vrh
Meni


Borba Protiv Zla Magije

     Štetnije Za Magove Nego Za Dušu Žrtve. Razmišljajući o magiji stičemo utisak da nigde u svetu, osim u nekim južnoameričkim državama gde je kult magije izuzetno jak, magija nije uzela toliko maha kao na ovim balkanskim prostorima. To je ne samo strašan greh, već i ozbiljna prepreka u duhovnoj evoluciji, kako pojedinaca tako i celih naroda.

 
      
    Niko nema pravo da menja bilo čiju sudbinu! Svako od nas je rođen da bi naučio lekciju koja mu je određena u ovom životu, nadajući se da će ukoliko u tome uspe, u sledećem životu biti bar za koji stepen više.
    Kroz naše životno iskustvo sa roditeljima, supružnicima, decom, prijateljima i neprijateljima, sa kolegama na poslu, mi savlađujemo svoje karmičke lekcije, to jest 'žanjemo' ono što smo 'posejali' u prošlosti, a i u sadašnjosti. Ko je dao pravo onome ko je na neki način ušao u tajne crne magije da manja ljudsku sudbinu? Da prouzrokuje bolesti, stradanja, nesreće i smrt... Da dovodi do bolnih razdvajanja ili obrnuto, da sjedinjuje dvoje kojima je sudbina odredila sasvim druge puteve, dovodeći ih tako u stalnu protivrečnost sa samima sobom i sa bližnjima. Razmišljaju li oni koji magijski utiču na druge, kao i oni koji to od magova naručuju, da će to teško karmički platiti - jer njih niko nije ovlastio da menjaju Božji plan o ljudima.
    U svest svakog duhovno zrelog čoveka zauvek je utisnuto pravilo: 'Ne čini drugome što ne želiš sebi', kao i da: 'Niko ni na koji način nema pravo da menja sudbinu bilo kog čoveka'.
    Sudbina svakog od nas unapred je programirana škola koju smo sami izabrali da bismo prošli kroz određena iskustva, i mešanje u nju ozbiljno je narušavanje osnovnih kosmičkih pravila. Svi oni koji ih ne poštuju i krše, ili treba da znaju da se život nastavlja i posle zemaljske smrti, i da svako smišljeno i izvršeno delo ima svoju posledicu, i da se za svaki zlonameran postupak plaća neretko i duplom cenom.

RAZGOVORI SA DUŠOM DOKTORA EVGENIJA


    Bugarska autorka Liana Antonova u svojim knjigama: 'Susreti sa onostranim', 'Prozor prema kosmosu', 'Nemoj da umreš u neznanju' i drugima, piše o svojim kontaktima sa onostranim svetom duša. U knjizi 'Nemoj da umreš u neznanju', navodi svoje razgovore - preko sofijskog medijuma Lea - sa dušom lekara Evgenija, koji je insistirao da se u knjizi odvoji malo prostora i za temu - magija.
    Autorka piše: 'Nadala sam se da će mi Evgenije kao veliki stručnjak i lekar, održati neka predavanja o magiji sa meni nepoznatim detaljima, čime bih obogatila i svoje i znanje drugih. Očekivanja su mi bila opravdana, ali posle njegovih detaljnih objašnjenja, shvatila sam da ni u kom slučaju ne smem da to objavim u celosti - sa načinima, pomoćnim sredstvima i svim neverovatnim užasima koje su smislili pakleni mozgovi za praktikovanje crne magije, jer bi ih odmah mogli u praksi primeniti duhovno nerazvijeni i ljudi sa niskim vibracijama da bi nekome pričinili nesreću. A moram da kažem i to da čovek nevešt magijskoj praksi strada odmah ili veoma brzo od svoje sopstvene magije koja se reflektuje na njega. Zbog toga novine i časopisi koji objavljuju materijale o crnoj i beloj magiji, nose veliku odgovornost. Njihova funkcija bi trebalo da bude prosvetiteljska, oni treba da stimulišu duhovnost, a ne da u borbi za opstanak traže senzacionalne naslove i materijale koje bi pakleni mozgovi odmah primenili u praksi. I ne samo to. Tržište je pretrpano raznoraznim, čak potpuno neproverenim knjigama o crnoj i beloj magiji. Da li su oni koji bi, između ostalog trebalo i prosvetiteljski da deluju, svesni težine svoje odgovornosti i kakvo zlo mogu da nanesu ljudima zbog svog nemara i nepromišljenosti?
    Magija predstavlja energetsko delovanje na rastojanju. Rastojanje kod energetskog delovanja nema značaja - magija može da deluje i na veliku daljinu. Među ljudima se šire pojmovi kao bela i crna magija. Treba energično odbaciti bilo kakvo mešanje u ljudsku sudbinu, čak i ono sa dobrim namerama - ne bi trebalo da se primenjuje ni bela magija. Sve vrste magije, čak i one za koje se smatra da su za dobro, predstavljaju inicijative za koje se snosi odgovornost. Svako svesno delovanje koje menja nečiju sudbinu, grubo je mešanje u njegov zemaljski program, pa je samim tim i nezakonito i nepoželjno. Za takvu aktivnost se polažu računi kad dođe vreme da se napravi bilans iskustvom duše iz njenog poslednjeg života i da se procene mogućnosti koje stoje pred njom za njen budući razvoj.

MIKROLEPTONSKA ENERGIJA

   Evo šta je Liana Antonova izabrala iz svog razgovora sa Evgenijem. On kaže: 'Ima nekoliko vrsta magija, i to ne po vidu energetskog uticaja, već po načinu primene, jer magija je uvek energetsko delovanje. Obično se za njenu primenu traže razna pomagala i pribori. To je pre svega da bi sam mag bio uveren u siguran uspeh magijske operacije. Upravo zbog toga on ponekad traži da mu se donesu najneverovatnije stvari, kao recimo vosak iz napuštene košnice, krilo slepog miša, žablja noga i druge stvari, jer što je komplikovanije pronalaženje neophodnih sastojaka, mag je uvereniji u delovanje magije, a naručilac je ubeđen da su, čim se teško pronalaze, sigurno čudotvorni'.

    Zašto su im ipak potrebna ta pomagala? Zar je iskusnom magu sve to neophodno kad on može mentalno da stvara potrebne oblike?
    'Tako je, ali pošto se te tehnike - magijski, obično predaju sa koleno na koleno i to u zatvorenim populacijama, ne možeš da očekuješ neku višu kulturu i obogaćivanje znanja. Magovima su pomagala neophodna da bi učvrstili sopstvenu uverenost. I tako, kod magije se uvek koristi mikroleptonska energija, jer je i misao isto vrsta energije i upotrebljavaju se misaoni oblici. Možemo da pomenemo sledeće vrste magije: imitativna, kontagiozna - preko dodira lica, astralna i seoska. Kao što sam već pomenuo, podržavam mišljenje da ne bi trebalo da se primenjuje ni takozvana bela magija, zato što menja ljudsku sudbinu. Naročito se špekuliše sa ljubavnom magijom, kao vrstom bele magije. Ne može da se posredstvom energetskog uticaja jedan čovek veže za nekoga ko mu nije određen sudbinom i da se to delo nazove 'belom magijom', to jest, dobrim.

    Ali onaj ko se bavi magijom, verovatno nije svestan šta čini samom sebi i kako opterećuje svoju karmu?
    'Jasno je da nema predstavu šta ga čeka posle toga, inače ne bi to radio. Ti ljudi su vešti samo u tehničkom smislu i dok su na Zemlji obično preduzimaju mere predostrožnosti koristeći različite 'ključeve' kako bi se zaštitili da im se magija ne vrati kao bumerang.

    Ali, kako god se zaštitili, ne mogu da pobegnu od trenutka kada će im biti suđeno - kad umru i kad će morati da podnose račune i snose posledice za svoja dela?
    'Svakako! Taj sud, posle smrti, niko nikad ne može da izbegne!

    Pa ipak, zar su toliko neuki?! Zar ne znaju da postoji život posle smrti i šta ih sve čeka tamo?
    'Ovi ljudi ne poznaju elementarne stvari u duhovnom i evolucionom smislu. Oni misle da su nedodirljivi, što je upravo pogubno. Posle smrti, međutim, svako prolazi kroz odgovarajuće faze čišćenja, polaganja računa - kako je živeo...

SNAŽNO BIOPOLJE I POZITIVNE MISLI - NAJBOLJI LEK

    Ne treba zaboraviti da je i psihoteror neka vrsta magije. On može na nekoga energetski uticati i na daljinu, i čak kao i neka od magijskih tehnika - snažno delovati na nečiju psihu i zdravlje. Što se pak tiče magijskih tehnika, one koje atakuju na zdravlje otkrivaju se mnogo lakše, što se vidi po energetskom oštećenju organa. Međutim, kad su magija ili psihoterorističko delovanje usmereni direktno prema sedmoj čakri tako što se menjaju misli, aktivnosti i psiha, veoma se teško otkrivaju.

    Da li bi mogao da se da neki savet, koji je najbolji oblik zaštite od magije i magijskog delovanja?
    'Možda je teško da se poveruje, ali postoje ljudi koji su potpuno i na prirodan način zaštićeni od magije. Imaju veoma jako biopolje koje magijski i slični uticaji ne mogu da probiju. Jačina tog biopolja je određena mnogim faktorima, uključujući i karmu. Postoje ljudi koji uopšte ne mogu da budu povređeni u fizičkom i psihičkom smislu. Biopolje im je takvo kao da oko sebe imaju neprobojni štit. Broj tih ljudi uopšte nije mali. Oko 18-25 odsto ljudi nisu podložni magiji.

    Da li u tome ima značaja i psiha pojedinca? Odnosno, da li je moguće da čovek sam stvori preduslove za podložnost takvim magijskim uticajima?
    'Naravno. Većina ljudi se sama predaje ovim uticajima - svojim strahom od magije, svojom slabom voljom, nedostatkom borbenosti, nedostatkom vere...

    Da li je čovek koji je ubeđen, koji čvrsto veruje da na njega ne može da se deluje magijom, van opasnosti?
    'Da, to je sigurno i provereno tačno. Takvom čoveku je teško nauditi magijom.

    Šta bi se preporučilo ljudima kao zaštita od magije? Šta se može reći o starim metodama zaštite, kao što je, na primer, crveni konac pred vratima...
    'Crveni konac, plava perla i ostala sredstva... To su, pre svega, pomoćna sredstva psihe. Važnije je šta emituješ svojim mislima. Ako si siguran da magija na tebe ne može da deluje, nikad neće ni delovati! Najbitnije u tom slučaju je ono što mislimo i emitujemo, upravo je to prirodna zaštita. Totalno ignorisanje magijskih uticaja. Na istom principu se razvijaju i bolesti. Ljudi koji žive u strahu od bolesti, najčešće i obolevaju, a ponekad se razbolevaju upravo od bolesti od koje su zazirali. Znači, treba posebno istaći misaonu zaštitu, jer zaštita obično i jeste misaoni oblik. ali nije svako u stanju da tako čini, potrebno je izvesno iskustvo.

    Šta bi se moglo preporučiti u zaštiti od magije što bi bilo široko primenjivo u praksi, da može svako da ga koristi?
    'Najvažnije je da čovek ne podlegne sugestiji, da ne bude preterano podozriv i ne očekuje uvek negativno delovanje ljudi, da ih ne izbegava i ne krije se, da ne emituje strah i negativna osećanja. Ljubav je najjača zaštita. Kod emitovanja ljubavi neutrališu se i najnegativnije energije. Potpuno ubeđenje da na tebe ne može da deluje magija, uz mnogo ljubavi u srcu, najbolja je prirodna zaštita. Nasuprot tome, ispoljavanje neprijateljstva, mržnje i drugih negativnih emocija 'otvara vrata' za razne negativne uticaje. U svemu tome je veoma važna i molitva, ali ona koja je očišćena od razumnih rđavih misli - kako bi bila prihvaćena.

PET PRAVILA I MOLITVA

    Evo sada sledeća pravila kojih svako od nas trab čvrsto da se drži, pravila koja će mu obezbediti zdravu psihu i zaštitu.

Nikad ne čini drugome ono što ne želiš da tebi bude učinjeno.
Ne mešaj se i ne menjaj svesno ničiju sudbinu, ni na koji način, osim ako je to sa ciljem da ga zaštitiš ili očistiš od već učinjenog zlodela.
Niko ne može da ti učini toliko zla koliko ti sam sebi činiš - ne ispoljavaj strah, neprijateljstvo, mržnju, niti koju drugu negativnu emociju.
Razvijaj svoj um i oslanjaj se na svoj razum. Samo razvijeni um može da primeni u praksi moćne zaštitne tehnike.
Učvršćuj svoju veru u Boga. Iskrena molitva, očišćena od svakojakih egoističnih, neetičnih misli, od težnji za ličnom koristi i pomisli na štetu drugome, izgovorena sa jakom verom, stvara najmoćnije zaštitno polje.

    Nikome ne namećem da se moli, ako sam ne oseća potrebu u svojoj duši, a onima koji to žele i praktikuju, najtoplije preporučujem molitvu 'Oče naš'. Ta molitva, izrečena sa dubokom koncentracijom i verom, ujutro prilikom buđenja i uveče pre pre spavanja, moćna je energetsa mantra koja štiti i dušu i telo. Koliko ćete je puta izricati i da li ćete je pratiti i u svojim beleškama u obliku ispovesti, molbe za oproštaj ili za vođstvo i pomoć, nešto je što svako sam treba da oseti u svom srcu. U slučajevima straha i bespomoćnosti, očaja ili bezizlaza, ako ne znate šta biste mogli drugo da uradite, koncentrišite se i sa verom o ubeđenjem izgovarajte molitvu mnogo puta. Rezultat toga i pomoć koju ćete dobiti, neverovatni su. Pritom, to je nešto što je uvek primenjivo.
    Nikad, međutim, nemojte da se molite rasejano i mahinalno - to neće biti molitva. Istina o tome kako treba da se moli, nalazi se u srcu svakog čoveka. Treba samo da odluči da je potraži.
    Prava molitva je nešto što je najdostupnije i najlakše primenjivo, ali je, pre svega, neophodna iskrenost pred sobom i pred Bogom. Jer ako čovek u sebi oseti potrebu za njim i obrati mu se potpuno i iskreno s molbom za pomoć, on će naći načina da mu odgovori. Ali, ako Mu se moli tražeći čas jedno, čas drugo, uz to ne uviđajući svoje greške i ne osećajući potrebu za usmerenjem - on ga neće čuti.
   Svako može da primenjuje i najjednostavniju molitvu, onu koju sam sastavi. Ona treba da izlazi iz njegovog srca, a ne da bude naučena. Onaj ko svesno traži put prema Bogu, pre svega treba da pronađe ključ za sopstveno srce. To se u početku čini najtežim, a to je tako jednostavno. Ali, pre svega je potrebna apsolutna iskrenost.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane