sa nosorozima. Da su siroti, ni krivi, ni dužni, nosorozi znali šta ih zbog toga očekuje, pobegli bi glavom bez obzira. Ali, ni njima, nikad dovoljno ženske pažnje.
    Šta se stvarno desilo u mozgovima mladih slonova pokušao je da objasni upravnik parka, odličan poznavalac ovih životinja. On je podsetio da su slonice bile same krive, jer je grupa mladih slonova udaljila grupa slonica, na čelu sa predvodnicom krda. To su bili veoma mladi slonovi, još uvek nesposobni za parenje sa tim ženkama, i one su zbog toga i pokazale veliki interes za udvaranje nosoroga koji su pasli u njihovoj blizini.
    Poznato je da su slonovi životinje sa velikim stepenom inteligencije i legendarno jakom memorijom, i to je bio uzrok što su ovakvo nelojalno ponašanje svojih ženki doživeli sa velikim emotivnim revoltom. Biolozi su nebrojeno puta bili svedoci veoma odane ljubavi slona prema svojoj izabranici za vreme ljubavnog žara: ne napušta je ni jednog trena, štiti je veoma nežno i poklanja svu svoju pažnju, poput muškarca. Ako joj se u tom dobu približi drugi mužjak, napašće ga bez oklevanja, a Indusi, koji ovo doba slona nazivaju 'must', znaju da su čak i pripitomljene životinje u ovo vreme veoma uzbuđene, nepredvidljivog i često agresivnog ponašanja i ostavljaju ih na miru sve dok ih to ludilo ne prođe.  
    Mladi mužjaci, ljubavno frustrirani, osetili su se prevarenim od strane svojih ženki, pa su miroljubive i nevine nosoroge okarakterisali kao jedine krivce za izdaju njihovih slonica. Zato su iskalili sav svoj bes i ljubomoru na njima, priredivši pravu otelovsku tragediju ispod krošnji prašumskog drveća. To je bio pravi pravcati nastup ljubomore. Slonovi su strašno patili što su bili tako hladno odbačeni od svojih ženki i rešili su da se osvete. Tako se nacionalni park u Pilansbergu iznenada pretvorio u krvavo polje. U pomamnom trku krdo slonova je krenulo u napad na nosoroge, koji se okončao pokoljem. Slonovi su svoje zatečene suparnike izmasakrirali kljovama.
    Čuvarima parka nije preostalo ništa drugo protiv raspomamljenih i nezaustavljivih životinja, no da ih ubiju (zar je baš moralo?). Kada su tri slona pala mrtva, ostali su došli k'sebi i prestali sa napadima. Tako je masakr bio sprečen, ali je na biolozima i zoopsiholozima ostalo da ispišu nove stranice u svojim naučnim knjigama i dodaju ovim životinjama još jednu zvezducu koja znači 'smrtno ljubomorni'.

 PENA SPASAVA ŽIVOT

      Među životinjama koje lutaju južnoafričkim šikarama, postoji i životinja koja deluje kao pravi sprej, a to je siva žaba penjačica. U vreme parenja, mužjaci i ženke se penju na neko drvo na obali njihove bare. Tada se daju na posao - u grupi od preko 40 - na nekoj grani koja visi nad vodom, ženke luče sluz sličnu belancetu, koju onda svi zajedno lupaju svojim stražnjim nogama dok je ne pretvore u čvrstu masu.
    Na taj način nastaje gnezdo dužine i do 60 centimetara. Čim je ono završeno, ženke u njega postavljaju jaja, koja mužjaci tada oplođuju. Na vrelom suncu južne Afrike, spoljni slojevi gnezda se ispeku, štiteći tako unutrašnjost gnezda od isušivanja. Tri dana kasnije, amli punoglavci se izvlače iz jaja. Oni najpre ostaju u gnezdu gde se hrane iz jajeta. Pet do šest dana kasnije, pod ovog gnezda prelazi u tečno stanje - verovatno zbog gacanja po njemu - i u obliku lepljivih kapi pada sa mladima u baru. Punoglavci koji su se u međuvremenu veoma lepo razvili, imaju dobre izglede da prežive.
    Jer, za razliku od jaja koja druge vrste žaba odlažu u vodu i koja su nepokretna, oni su u stanju da se izmaknu svojim proždrljivim neprijateljima.


 NEPRAVEDNO OPTUŽENA NEVESTA

      Bogomoljka je na zlu glasu zbog kanibalizma, jer mužjaku sa kojim se pari otkida glavu još za vreme polnog akta, da bi ga zatim i celog pojela. Izgleda, međutim da zao glas koji je prati, nije sasvim opravdan. Dva zoologa sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Kruzu, su juš ranije ustanovili da kanibalističke sklonosti pokazuju uglavnom ženke jedne vrste koja pretežno živi u oblasti Sredozemlja, i to samo kad je zatvorena. U slobodnoj prirodi, bogomoljke se pri parenju većinom ponašaju miroljubivo i vrlo pristojno.
    Sve počinje time što se mužjak pažljivo privlači ženki, fiksirajući je pri tome očima i na razne načine signalizirajući svoje uzbuđenje. Animirana, ženka širi pipke, mali mužjak joj skače na leđe i žurka može da počne. Od trideset ovakvih kontakata posmatranih u slobodnoj prirodi, samo se jedan završio tragično po mužjaka. U ovom slučaju on je propustio da signalizira svoju želju za ljubavnim odnosom, navalio je na potpuno izgladnelu ženku i nije nikakvo čudo da je završio u želucu nesuđene drage.


 PČELE SKUPLJAJU MED I BROJE

      Naučnici iz Australije otkrili su da pčele znaju da broje do četiri! Istraživači sa Univerziteta u Kvinslendu u tunelu su obeležili pet mesta i na jedno od njih stavili nektar. Pčele su u cevi letele tačno do mesta sa hranom, a to su nastavile da rade i kada je hrana sklonjena. Kako je objasnio naučnik Mendiem Srinivisan, 'Utvrdili smo da pčele, ako ih treniramo da idu na treću poziciju, posle toga lete na četvrto mesto, gde je nektar. Ako ih naučite da je nektar na četvrtom mestu tražiće ga tamo i dalje. Ali, čini mi se da njihova sposobnost brojanja ide samo do četiri. Dalje ne umeju. On dodaje da, što više ispituje pčele, koje imaju mozak veličine semenke susama, to su više začuđeni, jer one vladaju mnogim sposobnostima koje su inače karakteristične za ljudska bića.


 CVRČAK - GROMOGLASNI PATULJAK

   Cvrčak čija pesma karakteriše tople letnje noći na skoro svim kontinentima, a naročito u priobalnim pojasevima toplih mora, najglasnija je životinja na svetu.
    Mada njegova veličina ne prelazi 10 centimetara u dužinu, što je osobina vrste zvane Ciklohila australazie - ostale vrste znatno su manje i ne prelaze dužinu od 3 do 5 centimetara - njegovo cvrčanje ima intenzitet od čak 158 decibela. A to je jačina zvuka ravna jačini zvuka eksplozije bombe ili rakete.
    Od tako snažnog zvuka cvrčak bi ogluveo da njegov slušni organ nije odlično zaštićen. Smešten je u posebnu kapsulu. Ta kpsula, međutim, drugom cvrčku udaljenom od onoga koji 'peva' i do skoro dva kilometra, ne onemogućava da čuje zov i da se na njega odazove.
    Utvrđeno je da cvrčak ovako jaki zvuk proizvodi vibracijama četiri membrane i to u ritmu od 4.300 udaraca membrane u sekundi. S tim da par membrana smeštenih u leđnom delu proizvodi zvuk jačine 50 decibela koji par membrana u trbušnom delu pojačava na 158 decibela. To se odigrava u 'vazdušnom džepu' zapremine od 1,8 milimetara.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT  NAJBOLJA WEB SKOLA
Povratak Na Vrh Strane