vrh
Meni

Astralna Projekcija

   Kad Se Duša Odvoji Od Tela. Pre nekoliko decenija, ograničenja komunikacijske infrastrukture stvarala su neku vrstu tampona izmedu snažnih uticaja svetskih zbivanja i naše osetljivosti. Ali danas, kad smo ovako izloženi direktnim prenosima, masovnim medijima i multimedijalnosti, sve je veći broj onih koji ne mogu pobeći od razmišljanja o vrednosti našeg postojanja, nivou zrelosti čovečanstva i, kao prirodna posledica toga, o temi evolucije.

    Na sreću, naučna dostignuća omogućila su nam da razumemo smisao određenih elemenata našeg postojanja. Nedavna  otkrića na poljima tehnologije i komunikacije imaju tako jak pozitivan uticaj na nivo našeg obrazovanja i rasuđivanja da naša pitanja o postojanju i evoluciji postaju sve preciznija i izazovnija. Ipak, nauka, usprkos svoj njenoj soflsticiranosti, i dalje ostaje nesposobna pružiti nam dokazivo objašnjenje onoga što se s nama događa nakon što umremo, na primer.
    Vera je tradicionalno igrala važnu ulogu u objašjavanju enigmi kao što je ova, i sve do nedavno verski su nazori bili široko prihvaćeni, dajući veliki doprinos ublažavanju naše zabrinutosti u pogledu smrti i zagrobnog života. Ali, s povećanjcm nivoa našeg znanja i pronicljivosti postajemo sve manje spremni prihvaćati neosporive 'apsolutne' istine i mistične interpretacije. Posledica toga je da ljudi širom sveta danas traže preciznije i logičnije odgovore koje mogu sami proveriti na prastara egzistencijalna pitanja kao što su: 'Odakle sam dosao?', 'Kamo ću otići kada umrem?', 'Kako će mi tamo biti?', 'Ko će još biti tamo?' i 'Šta je smisao mog Života?
    Kao odgovor na tu sve veću potražnju, na tržištu se pojavilo preobilje 'puteva do prosvet!enja'. Neki od njih se prihvacaju preko pametno reklamiranih proizvoda kao sto su predavanja, seminari, knjige i video kasete, i njihov medunarodni komercijalni uspeh dokazuje da u celom svetu postoji potražnja ogromnih razmera. Ipak, mnoge od tih metoda, filozofija, teorija i praksi od pojedinaca traže određeni stepen vere, i ne mogu se proveriti objektivnim sredstvima. S tako puno ponuđenih mogućnosti, skoro smo došli do toga da nam trebaju kursevi za to koji kurs odabrati. Kako da onda razlikujemo ono što je vredno od onoga šta nije? Kako možemo stvarno znati što je relativna istinal I da li je dovoljno jednostavno verovati u nešto zato što u to veruje neko drugi, zato što se čini da to ima smisla ili zato što od toga osećamo neku toplinu oko srca?
    Današnja nauka, sa svojom konvencionalnošću, ograničena je i nije razviia nikakve metode pomoću kojih bi mogla odgovoriti na ova ili ranije spomenuta pitanja, i nije u stanju potvrditi postojanje života u drugim dimenzijama. U potrazi za boljim načinima dolaženja do dokazanih i proverljivih odgovora, neki naučnici gledaju na proučavanje vantelesnih iskustava - VTI, koja su tokom istorije dokumentovana još od vremena drevnog Egipta, kao na delotvomo sredstvo kojim lično možemo proveriti što se nalazi izvan granica onoga što možemo opaziti našim telesnim čulima.
Korištenjem naprednijeg modela i naučnici mogu istraživati postojanje neopipljivih dimenzija, primenjujući razne metode koje uključuju analizu detaljnih, dobrovoljno danih informacija iz priča o ličnim iskustvima lucidnih VTI-a. Eksperimentalna istraživanja koja sprovode brojne naučne organizacije dodatno potvrđuju stvarnost VTI fenomena i astralne projekcije.
    VTI je univerzalni fenomen za koji je u potpunosti sposobno svako ljudsko biće i netrebamo ovu davno priznatu pojavu smatrati čudnom ili ekstremnom. Međutim, svako treba da doživi vlastito iskustvo i sam da se uveri u istinitost o astralnoj projekciji.

ISTORIJA VANTELESNIH ISKUSTAVA

    Vantelesno iskustvo, takođe poznato i kao astralno putovanje ili astralna projekcija, jednako je prirodno kao spavanje ili disanje. Tokom VTI-a, ljudska svest deluje nezavisno o fizičkom telu u nefizičkoj (ili vanfizičkoj) dimenziji. Ponekad se to doživljava s određenom svešću o onome što se događa, ali obično nije tako - što znaci da osoba neće imati nikakva sećanja na svoje iskustvo. VTI se spominju kroz čitavu ljudsku istoriju. Bez obzira na kulturu, socioekonomski sloj, pol, jezik, nacionalnost, veru, civilizaciju i doba, od najstarijih plemenskih društava do modernih društava XXI veka, ljudska bića spominjala su izlazak i kasniji povratak finotvarnog tela u fizičko telo s izuzetno visokim stepenom doslednosti u opisivanju brojnih različitih obježja ove pojave.
    Rani dokazi postojanja VTI-a javili su se u starom Egiptu pre 3.000 do 5.000 godina. Egipatski sveštenici bili su svesni postojanja astralnog tela; zvali su ga Ka. Opisi VTI-a kasnije su se pojavili u staroj Grčkoj, u zapisima brojnih filozofa, uključujući Platona i Herodota. Slučajevi svesne projekcije takođe su dobro dokumentovani u Bibliji, na primer u Ezekielu III: 14; Ivanovoj apokalipsi 1:10-11 i 4:2; i u poslanicama Pavla iz Tarza,npr.,II Korinćanima 12:2.
    Tokom srednjeg veka, zbog represivnog uticaja Inkvizicije, VTI se proučavao i prakticirao u tajnosti, unutar ezoterijskih i okultnih pokreta. Skupljene informacije nisu bile dostupne širokoj populaciji. Ta potreba za tajnošću doprinela je izmišljanju raznih mitova i neistina o opasnostima astralnog putovanja koji su se održali sve do danas. U XVIII i XIX veku, velik broj pionira u ovom području istraživanja ostavio je jak uticaj na društvo objavljivanjem raznih dela. Među njima su najznačajniji švedski filozof Emanuel Svedenborg, francuski romanopisac Onore de Balzak, sa svojim (autobiografskim) romanom Louis Lambert, i tvorac spiritizma, francuz Alan Kardec.

FINOTVARNA TELA

    Uzevši u obzir tu istorijsku perspektivu, najvažniji zaključak što se može izvesti iz istraživanja i ličnih doživljaja VTI-a je da su ljudska bića nešto više od samih njihovih tela. Osoba koja dozivi VTI dobiva nepobitan dokaz da je fizičko telo tek privremena 'kuća' kroz koju se čovekova svest manifestira u fizičkoj dimenziji. Jer ono što se događa za vreme VTI (do kojeg obično dolazi kad fizičko telo spava ili je u izmenjenom stanju svesti) je odvajanje nefizičkih (ili vanfizičkih) tela od fizičkog tela. Ako osoba zadrzi svest tokom tog iskusrva, može videti da njena svest o sebi prebiva u vanfizičkom telu, a ne u fizičkom telu. Najčvršći lični dokaz toga je kada neka osoba stekne lucidnost dok je izvan tela i ugleda svoje fizičko telo kako spava na krevetu. To se običo događa za vreme iskustava tik do smrti (Near death experience - NDE), kad je odvajanje vanfizičkog tela posledica kritičnog telesnog stanja pojedinca. Hiljade dokumentovanih izveštaja o žrtvama nesreća i srčanih udara, između ostalog, potvrduje ovu pojavu poznatu kao bilokacija.
    Slično tome, često se spominje i široko je prihvaćena činjenica da je vanfizičko telo povezano s fizičkim telom rastezljivim poljem energije, poznatim kao srebrno uže. Srebrno uže deluje poput uzdi na vanfizičko telo, sprečavajući da se ono izgubi u vanfizičkim razinama ili da se ne uspe vratiti u fizičko telo. Srebrno uže je energetski posrednik između dva sredstva manifestovanja (fizičkog i vanfizičkog tela), i puca samo u trenutku biološke smrti, kada vanfizičko telo (nosač svesti) odlazi započeti novo razdoblje između fizičkih života (razdoblje odmora). O srebrnom užetu se ponekad govori kao o nečijoj bioenergiji ili energetskom telu - kako ga se zove dok je osoba u fizički budnom stanju. Zapravo, to energetsko telo je spona kroz koju polja energije koju stvaraju čakre u ljudskom telu struje do nefizičkog tela i natrag.
    Ta stalna (obično nesvesna) razmena energije odgovorna je za održavanje neophodnih funkcija u telu i održavanje tela na životu, kad je osoba u budnom stanju i kad je van tela. Slično tome, ta energetska veza omogućuje nefizičkom telu da otputuje daleko od fizičke baze.
    Bioenergija je jedan od brojnih izraza koji se koriste za opisivanje polja energije što zrači iz svakog živog bića i okružuje ga. Takođe, poznata je kao vitalna energija, chi, aurayprana i životna sila. Kao prirodni element, bioenergija je prisutna u svim ljudskim procesima i međusobnim odnosima. Ono što većina ljudi ne uviđa je da je ona takođe i važan resurs kojeg smo u stanju kontrolisati. Ovladavanje vlastitom bioenergijom donosi bezbrojne koristi. U kontekstu VTI-a, kontrola bioencrgije je ključna kompo­nenta za izazivanje VTI-a, odgovoma je za nivo lucidnosti koju možemo postići izvan fizičkog tela, i predstavlja resurs koji nam omogućuje da obavljamo zadatke i zadržimo ravnotežu u vanfizičkoj dimenziji.

VTI ILI IZMENJENO STANJE SVESTI

    Sa srebrnim užetom koje osigurava neprekidnu vezu između fizičkog i vanfizičkog tela, moguće je doživeti raznovrsna lucidna iskustva izvan tela. Možemo putovati po fizičkoj razini ili posetiti druge dimenzije,sretati stare prijatelje ili sklapati nova poznanstva, provoditi svoju volju i donositi odluke. Ali kako možemo biti tako sigurni da je ono što doživljavamo stvarno, a ne san ili neko drugo izmenjeno stanje svesti izazvano nekim od uticaja kao što su nesvestica, iscrpljenost, groznica, lekovi, hormoni ili droge? Među obeležja svesnog VTI-a, po kojima se on jasno razlikuje od sna ili halucinacije spada i sledeće:

Osobe koje su lucidni, aktivni učesnici VTI-a, donose odluke i koriste svoje mentalne sposobnosti, dok u snu ostaju pasivne i nemaju kontrolu nad iskustvom sanjanja
Okoline i situacije koje se susreću tokom projekcije stvarne su, dok u snovima mogu biti iskrivljene ili besmislene
Situacije koje se susreću u projekcijama degađaju se nezavisno o kreativnim i sposobnostima i mašti pojedinca
Teže je setiti se projekcija nego snova, budući da se iskustvo događa izvan fizičkog mozga i ne ostaje zabeleženo u njemu
Osobe koje doživljavaju projekciju mogu videti, pa čak i dodimuti, svoje fizičko telo, dok se snovi odvijaju unutar fizičkog tela
Osobe doživljavaju osećaj slobode, zadovoljstva, proširene svesti, a ponekad i euforije zahvaljujući tome što mogu leteti i prolaziti kroz materijalne objekte. dok snovi pružaju puno prizemnije osećaje i iskustva
Osobe često opažaju izlazak i/ili povratak njihovog van­fizičkog tela u fizičko telo, dok se u snovima to ne događa.

ŠTA SE OSEĆA PRILIKOM NAPUŠTANJA TELA

    Kako bismo doprineli boljem razumevanju VTI-a, može­mo, na primer, razmotriti neke od senzacija povezanih s procesom izlaženja iz fizičkog tela. Podaci prikupljeni iz izveštaja učesnika eksperimenta održanog tokom praktične nastave na kursu VTI-a, koje širom sveta sprovodi Međunarodna akademija svesti  - International Academy of Consciousness, ranije poznata pod nazivom Međunarodni institut za projekciju i svesnost, ukazuju na to da među uobičajene senzacije koje se obično doživljavaju prilikom izlaženja ili vraćanja u fizičko telo spadaju: padanje, plutanje i reperkusije, kao npr. mioklonus - trzanje udova, naglo buđenje, projekcijska katalepsija (osećaj sličan paralizi u snu), propadanje, umrtvljenost (tupost), intrakranijalni zvukovi (zvukovi za koje se čini da dopiru iz glave), utrnulost, vidovitost, titranje (osećaj poput njihanja ili ljuljanja), treperenje i spokojnost. Među ostala iskustva koja su studenti spominjali spada opažanje vanfizičkih bića, osećaji kao što je svrbež, hladnoća, promene temperature, pritisak u telu, suze, kao i vidovitost i efekt tunela. Ispitanici su takođe izveštavali o doživljavanju brojnih neobičnih senzacija kao što je vrtnja, talasi koji prolaze kroz telo, pulsiranje, naticanje, podizanje, vrtoglavica, rastezanje, dematerijalizacija i ključanje.
    Lično eksperimentisanje je najlogičnija metoda provere ovih osećaja, i istraživači koji pokušavaju utvrditi zajedničke elemente u ovim iskustvima u velikoj meri zavise o prikupljanju podataka iz ličnih doživljaja. Zbog toga se razloga u proučavanju VTI-a često koristi anketiranje. Jednu od prvih zabeleženih anketa provelo je Britansko društvo za psihička istraživanja u Ujedinjenoj Kraljevini 1890. godine. Više od 100 godina kasnije, 1999. godine, Međunarodna akademija svesti preko Interneta je pokrenula složenu anketu koja analizira 98 različitih aspekata VTI-a. Do danas je na nju odgovorilo više od 7.000 korisnika Interneta. Istraživači Međunarodne akademije svesti Wagner Alegreti i Nanci Trivclato priznaju da učesnici ankete nisu reprezentativan uzorak opšte populacije, budući da su svi korisnici Interneta i većina ih se otpre zanimala za proučavanje paranormalnog.
    Usprkos tome, rezultati pokazuju da su mnoga različita obeležja pojava povezanih s VTI-jem zajedničika Ijudima širom sveta, bez obzira na njihovu dob, spol, nacionalnost, etničku pripadnost, kulturno poreklo, vjeru, stepen obrazovanja ili socioekonomski status. To je važan rezultat koji dodatno potvrđuje vrednost obavljanja takvih istraživanja. Ranije spomenute senzacije potvrđene su preliminarnim rezultatima online ankete MAS-a, koji otkrivaju da je od prvih 1.185 ljudi koji su odgovorili na ovu anketu 1999., njih 1.007 izjavilo da je doživelo neke od ovih senzacija. Među ostalim zanimljivim istorisjkim istrazivanjima je i studija koju je sprovela Celia Elizabet Grin. 1967. godine. Ona je 380 studenata Univerziteta u Oksfordu upitala da li su ikada imali bilo kakva iskustva u kojima su osetili da se nalaze van tela. 34 odsto studenata odgovorilo je potvrdno.
    Pored toga, mnogi naučnici sproveli su velik broj eksperimentalnih istraživanja. Na primer, 1972. godine je Janet Lee Mitchell, istraživačica Amerčckog društva za psihička istraživanja iz Njujorka u SAD-u, sprovela velik broj ogleda s ciljem produbljivanja znanja o gledanju tokom boravka van tela. Subjekt istraživanja bio je Ingo Swann, poznati vidovnjak i nadrealistički slikar. Tokom eksperimenta, različiti predmeti skriveni su na platformu obešenu 3.5 metra iznad poda prostorije. Nakon što je 'projektovao' svoj pogled, Swan je opisao predmete koje je video rečima i crtežima. Nezavisni sudija tačno je spojio osam Swanovih crteža s osam ciljanih predmeta korištenih u ogledu. Tako zadovoljavajući rezultati bili su vrlo malo verovatni i dokazali su 'putujuću' prirodu Swanovog poglcda.
    Sledece je godine Karlis Osis, parapsiholog, poslao otvoreni poziv širom SAD svim osobama koje su u stanju napraviti namernu projekciju, da se projektuju van tela i dođu u prostorije Američkog dru­štva za psihička istraživanja u Njujorku. Od velikog broja prijavljenih dobrovoljaca izabrano je stotinu ljudi. Četiri ciljana predmeta postavljena su na unapred određena mesta u zgradi. Iako eksperiment nije postigao potpun uspeh, 15 odsto učesnika pružilo je jasne dokaze da je posetilo urede vanfizičkim putem. Godine 1979., u saradnji s Donnom L. McCormik i ponovno u Američkom društvu za psihička istraživanja u Njujorku, Karlis Osis testirao je kinetičke efekte projektovane svesti. Tim je razvio metodu merenja prisutnosti vanfizičkog tela projektovane osobe (u ovom ogledu, to je bio Aleksander Tanous) putem sistema senzora postavljenih unutar zatvorene komore. K tome je projektovana osoba trebala pokušati opaziti likove koje je nasumično stvarao posebno izrađen optički sistem unutar komore. Od 197 pokušaja koje je napravio Tanous, zabeleženo je 114 pogodaka i 83 promašaja tokom 20 seansi. Svaki put kad je Tanous bio u stanju tačno opisati izabrani i prikazani lik, senzori su zabeležili prisutnost nečega u zatvorenoj komori.
    Ranije spomenuti istraživači MAS-a sproveli su eksperimentalni istraživački projekt pod nazivom Polje projekcije. Eksperiment je usmeren na razumevanje procesa kojim osoba stiče informacije kroz VTI i videnje na daljinu. Glavni cilj eksperimenta je istražiti razumevanje informacija nefizičkim sredstvima i kasniji prinos tih informacija fizičkom mozgu. Pet grupa dobro osmišljenih ogleda već je sprovedeno u Španiji, Portugaliji, SAD i Velikoj Britaniji. Spoljni nadglednici i sudije prisustvovali su svim eksperimentima kako bi potvrdili valjanost naučne metodologije. Intrigantni preliminami rezultati predstavljeni na Trećem međunarodnom kongresu projektologije i nauke o svesti u Medicinskoj školi u Njujorku 2002. pokazali su da je od 105 učesnika, njih 52 izvestilo o 93 slučaja VTl-a. Pred­stavljeni rezultati takođe ukazuju na to da se oblici predmeta, a zatim i boje, najlakše primećuju prilikom boravka van tela.

VTI  I NJEGOVA PRIMENA

    Dok je važno da se senzacije povezane s vantelesnim iskustvima zajedno s velikim brojem drugih pripadajućih pojava proučavaju, identifikuju i razumevaju, preko je potrebno da ih se razmatra kao dio šireg konteksta koji primereno priznaje vrednost tog iskustva. Kakva je, dakle, tačno vrednost VTI-a? Prava svrha VTI-a je da ubrza širu ličnu evoluciju pružajući osobama mogućnost da iz prve ruke dožive nevidljive, a ipak stvarne, nefizičke dimenzije s kojima su u neprestanoj interakciji. Kao sredstvo samoistraživanja, VTI omogućuje ljudima da saznaju što oni zaista jesu - to jest, da nisu samo fizička tela već i svest koja evoluira.
    Tokom VTI-a, dok svest napusta fizički mozak i manifestira se u mozgu vanfizičkog tela - gde se nalazi i sećanje na prošle živote pojedinca, postoji povećana verovatnoćat prisećanja prošlih života i, time, produbljivanja našeg razumevanja evolucije, procesa fizicčog rođenja i smrti, i ciklusa uzastopnih života. Takođe je logično da spoznaja da ne umiremo sa sobom donosi splet novih gledišta na prošle i sadašnje odnose i njihove moguće međusobne veze, patologije koje su se pored sadašnjeg života manifestirale i kroz prošle živote, naš multidimenzionalni nastavni plan, i naš smisao ili zadatak u ovom fi­zičkom životu.
    Opšte mišljenje osoba koje svesno doživljavaju vantelesna iskustva i istraživača koji su beležili njihova iskustva tokom istorije pruža nam puno informacija o nefizičkoj dimenziji. Svako ko je zainteresovan proveriti ove informacije može to učiiniti proživljavanjem lucidnog VTI-a. Dok postoji samo jedna fizička dimenzija, vanfizička dimenzija je višeslojna, sastoji se od više nivoa ili dimenzija. To čini VTI izuzetno bogatim, poučnim i zanimljivim iskustvom. Ipak, većina ljudi, nakon što napusti fizičko telo, ostaje u dimenzijskom sloju koji je najbliži fizičkoj dimenziji - Zemljinoj kori.
    Obično je neka dimenzija naseljena svestima koje imaju iste sklonosti u pogledu kvalitete njihovih energija, namera, misli i osećaja. Na primer, postoje dimenzije u kojima borave bića koja nisu svesna činjenice da više nisu živa u biološkom smislu. Druge dimenzije, za razliku od ove, naseljene su naprednim društvima, zajednicama evoluiranih svesti koje su u potpunosti svesne ciklusa uzastopnih života u kojem se nalazimo. Te svesti planiraju svoj sledeci fizički živol prema ciljevima koji uključuju pomaganje čovecanstvu, njihovu daljnju evoluciju i pomaganje drugima u njihovoj evoluciji.

MEHANIZMI KOJI OLAKŠAVAJU I
OTEŽAVAJU SPOSOBNOST PROJEKCIJE


    Iako svako ljudsko biće u određenoj meri doživljava odvajanje vanfizičkog tela od fizičkog svake noći prilikom spavanja, veliki izazov leži u postizanju sposobnosti zadržavanja lucidnosti za vreme boravka van tela, kako bismo bili sigurni šta se događa i da bismo mogli kontrolisati naše iskustvo. To bi nam onda omogućilo da zadržimo sećanje na iskustvo nakon što se vratimo u fizičko telo. Na svu sreću, prepoznat je određen broj mehanizama koji olakšavaju doživljavanje lucidnog VTI-a. Oni uključuju jednostavne, praktične stvari kao što je nošenje udobne odeće i ležanje na leđima. Soba bi trebala biti zamračena, tiha, s kontrolisanom klimom, potrebno je osigurati potpunu pnvatnost i mir. Koncentracija na cilj ili (etičku) svrhu VTI takođe će olakšati proces. Korisno je da je osoba opuštena, dobro odmorena, u stanju emocionalne ravnoteže, motivirana, da veruje u uspeh i da nema strahova i sumnji u vezi s iskustvom.
    Slično tome, poznato je da drugi faktori otežavaju VTI ili umanjuju njihov kvalitet. Evo nekoliko aktivnosti koje bi trebalo izbegavati pre pokušaja izlaska iz tela: gledanje filmova ili čitanje knjiga koje su jako uzbudljive ili nasilne prirode, upuštanje u sukobe s drugim osobama, bavljenje negativnim mislima, uzimanje alkohola ili bilo kakvih droga, ili prepuštanje negativnim osećajima bilo koje vrste, posebno strahu. Osoba bi se pre pokušaja izla­ska iz tela takođe trebala pobrinuti za fiziološke potrebe, jer će pun želudac ili mehur, na primer, otežati postizanje osećaja udobnosti i zaboravljanje fizičkog tela - što je nužan preduslov za dozivlja­vanje VTI-a. Isto tako, utvrđeno je da postoje faktori i tehnike koji omogućuju prisećanje razdoblja provedenog van ljudskog tela. Na primer, uporan rad na jačanju volje, pamćenja i sposobnosti koncentracije i posvećivanja pažnje može doprineti prisećanju vantelesnih iskustava.
    Budući da je lakše izazvati VTI u nekim izmenjenim stanjima svesti nego u običnom fizički budnom stanju, osobe zainteresovane za doživljavanje lucidnog VTI-a trebale bi iskoristiti priliku kada doživljavaju takva stanja (ako su pozitivna i zdrava) kao što je: fizički umor, lucidno sanjanje, hipnagogično - alfa stanje ili duboka opuštenost. Ipak, najvažnije od svih osobina, nužne za postizanje lucidnog VTI-a, su jaka želja, mentalna koncentracija i odlučnost. Ne sme se podceniti delotvornost ovih ličnih kvaliteta. Osim navedenih, postoje bezbrojne druge tehnike izazivanja lucidnog VTI-a. Delotvornost neke tehnike u odnosu na neku drugu zavisi isključivo o pojedincu, tako da svako mora isprobavanjem, pokušajima i neuspesima pronaći tehniku koja mu najviše odgovara.

NIVOI LUCIDNOSTI IZVAN TELA I TIPOVI VTI-a

    Uzimajući u obzir da svako ljudsko biće, bez izuzetka, može privremeno projektovati svest iz fizičkog tela, i da se čini da je taj proces jednako prirodan kao disanje i spavanje, zašto se onda praktično 99 odsto Ijudi ne seća da je ikada doživelo neko vantelesno iskustvo?
    Odgovor na to pitanje je jednostavan. To je zato što većina Ijudi napušta svoja tela bez ikakve lucidnosti ili svesti. Mnogi faktori, uobičajeni među prosečnim ljudima, uzrokuju takvo stanje. Tu spadaju: nedostatak zanimanja za sve što je nefizičko, zaokupljajuća fiksacija na samo fizičke stvari, nesposobnost, kao posledica neznanja, da se vantelesno iskustvo razlikuje od beznačajnog sna i naučno i/ili versko uslovljavanje. Ali, ovdje se ne radi o situaciji tipa sve ili ništa. Osobe mogu doživljavati različite nivoe svesti za vreme boravka van tela. U stanju polusvesti, na primer, osoba će obično biti zbunjena stanjem u kojem se nalazi, i biće otvorena smetnjama uzrokovanim slikama iz snova i noćnim morama.
    Na lestvici od 0-100% vanfizičke lucidnosti, na nivou od oko 60% projektovane osobe stiču sigurnost u pogledu svog vanfizičkog stanja. Za vreme lucidnog vantelesnog iskustva, osobe su u stanju primeniti sve sposobnosti koje imaju u budnom stanju, kao što su pamćenje, razboritost, donosenje odluka i kritčcko prosuđivanje.
    Postoji bezbroj tipova VTI-a. Oni se razlikuju po načinu na koji do njih dolazi, po svojoj prirodi i po svojoj svrsi. Na primer, najčešći tip vantelesnog iskustva je 'spontano - slučajno' isku­stvo, u kojem osoba koja doživljava projekciju nije nameravala napustiti telo (i često ne zna ništa o toj pojavi). Nasuprot tome, namerni VTI je svesno izazvan primenom neke od tehnika projekcije. Među mnogim drugim tipovima VTI-a možemo takode navesti 'potvrđeno' iskustvo, koje se događa kada osoba postigne dovoljno lucidnosti izvan tela da može izvoditi praktične zadatke koji mu omogućuju da dobije potvrdu svog vanfizičkog stanja; na primer, viđenje nečega u flzičkoj dimenziji što kasnije može biti potvrđeno. Ta vrsta iskustva omogućuje naučnicima da sprovode ekspcrimentalna istraživanja VTI-a. Još jedan vrlo čest tip iskustva je 'opuštajući' VTI, za kojeg su karakteristični osećaji slobode i zadovoljstva, i često uključuje vanfizičke letove.
    Neke osobe takode tvrde da su imale iskustva u kojima su susretale prijatelje, članove porodice ili druge poznanike koji su preminuli. Drugi su imali susrete s prijateljima koji su takođe svesno boravili van tela, i bili su u stanju komunicirati s njima tokom iskustva. Međutim, jedan od najzanimljivijih tipova VTI-a je neprekidno svesni VTI, tokom kojeg osoba zadržava svest u svim fazama iskustva; drugim rečima, za vreme njenog normalnog budnog stanja, za vreme opuštanja, odvajanja vanfizičkog tela, razdoblja provedenog van tela, povratka vanfizičkog tela u fizičko telo i, konačno, povratka u normalno budno stanje - buđenja nakon povratka.

PROJEKCIJSKI FENOMENI

    Paranormalne pojave su u velikoj meri deo našeg normalnog svakodnevnog života. Možemo imati koristi od serije sinhroniciteta - na primer, možemo primiti signal na koji osećamo potrebu odgovoriti, ili možemo igrati ulogu (posrednog) glasnika nekome koga znamo, preneti im poruku koju ne razumemo, ali koja za njih ima jasan dublji smisao. Pa ipak, bez perspective koja uključuje vantelesne dimenzije i bića, događaje (dobre ili loše) koji iz toga proizlaze pripisujemo slučaju, sreći ili sudbini, i ne uspevamo uvideti da zapravo doživljavamo paranormalnu pojavu kao što je vidovitost ili intuicija.
    To je još jedan razlog zašto je istraživanje, lično i formalno, vrlo važno, jer nam omogućuje da prepoznajemo i proučavamo nefizičke dimenzije i bića, i time bolje upoznajemo pravu prirodu naše stvarnosti. Nefizička dimenzija, međutim, toliko je drugačija od fizičkog, materijalnog postojanja na koje smo navikli da smo tokom svjesnog VTI-a izloženi uslovima koji su potpuno strani našem uobičajenom načinu razmišljanja. Na primer, kad se manifestiramo van tela možemo leteti, možemo imati vidno polje široko 360 stepeni, a u nekim slučajevima možemo raditi stvari kao što je izlaženje iz Zemljine atmosfere zapanjujućom brzinom. Slično tome, kad je vanfizičko telo u stanju nepoklapanja s fizičkim (kao sto je slučaj kod delomične ili potpune projekcije), može doći do čitavog spektra parapsiholoških pojava i opažanja koja su znatno izvan naše uobičajene percepcije ži­vota.
    Sposobnost pojedinaca da dožive takve pojave normalno je stanje za svest koja je projektovana izvan fizičkog tela uz visok nivo svesnosti, i deluje nezavisno o nivou parapsiholoških sposobnosti pojedinca u normalnom fizički budnom stanju. Evo nekih primera projekcijskih fenomena:

Bilokacija - Kada osoba shvaća da se nalazi na dva mesta u isto vreme. Uobičajen primer toga, kao što je ranije spomenuto, je kada osoba vidi svoje (nepokretno) fizičko telo dok se manifestira u vanfizičkom telu.
Propustljivost - kad je projektovana osoba u stanju prolaziti kroz fizičke objekte.
Interna autoskopija - kod koje osoba ima pregled unutrašnjosti svoga tela i u stanju je videti vlastite kosti i organe, bilo da joj se svest nalazi u mozgu ili izvan fizičkog tela.
Kosmička svest - stanje izuzetno proširene svesti, u kojem osoba prepoznaje red, ravnotežu i logiku svemira, istovremeno s radošću uviđajući da je ona njegov deo i jedno s njim. Ovo je stanje poznato pod brojnim drugim imenima u mnogim granama nauke i religijama, kao npr. nirvana (budizam), satori (zen budizam) i samadi (joga).
Prekognicija - kada osoba, potpuno projektovana van fizičkog tela, dolazi do informacija u vezi s događajima koji se još nisu odigrali.
Retrokognicija - Kada osoba, potpuno projektovana van fizičkog tela, dolazi do informacija u vezi s događajima koji su se već odigrali, običo u vezi sa samom osobom u njenom sadašnjem ili prošlom životu.
Vanfizička telepatija - kod koje projektovana osoba prenosom misli komunicira s drugim osobama koje su u fizičkom, projektovanom ili nefizičkom stanju.

INTERAKCIJA IZMEĐU FIZIČKOG I NEFIZIČKOG SVETA

    Vantelesno iskustvo pruža nam uvid i omogućuje nam da bolje razumemo kako fizička i nefizička dimenzija deluju jedna na drugu. Ono je zbog toga vrlo vredno sredstvo evolucije i samoistraživanja. Poznavanje mehanizma interakcije ovih dimenzija pomaže nam objasniti neke stvari u našim životima koje inače ne bismo bili u stanju objasniti bez pribegavanja veri.
    Evo nekih primera pojava koje današnja konvencionalna nauka nije objasnila: instinktivno, ali čvrsto uverenje da nam neka nevidljiva sila pomaže u kritičnim trenucima naših zivota; neke intuitivne spoznaje i nadahnuća koji menjaju život; zbunjujući sinhroniciteti; i iznenadni i naizgled neobjašnjivi naleti raznih raspoloženja i osećaja. Teorija o postojanju međuodnosa između fizičke i vanfizičke dimenzije takođe objašnjava mnoge dokumentovane fenomene kao što su poltergeisti, 'materijalne' prikaze umrlih osoba koje pomažu u spasavanju ljudi ili prenose informacije od životne važnosti i opažanje prisutnosti preminulog rođaka u njegovoj bivšoj kući...
    Na isti način kao što imamo odnose i interakcije s drugim fizičkim bićima, bilo da se radi o članovima porodice, prijateljima, kolegama s posla, poznanicima ili strancima, takođe svakodnevno imamo odnose i interakcije s vanfizičkim bićima. Radom na razvoju svesti o prisutnosti ovih bića, prirodi naših veza s njima, i o njihovim postupcima i uticajima na nas, možemo ih bolje razumeti i možemo primeniti to razumevanje kako bismo se izborili za viši nivo kontrole nad našim životima.
    Kosmoetička vanfizička bića - bića na povišenom stepenu svesti, čije su namere za nas konstruktivne u evolucijskom smislu - poznata su pod brojnim različitim imenima kao što su pomagači, duhovi vodiči, anđeli Suvari, (bestelesni) učitelji, mentori i zaštitnici. Nažalost, mnogi od ovih izraza imaju mističnu ili versku konotaciju u vezi s tim bićima, dok ona zapravo nemaju nikakve veze s mistikom ili verom. Oni su bića poput nas, koja pokazuju visok nivo zrelosti i lucidnosti za vreme svog razdoblja između života. Ona i dalje evoluiraju, i kao deo svoje evolucije u budućnosti će proživljavati fizičke živote. Ta bića se specijalizuju za pružanje pomoći osobama kojima je to potrebno. Obeležja njihovog rada su diskrecija, visoka razina etike i poštovanje slobodne volje svakog pojedinca. Njihova prisutnost ne znači nametanje odnosa guru-učenik, budući da uzrokuje povećanje nivoa naše lucidnosti, razboritosti i kritičnog razmišljanja.
    Vantelesno iskustvo vrlo je bogato u pogledu mogućnosti širenja svesnosti i evolucije svesti koje pruža ljudima. Vredi ukratko prikazati neke dodatne komentare o ključnim koristima od VTI-a. Proživljavanjem lucidnog VTI-a osobe dobivaju nepobitan lični dokaz postojanja života nakon smrti. Može se čak dogoditi da se prisete plana delovanja (svrhe) za ovaj život koji se utvrđuje pre rođenja, što im može pomoći da odrede nove prioritete u svom životu. Takođe se mogu prisetiti svojih prošlih života ili razdoblja između života dok borave izvan tela u lucidnom stanju.
    Redovna lucidna vantelesna iskustva povećavaju parapsihološke sposobnosti pojedinca, vanosećajno opažanje i osetljivost na energije, i pomažu razvoj energetske samokontrole i energetskih spo­sobnosti za samoobranu. Isto tako, skupljanje takvih iskustava oso­bama omogućuje da razviju svest o prirodi njihovih energetskih interakcija s fizičkim i vanfizičkim bićima, da potrebitim bićima ponude pomoć u vidu prenosa terapeutskih energija, da direktno komuniciraju s evoluiranim vanfizičkim bićima čiju prisutnost velika većina ljudi nije u stanju opaziti, da prošire znanje o sebi i da ubrzaju proces vlastitog sazrevanja.
    Svi koji su ikada doživeli vantelesno iskustvo i astralnu projekciju znaju o čemu se ovde govorilo. Onim drugima ostaje samo da čekaju momenat kada će i oni doživeti neverovatno iskustvo vantelesne projekcije.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane