Važnost Joda Za Bebe

    Upravo je period prenatalnog razvoja bebe i najrizičniji, a nakon rođenja najugroženija su deca mlađa od dve godine, odnosno ona deca koja još uvek doje, jer ona preko majčinog mleka snabdevaju svoj maleni organizam jodom.

    Čak i onda kada kod trudnica i dojilja nema klinički prepoznatljivih simptoma, nedovoljna koncentracija joda i hormona štitne žlezde može biti prisutan, usled čega dolazi do zastoja u razvoju mozga kao biološke osnove razvoja inteligencije, pa shodno tome te bebe imaju za 13-15 IQ bodova manje u odnosu na prosečne IQ vrednosti.
 

    Do ovakvog zaključka došao je tim turskih naučnika sa univerzitetskog instituta 'Turgut Ozal' u Istanbulu. Oni su sproveli čitav niz naučnih ispitivanja moždane aktivnosti i moždanog metabolizma specifičnog jedinjenja N – acetilaspartata (NAA) u mozgu dece, upoređujući mališane rođene u oblastima u kojima nema deficita joda u vodi i zemljištu sa bebama iz regiona gde su voda i zemljište siromašni jodom. Pri tome, istraživanje je obuhvatilo samo onu novorođenčad čije majke tokom trudnoće nisu uzimale preparate joda. Istraživanja su obavljana metodom MR spektroskopije.
    Ova napredna tehnika daje izvanredne rezultate u registrovanju metaboličkih promena u mozgu koje uzrokuju razvojne bolesti nervnog sistema. Paraleleno sa MR spektroskopijom vršena su i merenja koncentracije tiroidnih hormona, holina (Cho) i kreatinina (Cr) u beloj masi mozga u predelu čeonog i potiljačnog moždanog režnja i talamusa dece i njihovih majki. Dobijeni rezultati nedvosmisleno su pokazali da su bebe sa hipotireozom (smanjenim lučenjem hormona štitne žlezde), rođene u područjima sa nedostatkom joda, u poređenju sa zdravom decom, imale kud i kamo manje N – acetilaspartata i manji odnos NAA/Cr u temenom režnju mozga i talamusu. Stručnjaci su vršili pregled beba starih 5 i 7 dana. Novorođenčad sa kongenitalnom hipotireozom (urođeno smanjenom funkcijom štitne žlezde) već u prvoj nedelji lečene su hormonima štitne žlezde.
    Bebe na kojima je primenjena hormonska terapija su nakon 8 nedelja ponovo pregledane MR spektroskopijom, a istoj kontroli bila su podvrgnuta i zdrava deca. Već tada, na tim kontrolnim MR spektroskopijama lako se moglo uočiti da su razlike u razvoju mozga jedne i druge grupe novorođenčadi potpuno nestale. Ova studija pokazala je kolika je važnost joda i samo potvrdila ranija upozorenja da je adekvatan način ishrane koji obezbeđuje dovoljne količine joda za majku i za bebu u njenom stomaku, ali i kasnije, u periodu dojenja, od izuzetne, ključne važnosti za pravilan razvoj bebinog mozga. U suprotnom, negativne promene u moždanom metabolizmu i moždanoj aktivnosti beba su neminovne. Takođe, ovo istraživanje je dokazalo da je moguće sprečiti dalja oštećenja moždanog metabolizma, ukoliko se pravovremeno primeni odgovarajuća terapija.
    Iz svega se može zaključiti da je nepohodno da žene tokom trudnoće strogo vode računa o tome šta jedu i da biraju namirnice koje u sebi sadrže dovoljne količine joda, kako bi se sprečio nedostatak ovog blagotvornog hemijskog elementa.


    Kao što smo već pomenuli, jod je mineral bez koga ljudski organizam ne može normalno da funkcioniše. On je najvećim delom sadržan u štitnoj žlezdi i sastavni je deo njenih hormona T3 i T4. Bez joda ne bi mogla da se odvija razmena materija u organizmu, a osim za razvoj nervnog sistema, jod je neophodan i za razvoj mišićnog i koštanog sistema fetusa i novorođenčeta. Kod odraslih osoba jod podstiče funkcionisanje čitavog organizma, potpomaže stvaranju energije i sagorevanju masti.
     Nedostatak joda može kod dece da izazove ozbiljne poremećaje, kako fizičke tako i mentalne, a kod odraslih manjak ovog minerala ugrožava važne funkcije koje štitna žlezda ima u ljudskom organizmu. Simptomi koji se najčešće javljaju usled deficita joda su umor, fizička i mentalna usporenost, suva, hladna i hrapava koža, pospanost, osećanje hladnoće, zatvor, povećana težina itd. Takođe, mogu se javiti otežano disanje, bledilo, otečenost lica, drhtavica. Najpoznatiji i najvidljiviji simptom je 'gušavost' prouzrokovana uvećanjem štitne žlezde.

    Joda najviše ima u plodovima mora, hlebu i jodiranoj kuhinjskoj soli. Dnevne potrebe ljudskog organizma za jodom su od 50 do 140 mikrograma kod odraslih osoba. Da bi se ta količina obezbedila dovoljno je pojesti 100 gr morske ribe, najbolje bakalara, haringe, skuše, lososa, sardele ili lista. I drugi plodovi mora u istoj količini obezbediće dovoljnu dnevnu dozu joda – rakovi i školjke, pa i neke vrste algi. Za snabdevanje organizma dovoljnom količinom ovog dragocenog minerala dovoljno je i 5 gr jodirane soli, odnosno jedna kašičica.
    U većoj koncentraciji ima ga i u sledećim namirnicama: u hlebu, u mnogim vrstama voća (banane, ananas, trešnje, dinje, jabuke, grožđe), kao i u raznom povrću (šargarepi, blitvi, spanaću, praziluku). I neke namirnice životinjskog porekla su bogate jodom, pre svih: jaja, mleko, teleće, juneće i svinjsko meso. Neke vrste mineralne vode sadrže prirodno rastvoren jod, pa ih zato lekari često preporučuju trudnicama. Važno je još i znati da u određenim vrstama voća i povrća, koje se inače smatraju bogatim izvorom joda, možde da ga bude samo u tragovima.
    Naime, biljke se jodom snabdevaju iz zemlje na kojoj se gaje, a već smo spomenuli da je zemljište u određenim područjima siromašno jodom. Ukoliko je potrebno, organizam se može snabdevati jodom i upotrebom raznih suplemenata koji se mogu kupiti u apotekama.