vrh
Meni


Budućnost Čovečanstva Do 2045.

   Kako, Šta, Ko...?     Čovječanstvo će u bliskoj budućnosti doživjeti razvoj tehnologije, ali to će izazvati velike socijalne nemire, procenjuje britansko ministarstvo odbrane u izvještaju 'Globalni strateški trendovi do 2045.' Britansko Ministarstvo odbrane nedavno je objavilo 'Globalne strateške trendove do 2045.'


    Reč je o petom izdanju koji izrađuje britanski DCDC (Centar za razvoj, koncepte i doktrine), a koji na vrlo zanimljiv način opisuje ljudsku budućnost, kako bi britanskoj politici poslužilo kao pomoć pri izradi za sigurnosnih i obrambenih strategija.
    U najnovijem izdanju Globalnih strateških trendova Britanci predviđaju ko će biti najjača sila sveta 2045. godine, koje bolesti i nepogode će 'kositi' čovečanstvo, zašto će razvoj tehnologije dovesti do socijalnih nemira, kakvu će ulogu u društvu imati religija… Tu su i pomalo sumorna predviđanja koja se tiču onog o čemu mnogi 'teoretičari zavera' pričaju – kontrole uma, emocija i privatnosti, ali i o vojnicima-robotima. Takođe, opisano je i moguće stanje na pojedinim kontinentima i svetskim regijama. Otkrivaju i kakve će posledice to imati za sigurnosne i obrambene sektore zemalja sveta te koja su moguća buduća žarišta sukoba.

DEMOGRAFIJA -  Do 2045. godine na Zemlji bi trebalo biti 10,4 milijardi stanovnika, zahvaljujući dužem očekivanom životnom veku, smanjenoj dečjoj smrtnosti i velikom natalitetu zemalja u razvoju. Japan i neki delovi Evrope doživeće pad broja stanovnika. Povećan broj stanovnika i rapidna urbanizacija mogli bi naškoditi stabilnosti zemalja u razvoju.

URBANIZACIJA - Do 2045. godine 70% stanovnika moglo bi živeti u gradovima. Urbanizacija i posledice klimatskih promena mogli bi pojačati humanitarne krize, posebno jer će većina urbanih područja biti na ili blizu obale što znači da će biti osetljivije na poplave.

RESURSI - Do 2045. će se povećati potrebe za resursima, zbog povećanja broja stanovnika. Povećaće se potreba za hranom, a neke zemlje smanjiće svoju agrikulturalnu produktivnost. Doći će do velikih nestašica vode. Ugljen i hidrokarbonati će ostati najvažniji izvori energije, iako će i obnovljivi izvori pojačati svoj udeo.

OKOLINA - Povećanje nivoa mora povećaće rizik od poplava, posebno u područjima koja često pogađaju tropske ciklone. Povećaće se suše i talasi vrućine, kako u intenzitetu, tako i u trajanju i frekventnosti. Neke od ovih prirodnih katastrofa, zbog međuzavisnosti izazvane globalizacijom, imaće posledice daleko od mesta na kojem se dogode.

ZDRAVLJE - Napredak tehnologije mogao bi dovesti do značajnog napretka medicine i zdravstva pa bi tako, veruju Britanci, mogli razviti lekove protiv nekih vrsta raka. Razvijaće se veštački organi i protetički udovi kontrolisani umom. No, problem će biti povećanje fizičke neaktivnosti i nezdrava prehrana, što bi moglo dovesti do epidemije gojaznosti.
TRANSPORT - Do 2045. mogao bi biti raširen transport bez vozača. Napredak u supersoničnim letovima mogao bi dovesti do komercijalizacije suborbitalnih svemirskih letova.

INFORMACIJE - Ovde je najavljena revolucija. Način na koji prikupljamo, spremamo i analiziramo informacije mogao bi nam dati mogućnost predviđanja širokog spektra fenomena, od predviđanja mesta na kojima će se dogoditi kriminal, do efekta klimatskih promena. Kako se sve više svakodnevnih uređaja povezuje na Internet, sakupljaće se sve više informacija o našem životu i okolini, što će otežati privatnost.

AUTOMATIZACIJA POSLOVA - Roboti i mašine bez ljudskih operatera do 2045. će biti uobičajene, poput današnjih kompjutera. Zameniće ljude na radnim mestima, što bi moglo dovesti do masovne nezaposlenosti i socijalnih nemira. Kada roboti budu sposobni za izražavanje emocija i komplikovaniju interakciju, zakomplikovaće se odnos između mašina i ljudi. Roboti će promeniti i način na koji se ratuje; Britanci veruju da bi neke zemlje mogle robotima zameniti vojnike, mornare i pilote. Ovdje rade tipično zapadnjačko predviđanje, a to je da će u zapadnim zemljama na pozicijama odlučivanja ostati ljudi, zbog 'etičkih razloga', dok 'drugi možda neće biti toliko voljni učiniti kompromis između brzine i odgovornosti'.

KORUPCIJA I NOVAC - Ako se problem korupcije ne sredi, do 2045. će pojačati globalnu nejednakost i konflikte. Tehnologija bi mogla pomoći u borbi protiv korupcije. Moguće je širenje alternativnih valuta, iako će nacionalne valute ostati dominantne. Alternativne valute mogli bi koristiti kriminalci. Jedinstvena svetska valuta je malo verovatna, dok bi američki dolar trebao ostati najvažniji. Kina će verojatno dopustiti veću financijsku liberalizaciju, što će dovesti do verovatnog prestizanja američkog GDP-a.

NACIONALNI IDENTITET I DRŽAVA - Država će i 2045. imati dominantnu ulogu. Individualci bi se mogli manje identifikovati prema nacionalnosti zbog rastućih migracija i jačih veza sa virtualnim zajednicama. Neke države mogle bi izgubiti monopol nad vlastitom sigurnošću te zapošljavati privatne kompanije za taj sektor. Ličnu privatnost biće vrlo teško postići. Religija će ostati važan deo identiteta. Tehnološki napredak mogao bi transformisati ljudski identitet poboljšavajući senzorsku percepciju, fizičke predispozicije ili čak kontrolu emocija, poput straha.

ODBRANA - TROŠKOVI I SPOSOBNOST - Kinezi će do 2045. dostići SAD u troškovima za obranu, zahvaljujući svojoj rastućoj ekonomskoj snazi. Ove dve velesile trošiće mnogo više od drugih zemalja, možda i do polovine ukupnih svetskih troškova za odbranu. Za odbranu će mnogo više trošiti i Indija, a povećaće se i ruski budžet, iako ne toliko dramatično. Evropske zemlje neće povećati svoje obrambene budžete, osim u slučaju neke velike pritnje. Napredak u tehnologiji mogao bi dovesti do povećane efektivnosti nesmrtonosnog oružja i povećati preciznost oružja. To bi trebalo promeniti narav sukoba.

SEVERNA AMERIKA - Do 2045. godine klimatske promene bi mogle dovesti do povećanog broja suša i poplava. Ekonomija bi ipak trebala ići u pozitivnom smeru zahvaljujući novim energetskim rezervama. Regija bi trebala ostati stabilnom i politički uticajnom. Odnos između SAD-a i Indije mogao bi biti snažniji, ali i odnos Amerikanaca i Kineza, barem na području trgovine. No, neke druge stvari mogle bi ih razdvajati i pojačavati tenzije između ove dve države.

LATINSKA AMERIKA - Brazil i Meksiko biće među najvećim svetskim ekonomijama. Neke zemlje imaće snažnu vojnu industriju. Očekuje se da će regija ostati stabilnom, ali i da će se nastaviti proizvodnja i globalna distribucija narkotika.

EVROPA - Evropsko jedinstveno tržište i euro trebali bi opstati do 2045. EU bi se mogla širiti, ali ne na sve zemlje koje žele ući. Izazov bi mogla predstavljati sigurnost. Rusija će ostati velesila i sačuvati mogućnost za regionalne intervencije. Europa i Kina mogle bi postati partneri u rešavanju budućih kriza.

BLISKI ISTOK I SEVERNA AFRIKA - Ovo područje verovatno će ostati nestabilno.

SUBSAHARSKA AFRIKA - Velike ekonomske razlike će ostati, ali regionalna ekonomija mogla bi rapidno rasti, no zavisno od države do države. Ovde se očekuje najveći rast broja stanovnika, koji će se u nekim zemljama u idućih 30 godina udvostručiti. Do tada bi većina ljudi trebala imati pristup internetu. Klimatske promene mogle bi imati velik uticaj na ovu regiju, s posebno teškim posledicama za agrikulture. Opasnost prenosivih bolesti poput AIDS-a i malarije ostaće velika, a pridružiće im se dijabetes i rak.

CENTRALNA AZIJA - ‘Stanske’ zemlje (Kazahstan, Kirigistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan) i dalje će biti podložne etničkim konfliktima, naglim političkim promenama, ekonomskim šokovima, nestašicama hrane i prirodnim katastrofama.

JUŽNA I ISTOČNA AZIJA I OKEANIJA - Dominirat će Kina i Indija, a treću ekonomiju po snazi imaće Japan. U ovoj regiji do 2045. će živeti polovica svetskog stanovništva.

POLARNA PODRUČJA - Kako led na Arktiku i Antarktiku nestaje, mnoga područja, koja su dosad bila nedostupna, mogla bi postati otvorena komercijalnoj eksploataciji, posebice nafte i plina. Moguće je da će neke zemlje želeti pokazati ‘mišiće’ na Arktiku ako procene da su im interesi ugroženi.

SVEMIR - Do 2045. ćemo se više oslanjati na svemirsku tehnologiju, posebno u komercijalnim i vojnim sektorima. Svemir bi mogao postati dostupniji kompanijama, organizovanom kriminalu, privatnicima, državama…

    Sve ovo dovodi do ključnih obrambenih i sigurnosnih implikacija, kako ih vide Britanci. Među njima se ističe predviđanje da će SAD ostati najjača velesila sveta, iako će ih Kina sustići u veličini obrambenog budžeta. Kao buduća žarišta sukoba spominju se Južno i Istočno Kinesko more, Korejsko poluostrvo, Kašmir, ali i Arktik. Predviđa se da će se povećati broj ljudi sa ugrađenim senzorima i kompjuterskim uređajima te da će kontrola uma biti sofisticiranija.

Evo i svih implikacija:

  tehnološki napredak omogućiće dijasporama da ostanu blisko povezane sa matičnim zemljama; to bi moglo dovesti do prenošenja problema iz matičnih zemalja u zemlje življenja i obratno
veći broj žena mogao bi biti u prvim redovima ratova širom sveta
ljubavno nasilje i dalje će biti obeležje konflikta i državnog nasilja
gradovi u velikim ekonomskim problemima, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju, mogli bi predstavljati velike sigurnosne izazove, posebno zbog veće urbanizacije
urbanizacija, koja koncentriše populacije, ih čini osetljivijima na prirodne katastrofe ili namerne činove nasilja
veća upotreba nuklearne energije povećava mogućnost da radioaktivni materijali padnu u krive ruke
vremenske katastrofe verovatno će se značajno povećati te uzeti veći broj ljudskih života; iako, trebali bi se ojačati i sistemi ranog upozorenja
vojska i sigurnosne snage mogle bi češće pomagati u humanitarnim katastrofama
veće oslanjanje na automatizirane tehnologije mogle bi olakšati cyber napade na transportne sisteme
kriminalci i teroristi mogli bi imati jači uticaj na naše svakodnevne živote zbog veće isprepletenosti informacija i komunikacijskih mreža
nivo nadzora mogao bi biti povećan; ‘nevidljiva’ vozila lakše će se otkrivati te se, posljedično, teže odrađivati tajne akcije, posebno u urbanim područjima
sistemi kojima ne upravlja čovek mogli bi imati veću ulogu u ratu, menjajući mu narav; cena takvih sistema će se smanjivati, a kriminalci i teroristi će lakše dolaziti do njih
širenje alternativnih valuta moglo bi kriminalcima olakšati nezakonito sticanje novca, a državi teži nadzor nad njim
države će verovatno teže delovati jedinstveno, što bi moglo smanjiti mogućnosti konflikta; ojačaće uticaj nedržavnih organizacija i privatnog sektora, posebno u sigurnosnom sektoru
povećaće se broj ljudi sa ugrađenim senzorima i kompjuterskim uređajima; uređaji koji kontrolišu um će biti sofisticiraniji, a komunikacija dvaju mozgova omogućena
SAD i Kina imat će slične obrambene budžete
vojske ne bi trebale biti veće nego danas
SAD će ostati najmoćnija zemlja sveta
NATO će ostati ključan igrač za Severnoamerikance, ali Evropljani bi mogli snositi više troškova
međunarodne terorističke pretnje ostaće snažne na Bliskom Istoku i Severnoj Africi (ovde se treba prisetiti da su Amerikanci i Britanci u Iraku 2003. intervenisali na temelju lažnih podataka o navodnom postojanju oružja masovnog uništenja)
u Subsaharskoj Africi moglo bi doći do većih tenzija i konflikata
kineska vojna snaga do tada bi mogla biti otprilike kao američka, a u nekim područjima i jača; indijska će biti jača, ali verovatno ne toliko
Istočno i Južno Kinesko more mogli bi biti žarišne tačke novih konfrontacija između Kine, SAD-a i njihovih saveznika; takođe i Kašmir, Korejsko poluostrvo te granica između Kine i Indije
komercijalna ekspanzija u Arktičkom okeanu tražiće snažniju obranu suvereniteta zemalja koje polažu pravo na Arktik
povećano oslanjanje na svemirske tehnologije mogle bi značiti veće posledice za distribuciju električne energije, komunikacije, navigaciju, logistiku i slično, u slučaju velikih smetnji na satelitima.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT  NAJBOLJA WEB SKOLA
Povratak Na Vrh Strane