Naslovni baner
Najnovije vesti -Vesti -NAJNOVIJE VESTI IZ SRBIJENAJNOVIJE VESTI IZ
CRNE GORENAJNOVIJE VESTI IZ BOSNE I
HERCEGOVINENAJNOVIJE VESTI IZ HRVATSKENAJNOVIJE VESTI IZ
MAKEDONIJENOVICE IZ SLOVENIJE IN TUJINE
Meni

Androidi Roboti

   Humanoidni roboti koji što vernije odražavaju ljudske karakteristike, kao što su kretanje i govor, gestikulacija i pokret, nazivaju se androidima. U svetu postoji zabrinutost zbog sve veće upotrebe robota u fabrikama i njihove sve veće uloge u svetu.

   Roboti su glavni krivci za rastuću nezaposlenost, jer zamenjuju radnike na sve većem broju poslova u fabrikama. Sve više se roboti testiraju, tajno naravno, u vojnoj industriji, gde je cilj da se neki super robotom zameni današnji klasični vojnik. Možda to sada deluje kao naučna fantastika, ali naučnici koji rade na ovome ne misle tako, kao ni oni koji ih plaćaju za to.

ULTRA REALISTIČNI ROBOT

     Verovali ili ne, i pored neverovatno uverljive kože, kose, bradice i grimasa koje će vas zbog svoje realističnosti na kratko dovesti u zabludu, ovo je zbilja robot.  Preciznije rečeno ovo je najnovija iteracija ultrarealističnih androida iz serije Geminoid koju prave japanska robotička kompanija Kokoro i vodeći istraživač laboratorije za inteligentnu robotiku univerziteta u Osaki, profesor Hiroši Išiguro. Iz iste kuhinje (Geminoid) potekla je i roboglumica Geminoid F, ali u ovom konkretnom slučaju radi se o modelu Geminoid DK, prvom koji ne imitira japansku osobu (i prvom s bradicom), jer je konstruisan tako da izgleda kao profesor Henrik Šarfe sa danskog univerziteta Alborg. Šarfe kaže da njegov tim radi na ovom projektu već godinu dana i da je njegov robotski blizanac (geminoid) trenutno na testiranju i podešavanju u Nari, u Institutu za napredna telekominikaciona istraživanja ATR. Kad se to završi poslaće ga u Dansku u profesorovu novu laboratoriju gde će se koristiti za istraživanje 'emocionalnih aktivnosti' u interakciji čoveka i robota, ispitivanje nove oblasti tzv. 'stopljenog prisustva' i kulturoloških razlika u percipiranju robota.
    Slične probleme istražuje i profesor Hiroši Išiguro zbog čega je napravio svog robotskog klona nazvanog Geminoid HI-1 i pomenutu dvadesetogodišnjakinju Geminoid F. Išiguro i Šarfe trenutno rade zajedno. Kao i njegovi rođaci iz porodice Geminoid, i DK se kontroliše daljinski sistemom za hvatanje pokreta koji robotu omogućava da verno imitira osobu čiji se pokreti prate. Njegova buduća upotreba je u izvesnom smislu sekundarana, jer je u ovom slučaju glavni cilj napraviti robota koji što je moguće više liči na čoveka. Međutim, ukoliko bi se uparili s IBM-ovim Votsonom, Geminoidi bi se možda mogli koristiti na neke veoma zanimljive načine. Doduše, kad bismo im tada skunili periku i još poneki detalj s lica, dobili bismo prilično zastrašujuću sliku. Nije zato ni čudno što je Šarfova žena na pitanje šta misli o muževljevom robodvojniku, izjavila da joj se više sviđa telo broj jedan, a da bi telo broj dva uvek slala na konferencije i službena putovanja. Očigledno je zaboravila da se telo broj dva može ažurirati proizvoljan broj puta.

ROBOT ZA MASAŽU LEĐA

    Maserski robot WheeMe koji nije veći od šake, a izgleda kao minijaturni tenk ili ugojeni miš na točkovima, proizvod je kompanije Dreambots i premijerno će biti prikazan na sajmu CES u Las Vegasu početkom 2011. Njegovi tvorci kažu da najbolje radi na horizontalnim delovima tela, a zapravo je projektovan da masira leđa osobe koja leži potrbuške. Da ne bi pao WheeMe koristi senzore nagiba tako da se u pravom trenutku zaustavlja kako ne bi otišao predaleko dok krstari torzom. Dok se kreće unaokolo njegovi najlonski prstići (fingerettes) masiraju telo, što bi se moglo dopasti svakom ko smatra da su prsti ljudskih masera groteskno veliki. Mališa je težak svega 330 grama, tako da nije u stanju da ponudi dubinsku masažu tkiva, ali DreamBots obećava 'prijatan osećaj telesnog zadovoljstva'.
    Robota WheeMe su izumela dvojica prijatelja pre deset godina. Kad su terapeutstki roboti u pitanju valja pomenuti i fokicu Paro, naprednu interaktivnu napravu projektovanu da stimuliše pacijente s demencijom, Alchajmerom i drugim kognitivnim poremećajima, tako što reaguje kad je maze, tuku ili drmusaju, i bolničkog pomoćnika koga umesto mobilni manipulator zovu Cody i među čije specijalnosti spada i pranje nepokretnih pacijenata sunđerom.

RATNI ROBOT ODNOSI RANJENIKE SA BOJIŠTA

   Američka armija trenutno testira robota projektovanog da locira, podiže i odnosi ranjene vojnike izvan bojišta bez rizikovanja od gubljenja dodatnih života. Zahvaljujući podacima iz svojih senzora i kamera, ovim robotom za pomoć u iznošenju s bojnog polja (Battlefield Extraction-Assist Robot, BEAR) može se upravljati daljinski pomoću specijalnog kontrolera na rukohvatu puške M-4 ili gestikulisanjem korišćenjem rukavice AnthroTronix iGlove. Ova oprema će vojniku obezbediti da ovog požrtvovanog robota (čija skraćenica znači i medved), uputi prema ranjenom kolegi i prenese ga na sigurno gde mu vojni lekar može ukazati pomoć. Ovaj robonosač kojeg je napravila kompanija Vecna Robotics, kreće se pomoću dva nezavisna skupa 'guseničkih nogu' i u stanju je da se uspravi i dinamički održava ravnotežu dok nosi teret, zahvaljujući sfernim zglobovima u svojim člancima, kolenima i kukovima.
    Potpuno ispravljen BEAR je visok 180 cm, što mu omogućava da gleda preko zidova ili da svoj teret podiže na uzdignutu površinu. Da bi mogao da podigne potpuno opremljenog vojnika njegove hidraulične ruke su u stanju da nose do 227 kilograma, ali svojim rukama i prstima može da izvodi i veoma precizne pokrete. Njegovo lice podseća na dečju igračku (malog medu) i namerno je projektovano tako, da bi ostavljalo umirujući utisak i otklanjalo sumnju. BEAR je tokom cele protekle godine testiran simulacijama i neposrednim korišćenjem koje su sprovodili vojnici laboratorije za borbene manevre pešadijskog centra u Fort Beningu u Džordžiji (Infantry Center Maneuver Battle Lab). Cilj testova je bio da se razvojnim inženjerima pruže povratni podaci o ponašanju robota u stvarnim uslovima i postave dodatni zahtevi. Altenativni metod daljinskog upravljanja nazvan 'montirani kontroler sile' (Mounted Force Controller) koji je pričvršćen na rukohvat puške M-4, omogućava korisniku da upravlja 'medvedom' a da ne ispušta oružje iz ruke. Trenutno aktivnostima ovog robota upravlja čovek, ali u toku je i razvoj koji će mu omogućiti složena poluautomatska ponašanja kako bi mogao da razume i izvršava znatno složenije komande. Ukoliko bi se roboti mogli koristiti u gradskim okršajima i slučajevima u kojima se koriste zamaskirane improvizovane eksplozivne naprave, hemijska i biološka oružja, mogao bi spasiti živote brojnih bolničara i vojnika, smatraju predstavnici istraživačkog centra za telemedicinu i napredne tehnologije (Telemedicine and Advanced Technology Research Center, TATRC) američke komande za medicinska istraživanja i materijale, koji je pomogao razvoj ovog robota. Vecna Robotics smatra da bi se BEAR mogao koristiti i u akcijama traženja i spasavanja, rukovanju opasnim materijama, nadzoru i izviđanju, traženju mina, podizanju i nošenju bolničkih pacijenata, pa čak i automatizovanju skladišta. Međutim, BEAR će po svoj prilici najpre ugledati bojno polje.

JAPANSKI ROBOT - BUDUĆI KUĆNI POMOĆNIK

   Najnoviji japanski čovekoliki robot ume da pozira, stoji na jednoj nozi, vežba jogu, prati lica i objekte, odgovara na glasovne komande i radi ono što se danas izgleda zahteva od svakog robota – sipa pića. Industrijski robot HRP-4 se pridružio porodici čiji su prethodni članovi bili HRP-2, HRP-3 i HRP-4C. Poput prošlogodišnje verzije HRP-4C u obliku ženskog supermodela, i HRP-4 je dizajniran tako da može da koegzistra s ljudima, a njegova vitka građa i sportski izgled učinili su ga privlačnijim, smatraju u kompaniji za izgradnju mostova Kawada Industries, koja je robota izradila u saradnji sa japanskim nacionalnim institutom za napredne industrijske nauke i tehnologiju, AIST. HRP-4 je rezultat istraživanja koje je trajalo preko deset godina a oslanjalo se na tehnologiju koju j e prvobitno razvila Honda. Novi robot visok metar i po i težak 39 kilograma (sve sa baterijama) namerno je umanjena verzija svog većeg rođaka HRP-2 kojeg je Kawada razvila pre sedam godina, ali je jednako spretan i precizan.
    HRP-4 ima 34 stepena slobode zahvaljujući istom tolikom broju motorizovanih pokretnih zglobova. U svakoj ruci ih ima po sedam, što mu omogućava da ih pokreće nalik ljudima, ali sa teretom od svega pola kilograma. Svaki motor zglobova troši manje od 80 vati iz bezbednosnih razloga. Prsti mu se kreću mnogo preciznije u odnosu na ranije modele. U udubljenje na leđima može se ugraditi mali prenosivi računar da bi mu se povećale mogućnosti obrade podataka, a u glavu su mu ugrađeni kamera i mikrofoni kako bi mogao da prima komande od ljudi, prepoznaje objekte i prati njihovo kretanje. Modeli HRP-2 već su se pokazali korisnim u kući, jer su znali da sipaju piće i peru sudove pa se to očekuje i od novog modela. Kad završi zadati posao graciozni HRP-4 bi mogao ukućanima da pokaže i par vežbi iz joge i podstakne ih da se malo razmrdaju. Dokaz da bi to moglo da se desi je priloženi video koji pokazuje kako se HRP-4 predstavlja, izvodi neke pokrete iz svog bogatog repertoara (posle otprilike 4 minuta i 25 sekundi vidi se i kako stoji na jednoj nozi) i prati lice čoveka.
    Pošto je još HRP-2 pokazao da ume lepo da hoda logično je što se i mršavko broj četiri elegantno kreće i korača. Mada još uvek nije jasno da li će sve mogućnosti ranijeg rada na seriji HRP biti prenete i na najnoviji model, očekuje se da će HRP-4 ipak naslediti svu pamet i umešnost svojih prethodnika. Kawada očekuje da će svog najnovijeg robota početi da prodaje domaćim i stranim istraživačkim ustanovama u januaru, po ceni od oko 300.000 dolara. Po tome će se naći u istoj klasi kao i nedavno predstavljeni PR2 kompanije Willow Garage, koji je nešto skuplji (400.000 dolara), ali se Japanac s njim ne može porediti, jer je PR2 znatno napredniji zbog razvojne biblioteke sa softverom otvorenog koda. Ko hoće da igra na sigurno treba da kupi oba, pod uslovom da su mu pri ruci tri četvrtine jednog miliona dolara. HRP-4 možda izgleda kao RoboCop, ali je zapravo više C-3PO. Sa svojih 39 kilograma lakši je četiri kilograma od svoje sestre HRP-4C, koja je prošle godine privukla veliku pažnju noseći haljinu na modnoj reviji u Osaki i nedelji mode u Tokiju. Kawada i AIST su ranije pokazali kako HRP roboti mogu da rade u kući, koriste električne alatke i sipaju pića. HRP-2 Promet je mogao da hoda po neravnom terenu i čak pomaže pri instaliranju zidnih panela.

SURENA 2 - IRANSKI ČOVEKOLIKI ROBOT

   Predsednik Irana i drugi iranski zvaničnici, prikazali su svoju verziju humanoidnog robota Surena, naslednika slične mašine razvijene pre dve godine koja se kretala na točkovima i kojom se upravljalo daljinski. Najnoviji model Surena 2 za razliku od svog prethodnika može da hoda, ali relativno sporo. Težak je 45 kilograma i visok 145 centimetara, a razvio ga je dvadesetočlani tim stručnjaka za robotiku univerziteta u Teheranu.
    Nije saopšteno šta Surena 2 može da radi ni zašto je razvijen, ali je rečeno da pomenuti stručnjaci trenutno za njega razvijaju vizuelne i glasovne module. Surena je inače ime čuvenog persijskog ratnika iz prvog veka pre naše ere, koje je veoma popularno u Iranu i Jermeniji.

MURATA DEVOJČICA NA UNICIKLU

   Murata devojčica - Muratagirl, je robot kompanije Murata koji se kreće na jednom točku, a sada je unapređen i sa nekoliko novih trikova. Nova verzija robota koristi se da promoviše nauku i tehnologiju među japanskom decom. Može da se kreće po krugu prečnika 75 cm i gredi širokoj svega 2 cm. Novi model iz 2009. kreće se brzinom od 15 cm/s, što je tri puta brže od prošlogodišnjeg modela.
    Robotizovana devojčica na uniciklu ima dva žiro senzora za detektovanje nagnutosti koji joj pomažu da održava ravnotežu tako što kontrolišu brzinu točka i rotaciju zamajca ugrađenog u grudi pri kretanju napred i nazad. Kompanija je u robota ugradila i žiro senzor koji mu omogućava da se kreće i po krivoj liniji. Robot ima i ultrazvučne senzore za otkrivanje prepreka. Visok je 50 cm a težak 6 kilograma.
    U demonstraciji rada, Muratinim inženjerima je bio potrebno svega par minuta da postave robota na gredu i nameste ga da održava ravnotežu, posle toga se ova cura u beloj haljinici i šeširićem na glavi vozila po gredi bez padanja. Za svaki slučaj, dušeci su bili postavljeni sa obe strane.
ROBOT SA OSEĆANJIMA

      Roboti su u stanju da rade mnogo toga što mogu i ljudi, izuzev što ne umeju da izražavaju osećanja. Međutim, čini se da su tvorci humanoidnog robota (androida) nazvanog Kobian uspeli da pređu ovu prepreku, jer Kobian može da izrazi sreću na primer tako što diže ruke u vis, objavio je u pretak japanski dnevnik Nikkei. Time je doprineo promeni ustaljenog mišljenja da su roboti hladni i ne umeju da iskazuju osećanja.
    Razvili su ga zajedno univerzitet Waseda i kompanija Tmsuk. Kobian svojim metalnim telom može da izrazi sedam osećanja, uključujući radost, ljutnju, žalost, sreću i zbunjenost. Izrazi se proizvode pomoću nekoliko motora na njegovom licu koji pokreću očne kapke, usne i obrve. Ruke su mu napravljene od mekih materijala nalik želatinu. Pojedini pokreti su unapred programirani tako da robot može da digne ruke uvis, širom otvori oči i usta kako bi pokazao da je srećan, ili prekrije oči rukama da iskaže tugu. Očekuje se da će Kobian zahvaljujući novim mogućnostima ući u domove za brigu o starim licima. U Japanu se naime humanoidni roboti razvijaju kako bi pomogli da se prevaziđu efekti izazvani starenjem populacije.
   Istraživači sa Univerziteta Pensilvanije predstavili su poslednju verziju svog četvoronožnog robota RiSE, koji pored hodanja po zemlji može brzo da se penje uz drvo ili stub. RISE V3 je projektovan i izrađen u kompaniji Boston Dynamics poznatoj po tome što je napravila četvronožnog vojnog robota BigDog. Robot na nogama ima malene kandže izrađene od hirurških igala, koje mogu da se zabodu u vertikalnu površinu. Prednje noge su mu dovoljno dugačke da obgrli telefonski stub, a penje se brzinom od 21 cm/s. Pošto može da hoda, penje se i miruje na stubu čuvajući energiju, mogao bi da bude od koristi u traženju, spasavanju, izviđanju, špijuniranju i inspekciji.
    Drugi mobilni robot premijerno predstavljen na ovom skupu je Adelopod. Razvili su ga istraživači Centra za distribuiranu robotiku Univerziteta Minesote. Adelopod je velik kao daljinski upravljač, nema ni noge ni točkove, a kreće se prevrtanjem pomoću para ruku dugačkih 12 cm. Ovaj način kretanja je jednostavan, štedi energiju i ne zahteva složen hardver, a omogućava savladavanje terena po kome drugi roboti ne mogu da se kreću.
    Grupa je razvila i većeg robota nazvanog Loper, koji može da nosi nekoliko Adelopoda i 'seje' ih po terenu. Istraživači Instituta za automatsko upravljanje Tehničkog univerziteta u Minhenu, napravili su robota koji može da se snađe u gradu a da ne koristi ni GPS ni učitane mape. Da bi stigao na odredište pita prolaznike da ga upute u pravom smeru, a da bi prepoznao šta mu govore i pokazuju koristi prepoznavanje govora i gestikulacija. Uz to se služi i praćenjem ljudi, otkrivanjem prepreka i izradom mape kretanja.
    Novina ovog istraživanja je robotski sistem koji koristi ljudska uputsva za kretanje u otvorenom prostoru. Još jednog robota koji se kreće po zakrčenim gradskim ulicama predstavili su istraživači sa Bostonskog univerziteta. Da bi ispitali različite pristupe upravljanja i navigacije napravili su minijaturni grad s minijaturnim robotizovanim vozilima. Njihov sistem nazvan 'robotsko urbanoliko okruženje' (Robotic Urban-Like Environment, RULE) omogućava vozilima da razumeju jednostavne ljudske komande poput 'Odvezi me u prodavnicu'. Demonstracije su pokazale da robotska vozila ne samo što mogu da stignu bezbedno na odredište, već se kreću pravom trakom, zaustavljaju se na crvenom svetlu i sama se parkiraju, za razliku od automatizovanih voznih sistema, poput onog na aerodromu Hitrou, koji za navigaciju još uvek zahtevaju neku vrstu šina ili magnetnih vođica. Robotizovana vozila moraju da uoče iznenadne opasnosti i reaguju na njih, a sistem koji su razvili istraživači Laboratorije za kompjuterski vid Univerziteta u Cirihu (Computer Vision Laboratory at ETH Zurich) može brzo da prepozna pešake i druge prepreke i predvidi pravac njihovog kretanja da bi ih izbegao. Kad su ga postavili na krov automobila brzo je prepoznavao i označavao pešake čak i u delovima grada sa živim saobraćajem i zakrčenim trotoarima.
    Učesnci su mogli da vide robota koji imitira čoveka što peče picu i drugog robota koji po kancelariji skuplja prazne šoljice od kafe. Istraživači s Univerziteta Mekgil u Montrealu pokazali su robota koji pravi skulpture od leda. Napravili su ga tako što su delimično izmenili uređaj koji se koristi za ponavljajuće zadatke poput uzimanja objekata s pokretne trake i upotrebili ga da slaže slojeve leda.

JAPANSKA ROBOT MANEKENKA

   Novi japanski robot hoda i priča, ima žensko lice koje može da se smeši i smršao je tako da teži svega 43 kilograma, kako bi mogao da učestvuje na modnoj reviji. Razvojni inženjeri Nacionalnog instituta za naprednu industrijsku nauku i tehnologiju, kažu da njihov 'kibernetski čovek' prikazan u ponedeljak 16. marta, još nije spreman da se prihvati svakodnevnih poslova i radi zajedno s živim ljudima, kao što se to od robota očekuje u budućnosti.  Glavna namena ovog crnokosog robota visokog 158 cm je da zabavi i privuče pažnju.
    Zove se HRP-4C a zanimljivo je da je ranije težio 58 kilograma. Očekuje se da će se koristiti u zabavnim parkovima, na događajima gde treba da privuče pažnju ili kao instruktor vežbanja, jer može da simulira ljudske pokrete. HRP-4C je napravljen tako da izgleda kao prosečna Japanka, mada njegovo srebrno-crno telo ostavlja utisak kao da nosi svemirsko odelo. Robotska struktura modela HRP-4C, bez lica i ostalih pokrivki, prodavaće se po ceni od oko 20 miliona jena (200.000 dolara), a tehnologija za njegovo programiranje biće javno dostupna kako bi i drugi mogli da osmisle zanimljive pokrete.

ROBOT RANGER OBORIO REKORD U HODANJU

   Tim studenata sa Univerziteta Cornell tvrdi da je njihov robot Ranger, koji se kreće na četiri noge, postavio nov rekord u pređenoj razdaljini prešavši samostalno 23 kilometra. Prethodni rekord je držao robot BigDog, kompanije Boston Dynamics, koji je prešao oko 20 kilometara. Endi Ruina, rukovodilac Univerzitetske Laboratorije za robotiku i biomehaniku, izjavio je da su na Rangeru radili oko četiri godine i da im on pomaže da razumeju način na koji ljudi i životinje funkcionišu. 'Ne možete doći do rešenja, ako ne razumete problem. Dugoročne prednosti istraživanja kao što je ovo su prevazilaženje bolesti i izrada boljih proteza', kaže Ruina. Robot je napravio 65.159 koraka za blizu 11 sati, dok mu se baterije nisu ispraznile. Nakon toga se srušio. Ranger je koristio litijum-jonske baterije napona 25,9 volti i utrošio 262 vat-časova energije.
    Ruina je izračunao da bi utrošena energija ukupno koštala oko tri centa. 'Naš sledeći cilj je da ga napravimo tako da hoda mnogo duže. Mislimo da može da izdrži ceo maraton', kaže Ruina. Nakon toga, Ruina i njegovi studenti će preći na izradu robota sa dve noge, a u tome će im finansijski pomoći američka Nacionalna fondacija za nauku. Za izradu robota sa dve noge trebaće im dve ili tri godine. 'Znam da već postoje roboti sa dve noge, ali nijedan ne radi kako bi trebalo', kaže Ruina. Ranger teži oko 8,5 kilograma. U njemu je šest računara s procesorima ARM7, dok 'glavni mozak' predstavlja procesor ARM9. Robot je opremljen različitim senzorima, a njegov softver ima oko 10.000 redova programskog koda, od kojih nekoliko stotina kontrolišu samog robota. 'Ponosni smo na jednostavnost ovog robota', kaže Ruina. Dva dana pre nego što je oborio rekord, Ranger je prešao 20 kilometara sa jednim punjenjem baterija. Iako se to ne računa kao rekord, govori o tome da je robot prešao više od 43 kilometra bez ijednog problema.
Internet i WebInternet i Web - Ostali Tekstovi
Ponuda TemaPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu