Naslovni baner
Najnovije vesti -Vesti -NAJNOVIJE VESTI IZ SRBIJENAJNOVIJE VESTI IZ
CRNE GORENAJNOVIJE VESTI IZ BOSNE I
HERCEGOVINENAJNOVIJE VESTI IZ HRVATSKENAJNOVIJE VESTI IZ
MAKEDONIJENOVICE IZ SLOVENIJE IN TUJINE
Meni

Čuda Obične Vode

    Može li voda da umre? Pregrejana voda zaboravlja i umrtvljuje se, a osunčana ili tek odleđena dodatno se vitalizuje i veoma je blagotvorna. A šta tek reći za neverovatni hidrostatički paradoks koji prkosi zdravom razumu! Svi mi u sebi češće ili ređe stvaramo negativne emocionalne naboje kojih se valja što pre osloboditi. Uostalom, svakom je jasno da se blagotvorno dejstvo kupanja, tuširanja i umivanja ne može svesti na prost efekat navike i čistoće...

    Prijatnost koju osećamo posle kupanja ili umivanja, naročito jutarnjeg, ne može se, dakle, objasniti samo fizičkim i fiziološkim učinkom, niti samom prijatnošću čina.
Ima i onih koji se nerado kupaju, ali ipak potom osećaju prijatnost. Ima i onih koji se i zimi tuširaju potpuno hladnom vodom, što i nije baš prijatno, ali se posle toga izvrsno osećaju i redovno spadaju u kategoriju ljudi čeličnog zdravlja.
    Kao što može da prenese upamćene informacije, voda može i da ih 'pokupi', na primer, iz našeg tela. Traba znati da je ritualno pranje ruku bukvalno starije od civilizacije. U mnogim kulturama se primenjuje kada treba uzeti, na primer, neku svetu stvar u ruke, ili pak nakon što je rukama dodirivano nešto ili neko, što u sebi može sadržati negativne naboje, naročito psihogene prirode.
    I savremeni lekari peru ruke najobičnijom vodom i sapunom posle svakog kontakta sa pacijentima, makar to pranje bilo simbolično, iako dobro znaju da pacijent ne boluje od zarazne bolesti, niti se pak takvim pranjem mogu zaštititi od nekih zaraza. Svako od nas često oseti potrebu da se istušira, okupa, umije ili samo opere nog i ruke, čak kad za to ne postoje stvarni higijenski razlozi. I redovno se posle toga osećamo bolje.
    Sposobnost vode da apsorbuje negativno iz naše psihe i tela mi instinktivno koristimo češće nego što mislimo, ali, nažalost, dosta ređe nego što možemo i trebamo. Kako to treba činiti? Istina, hidroterapija običnim i mineralnim vodama odavno je poznata i priznata u medicini, ali ona posmatra i proučava prvenstveno fiziološki učinak vode.
    Svi znamo koliko može biti kupanje u toploj vodi, što ima i svoje fiziolopški pozitivne učinke. Pored toga, mnogi uživaju u toplim čajevima i vrelim supama. Kuvanje jela i grejanje vode za potrebe lične higijene odavno se već smatraju podrazumevajućim tekovinama civilizacije.
    Naravno, to i jeste tako, ali mnogi će se veoma iznenaditi kad se kaže da čaša hladne izvorske ili bunarske vode vredi neuporedivo više od punog lonca najbolje supe ili najkvalitetnijeg čaja. Ili da jedno kratko tuširanje hladnom vodom vredi više nego mnogo ugodnih višečasovnih kupanja u kadi prepunoj veoma tople vode. Možda izgleda neverovatno, ali je sasvim proverljivo. Može se reći i naučno dokazano.

NE PREKO 65 CELZIJUSA

    Još mnogo godina pre Benvenistovog rada na pamćenju vode, jedan takođe francuski naučnik, M.Viole, otkrio je da voda zagrejana preko 65 C više ne pogoduje životu. Ona postaje na neki način 'mrtva'. Potrebno je da ta voda ponovo ispari, dospe u oblake, padne u vidu kiše ili snega, prodre kroz tlo u podzemne vodotokove, dospe do nekog bunara ili izvora i tek kad bude kao ponovo 'oživljena' upotrebljena za piće ili kupanje.
    Ali, nema razloga za zabrinutost - možemo takvu vodu baciti i uzeti drugu, za koju znamo da nije grejana iznad 65 C. Viole je utvrdio i razlog 'oživljavanja' vode: to su sunčevi zraci. Pronašao je da je u destilovanoj vodi nemoguć život ma šta se u nju dodalo, sve dok se ne izloži neko vreme sunčevim zracima. U prirodi se to normalno dešava prilikom izlaganja oblaka suncu.
    Vodu koja potom pada u vidu atmosferskih taloga mi uzimamo iz podzemnih i nadzemnih vodotokova i koristimo za piće, ishranu, kupanje, navodnjavanje... Međutim, ako vodu pre upotrebe zagrejemo preko 65 C ona će ponovo biti 'umrtvljena'. Naravno, i kao takva vršiće brojne fiziološke funkcije u organizmu, ali će izgubiti hidronički kvalitet.
    Svi znamo da se voda ponekad mora prokuvati. Ovo se čini kad se voda daje bolesnicima ili maloj deci, ili kad sumnjamo u njenu bakteriološku ispravnost. To treba učiniti uvek kad je potrebno, ali prokuvavanje vode za piće i kupanje pre treba shvatiti kao izuzetak nego kao pravilo. Prema tome: topli napici koriste, ali supe i čajevi nikako ne smeju zameniti hladnu pitku vodu. Što se tiče kupanja, valja znati da tuširanje hladnom vodom veoma prija svakom čije zdravstveno stanje to dopušta. Uostalom, većina ljudi se postepeno može naviknuti na tuširanje skroz hladnom vodom.

UMIVANJE UZ VIZUELIZACIJU

    U toku dana ruke i lice treba barem tri puta umivati hladnom vodom, pri tom jasno zamišljajući da sa tom vodom iz vas otiče sve što je loše i negativno, u vidu tamni i ljigave sluzi, a u vas iz te vode ulazi zdravlje, polet, volja, dohovna i telesna snaga i sve što je dobro, u vidu nekakve čiste, lepršave i prozirne supstance, koja prodire u svaku ćeliju i spaja vas sa celim Univerzumom.
    Ako se već kupate toplom vodom, nastojte barem da ona ne bude pregrejana, već samo dovoljno mlaka. Ni razni hladni napici, svejedno da li su alkoholni ili bezalkoholni, ne mogu da zamene pitku vodu ukoliko su prošli određene tehnološke procese, naročito ako se pri tim procesima destilišu ili greju.
    Ujutro, nakon umivanja hladnom vodom po licu i rukama, popijte (a obavezno pre kafe i cigarete) čašu čiste hladne vode. Pri tom je najbolje uzeti i kašičicu meda. Najbolje je da vam jutarnje hladno umivanje i pijenje vode postane ritual, nešto što očekujete i znate da vam koristi, a nikako mrska obaveza.
    Još nešto važno: čak ni mleko, toliko važno, korisno i blagotvorno, ne može biti zamena pitkoj vodi, upravo zbog toga što je prokuvano. Majčino mleko koje uzima novorođenče, nešto je sasvim drugo. Ako imate kvalitetnu bunarsku ili izvorsku vodu - trošite je neštedimice za piće, umivanje i kupanje.

IZLOŽITE JE SUNCU

    Francuski naučnik Viole utvrdio je još jednu zanimljivost vode. Primetio je, a potom i jasno dokazao, da voda koja je stajala oko mesec dana izložena suncu ima snatno bolja svojstva u smislu uticaja na živi svet. Time se u stvari voda dodatno 'oživljava'. Ovaj postupak nazvao je dinamizacija vode. Takvu vodu svako može proizvesti ako običnu vodu ostavi da stoji izloženu suncu mesec dana. Za manje količine mogu se koristiti staklene boce ili baloni, a za veće stakleni rezervoari nalik akvarijumima. Vodu treba zaštititi od dospevanja prljavštine, a u letnjim mesecima voditi računa da se ne pregreje od sunčevih zraka. Posuda treba da bude postavljena tako da najveći deo dana bude izložena suncu, svejedno da li je sunčano ili oblačno, a noću se ne mora uklanjati.
    Nakon mesec dana voda u posudi je dinamizovana. Takva voda drastično poboljšava klijavost semena svih biljaka, veoma ubrzava razvoj i rast zalivenih biljaka i pojenih životinja, znatno povećava prinose i štiti biljke i životinje od obolenja. Na ljude koji je piju i koriste u ličnoj higijeni dinamizovana voda utiče izuzetno pozitivno čim počne da se koristi. Ono što najpre osetite kad počnete da je pijete jeste neobičan elan, životna energija i razdraganost, izvrsno raspoloženje i spremnost na one poduhvate o kojima niste ni razmišljali. Sem toga, korisnici dinamizovane vode najčešće spominju i enormno naviranje korisnih ideja, izlečenje nekih čak i hroničnih bolseti, prevladavanje depresivnih stanja i naročito poboljšanje fizičke kondicije i fizičkog opšteg izgleda.
    Benvenist je u svojim istraživanjima takođe utvrdio da voda zagrejana preko 70 C 'zaboravlja' prethodno upamćene informacije. Videli smo da je i Viole našao da voda praktično 'umire' iznad 65 C. Istina, voda ima uvek sposobnost ponovnog oživljavanja u prirodnom kruženju ili veštački (dinamizovanjem), a čak i 'umrtvljena' voda ima fiziološki značaj za žive sisteme. Međutim, živa voda je upravo od neprocenjivog značaja za organizam. Živa voda je sposobna da apsorbuje štetne informacije iz našeg tela, koje svako od nas često sam proizvodi ili prima od drugih osoba.

ZAŠTO DECA LIŽU LEDENICE

    Svakako je posebno zanimljiv i fenomen takozvane 'otopljene' vode. Ruski naučnici su davno primetili da živina radije pije tek otopljenu vodu, u kojoj još plivaju komadi leda, nego čistu vodu iz vodovoda. Neko se setio da i mala deca rado ližu ledenice i da tu sigurno nečega ima. Naučnici su sve proverili - ne samo što radije piju tek odleđenu vodu, već od nje mnogo bolje napreduju. Onda su probali i ljudi i otkrili čudo: tek odleđena voda izuzetno blagotvorno deluje i na ljudski organizam. Fenomen tek odleđene vode proveren je i temeljno proučen širom sveta. Mada niko nije uspeo precizno da ga objasni, utvrđeno je da odleđena voda čuva ova svoja neobična svojstva čak i satima posle otapanja. Svojstva otopljene vode mogu se i danima očuvati ako se voda i po odleđivanju čuva u frižideru. Inače, odmah će se izgubiti ako e zagreje preko one temperature od oko 65 C. Izgubiće se prilično čak i ako se manje zagreje. Izgleda kao da se tek odleđena voda dodatno 'oživotvoruje', kao da se njene sposobnosti prenošenja korsinih i apsorbovanje štetnih informacija značajno uvećavaju. Posebno začuđuje činjenica da čak i odrasli ljudi koji piju otopljenu vodu nekoliko dna, osećaju potrebu da je piju opet. Naravno, pri tom se ne mora piti bukvalno tek otopljena i previše hladna voda, već se slobodno može ostaviti da se na sobnoj temperaturi malo otkravi do temperature koja je prijatna za piti.

KOMBINOVANO OPLEMENJIVANJE

    Osim prethodnim fenomena obične vode, treba napomenuti i kopleksno oplemenjivanje vode. Pod tim se podrazumeva svojevrsna kombinacija prethodnih postupaka. Potrebno je uzeti čistu, hemijski i bakteriološko ispravnu pitku vodu, najbolje iz bunara ili iz izvora. Ako se sumnja u njen bakteriološki kvalitet bolje je pre svega prokuvati. Voda se sipa u čistu staklenu posudu ili boce, dobro se zatvori i izloži suncu mesec dana. U tu svrhu može se držati u prozoru, na balkonu ili drugom sličnom mestu.
    Nakon mesec dana voda se razlije u pogodne posude sa pregradama i zaledi u zamrzivaču ili u ledenoj komori frižidera, dok zimi može i napolju, ako je dovoljno hladno i na čistom mestu. Ako se raspolaže magnetnim oplemenjivačem ili uređajem za magnećenje vode, bitno je da se magnetno oplemenjivanje vode obavi pre nego što se voda ostavi da stoji na suncu, a potom i pred zamrzavanje. Komadi leda se vade i otapaju neposredno pred upotrebu, a oplemenjivanje ili magnećenje može da se izvrši i po otapanju ukoliko je otopljena voda stajala duže od tri časa.
    Kompleksno oplemenjivanje vode, dakle, predstavlja kombinaciju magnetnog oplemenjivanja, dinamizacije i otapanja vode. Takva voda može se mešati sa svežom pitkom vodom ili sa vodom za umivanje i kupanje. Za piće je dovoljno pomešati 0.3 do 0.5 decilitra kompleksno oplemenjene vode sa jednim litrom obične pitke vode. Za kupanje i umivanje dovoljno je oko jedan decilitar oplemenjene na 10 litara čiste vode.
    Rezultati koji se ubrzo osete zaista su zadivljujući! Ne treba se uzbuđivati ako ne možete da sprovedete celo kompleksno oplemenjivanje, jer na primer nemate magnetni oplemenjivač. Za početak možete izvršiti samo dinamizaciju i otapanje, a rezultati će biti takođe evidentni. Oplemenjivanju vode i njenoj primeni mora se prići sa ozbiljnošću i poverenjem, a nikako sa nevericom i nestrpljenjem. oni koji i to shvate i prihvate uspevaće od sasvim obične vode da naprave eliksir čudotvornih svojstava.

FENOMEN PODZEMNIH VODA

    Bila bi greška govoriti o čudima i misterijama vode, a ne reći ništa o fenomenu podzemnih voda. Već i sam način na koji se pružaju podzemni vodotokovi predstavlja pravo čudo i veliku tajnu. Nejasan je takođe i mehanizam sila koji ove vode goni da teku čak i protivno poznatim zakonima fizike. Poniru do velikih dubina, gde se često nalaze ogromna podzemna jezera, da bi se potom iz čista mira ispele na visoke planine i pojavile na površini kao snažni izvori.
    Ljude je oduvek mučilo pitanje kuda se prostiru, kako zbog toga što su želeli da znaju gde treba da kopaju bunare, tako i zbog toga što se znalo da nad njima ne valja provoditi duže vreme, a naročito spavati ili se odmarati. Oduvek su postojali ljudi koji su znali da otkrivaju podzemne vode, a za koje se verovalo da poseduju naročite natprirodne sposobnosti. Ti ljudi su ponekad tragali i za nalazištima raznih ruda, a kao glavni instrument, u našim krajevima uglavnom su koristili drvene rašlje - pa otud i naziv za njih, rašljari, a što bi danas se reklo radiestezisti.
    Radiestezija je takođe dugo bila ignosrisana od strane zvanične nauke i zloupotrebljavana od mnogih šarlatana i stučnjaka, ali je još poodavno izborila svoje mesto u nauci i savremenom društvu. U mnogim državama više se ne grade stambeni i poslovni objekti na zemljištu koje prethodno nisu 'pročešljali' radiestezisti. Na univerzitetima se otvaraju katedre radiestezije, a udruženja inženjera i tehničara dobijaju sekcije obrazovanih radiestezista.

HIDROSTATIČKI PARADOKS

     Jedna od najneobičnijih pojava za koju znamo jeste takozvani hidrostatički paradoks. On nije vezan samo za vodu, već i za druge tečnosti, ali time nije umanjen njegov značaj, pa ni njegova paradoksalnosti. Prihvaćen je u nauci, tehnici i svakodnevnom životu, iako se kosi ne samo sa nekim osnovnim shvatanjima materijalnog sveta, već i sa onim što nazivamo - zdrav razum! Hidrostatički paradoks sastoji se u sledećem: pritisak tečnosti na dno suda ne zavisi od oblika suda, pa prema tome ni od ukupne količine tečnosti - već jedino od visine tečnosti u sudu. Ovo je naravno, bezbroj puta eksperimentalno provereno i to zna svaki stariji osnovac.
    Sad zamislimo sledeću situaciju, koju uostalom nije teško realizovati. imamo jedan sud koji se od dna ka vrhu širi, i drugi, iste površine dna, koji se ka vrhu sužava. Oba su nalivena vodom do istog nivoa. Recimo da oba suda, kad su prazni, imaju istu masu. Pretpostavimo takođe da u širem ima tačno dva puta više tečnosti, u zapreminskom smislu. U oba je ista tečnost, na primer, voda. Ako sudove stavimo na dva tasa vage, prevagnuće širi, jer u njemu ima više vode. Ako bi, međutim, dna bila izvedena kao pokretni klipovi oslonjeni svaki na po jedan tas, a sami sudovi pomoću nekih stalaka učvršćenih za podlogu ili zid, onda bi vaga bila u ravnoteži, jer je pritisak isti na oba dna (klipa), pošto su sudovi naliveni do istog nivoa. Sve ovo nije nikakav misaoni ekspeiment, već se eksperimentalno lako potvrđuje. Eto, događaju se dve stvari koje se međusobno isključuju. I šta to uopšte pritiska na dno suda koji se sužava, kad u njemu ima, recimo, dva puta manje tečnosti? Zašto se stvari menjaju u zavisnosti od toga da li su pokretna dna ili celi sudovi, kad su mase sudova jednake i prema tome, nebitne? Mnogi misle da živimo u potpuno razjašnjenom svetu, a takvo mišljenje 'pada u vodu' već na problemu svima poznatom iz fizike za osnovnu školu.

TAJNOVITA STRUKTURA

    Danas je sasvim jasno da podzemne vode na neki način zrače, iako se to zračenje ne može 'uhvatiti0 uobičajenom mernom i senzorskom tehnikom. Postalo je najzad jasno da se priroda neće prilagođavati mogućnostima naših aparata i uređaja, a i zašto bi. Ta zračenja podzemnih voda prima živa ćelija, odnosno čitav organizam radiesteziste, a rašlje, viskovi, L-antene, dipol-antene i druge sprave, samo predstavljaju svojevrstan displej koji pokazuje pojavu i intenzitet zračenja. Što je najzanimljivije, mnogi radiestezisti sa velikom pouzdanošću otkrivaju ne samo dubinu i intenzitet podzemnih voda, već i njihov kvalitet i pitkost. Uostalom, ni to više ne čudi ako se posmatra u svetlu prethodno pomenutih fenomena vode, kao što je pamćenje i magnećenje.
    Iako je najveći deo pomenutih fenomena vode praktično dokazan i već primenjen, pa čak zaživeo i u zvaničnim naučnim krugovima, valja reći da i sama struktura vode još predstavlja veliku tajnu. Nisu uspele da je sasvim razjasne ni desetine ozbiljnih naučnih radova urađenih širom sveta. Pomenute anomalije, paradokse i fenomene vode nauka upravo i objašnjava preko njene strukture. Voda nije prosta mešavina HO molekula, već ti molekuli u njoj formiraju ogromne i veoma složene grupacije. To su takozvane asocijacije molekula, koje liče na složene prostorne mreže. Voda je, u stvari, tečni kristal. Složenošću tih asocijacija objašnjavaju se mnogi fenomeni vode, ogromna sposobnost rastvaranja drugih materija, njene anomalije i drugo. Pored toga, ove asocijacije prestavljaju i veoma složene i osetljive elektrodinamične sisteme, te ne čudi njihova sposobnost pamćenja nekadašnjeg prisustva drugih materija, uticaj magnetnih polja, pa čak i elektromagnetnih talasa ljudskog mozga. Iskreno rečeno, čuda i misterije obične vode i nisu baš toliko novi zvaničnoj nauci.
    Uskoro će verovatno magnetno oplemenjivanje i magnećenje vode, dinamizacija, otapanje i mnogo toga još, postati deo svakodnevnice od kojeg ćemo imati mnogo koristi, kao što se već odavno sasvim uobičajeno vrši mehaničko, hemijsko i bakteriološko prečišćavanje vode u vodovodnim sistemima. Sistemi za zalivanje sa velikim uređajima za magnećenje vode već danas su uobičajena stvarnost u mnogim zemljama. Ipak, voda će svakako i dalje nastaviti da nas zbunjuje, čudi, zadivljuje i - održava u životu.     Izvor: Treće Oko
Zdravlje i MedicinaZdravlje i Medicina - Ostali Tekstovi
Ponuda TemaPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu