Naslovni baner
Ponuda Tema

Bezbednost Na Internetu

     Pročitajte najnovije vesti koje se tiču bezbednosti računara, rada na internetu, privatnosti na društvenim mrežama... Aplikacija za špijuniranje partnera,  napadi na Android, virus 'Crveni Oktobar', novi trojanac na Skajpu... Trenutni virusi, bezbednosni softver, špijunski alati na internetu, propusti u pretraživačima, cyber kriminal, propusti internet pretraživača, propusti u windowsu, krađa ličnih podataka, antivirusi, bezbednost računara, špijunski programi...! 
 APLIKACIJA ZA ŠPIJUNIRANJE PARTNERA

    Brazilci su, kao i mnogi građani širom sveta, bili neprijatno iznenađeni spoznajom da su meta nadzora američkih tajnih službi, ali su istovremeno rado prihvatili aplikaciju koja se reklamira kao 'privatni istražitelj u džepu vašeg partnera'. Ova aplikacija je nakratko bila u ponudi Google play-a nudeći pomoć da se prati kretanje partnera, primaju kopije poruka poslatih sa njegovog ili njenog mobilnog telefona, uz opciju za prisluškivanje razgovora. Postala je pravi hit u Brazilu i skinuta je više od 50.000 puta.
    Google je posle izvesnog vremena uklonio ponudu, jer mnogi ukazuju da ova aplikacija može da se koristi i na daleko perfidniji način. Ona se više ne nalazi u ponudi, ali još uvek može da se skine sa zvanične stranice. Kompanija se ogradila od odgovornosti tvrdeći da je reč o aplikaciji u svrhu zabave i da prvi korak prilikom instalacije upozorava da treba tražiti dozvolu partnera.
    Mladi tvorac aplikacije, dvadesetčetvorogodišnji Mateus Grijo, kaže da je nastala kao rezultat šale između njega i njegove devojke, ali dodaje da je ubrzo shvatio kako je reč o prvavom hitu. Aplikacija je besplatna, međutim, ako platite dva dolara, ikonica aplikacije neće biti vidljiva na mobilnom telefonu partnera.

 ANDROID JE GLAVNA META NAPADA

    Operativni sistem za mobilne telefone 'Android', proizvod kompanije Google, najčešće je meta zlonamernih napada, najviše zbog toga što korisnici upotrebljavaju starije verzije ovog softvera. Android je bio meta u 79% slučajeva napada opasnim softverom na operativne sisteme mobilnih telefona, a polovina zlonamernih aplikacija ubačena je u telefone preko SMS poruka.

    Radi poređenja, Nokijin operativni sistem 'Simbian' bio je meta oko 19% napada opasnim softverom, a operativni sistemi za mobilne telefone iz kompanija Apl, Microsoft i Blackbery bili su mete u po manje od jedan odstvo slučajeva. Android je i dalje najčešće na udaru softverskih napada zbog velikog udela na tržištu i otvorene arhitekture njegovog programerskog koda, navodi se u studiji koja je dostavljena policiji i pripadnicima službe za hitne intervencije.

 VIRUS 'CRVENI OKTOBAR'

    Identifikovan je novi računarski virus nazvan 'Crveni oktobar', čija su meta istočnoevropske zemlje, nekadašnje republike bivšeg SSSR-a i zemlje u centralnoj aziji, mada žrtve mogu biti bilo gde, uključujući i Zapadnu Evropu i Severnu Ameriku.
    Virus 'Crveni Oktobar' prikuplja podatke šifrovane softverom, koje koriste službe EU i NATO. Na ovaj način mogu da se zaraze i mobilni telefoni, a on uspešno prikuplja podatke o šiframa za logovanje. Virus se skriva unutar origrama 'Adobe Reader' - što pre ažurirajte vašu verziju, kao i u paketu 'Mikrosoft Office', a hakerima omogućava da ponovo dobiju pristup ukoliko je softver otkriven i uklonjen.
    Na meti virusa su, osim diplomatskih i državnih agencija raznih zemalja širom sveta, takođe i istraživačke, energetske i nuklearne institucije.

 NOVI TROJANAC NA SKAJPU

    Svi korisnici programa Skype treba da obrate pažnju na novi virus koji hara ovom mrežom, preuzima kontrolu nad računarom i krade šifre za sve ostale duštvene mreže. Poruka koja ima naslov 'lol is thisyoymew profile pic' sadrži link ka zipovanom fajlu u kome se nalazi virus. Link vodi na stranice sa kojih se na kompjuter automatski skida fajl koji u sebi ima varijantu virusa 'Dokbor'. Aktiviranjem zipovanog fajla virus preuzima kontrolu nad računarom, onemogućava korisniku da pristupi podacima i šiframa uz pretnju brisanjem.
    Osim toga, virus traži da platite oko 200 dolara da biste sačuvali podatke. Virus, između ostalog, omogućava hakerima da pristupe vašem kompjuteru, krade profile na Facebook-u, Tviteru, oogle-u, Yahho-u, E-bay-u i drugim društvenim mrežama. Lako se širi koristeći šifre za Skajp i MSN Mesindžer, a ima i mogućnost samopokretanja sa USB uređaja. Poruke koje sadrže ove viruse šalju se na engleskom, nemačkom, španskom i portugalskom jeziku, a stručnjaci upozoravaju da postoji mogućnost prevođenja i na druge jezike. Često poruka sa virusom stiže i sa adrese poznatog kontakta, pa pažljivo otvarajte poruke, jer je virus jako otporan i standardni antivirusni programi ne mogu da ga zaustave.

 VIRUS SHAMOON BRIŠE SADRŽAJ SA NAPADNUTIH RAČUNARA

    Virusi haraju internetom kao nikad dosad i zaštita protiv njih je potrebnija nego ikada. Antivirusna kompanija Symantec izvestila je o postojanju virusa Shamoon koji briše sadržaj sa napadnutih računara i sprečava ponovno pokretanje računara. Isti zlonamerni program registrovali su i stručnjaci kompanije McAfee, ali ga oni zovu Disttrack. Shamoon korisnicima stiže kao priložena datoteka uz poruku e-pošte. Budući da se radi o izvršnoj datoteci u formatu .exe, ukoliko je neoprezni primalac pokrene, virus se aktivira i briše sadržaj sa napadnutog računara, a zatim sprečava da se on restartuje. Nemogućnost ponovonog pokretanja računara je jasan znak da je računar zaražen i da korisnik treba da potraži pomoć stručnjaka za bezbednost. Istraživači navode da je ovakvo ponašanje virusa neobično zato što su se nekadašnji virusi, pre više od deset godina, ponašali na sličan način. Prema navodima Symantecovih stručnjaka postoje i indicije da je pojavljivanje Shamoona deo šireg napada na računare kompanija iz oblasti energetike.

 POMOĆ OD HAKERA

    General Kit B. Aleksander, direktor američke Nacionalne bezbednosne agencije - National Security Agency, održao je govor na konferenciji Defcon i u njemu zatražio od hakera da pomognu u povećanju bezbednosti u kiberprostoru. 'Hakeri treba da sarađuju sa državnim agencijama i privatnim kompanijama, zbog svog znanja o bezbednosti računarskih mreža', rekao je Aleksander. On je pozdravio ideju organizatora da se u okviru konferencije Defcon održava i manifestacija Defcon Kids posvećena deci, koja na taj način imaju mogućnost da prošire svoja znanja o tehnologijama i računarskoj bezbednosti. Aleksander je istakao da bi bilo dobro da privatne kompanije i hakeri razmenjuju podatke o kibernapadima koji nisu u prvom planu državnih bezbednosnih agencija. 'Sistemi za sprečavanje napada koji postoje u kompanijama i znanje koje poseduju hakeri mogu da pomognu u stvaranju bezbednosnih standarda i alatki koji bi štitili važnu infrastrukturu i osetljive računarske mreže', dodao je Aleksander.
    Govoreći o važnosti međusobne saradnje svih stručnjaka za bezbednost računara, Aleksander je izneo podatak da su kibernapadi na veb lokacije i baze podataka američkih državnih agencija od 2009. godine porasli za 17 puta.

 VIRUS GAUSS NAPADA RAČUNARE NA BLISKOM ISTOKU

    Antivirusna kompanija Kaspersky Lab registrovala je novi računarski virus Gauss, koji napada računare korisnika na Bliskom istoku. Radi se o virusu koji sa napadnutih računara krade poverljive podatke korisnika, kao što su korisnička imena i lozinke za pristup bankovnim računima. Stručnjaci kompanije Kaspersky Lab otkrili su virus Gauss tako što su uočili njegovu sličnost sa ranije otkrivenim virusom Flame. Gauss je aktivan od septembra 2011, ali je prvi put registrovan u junu 2012, nakon detaljnih analiza virusa Flame. Kompanija Kaspersky Lab je zabeležila više od 2500 napada pomoću virusa Gauss, a procene govore da ukupan broj inficiranih računara iznosi više desetina hiljada. Osim korisničkih imena i lozinki za pristup bankovnim računima, Gauss krade i podatke iz istorije krstarenja vebom, podatke o kofiguraciji sistema i 'kolačiće' (cookie).
    Virus je razvijen za krađu podataka korisnika nekoliko banaka u Libanu, ali i korisnika banke Citibank kao i korisnika sitema za plaćanje PayPal. Kompanija Kaspersky Lab preporučila je korisnicima računara da ažuriraju antivirusne sisteme instalirane na njihovim računarima, kao i da preuzmu najnovije definicije virusa.

 ANONIMUSI OBJAVILI PODATKE KOMPANIJE AAPT

    Hakerska grupa Anonymous objavila je oko 40 GB podataka ukradenih sa servera kompanije AAPT. Hakeri su ukradene podatke objavili na veb lokaciji Par-onia, uključujući i podatke brojnih australijskih saveznih institucija, kao što je primera radi, Australijska savezna policija. Objavljena su korisnička imena i lozinke državnih službenika, ali i podaci zaposlenih u kompaniji AAPT, treće po veličini australijske telekomunikacione kompanije. Hakeri su objavili i spisak korisnika kompanije AAPT, uz obećanje da poverljivi podaci tih korisnika neće biti objavljeni. Hakerska grupa Anonymous je ukrala i objavila podatke kompanije AAPT u okviru svoje kampanje protiv australijske vlade koja je predložila novi set zakona o zadržavanju podataka korisnika interneta. Ti zakoni se trenutno nalaze u proceduri usvajanja u australijskom Parlamentu. Hakeri su objavili i video prilog u kome objašnjavaju razloge za svoju akciju protiv australijskih državnih institucija. Oni u tom prilogu, između ostalog, kažu: 'Dragi građani sveta, mi smo grupa Anonymous. AAPT je treća po veličini australijska telekomunikaciona kompanija koja je u vlasništvu kompanije Telecom New Zealand. U poslednjih nekoliko godina, cenzura i ograničavanje slobode govora na internetu su sve veći. Naša vlada nadgleda ljude koji su za nju glasali.
Mi, narod, gadimo se vlasti koja je zasnovana na moći, novcu i pohlepi. Nećemo mirno gledati kako nas Veliki Brat posmatra.'

 OGROMAN BROJ 'PECAROŠKIH' WEB LOKACIJA

    'Antipecaroška' radna grupa (Anti-Phishing Working Group, APWG), neprofitna organizacija koja se bori protiv ovog vida prevara na internetu, saopštila je da je ove godine širom sveta registrovano 56.859 'pecaroških' veb lokacija. Radi se o rekordnom broju, koji je za približno 1% nadmašio dosadašnji rekord iz avgusta 2009. Pod terminom 'pecanje' (phishing) podrazumeva se vid prevare na internetu koja se odvija tako što prevarant šalje drugim osobama poruku e-pošte predstavljajući se kao vlasnik firme (naravno, nepostojeće) ne bi li izmamio njihove podatke koji će mu poslužiti za krađu identiteta. Prevaranti falsifikuju sadržaj polja 'From' u poruci e-pošte, tako da se čini da ona stiže od poznate kompanije, a u poruci od primalaca zahtevaju da pritisnu hipervezu da bi zbog nekog hitnog razloga ažurirali podatke svog naloga.
    Hiperveza vodi do veb stranice koja izgleda uobičajeno, a od korisnika se traži da unese svoje podatke i pritisne dugme Send. Kada neoprezni primalac pošalje svoje podatke, prevarant dolazi u posed njegove adrese, broja socijalnog osiguranja (koji je u SAD izuzetno važan), broja bankovnog računa i kreditne kartice, kao i svih drugih informacija koje izmami, i - kreće u kupovinu. APWG navodi da je jedan od razloga za porast broja 'pecaroških' i uvođenje nove tehnologije za otkrivanje prevarantskih veb lokacija koja je počela da se koristi početkom godine. Više od 38% prevarantskih lokacija odnosi se na finansijske usluge, a slede usluge za plaćanje, maloprodaja itd.
    Prevaranti su falsifikovali ukupno 392 poznate robne marke, što takođe predstavlja rekordan broj. Najveći broj prevarantskih veb lokacija nalazi se u SAD, saopštava APWG. Ova organizacija upozorava korisnike interneta da više od polovine prevarantskih veb lokacija u svojoj URL adresi ima neki vid robne marke, odnosno neku naziv koji služi da zavara posetioce.

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA