vrh
Meni


Budućnost Koja Je Već Počela

   Dejv Evans je glavni futurista, ali i praktičar u inovacijama, u svetski poznatoj kompaniji Cisko u kojoj ima "veteranski" staž od 21 godine. Primio je mnoge nagrade i priznanja, uključujući i nagradu za „Neotkrivenog heroja” (dvaput), za tehnološke inovacije i organizovanje timova. Oni koji prate njegov rad kažu da "ima budućnost u malom prstu" i da je jedna od retko kompetentnih osoba da sagleda u kom će se pravcu razvijati tehnologija u narednim godinama.


           Oni koji prate njegov rad kažu da ima budućnost u malom prstu i da je jedna od retko kompetentnih osoba da sagleda u kom će se pravcu razvijati tehnologija u narednim godinama. I, još više, kako će se to odraziti na naše živote.
    Dejv Evans je detaljno predstavio deset glavnih tehnoloških trendova koji će promeniti svet u narednoj deceniji. Bila je to dragocena prilika da saznamo nešto više o više o fenomenima kao što su komuniciranje između mašina, 3D štampanje organa, novi izvori energije, ili 'Internet stvari' - zahvaljujući kojima će i predmeti poput termometra, automobila ili prekidača za svetlo imati svoje IP adrese i biti povezani na Internet.
    Kao prvi, Evans je definisao upravo trend 'Internet stvari', zahvaljujući kome će čovečanstvo, uz sposobnost da detektuje, sakupi, prenese i analizira ogromnu količinu podataka, imati informacije potrebne ne samo da preživi, već i da prosperira u svetu koji se brzo menja. Na primer, holandska kompanija 'Spakred' stavlja implante u uši domaćih životinja kako bi nadgledali zdravlje krava i pratili njihovo kretanje, i tako obezbedili više zdravijeg mesa koje ljudi konzumiraju.

REŠENJA ZA ENERGETSKU DILEMU

    Jedan od sledećih trendova nazvan je 'Zemlja je ravna... kao i tvoja tehnologija'. Poenta je u tome da će, kako se brzina, bogatstvo i domet komunikacije uvećavaju, i ljudi moći da evoluiraju i napreduju brže. Kao 'snagu snage' Evans je definisao trend ogromnih gradova - usled rasta populacije i urbanizacije, svakog meseca u toku sledeće dve dekade gradiće se grad sa milion stanovnika!
- Potražnja koju kreiraju ovi i mnogi drugi trendovi stvara neviđeni pritisak na ograničene izvore fosilnih goriva. Dobra vest je da postoje rešenja za energetsku dilemu. Samo solarna energija može zadovoljiti naše potrebe za energijom. Zapravo, kao odgovor na današnju globalnu potražnju za energijom može se postaviti 25 solarnih superstanica, od kojih svaka obuhvata površinu od oko 93 kvadratna kilometra. Uporedite ovo sa 170.000 kvadratnih kilometara šumskih površina koje svake godine bivaju uništene. Izgradnja solarne farme može se završiti za samo tri godine.
    Skorašnji tehnološki napredak koji čini solarnu energiju izvodljivijim rešenjem jeste 'štampanje' na solarnim ćelijama. U junu 2011. istraživači sa Državnog univerziteta u Oregonu izjavili su da su razvili novu metodu proizvodnje solarnih ćelija uz pomoć inkdžet štampača!
    'O tebi se radi' - sledeći je na listi trendova koji će obeležiti deceniju pred nama. Oduvek smo se prilagođavali tehnologiji. U budućnosti, tehnologija će se prilagođavati nama.
- Krajnju integraciju mogu predstavljati interfejsi sa mašinskim mozgovima koji će omogućiti ljudima sa povredama kičmenog stuba da žive normalnim životima - pojasnio je Evans.

ORGANI NA 3D PRINTERU

    Sledeća dimenzija? 3D štampanje ili 'aditivna proizvodnja' je proces spajanja materijala koji će sačinjavati predmete od 3D podataka, obično sloj po sloj. U ne tako dalekoj budućnosti moći ćemo da štampamo ljudske organe. U martu 2011. dr Entoni Atala iz Vejk Forest instituta za regenerativnu medicinu na TED konferenciji ištampao je - kalup za bubreg. I dok je ovo samo 'potvrda principa', mnogi veruju da je samo pitanje vremena kada će biti moguće štampanje živog tkiva. Veštački krvni sudovi proizvedeni, ili bolje rečeno 'odštampani' na 3D printeru, uskoro će moći da se koriste prilikom presađivanja organa.
    Dosad je glavnu prepreku u razvoju tkivnog inženjeringa predstavljalo snabdevanje veštačkog tkiva nutrijentima putem kapilarnih sudova. Tim naučnika sa Fraunhofer Instituta u Nemačkoj rešio je taj problem uz pomoć 3D printera i tehnike koja se zove 'multifoton polimerizacija'.

    Nova tehnologija trodimenzionalnog elektronskog štampanja donosi sa sobom, očigledno, još neslućene mogućnosti. Ukratko, budući da će se odštampati moći gotovo sve onda, barem načelno, svaki željeni predmet - bio to rezervni deo za automobil, novi čajnik ili komplet tanjira za večeru s prijateljima, do veštačkih ljudskih organa i zglobova - može biti napravljen tačno po želji budućeg korisnika. U nastojanju da se što većem broju pacijenata omogući presađivanje neophodnog organa, istraživači širom sveta koji se bave tkivnim inženjeringom rade na proizvodnji veštačkog tkiva, pa čak i celih organa u laboratorijskim uslovima.
    Najveći problem danas je veličina novih mašina (ne možete baš odštampati bicikl na pisaćem stolu) i njihova cena koja ih još čini ozbiljnom poslovnom investicijom. Ali setite se koliko je trebalo dati za običan laserski štampač pre dvadesetak godina i - budućnost se odjednom čini drugačijom.

KREIRANJE VEŠTAČKIH BIĆA

    Tehnološki napredak omogućava kreiranje veštačkih bića. Animirani karakteri već mogu da prepoznaju govor, pretvore tekst u govor i imaju znanje o prethodnim susretima. Do 2020. roboti će biti fizički superiorniji od ljudi. Do 2025. populacija robota će prevazići broj ljudi u razvijenom svetu. Do 2032. roboti će biti mentalno superiorniji od ljudi. I do 2035. roboti će potpuno zameniti ljude na radnom mestu. Poenta? Možda je sagledava upravo deseti trend, nazvan 'Ti... ali, bolji ti'.
- Prešli smo prag otkrića, i postali smo gospodari sopstvene sudbine. Mi smo, suštinski, zbir naših atoma, i ubrzano dobijamo kontrolu nad njima. Prema Stivenu Hokingu, 'ljudi ulaze u fazu sopstveno dizajnirane evolucije'.
    U prilog verodostojnosti ove izjave, Evans podseća na neke skorašnje događaje: španski naučnici su pronašli supstancu za fotografsko pamćenje, italijanski i švedski naučnici razvili su prvu veštačku šaku koja može da oseća, implanti retine vraćaju vid slepim pacijentima, naučnici sa Univerzitetskog medicinskog centra Ruš u Čikagu pronalaze moguć lek protiv raka kože, Kardio institut iz Teksasa razvija 'okrećuće' srce koje nema puls, sa kojim nema začepljenja arterija i nema otkazivanja istog. Epilog priče?
- Ovi trendovi nas podsećaju da je svet jedno fantastično mesto. Uvek moramo da postavljamo pitanje - da li smo spremni?
    Bez obzira na odgovor svakog od nas ponaosob, budućnost je već tu. Sa svim svojim dobrim, i - da se ne lažemo - lošim stranama...

BORBA ZA PREVLAST

- Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka fizičari su napravili atomsku bombu, odveli nas na Mesec, izumeli mikroprocesor i dali nam revoluciju u oblasti informacija. Sada prelazimo na biologiju i budućnost će pripadati ljudima koji proučavaju žive sisteme i pokušavaju da stvore nove, uz pomoć nanotehnologije. A to će nam omogućiti neverovatne stvari. Neće to biti samo invazija inteligentnih naprava, već ćemo se mi sjediniti s tom tehnologijom. U zubnim pastama nalaziće se nanoboti koji će odstranjivati zubni plankt.
    Ubacivaćemo inteligentne sprave u svoje telo i mozak kako bismo živeli duže i zdravije, baš kao i što ćemo štampati ljudska tkiva i organe - uveren je futurolog Pol Safo, profesor na Univerzitetu Stanford u Kaliforniji, koji već više od dve decenije prati tehnološke promene.
Činjenica je, međutim, i da mnogi naučnici upozoravaju da će vrtoglavi razvoj nauke i nove, snažne tehnologije, sve više uticati na društvo, ekonomiju, politiku, pa i ljudski identitet.
- Ljudi, recimo, potcenjuju dugoročni uticaj robotike na društvo - upozorava Rod Bruks, osnivač kompanije 'Aj robot' i direktor MIT-ove Laboratorije za kompjuterske nauke i veštačku inteligenciju. - Roboti su sve bliži ljudima. Postaju sve pametniji i sposobniji i sve više liče na ljude. Mi moramo da saznamo kakvu interakciju oni imaju. Društvo mora odlučiti da li je spremo da prihvati veze između ljudi i robota pre nego što postanu toliko sofisticirani da počnu da traže svoja prava, a onda verovatno i prevlast. I Pol Safo kaže kako je interesantno pitanje šta će se desiti kada napravimo zaista potpuno inteligentne robote.
- Ako budemo imali sreće, ponašaće se prema nama kao prema kućnim ljubimcima. Ako ne budemo, gledaće nas kao na hranu - tvrdi Safo.
    Izvor: Treće Oko


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane