Budućnost Potomstva

    Lulu se nalazi u krevetu od mekog kovanog gvožđa koji je obložen vencima rumenog cveća. Ona je potpuno naga, a pored nje se nalazi jedan PC računar sa 'voajerskom' kamerom.

Digitalna video kamera prenosi uživo lik zanosne plavuše na ekran njene mušterije. Korisnik može da bude udaljen stotinama i hiljadama kilometara, a svoje želje ukucava na tastaturi svog kompjutera. Tekst se pojavljuje na ekranu pored Lulinog kreveta, tako da ona može odmah da udovolji svim klijentovim željama. S tim online-ljubavi uživo zanosna Lulu dovodi mušteriju - za nekoliko eura - do neslućenih vrhunaca uživanja !? Da li će žudnja i čulnost tako izgledati u svim godinama koje dolaze?


    Onanija sa jednom rukom na tastaturi ?! Jel normalno tako? Taj oblik sajber ljubavi, govore ankete, sve neodoljivije privlači muškarce. Kompjuteri i Internet sve više služe ljubavnom zadovoljavanju mase, a danas u svetu Interneta na svaku normalnu veb stranicu dolazi pet porno sajtova. Na primer, otprilike 40 % svih odraslih u Nemačkoj, koji su se prošle godine povezali na Internet, redovno pročešljavaju odgovarajuće segmente adresara označene 'crvenom lampom'.
    Budućnost sajber ljubavi leži u 'erotici uživo sa interaktivnim mogućnostima, prostorijama za ljubavno ćaskanje i kontaktnim berzama' - tvrde stručnjaci za ovu oblast. Tokom jedne godine, elektronska varijanta voajerizma obrne u Nemačkoj preko dve milijarde eura za ljubavne ponude na mreži.
    Da li ova digitalna ljubav može u XXI veku da postane zamena za realni ljubavni odnos sa nekim ljudskim bićem koje možete da dodirnete, omirišete i okusite? Jedan od garanata uspešnosti bestelesnog sajber ljubavnog odnosa jeste očuvanje anonimnosti (tako su bar svi ubeđeni) svih učesnika i odsustvo bojazni od zloupotrebe kreditnih kartica. Veb-pornografi, naime, besplatno nude svoje programe, preko kojih čovek može anonimno da dođe do ljubavnih sajtova svih vrsta.
    Na ljubav budućnosti trebalo bi više od digitalne ljubavi da utiče razvoj reproduktivne medicine. Već za nekoliko decenija ljubavni odnos i razmnožavanje će biti međusobno odvojeni - piše engleski evolucioni biolog Robin Bejker u svojoj najnovijoj knjizi 'Buduću ljubavni odnos - budućnost našeg ljubavnog ponašanja'.
    Razmnožavanje će biti moguće nezavisno od strasti i ljubavi, a ljubavna privlačnost će igrati mnogo veću društvenu ulogu nego danas. Nagon za promiskuitetom je, biološki, duboko usađen u čoveku. Ali većina ljudi ga se lišava - prvenstveno zbog straha  od ljubavno prenosivih bolesti ili zbog straha od neželjene trudnoće. Oboje će, međutim, zahvaljujući napretku reprodukcione medicine, moći da bude stavljeno pod kontrolu.


    Već 2060. godine svaka druga beba će biti začeta u epruveti. I više od toga: mi stojimo pred dobom takozvane 'reprogenetike', to jest stapanja reprodukcione medicine i genetike. Zbog toga će uskoro ne samo svaka druga bebe biti začeta bez polnog odnosa, nego će prema željama roditelja biti i genetički 'optimizovana'. Beba po meri - je normalna pojava u nastupajućoj biotehnološkoj eri.

    Razdvajanje ljubavi i razmnožavanje ima dalekosežne posledice za ljubavnu privlačnost, porodicu i društvo. Šta se dešava kad reprodukcija bude isključena iz intimnog odnosa muškarca i žene? U svojoj knjizi 'Osam sfera budućnosti', nemački istraživač Matijas Horks nabraja neke praktičnosti koje su već danas, pre svega u SAD, široko rasprostranjene: - tamo se sve veći broj dece začinje u epruveti. Troškovi jednog invitro oplođavanja su 10.000 dolara. Za dodatnih 1.000 dolara čovek može da dobije dete uz pomoć nekog davaoca sperme, a ako vam je potrebna još i tuđa jajna ćelija, troškovi se penju na 15.000 dolara.
    Kao dopuna ovim metodama uskoro će na raspolaganju stajati jedna potpuno nova garnitura reprodukcionih mogućnosti: - žene će imati mogućnosti da njihove jajne čelije budu zaleđene u fazi najviše i najsigurnije plodnosti - što će im omogućiti da sačuvaju svoju reproduktivnu sposobnost do svojih poznih godina.
   I muškarci i žene moći će genetski materijal potreban za sopstvenu reprodukciju da kupuju slobodno na tržištu ili da ga poruče preko Interneta. Stotine banaka sperme već danas nude semenski materijal - klasifikovan prema izgledu, telesnoj građi, obrazovanju i inteligenciji davaoca. Stotine banaka jajnih ćelija cvetaju danas u SAD, Belgiji, Holandiji, Engleskoj, Italiji i još nekim zemljama. Sportski asovi, nobelovci, čuveni modli, slavni pevači i glumci moći će da se razmnožavaju kao nekadašnje paše i kneževi, prodajući svoj genetski materijal onima koji najviše plate za to.
    Plodnost i razmnožavanje će postati potpuno nezavisni od oblika porodičnog života. Muškarci će moći sa muškarcima, a žene sa ženama da - transferom gena da dobiju dete. Kad neki homoseksualni par bude poželeo da ima decu, ćelijska jezgra partnera biće ušpricana u jednu žensku jajnu ćeliju oslobođenu od jezgra - i takav u epruveti nastali fetus moći će da raste i razvija se ili u iznajmljenoj majci-porodilji, ili u veštačkoj materici. Čak će i pokojnici moći da se razmožavaju: semenom iz mošnica mrtvaca moći će da bude oplođena neka iznajmljena porodilja.

    Neudate žene ili neplodni parovi moći će da usvoje duboko zaleđene embrione. Preko 150.000 embriona  već je uskladišteno širom sveta u rashladne kontejnere klinika za plodnost. Oni potiču od parova koji nisu mogli da na prirodan način dobiju decu pa su se zato odlučili za veštačko oplođenje - pri čemu je, po pravilu oplođeno i za embrione uzgajano znatno više jajnih ćelija nego što je za jednu trudnoću bilo potrebno.


    Mnoge od ovih naizgled utopijskih mogućnosti već danas je stvarnost. Tako je 1994. godine u Italiji jedna 63-godišnja žena rodila dete. Preko 35.000 'beba iz retorte' rađa se godišnje širom sveta. U Los Anđelesu je 2000. godine prvi put jedna žena donela na svet bebu koja je bila začeta spermom mrtvog muškarca. Taj čovek je umro 1997. godine, a njegova žena je zatražila od stručnjaka da mu uzmu spermu i mesecima je drže duboko zamrznutu, pre nego što je odlučila da bude veštački oplođena.
    U Americi već postoje agenture koje su se specijalizovale za adapciju - usvojenje dubokozamrznutog reproduktivnog materijala. Za 5.000 dolara one obezbeđuju embrione koji će biti implantirani u matericu pomajke. Najmanje 58 tih 'usvojenih beba' već je rođeno tokom 1996. u SAD. U mnogim drugim zemljama usvajanje embriona je zabranjeno, ali je samo pitanje dokle.
    U laboratorijama Tokijskog univerziteta po prvi put je 1992. godine jedna koza uzgajena u gumenoj materici. Odgovorni ginekolog Jošinori Kuvabara smatra da je primena tog eksperimenta moguća i sa ljudima. Potrajaće još tridesetak godina pre nego što ženino telo postane suvišno za održavanje i rađanje beba. Kako je izjavio šef jedne klinike za oplođavanje u FIladelfiji: 'Veštačka posteljica uopšte nije izvan naših mogućnosti'.
    Ta nova genetička i reprodukciono-medicinska realnost izmeniće porodicu, a posledica će biti raznovrsnost uzajamnih odnosa partnera i novi oblik ljubavi: - Zašto da čovek ne zasnuje porodicu s nekom osobom koju od srca voli, ali ne nalazi da je ona erotski privlačna? Zašto ne upražnjavati istovremeno ljubav sa poželjnom osobom, a sa davaocem semena dobiti dete i tako - uz saglasnost porodičnih partnera - porodicu obogatiti 'stranim' genetskim materijalom. Zašto ne ustupiti za novac nekom 'strancu' svoj sopstveni genetski materijal? I zašto da u budućnosti roditelji između hiljada prenatalnih genetskih testova ne 'selekcioniraju' decu prema idealno genotipu?
    U scenariju budućnosti tako će nastajati 'sposobniji i normalniji' ljudi - već i zbog toga što će postojati samo 'željena' deca. Kad muškarci i žene budu uskladištavali u depoima svoju spermu i jajne ćelije, rasplođavanje će samim time biti osigurano - pripadnici oba pola moći će tako da se podvrgnu sterilizaciji, željena deca će dolaziti iz epruvete, i svako će moći da se oda čistom čulnom uživanju bez ikakvog straha od neželjene trudnoće.

    Žene će zahvaljujući tome u budućnosti moći da 'priušte' sebi najmanje tri muškarca. Muškarac za harmoničan zajednički život ne mora obavezno da bude i najbolji ljubavnik - ovoga će žena potražiti izvan kućne zajednice. A ako nijedan od dvojice muškaraca nije optimalan davalac gena za željeno dete, onda će žena za začinjanje deteta izabrati nekog davaoca semena na reproduktivnom tržištu.
    Pri ovome se polazi od stava da će procenat muškaraca za čijim će genetski 'optimalnim' semenskim ćelijama vladati najveća potražnja - postajati sve suženiji. Sve će manji broj muškaraca kao davalaca semena začinjati sve veći broj dece. I sve će veći broj žena moći da bira idealnog genetskog partnera za začeće svog 'deteta po meri'.
    Čežnja za nežnošću i ljubavlju neće pri tome postati skučenija - naprotiv: Mi smo biološki programirani da se upuštamo u partnerstva u kojima naša potreba za nežnošću može da se iživi, ali to nema više nikakve veze sa decom.


■ Neplodni parovi mogu da usvoje duboko zamrznute embrione. Američke agencije čine tu uslugu po ceni od 5.000 dolara. Embrioni se zatim implantiraju u matericu pomajke.
■ Homoseksualni parovi mogu već danas da ostvare svoju želju za porodom ako pronađu neku darodavku jajašca. Iz ćelije najpre se vadi njeno jedro, a potom puni jedrima iz telesnih ćelija oba partnera. Transferom embriona beba zatim može da se razvija u telu neke iznajmljene majke.
■ Iznajmljena majka pristaje da uz određenu naknadu donese na svet veštački začeto dete nekog heteroseksualnog ili homoseksualnog para. SAD doživljavaju pravi bum za iznajmljivanje takvih majki - honorar po detetu iznosi od 16.000 do 20.000 dolara.
    Muškarci i žene će moći slobodnije da iskaljuju svoja osećanja i zato će sve više uživati u ljubavi sa partnerima koje će sve češće menjati. Procenjuje se na oko 40 različitih ljubavnih partnera u životu, naspram 15 današnjih. A zahvaljujući tome što će ubuduće opasnost neželjene trudnoće biti eliminisana, samim time neće postojati nikakvi razlozi za sklapanje braka. Trend samačkog odgajanja i podizanja dece će se ubrzati: već oko 2030. godine samohrani roditelji će predstavljati većinu.
    U blagodetima reprogenetike moći će, doduše, da uživaju samo oni koji će imati dovoljno novca. Molekularni biolog Li Silver sa Prinston univerziteta u svojoj knjizi 'Klonirani raj' predviđa razdvajanje čovečanstva na dve grupe: s jedne strane grupe 'bogate genima', koji se mogu razmnožavati optimizujući nasledno dobro svog potomstva, a sa druge strane grupa 'prirodi prepuštenih', koji se razmnožavaju na staromodan način.
    Ljubavni odnos će se, bar za 'genima bogate' , razviti u jednu avanturu čistog čulnog uživanja - dok će začeće postati proračunati čin razuma i debljine novčanika. Polazi se od toga da če već 2020. godine test očinstva za sve novorođene postati pravilo - sa ciljem da se stvori 'gen-legitimacija' za svakog novog građanina Zemlje. Parovi će tada pomoću svojih legitimacija moći uporediti da li - bar što se tiče zajedničke dece - odgovaraju jedno drugom, ili ne.
     Čovek će u budućnosti posetiti neki reprodukcioni restoran - otprilike onako kako danas odlazi u Internet kafe. Tamo će pomoću neke vrste 'jelovnika' moći doneti odluku na koji način želi da dobije decu. Zatim će preko Interneta uslediti prvi korak ka neljubavnom činu začeća. Čovek se kompjuterski uključi u banke podataka i potraži semenski materijal nekog genetski poželjnog partnera.
    Da li naličje te vizije jednog novog sveta bezgranične privlačnosti i neljubavnog oplođavanja bez ljubavi i braka predstavlja slom našeg tradicionalnog morala? Etičke, socijalne i pravne konsekvence nove repro-genetike do sada nipošto nisu istražene. Šta to beše radost roditeljstva?
    Neki istraživači smatraju da će ljubavna revolucija budućnosti ne samo ojačati položaj žena, nego da će biti od koristi i muškarcima. Prinuda da se partnerstvo, doživotna ljubavna privlačnost i roditeljstvo stalno održavaju u jednoj socijalnoj jedinici - taj veliki idealizam sadašnjosti će iščeznuti. Ali, to bi moglo porodicu samo da rastereti, a ne da je razori.
    Međutim, drugi istraživači sa znatno manje optimizma gledaju na čitavu stvar i napominju da je raspadanje naših vrednosti već u punom toku, a mi još nismo dovoljno pošteni da to priznamo.