Misterije
Sveta - Ostali TekstoviBlago Zaboravljenih Faraona
Ako
se u bilo kom kontekstu pomene blago faraona iz Egipta, odmah ćemo prvo
pomisliti na Tutankamona i njegovo zaslepljujuće blag otkriveno
početkom XX veka. Međutim, postoji još jedno kraljevsko blago
koje potiče iz delte Nila i drevnog grada Tanisa, otkriveno tokom II
svetskog rata, blago koje je daleko spektakularnije od Tutankamonovog,
a ipak potpuno nepoznato javnosti.
Osmeh na lice:
Krajem 30-tih i početkom 40-tih godina XX veka, u drevnom gradu Tanisu,
otkriven je čitav kompleks savršeno očuvanih i netaknutih kraljevskih
grobnica koje su bile krcate zlatnim posmrtnim maskama, neverovatnim
srebrnim sarkofazima i nakitom nesvarne lepote koji su nosili neki od
faraona koji se spominju čak i u Bibliji.
Ovo se blago smatra jednim od najvećih
arheoloških otkrića u istoriji sveta, ali je izgleda došlo u pogrešno
vreme. Blago je otkriveno neposredno pred početak II svetskog rata, a
priča o otkriću objavljena je samo u Francuskoj i prošla je potpuno
neprimećeno. Čak i dan danas, posetioci Muzeja u Kairu, najčešće se sa
divljenjem zagledaju u Tutankamonovu masku, a potpuno nezainteresovano
prolaze pored prostorije u kojoj se nalazi blago iz Tanisa?! Imana
ljudi koji su otkrili Tutankamonovu grobnicu poznata su u celom svetu,
ali ime čoveka koji je otkrio blago iz Tanisa malo ko zna. A, on se
zove Pjer Monte.
Kada je davne 1928. godine započeo iskopavanja u drevnom gradu Tanisu, Pjer Monte je bio ubeđen da su ruine koje je svkodnevno gledao bili ostaci Pi-Ramzesa, glavnog grada Ramzesa Velikog koji se pominje u biblijskoj Knjizi Izlaska - Egzodusa. Njegova pretpostavka je imala smisla - čitava ova lokacija je bila prekrivena kolosalnim statuama i obeliscima sa jasno uklesanim imenom faraona Ramzesa.
Kasnije se ispostavilo da je Monte pogrešpio i da su obeliske i statue u Tanis dopremili kraljevi XX i XI dinastije iz Mesta Kantira, udaljenog oko 20 kilometara, gde se stvarno nalazio grad Pi-Ramzes. Tamis je trebal oda bude novi glavni grad, pa je bilo daleko jaenostavnije dovući Ramzesove statue i preraditi i, nego klesati potpuno nove komade granita u Asuanu koji je bio udaljen više od 800 kilometara, a zatim ih Nilom dopremati do Tanisa.
I tako je razmontiran Ramzesov grad, a sve statue, obelisci i čitavi arhitektonski blokovi prebačeni su u novi glavni grad. To je bio najekonomičniji i najbrži način da se podigne novi glavni grad. Pošto organske materije, poput papirusa, nisu mogle da opstanu u vlažnom podnevlju Nila, svi podaci o postojanju grada Tanisa su jednostavno nestali iz pisane istorije. Mnogi egiptolozi su smatrali da su kraljevi Tanisa bili samo neki mali sitni igrači koji su se šlepali uz svaku vlast. Sve se ovo promenilo kada je Pjer Monte, koji je već pre toga otkrio kraljevsku grobnicu u Bilbosu, u današnjem Libanu, pronašao egipatske kraljeve u Tanisu.
Posle 11 godina iskopavanja u Tanisu, Monte je jesnostavno naleteo na zlato. Čišćeći oblast oko velikog Amonovog hrama, primetio je da zid koji mu pripada nije porvanat sa hramom na jugozapadnoj strani. Krenuo je da sazna zbog čega je zid orijentisan na tako neobična način i počeo je da kopa ispod kaldrme. Na dan 27. februara 1939. Monte je pronašao kraljevsku grobnicu koja je, kako je utvrđeno kasnije na osnovu inkripcija, pripadala kralju Osorkonu II. Grobnicu je činilo nekoliko prostorija, ali su sve već bile opljačkane. Nedirnut je ipak ostao sarkofag Osorkonovog sina Takelota II, a u njemu i stotine ušabtija - figure slugu koje će oživeti pomoću magije i služiti faraonu na onom svetu.
Tu su bile još i posude od alabastera i
drugi pogrebni predmeti. Dok je pažljivo uklanjao artefakte iz
grobnice, Hitler je već bio okupirao Čeoslovačku i Monte nije znao
koliko još ima vremena dok rat ne dođe i do Egipta, pa je radio veoma
brzo. Samo što je očistio Osorkonovu grobnicu, otkrio je još jednu koja
se graničila sa prethodnom. Hijeroglifi sa zidova su ukazivali da se
radi o poslednjem počivalištu faraona Psusenesa I, čiji je masovni
sarkofag od srebra sa poklopcem u obliku kraljevskog sokola Egipta
netaknut ležao na zemlji. U drevnom Egiptu srebro je imalo mnogo veću
vrednost od zlata, jer je srebro bilo tolikoretko da ni današnji
arheolozi ne znaju gde su se nalazili najbliži rudnici srebra.
Još jedno iznenađenje predstavljala su četiri minijaturna srebrna kovčega sa kraljevim unutrašnjim organima, koji su bili uklonjeni prilikom mumifikacije. Unutrašnji organi su bili pažljivo čuvani, da bi, kada kralj stigne na onaj svet, pomoću magije mogao da bude ponovo otelotvoren i celovit da zakorači u zagrobni život. Ali, unutrašnji organi su obično odlagani u ćupove a ne u srebrne kovčežiće. Jedina paralela sa ovim otkrićem mogli bi da budu, isto četiri minijaturna kovčežića iste namene, ali od zlata, koji su pronađeni u grobnici legendarnog Tutankamona.
Posle ovog otkrića Pjer Monte je odmah platio naoružane stražare i obavestio o svom nalazu egipatsko Ministarstvo za antikvitete. Tri dana kasnije, 31. marta 1939. godine, egipatski kralj Faruk je došao da prisustvuje otvaranju kovčega Psusenesa I. Video je njegovu zlatnu posmrtnu masku i predivana nakit. A, onda je usledilo još veće iznenađenje.
Svima je bilo jasno da je u kovčegu bilo
telo kralja, ali je natpis na unutrašnjem sarkofagu govborio da to nije
Psusenes I, već do tada potpuno nepoznati kralj Šešonk II - istoriju
drevnog Egipta je izgleda trebalo ponovo pisati!!! Severnjački kraljevi
koji su sebi mogli da dozvole srebrne sarkofage i nakit koji je bio
vredniji od Tutankamonovog, svakako nisu bili slabići bez vlasti, kako
su ih smatrali, već jedna respektabilna sila sa kojom je trebalo da se
bude na oprezu.
Za razliku od dana kada je otvarana Tutankamonova grobnica, ovoga puta nije bilo muzike ni mnoštva novinara. Radeći u najvećoj mogućoj tišini, Pjera Montea su morile brige o tome kako da zaštiti ovo kraljevsko blago neizmerne vrednosti. Politička klima i pretnja rata su bili daleko gori od situacije kada je 1922. Hauard Karter otkrio Tutankamonovu grobnicu, ali su neki problemi bili potpuno isti. Dragocene predmete je najpre trebalo konzervirati, pa tek onda izneti iz grobnice.
Hemiča Alfred Lukas koji je radio u egipatskom Ministarstvu ua antikvitete, došao je u Tanis 26. marta da pomogne. Lukas je stekao značajnu reputaciju i iskustvo radeći na Tutankamonovom blagu i Monte je bio veoma zadovoljan njegovim dolaskom. Bio je više nego svestan da njegov mali tim od šestoro ljudi nije u stanju da sam obavi tako precizan i značajan posao. Rad u grobnici bio je izuzetno težak, prostor je bio ograničen, svetlo slabo, a vazduh je bio veoma zagušljiv. Vlaga u kojoj je kovčeg bio toliko dugo, potpuno je uništila organske ostatke, pa na mumiji nije bilo čak ni tragova tkiva, a drvo sandalovine pretvorilo se u prah.
Hemičar Lukas je zaključio da su kosti i mreža od perli kojom je bila prekrivena Šešonkova mumija, suviše krhki i da bi svako njihovo pomeranje potpuno uništilo njihovo ionako teško stanje. Zbog toga su kosti pažljivo obnmotane novinama i prelivene gipsom, a potom smesta transportovane u Kairo. Pjer Monte je sigao u Kairo 6. aprila sa kraljevskim nakitom, a tri dana kasnije je dopremljen srebrni sarkofag i preostali artefakti. Šešonkova mumija poslata je na analizu Dr Daglasu Deriju, anatom kairskog medicinskog fakulteta koji je 15 godina ranije ispitao i Tutankamonovu mumiju.
Šešonkova mumija bila je u izuzetno lošem stanju zbog konstantnog dejstva vlage, ali je dr Deri ipak uspeo da utvrdi da je kralj mumificiran na tradicionalan način, organi uklonjeni, a mozak izvađen kroz nosnu šupljinu. Na osnovu kranijalnih šavova, dr Deri je ustanovio da je u trenutku smrti Šešonk imao više od 50 godina. Kralj je umro zbog povrede glave koja se inficirala, proširila na okolne oblasti mozga i izazvala smrtonosni meningitis.
Telo vladara Egipta samo po sebi je bilo
fenomenalan načaz, ali su artefakti sa mumije bili neočekivano blago.
Šešonkovo telo je bilo prekriveno magijskim nakitom, zaštitnim
amajlijama i grudnim pločama. Na jednoj od njih, veoma sličnoj nalazu u
Tutankamonovoj grobnici, prikazan je skarabej napravljen od ogromnog
komada lapis lazulija, kako podiže sunčev disk. Ploča predstavlja boga
izlazećeg sunca Keprija. Sa leve i desne strane boga su kobre sa
visokim belim krunama Gornjeg Egipta. Zadatak kobi je bio da štite
faraona, a grudan ploča na telo mrtvog Šošenka postavljena je kao
magični štit. Faraonove mišice su bile ukrašene širokim zlatnim
narukvicama sa svevidećim okom Horusa - boga sa glavom sokola. Prema
drevnom egipatskom mitu, dok se borio protiv svog zlog ujaka Seta,
Horusu je izbijeno jedno oko. Uz pomoć magije, bog Tot je Horusu vratio
vid na oba oka, pa amajlija u obliku Horusovog oka od tada čuva
zdravlje ljudi koji je nose.
Na unutrašnjoj strani zlatnih narukvica ucrtan je kartuš sa imenom faraona Šešonka I, koga Biblija pod imenom Šišak pominje kao osvajača Jerusalima iz X veka pre naše ere. Šešonk II je nesumnjivo bio veoma ponosan na svog slavnog pretka, a narukvice su bile deo njegovog nasleđa. Monte je otkrio netaknut grob Šešonka Ii u grobnici koja je, sudeći po natpisima na zidovima, pripadala faraonu Psusenesu I. Ali, gde je njegovo telo?
Kada je Šešonkov grob očišćen, Monte je prodro još dublje u grobnicu i otkrio nekoliko opljačkanih prostorija. Konačno je 15. februara 1940. godine dospeo do hodnika koji je bio zapečaćen jednim jedinim komadom granita. Bio je to još jedan prerađen deo obeliska Ramzesa Velikog. Bilo je potrebno šest dana da se komadić po komadić, odvali dovoljno granita da bi čovek mogao da prođe. A, tada je Pjer Monte shvatio kako se osećao hauard Karter na pragu Tutankamonove grobnice!!! Ušao je u prostoriju i stao. SAvuda okolo mogao je da vidi zlatne i srebrne činije i pehare, ušabtije i netaknuti sarkofag Psusenesa I od crvenog granita!
Kada je 28. februara podignut poklopac od masivnog sarkofaga, kralj Faruk je ponovo bio prisutan. Na vrhu poklopca, nebeska boginja Nut je obuhvatala kraljevu glavu, dok je sa unutrašnje strane rukama grlila kraljevo telo. Natpis je govorio: 'Moje dve ruke te grlo na nebu'. Poklopac je prvobitno bio napravljen za sarkofag faraona Merenptaha, sina i naslednika Ramzesa Velikog. Unutar crvenog sarkofaga bio je položen drugi od crnog granita, a unutar njega srebrni.
Kraljevo lice prekrivala je spektakularna zlatna maska, a količina nakita pronađenog na njegovom telu bila je jednaka onoj pronađenoj u Tutankamonovoj grobnici. Iako Psusenesova maska pomalo liči na Tutasnkamonovu, razlike su veoma značajne. Tutankamonova maska je ukrašenija, gornji deo podseća na tkaninu koja pokriva glavu u skladu sa naborima na odeći, a na čelu se kao zaštitnici vide i kobre i lešinar. Psusenusova maska je jednostavnija, površina joj je manje polirana. To niej bio odraz štednje ili nedostatak veštine, već pokazatelj da su kraljevi i njihovi drvorski umetnici imali sopstvene estetke principe.
Pre Tanisa, otkrivena je samo jedna netaknuta krsaljevska grobnica - Tutankamonova. Iako Psusenesova mumija nije ni blizu tako očuvana kao Tutankamonova, prateći pogrebni predmeti su bili na svom mestu. Da bi zaštitili kraljevu mumiju, sveštenici su vrhove njegovih prstiju na rukama i nogama obložili zlatnim navlakama. Pošto zlato ne tamni, već zadržava svoj sjaj, u svesti drevnih Egipćana predstavljalo je vezu sa večnošću. Kada bi drevni pogrebnici uklonili unutrašnje organe pokojnika kroz levu stranu abdomena, nisu zašivali rez. Ponekad bi ga prekrili voštanim ili metalnm pločicama ukrašenim Horusovim okom. Psusenesu je stavljena pločica od zlata, na kojoj su ucrtani ogromno Horusovo oko i četiri Horusova sina - tradicionalni zaštitnici unutrašnjih organa.
Grobnice u Tanisu otkrivaju dosta sličnosti sa Tutankamonovom kraljevskom sahranom, višestruke sarkofage i kovčege, ćupove, tradicionalne metode mumifikacije, magijske grudne ploče i narukvice. Ali, postoji samo jedna značajna razlika - nedostaje odeća, nameštaj i predmeti iz svakodnevnog života. Iako je Tutankamon umro neočekivano u svojoj 18 godini života, njegova grobnica je napunjena svim predmetima koji će mu zatrebati u drugom životu. Tu su pronađene table za igre, vino lukov ii strele, hrana, kreveti i stolice, odeća i još mnogo toga. Ništa slično nije pronađeno u grobnicama kraljeva Tunisa. A, zbog čega?
Odgovor je jednostavan. Ljudi koji su bili zaduženi za sahranu faraona shvatili su da predmeti za svakodnevnu upotrebu, napravljeni od orgnskih materijala, neće dugo potrajati u vlažnoj klimi delte Nila. Tako su se usredsredili da faraonu za put u večnost pripreme zlatno posuđe, nakit, masivne kamene sarkofage, srebrne kovčege i zlatne maske. Drugačija klima zahtevala je i drugačije pogrebne običaje.
U svemu ovom, bilo je još nešto što je
jako mučilo Pjera Montea. Mogao je jasnoda vidi drugu zapečaćenu
komoru. Da li je to bilo još jedno neverovatno otkriće koje je samo
čekalo da ugleda svetlost dana? Natpisi su ukazivali da se iza
granitnog bloka kojim je zatvoren hodnik, nalaze Psesunesov sin
Amenemop i njegova supruga Izis. Pjer Monte je bio neodlučan - treba li
da ostavi grobnicu zapečaćenu dok rat ne prođe, ili da je otvori i na
brzinu evakuiše potencijalne nalaze. Šta da radi?
Monteova neodlučnost je potpuno nestala 17. aprila 1940. godine kada se kralj Faruk iznenada pojavio na lokalitetu i naredio mu da otvori grobnicu. A tamo je, u nedirnutom sarkofagu ležao Amenemop. Poput Šešonka II, i telo faraona Amenemopa bilo je prekriveno magijskim nakitom. Najdramatičniji komad nakita bila je grudna ploča u obliku sokola raširenih krila, koji je štitio preminulog vladara. u kandžama soko drži ime dobijeno na rođenju i kraljevsko ime Amenemopa, spreman da se sa njim vine ka nebesima. Ova grudna ploča je remek delo zlatarske umetnosti starog Egipta. Krila čini stotine zlatnih udubljenja ispunjenih karnelijanom i fajansom, što pruža savršenu iluziju teksture perja.
Ovo je bila treća kraljevska grobnica koju je Pjer Monte pronašao. U maju 1940. godine, Monte je napustio Egipat i krenuo ka Francuskoj. Blago Tanisa ostatak rata je provelo pažljivo zaštićeno vrećama peska u podrumu Egipatskog muzeja u Kairu. Posle rata, Pjer Monte se vratio u Tanis i 1946. godineotkrio još jednu netaknutu grobnicu. Iako nije bila kraljevska gorbnica, po mnogo čemu je bila isto toliko spektakularna. naime, faraon Psusenes je dozvolio svom generalu Vendbendedu da bude sahranjen u kompleksu kraljevskih grobnica. General je na licu nosiuo zlatnu masku, a ono što posebno iznenađuje jesu pojedini komadi posuđa i nakita koji po vrednosti i lepoti daleko nadmašuju ono što je pronađeno u grobnici faraona kome je Vendbended služio. Izgleda da je bilo prilično isplativo biti faraonov general!
Pjer Monte nastavio je da radi u Tanisu sve do 1951. godine. Sedam godina kasnije je objavio knjigu o svojim otkrićima pod naslovom 'Kraljevska nekropola u Tanisu'. Možda je Tutankamonovo blago bilo obimnije, ali Pjer Monte je u Tanisu pronašao tri netaknute kraljevske grobnice, otkriće koje ni pre ni posle njega nije bilo ponovljeno.
Misterije
Sveta - Ostali Tekstovi
Pogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Kada je davne 1928. godine započeo iskopavanja u drevnom gradu Tanisu, Pjer Monte je bio ubeđen da su ruine koje je svkodnevno gledao bili ostaci Pi-Ramzesa, glavnog grada Ramzesa Velikog koji se pominje u biblijskoj Knjizi Izlaska - Egzodusa. Njegova pretpostavka je imala smisla - čitava ova lokacija je bila prekrivena kolosalnim statuama i obeliscima sa jasno uklesanim imenom faraona Ramzesa.
Kasnije se ispostavilo da je Monte pogrešpio i da su obeliske i statue u Tanis dopremili kraljevi XX i XI dinastije iz Mesta Kantira, udaljenog oko 20 kilometara, gde se stvarno nalazio grad Pi-Ramzes. Tamis je trebal oda bude novi glavni grad, pa je bilo daleko jaenostavnije dovući Ramzesove statue i preraditi i, nego klesati potpuno nove komade granita u Asuanu koji je bio udaljen više od 800 kilometara, a zatim ih Nilom dopremati do Tanisa.
I tako je razmontiran Ramzesov grad, a sve statue, obelisci i čitavi arhitektonski blokovi prebačeni su u novi glavni grad. To je bio najekonomičniji i najbrži način da se podigne novi glavni grad. Pošto organske materije, poput papirusa, nisu mogle da opstanu u vlažnom podnevlju Nila, svi podaci o postojanju grada Tanisa su jednostavno nestali iz pisane istorije. Mnogi egiptolozi su smatrali da su kraljevi Tanisa bili samo neki mali sitni igrači koji su se šlepali uz svaku vlast. Sve se ovo promenilo kada je Pjer Monte, koji je već pre toga otkrio kraljevsku grobnicu u Bilbosu, u današnjem Libanu, pronašao egipatske kraljeve u Tanisu.
Posle 11 godina iskopavanja u Tanisu, Monte je jesnostavno naleteo na zlato. Čišćeći oblast oko velikog Amonovog hrama, primetio je da zid koji mu pripada nije porvanat sa hramom na jugozapadnoj strani. Krenuo je da sazna zbog čega je zid orijentisan na tako neobična način i počeo je da kopa ispod kaldrme. Na dan 27. februara 1939. Monte je pronašao kraljevsku grobnicu koja je, kako je utvrđeno kasnije na osnovu inkripcija, pripadala kralju Osorkonu II. Grobnicu je činilo nekoliko prostorija, ali su sve već bile opljačkane. Nedirnut je ipak ostao sarkofag Osorkonovog sina Takelota II, a u njemu i stotine ušabtija - figure slugu koje će oživeti pomoću magije i služiti faraonu na onom svetu.
Još jedno iznenađenje predstavljala su četiri minijaturna srebrna kovčega sa kraljevim unutrašnjim organima, koji su bili uklonjeni prilikom mumifikacije. Unutrašnji organi su bili pažljivo čuvani, da bi, kada kralj stigne na onaj svet, pomoću magije mogao da bude ponovo otelotvoren i celovit da zakorači u zagrobni život. Ali, unutrašnji organi su obično odlagani u ćupove a ne u srebrne kovčežiće. Jedina paralela sa ovim otkrićem mogli bi da budu, isto četiri minijaturna kovčežića iste namene, ali od zlata, koji su pronađeni u grobnici legendarnog Tutankamona.
Posle ovog otkrića Pjer Monte je odmah platio naoružane stražare i obavestio o svom nalazu egipatsko Ministarstvo za antikvitete. Tri dana kasnije, 31. marta 1939. godine, egipatski kralj Faruk je došao da prisustvuje otvaranju kovčega Psusenesa I. Video je njegovu zlatnu posmrtnu masku i predivana nakit. A, onda je usledilo još veće iznenađenje.
Za razliku od dana kada je otvarana Tutankamonova grobnica, ovoga puta nije bilo muzike ni mnoštva novinara. Radeći u najvećoj mogućoj tišini, Pjera Montea su morile brige o tome kako da zaštiti ovo kraljevsko blago neizmerne vrednosti. Politička klima i pretnja rata su bili daleko gori od situacije kada je 1922. Hauard Karter otkrio Tutankamonovu grobnicu, ali su neki problemi bili potpuno isti. Dragocene predmete je najpre trebalo konzervirati, pa tek onda izneti iz grobnice.
Hemiča Alfred Lukas koji je radio u egipatskom Ministarstvu ua antikvitete, došao je u Tanis 26. marta da pomogne. Lukas je stekao značajnu reputaciju i iskustvo radeći na Tutankamonovom blagu i Monte je bio veoma zadovoljan njegovim dolaskom. Bio je više nego svestan da njegov mali tim od šestoro ljudi nije u stanju da sam obavi tako precizan i značajan posao. Rad u grobnici bio je izuzetno težak, prostor je bio ograničen, svetlo slabo, a vazduh je bio veoma zagušljiv. Vlaga u kojoj je kovčeg bio toliko dugo, potpuno je uništila organske ostatke, pa na mumiji nije bilo čak ni tragova tkiva, a drvo sandalovine pretvorilo se u prah.
Hemičar Lukas je zaključio da su kosti i mreža od perli kojom je bila prekrivena Šešonkova mumija, suviše krhki i da bi svako njihovo pomeranje potpuno uništilo njihovo ionako teško stanje. Zbog toga su kosti pažljivo obnmotane novinama i prelivene gipsom, a potom smesta transportovane u Kairo. Pjer Monte je sigao u Kairo 6. aprila sa kraljevskim nakitom, a tri dana kasnije je dopremljen srebrni sarkofag i preostali artefakti. Šešonkova mumija poslata je na analizu Dr Daglasu Deriju, anatom kairskog medicinskog fakulteta koji je 15 godina ranije ispitao i Tutankamonovu mumiju.
Šešonkova mumija bila je u izuzetno lošem stanju zbog konstantnog dejstva vlage, ali je dr Deri ipak uspeo da utvrdi da je kralj mumificiran na tradicionalan način, organi uklonjeni, a mozak izvađen kroz nosnu šupljinu. Na osnovu kranijalnih šavova, dr Deri je ustanovio da je u trenutku smrti Šešonk imao više od 50 godina. Kralj je umro zbog povrede glave koja se inficirala, proširila na okolne oblasti mozga i izazvala smrtonosni meningitis.
Na unutrašnjoj strani zlatnih narukvica ucrtan je kartuš sa imenom faraona Šešonka I, koga Biblija pod imenom Šišak pominje kao osvajača Jerusalima iz X veka pre naše ere. Šešonk II je nesumnjivo bio veoma ponosan na svog slavnog pretka, a narukvice su bile deo njegovog nasleđa. Monte je otkrio netaknut grob Šešonka Ii u grobnici koja je, sudeći po natpisima na zidovima, pripadala faraonu Psusenesu I. Ali, gde je njegovo telo?
Kada je Šešonkov grob očišćen, Monte je prodro još dublje u grobnicu i otkrio nekoliko opljačkanih prostorija. Konačno je 15. februara 1940. godine dospeo do hodnika koji je bio zapečaćen jednim jedinim komadom granita. Bio je to još jedan prerađen deo obeliska Ramzesa Velikog. Bilo je potrebno šest dana da se komadić po komadić, odvali dovoljno granita da bi čovek mogao da prođe. A, tada je Pjer Monte shvatio kako se osećao hauard Karter na pragu Tutankamonove grobnice!!! Ušao je u prostoriju i stao. SAvuda okolo mogao je da vidi zlatne i srebrne činije i pehare, ušabtije i netaknuti sarkofag Psusenesa I od crvenog granita!
Kada je 28. februara podignut poklopac od masivnog sarkofaga, kralj Faruk je ponovo bio prisutan. Na vrhu poklopca, nebeska boginja Nut je obuhvatala kraljevu glavu, dok je sa unutrašnje strane rukama grlila kraljevo telo. Natpis je govorio: 'Moje dve ruke te grlo na nebu'. Poklopac je prvobitno bio napravljen za sarkofag faraona Merenptaha, sina i naslednika Ramzesa Velikog. Unutar crvenog sarkofaga bio je položen drugi od crnog granita, a unutar njega srebrni.
Kraljevo lice prekrivala je spektakularna zlatna maska, a količina nakita pronađenog na njegovom telu bila je jednaka onoj pronađenoj u Tutankamonovoj grobnici. Iako Psusenesova maska pomalo liči na Tutasnkamonovu, razlike su veoma značajne. Tutankamonova maska je ukrašenija, gornji deo podseća na tkaninu koja pokriva glavu u skladu sa naborima na odeći, a na čelu se kao zaštitnici vide i kobre i lešinar. Psusenusova maska je jednostavnija, površina joj je manje polirana. To niej bio odraz štednje ili nedostatak veštine, već pokazatelj da su kraljevi i njihovi drvorski umetnici imali sopstvene estetke principe.
Pre Tanisa, otkrivena je samo jedna netaknuta krsaljevska grobnica - Tutankamonova. Iako Psusenesova mumija nije ni blizu tako očuvana kao Tutankamonova, prateći pogrebni predmeti su bili na svom mestu. Da bi zaštitili kraljevu mumiju, sveštenici su vrhove njegovih prstiju na rukama i nogama obložili zlatnim navlakama. Pošto zlato ne tamni, već zadržava svoj sjaj, u svesti drevnih Egipćana predstavljalo je vezu sa večnošću. Kada bi drevni pogrebnici uklonili unutrašnje organe pokojnika kroz levu stranu abdomena, nisu zašivali rez. Ponekad bi ga prekrili voštanim ili metalnm pločicama ukrašenim Horusovim okom. Psusenesu je stavljena pločica od zlata, na kojoj su ucrtani ogromno Horusovo oko i četiri Horusova sina - tradicionalni zaštitnici unutrašnjih organa.
Grobnice u Tanisu otkrivaju dosta sličnosti sa Tutankamonovom kraljevskom sahranom, višestruke sarkofage i kovčege, ćupove, tradicionalne metode mumifikacije, magijske grudne ploče i narukvice. Ali, postoji samo jedna značajna razlika - nedostaje odeća, nameštaj i predmeti iz svakodnevnog života. Iako je Tutankamon umro neočekivano u svojoj 18 godini života, njegova grobnica je napunjena svim predmetima koji će mu zatrebati u drugom životu. Tu su pronađene table za igre, vino lukov ii strele, hrana, kreveti i stolice, odeća i još mnogo toga. Ništa slično nije pronađeno u grobnicama kraljeva Tunisa. A, zbog čega?
Odgovor je jednostavan. Ljudi koji su bili zaduženi za sahranu faraona shvatili su da predmeti za svakodnevnu upotrebu, napravljeni od orgnskih materijala, neće dugo potrajati u vlažnoj klimi delte Nila. Tako su se usredsredili da faraonu za put u večnost pripreme zlatno posuđe, nakit, masivne kamene sarkofage, srebrne kovčege i zlatne maske. Drugačija klima zahtevala je i drugačije pogrebne običaje.
Monteova neodlučnost je potpuno nestala 17. aprila 1940. godine kada se kralj Faruk iznenada pojavio na lokalitetu i naredio mu da otvori grobnicu. A tamo je, u nedirnutom sarkofagu ležao Amenemop. Poput Šešonka II, i telo faraona Amenemopa bilo je prekriveno magijskim nakitom. Najdramatičniji komad nakita bila je grudna ploča u obliku sokola raširenih krila, koji je štitio preminulog vladara. u kandžama soko drži ime dobijeno na rođenju i kraljevsko ime Amenemopa, spreman da se sa njim vine ka nebesima. Ova grudna ploča je remek delo zlatarske umetnosti starog Egipta. Krila čini stotine zlatnih udubljenja ispunjenih karnelijanom i fajansom, što pruža savršenu iluziju teksture perja.
Ovo je bila treća kraljevska grobnica koju je Pjer Monte pronašao. U maju 1940. godine, Monte je napustio Egipat i krenuo ka Francuskoj. Blago Tanisa ostatak rata je provelo pažljivo zaštićeno vrećama peska u podrumu Egipatskog muzeja u Kairu. Posle rata, Pjer Monte se vratio u Tanis i 1946. godineotkrio još jednu netaknutu grobnicu. Iako nije bila kraljevska gorbnica, po mnogo čemu je bila isto toliko spektakularna. naime, faraon Psusenes je dozvolio svom generalu Vendbendedu da bude sahranjen u kompleksu kraljevskih grobnica. General je na licu nosiuo zlatnu masku, a ono što posebno iznenađuje jesu pojedini komadi posuđa i nakita koji po vrednosti i lepoti daleko nadmašuju ono što je pronađeno u grobnici faraona kome je Vendbended služio. Izgleda da je bilo prilično isplativo biti faraonov general!
Pjer Monte nastavio je da radi u Tanisu sve do 1951. godine. Sedam godina kasnije je objavio knjigu o svojim otkrićima pod naslovom 'Kraljevska nekropola u Tanisu'. Možda je Tutankamonovo blago bilo obimnije, ali Pjer Monte je u Tanisu pronašao tri netaknute kraljevske grobnice, otkriće koje ni pre ni posle njega nije bilo ponovljeno.
¦ Klik
Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik -
Brisanje
Misterije
Sveta - Ostali TekstoviPogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
