vrh
Meni


Čudesna Nauka

     Određena kritična masa potrebna za širenje ideja, mobilni telefoni mogu srušiti avion lakše nego oružje, svemirski teleskop sa najvećim radio okom na svetu, četvrti Plutonov mesec, fotografisanje slabi bio polje, motor napravljen od jednog molekula... Nauka (latinski; scientia - znanje; grčki - episteme) je skup svih metodički sakupljenih i sistematski sređenih znanja, kako opštih tako i onih u nekom specifičnom području ili aspektu stvarnosti. Nauka je jedinstvo otkrića i dokaza, metoda i sistema, istraživanja i izlaganja. Nauka je objektivno, logički argumentovano i sistematizovano znanje o zakonitostima, činjenicama, uzrocima i pojavama u stvarnosti, stečeno i provereno egzaktnim posmatranjem, ponovljivim eksperimentom i valjanim razmišljanjem.

No 17



ODREĐENA KRITIČNA MASA POTREBNA ZA ŠIRENJE IDEJA

   Ako se 10% populacije čvrsto drži određenog uverenja, njihove stavove će većina uvek usvojiti, tvrde kognitivni istraživači sa instituta Rensselaer u Njujorku. Ovaj rezultat istraživanja objavljen je u časopisu Physical Review E, i može se upotrebiti u studijama o inovacijama, širenju ideja i političkih ideala.
    Kada je broj čvrstih istomišljenika manji od 10%, vidljivi napredak u širenju ideja se neće dogoditi, tvrde naučnici. 'U tom slučaju, za širenje ideja ka većini koje potiču iz tako male grupe bila bi potrebna bukvalno čitava večnost. Ali, kada broj onih koji zastupaju iste stavove pređe 10%, njihova ideja se širi poput plamena,' rekao je Boleslav Sizmanski, jedan od istraživača sa Instituta.
    Za identifikaciju ove granične tačke, Sizmanski i njegov time su razvili računarske modele raznih tipova društvenih mreža. U jednoj mreži, svaka osoba je bila povezana sa svim ostalim osobama iz te mreže. Drugi model sadržao je individualce koji su bili povezani sa velikim brojem drugih ljudi, tako postajući 'čvorovi' za ideje, odnosno 'vođe'. U poslednjem modelu, svaka osoba je imala otprilike isti broj veza sa drugim članovima. Početno stanje podrazumevalo je da svi individualci imaju isti stav, ali da su, što je veoma važno, otvoreni za druge poglede.
     Kada je mreža sagrađena, istraživači su u svaku mrežu 'umešali' nekoliko individualaca koji se čvrsto drže svog mišljenja, bez ikakve mogućnosti za promenom. Nakon što su oni započeli interakciju sa ljudima koji su se držali tradicionalnih uverenja, talas istog mišljenja se polako, a potom i veoma brzo, raširio. Ono što je važno naglasiti je da mesto početka i širenja ideja nije ni u najmanju ruku važno – kod sva tri modela društvenih mreža individualci su uspeli da promene mišljenja drugih, gde kritična masa za dalje širenje iznosi 10%.
    'Uopšteno, ljudi ne vole da se drže nepopularnog mišljenja i uvek traže da lokalno dođu do nekog konsenzusa. Ovakvu dinamiku smo odredili kod sva tri modela,' objašnjava Samet Srinivasan, jedan od istraživača. Kako bi se ovo postiglo, svaki od individualaca je 'govorio' sa drugima o njihovom mišljenju. Ako je onaj koji sluša imao isto mišljenje kao i individualac ubačen u mrežu, to je samo osnažilo mišljenje slušaoca. Ako se mišljenje razlikovalo, slušalac bi ga razmotrio, i nastavio dalje kako bi pričao sa drugom osobom. Ako bi ova druga osoba imala isto to verovanje, onda bi slušalac usvojio taj stav.
    'Ljudi isprva počinju da sumnjaju u svoje stavove, i potom potpuno usvoje nova mišljenja da bi ih i dalje sami širili. Ako bi individualci čvrstog mišljenja uticali samo na one sa kojima direktno razgovaraju, u većem sistemu to ne bi imalo efekta,' rekao je Srinivasan. Sledeći cilj istraživača je pronalazak partnera iz polja društvenih nauka kako bi uporedili svoje računarske modele sa istorijskim primerima.

MOBILNI TELEFONI MOGU SRUŠITI AVION LAKŠE OD ORUŽJA?

    Iako većina ljudi ne gasi mobilne uređaje u avionu smatrajući upozorenja osoblja pretjeranim, zrakoplovne tvrtke su prijavile niz problema s avionskom opremom uzrokovanih smetnjama iz putničkih elektronskih naprava. Iako ste možda mislili kako  je najopasnija stvar koju netko može unijeti u zrakoplov oružje, preverili ste se. Tehnološke naprave poput iPad, iPhonea, Blackberryja mogu lakše srušiti avion.
    Međunarodna organizacija za zračni promet prijavila je 75 incidenata 'elektronskih smetnji' u sustavima aviona za koje piloti i osoblje vjeruju da je rezultat nedopuštenog korištenja elektronskih uređaja za vrijeme leta. U čak 26 incidenata bila je riječ o izravnom uplitanju u kontrole leta, autopilotske komande i sletanje, što je moglo završiti tragedijama.Međunarodna organizacija za zračni promet nema službenu potvrdu da gadgeti uzrokuju zatajenja u radu zrakoplova, no još jednom je izrekla upozorenje da se sve tehnološke igračke gase pri ulasku u avion.

RUSI LANSIRALI SVEMIRSKI TELESKOP SA NAJVEĆIM RADIO OKOM NA SVETU

   Dok Kinezi u prirodnoj depresiji Davodang polako dovršavaju izgradnju najvećeg zemaljskog radio teleskopa, s tanjirom prečnika 500 metara (FAST), koji podseća na američkog tanjirastog džina zaleglog u planinskom udubljenju u Portoriku, ali je od njega i veći i moderniji, Rusi su posle par desenija planiranja i pripremanja sklopili radio teleskop koji ima antenu prečnika svega deset metara, što nije ni desetina veličine najvećih zemaljskih radio teleskopa, ali u kombinaciji s njima biće ogroman. Pošto će raditi u svemiru efektivna veličina njegove antene biće trideset puta veća od prečnika naše planete.
    Ovaj ruski teleskop nazvan RadioAstron (РадиоАстрон) lansiran je iz Bajkonura. Pošto se za pravljenje velikih teleskopskih prijemnika na Zemlji najčešće koristi interferometrija, povezivanje više opservatorija u veću mrežu koja efektivno daje znatno veću rezoluciju, ovo svemirsko radio oko radiće udruženo sa zemaljskim radio teleskopima i biće najveći ikada sagrađeni teleskop. Rezolucija će mu biti deset hiljada puta bolja od one koju ima svemirski teleskop Habl (Hubble Space Telescope, HST).
    Zanimljivo je da RadioAstron zapravo nije prvi svemirski teleskop za interferometriju. Pre blizu 15 godina (u februaru 1997.) japanska agencija za istraživanje svemira (Japan Aerospace Exploration Agency, JAXA), lansirala je svoju verziju s antenom prečnika osam metara nazvanu Visoko napredna laboratorija za komunikacije i astronomiju (Highly Advanced Laboratory for Communications and Astronomy, HALCA), poznatu i pod nazivima Haruka (はるか – daleko) i Muses-B (Muza-B). Pošto je bila napravljena da traje samo nekoliko godina, ugasila se 2005.
    Međutim, RadioAstron, poznat i kao Спектр-Р, biće deset puta osetljiviji od japanskog uređaja. Najpre zato što je napravljen tako da se u orbiti raširi kao ogroman kišobran sa 27 žbica od ugljeničkih vlakana i tako formira tanjir prečnika deset metara, što je dva metra više od japanskog, a potom i zato što će imati veoma eliptičnu orbitu s apogejem od oko 300.000 kilometara, za razliku od japanskog čiji je apogej bio oko 20.000 kilometara.
    Upravo ta velika i veoma promenljiva orbitalna putanja (koja će se tokom pet godina trajanja misije zbog gravitacionog dejstva Meseca izdužiti do 390.000 kilometara), zajedno s jakim računarima na Zemlji, omogućiće ruskim naučnicima da dobiju slike dalekih galaksije u veoma visokoj rezoluciji. RadioAstron će, naime, moći da razluči nebeske objekte razdvojene uglom od svega sedam mikrolučnih sekundi, što je 10.000 bolje od rezolucije Habla.
    Naučnici iz Astronomskog centra fizičkog instituta Lebedev Ruske akademije nauka (Астрокосмический центр Учреждения Российской академии наук Физического института им. П.Н.Лебедева), koji upravljaju misijom, nadaju se da će s njim, između ostalog, moći da zavire u horizont događaja crne rupe u središtu galaksije M87 i proučavaju pulsare i radio talase koje emituju vodeni maseri (oblaci molekula vode koji se nalaze u diskovima galaksija).
    Međutim, Роскосмос će najpre morati da prikupi podatke s ovog teleskopa. Za sada na raspolaganju ima samo jedan tanjir od 22 metra koji je u stanju da prima njegove signale, a biće ih potrebno još nekoliko, kako se njegovih 144 megabita podataka u sekundi ne bi izgubilo.
    Posle par meseci proveravanja i podešavanja rad ruskog svemirskog teleskopa će se koordinisati s drugim zemaljskim teleskopima. Među njima će biti i dva stometarska – Grin Benk (Green Bank) u Zapadnoj Virdžiniji i Efelsberg (Effelsberg) u Nemačkoj, i jedan tristametarski – Aresibo (Arecibo) u Portoriku.


FOTOGRAFISANJE SLABI BIOPOLJE

    Naučnici-biofizičari sa Kairskog univerziteta proučavali su uticaj fotografije na samoosećanje ljudi. Uspeli su da dokažu da što se više čovek fotografiše, tim slabije postaje njegovo biopolje.
    Naučnici su posmatrali pet stotina ljudi oba pola, koji su bili svakodnevno fotografisani više od četiri meseca. Specijalni aparati registrovali su kod ogledne grupe svakodnevno smanjenje biopolja.
    U isto vreme, njihove fotografije postajale su svakog puta sve jasnije i jasnije! Zaključak naučnika glasi: životnu snagu ljudi upija fotoaparat i prenosi je na foto-snimke!

ČUDESAN SVET

    Nekoliko posebnih zanimljivosti iz biljnog sveta:

Verovatnoća da će grom pogoditi orah, a ne bukvu, 60 puta je veća - pokazala su naučna istraživanja. Razlog? - Koren oraha seže vertikalno do podzemnih voda.
Gljiva puhara (lycoperdon giganteum) džinovskog je rasta, a proizvede sedam triliona spora! Kad bi se svaka od njih primila, izrasle gljive prekrile bi površinu od 725.000 kvadratnih kilometara - kao tri bivše Jugoslavije. Na sreću, proklija samo jedna spšora, dok ostale uginu.
Biljka barometar (tabebuia nodosa) iz Južne Amerike uvek dobije po nekoliko novih cvetova dan uoči kiše!
Tropsko 'drvo iz koga pada kiša' (samanea saman) tokom dana skuplja vlagu u mahunama, a zatim je svake noći ispušta u vidu doslovnog pljuska.
Mahune pasulja Entada Pursoetha u zapadnom Pakistanu dostižu dužinu i do 1.2 metra. Toliko su jake da ih stanovnici koriste kao merdevine za kuću!

MOTOR NAPRAVLJEN OD JEDNOG MOLEKULA

    Istraživači sa bostonskog univerziteta Tafts napravili su najmanji električni motor na svetu, sačinjen od samo jednog molekula. Očekuje se da ova mala naprava omogući proizvodnju novih uređaja koji se će koristiti u medicini i inženjerstvu. Dimenzije mikroskopskog motora iznose samo jedan nanometar, što je oko 60.000 puta manje od debljine ljudske dlake.
    Dr Čarls Sajks, vođa tima naučnika izjavio je da je ovim postignućem ostvaren značajan napredak u konstrukciji molekularnih motora koji se napajaju pomoću svetlosti i hemijskih reakcija. 'Ovo je prvi put da je takav električni molekularni motor predstavljen, uprkos nekoliko teoretskih prikaza. Uspeli smo da prikažemo da možete dovesti elektricitet do jednog molekula i navesti ga da radi nešto što nije nasumično.'
    Istraživači su opisali svoje dostignuće u članku objavljenom u časopisu Nature Nanotechnology. U tom tekstu se navodi da je upotrebljen vrhunski tunelski mikroskop sa skeniranjem na niskim temperaturama, koji koristi elektrone umesto svetlosti kako bi 'video' molekule. Metalni vrh mikroskopa slao je naelektrisanje ka molekulu butil-metil-sulfida koji je bio postavljen na provodničkoj površini od bakra. Ovaj postupak je 'ruke' molekula, sastavljene od atoma ugljenika i vodonika, koje liče na iglu u kompasu, zarotirao oko centralne ose. Smer i brzina su zavisili od temperature. Naučnici su otkrili da se temperatura od - 268° C pokazala idealnom za praćenje kretanja motora. Motor se okretao znatno brže na višim temperaturama, što je otežavalo posmatranje i kontrolu.
    Dr Sajks kaže: 'Kada bolje shvatimo koje su optimalne temperature potrebne za funkcionisanje ovakvog motora, on se može upotrebiti u nekim medicinskim uređajima koji upotrebljavaju cevi veoma malih prečnika. Trenje do koga dolazi kada se tečnost kreće kroz te cevi, može se umanjiti oblaganjem zidova sa ovim motorima.

OTKRIVEN ČETVRTI PLUTONOV MESEC

    Tragajući za prstenom oko Plutona, naučnici su slučajno otkrili da ova bivša planeta ima i četvrti mesec. Dobio je privremenu oznaku P4, a Nasa će ga dodati na spisak objekata koje njena letelica Novi horizonti (New Horizons) treba da ispita kad stigne do tog sistema.
    Plutonov četvrti mesec otkriven je svemirskim teleskopom Habl (Hubble Space Telescope, HST), a Nasa je objavila otkriće. Ovaj majušni satelit prema prvim procenama ima prečnik između 13 i 34 kilometara. Istraživač Hal Viver sa Univerziteta Džons Hopkins, jedan od članova tima koji je vršio osmatranja, rekao je da daleki Pluton (čiji je prečnik oko 2250 km) izgleda 30.000 puta sjajnije od tog meseca, zbog čega P4 i nije ranije otkriven. 'To vam je kao da posmatrate svica ispred automobilskog fara', objasnio je Viver.
    Hablov tim koji je pronašao P4 zapravo je želeo da vidi ima li Pluton prsten, jer su pokušavali da osmisle putanju kojom će voditi letelicu Novi horizonti tako da eventualno izbegne objekte koji ga sačinjavaju kad 2015. stigne do ove patuljaste planete. Vođa tima, Mark Šovolter, astronom koji radi na Institutu SETI u gradu Mauntin Vju u Kaliforniji, kaže da nisu pronašli prsten – što je dobra vest za letelicu – a da će otkriće meseca P4 ovu Nasinu misiju učiniti još uzbudljivijom. 'Zaista je neverovatno da su nam Hablove kamere omogućile da vidimo tako sitne objekte sa rastojanja od preko pet milijardi kilometara. Ispostavilo se da je Plutonov sistem mnogo zanimljiviji i dinamičniji nego što smo ranije mislili', zaključio je on.
    U proteklih mesec dana Šovolter i njegov tim usmerili su teleskop Habl prema Plutonu tri puta (28. juna, 3. jula i 18. jula), kako bi potvrdili pronalazak. Da bi videli tragove prstena prašine (ili majušnog satelita koji su slučajno otkrili), sproveli su najosetljivija merenja Plutona kakva nisu izvođena do sada – Habl je bio usmeren ka Plutonu osam minuta kako bi sakupio što više svetlosti (ranije ekspozicije su bile kraće pa se P4 nije mogao uočiti). Viver i drugi istraživači su potom proučili rezultate i uporedili ih sa osmatranjima iz 2006. i 2010. Pažljivom analizom pronašli su očigledne znakove postojanja satelita P4. Istraživači ga nisu uočili prilikom osmatranja 2006, jer je bio zaklonjen difrakcionim šiljkom, iksolikim svetlosnim tragom izazvanim svetlinom Plutona (istom onom svetlosnom iskrom u obliku slova iks koju vidimo kad uslikamo jak svetlosni izvor ili odsjaj blica na reflektivnoj površini).
    Istraživači smatraju da se P4 nalazi između Hidre, Plutonovog najudaljenijeg meseca, i Niksa, koji su otkriveni 2005. i smatra se da imaju prečnike između 30 i 110 km. Najveći i najsvetliji Plutonov mesec je Haron (otkriven 1978) čiji je prečnik oko 1050 km. Šovolterov tim će uskoro odlučiti kakvo ime da daju novom mesecu i verovatno će izabrati neko iz grčke mitologije. Da bi bilo usaglašeno s imenima ostalih Plutonovih satelita, po svoj prilici će izabrati ime još jednog božanstva iz podzemnog sveta.
    Naučnici smatraju da su ovi sateliti verovatno nastali pre oko 4,6 milijardi godina, kad je Pluton udario u telo slične veličine i odvalio s njega površinski materijal koji se kasnije sabio u nekoliko satelita, kaže Šovolter, zbog čega se veruje da oko planete kruži preostali materijal u vidu prstena koji još nije detektovan. To se desilo otprilike u isto vreme kad je sudar Zemlje i objekta veličine Marsa formirao naš Mesec (što su pokazali uzorci stena donetih s Meseca), pretpostavljaju naučnici. Alan Stern, vodeći istraživač misije Novi horizonti kaže da će ova letelica moći da izmeri sastav Plutona i njegovih satelita, što će istraživačima dati još bolje ideje o tome kako je sistem nastao. 'Dok ona bude proletala kroz Plutonov sistem mi ćemo o njemu pisati novu knjigu', poručuje Viver.
    Šovolter smatra da i pored toga što je pronađen i četvrti mesec, Pluton neće promeniti svoj status patuljaste planete u koji je degradiran 2006. na zasedanju Međunarodne astronomske unije, ali će svakako zaslužiti malo više poštovanja.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT  NAJBOLJA WEB SKOLA
Povratak Na Vrh Strane