vrh
Meni

Psihoanaliza Snova


   Veoma je značajno protumačiti aktivnost snova, jer ona izvire iz nesvesnog, koje zna sve o nama, i prošlost i sadašnjost i budućnost. Otud potiče verovanje da je ono što vidimo u snu, premijera onoga što će nam se dogoditi na javi. 


    Kada kao deca sanjamo korpu sa voćem, možemo biti sigurni da nema neko posebno značenje, jer korpa sa voćem je obična korpa sa voćem. Ali, čim napustimo detinjstvo i raj bezbrižnosti, postajući odraslim osobama, značenje snova se menja i pretvara u sibole. Ono, malo po malo, kroz proces koji psihoanalitičari zovu 'intelektualizacijom', postaje nejasno i alegorično, sve prepuno simbola, neprepoznatljivo za običnog čoveka. I mi nismo više u stanju da ga shvatimo ako treba da to učinimo sami.
    Ako je sadržaj snova, tako reći realističan, definiše se kao 'jasan', ako je enigmatičan i šifrovan, onda se tvrdi da je 'latentan'. Kako onda stučnjacima za psihu polazi za rukom da prevedu skiveni sadržaj snova, gde je reč o pravom i istinskom prevodu sa nejasnog na naš redovni jezik. Tehnika je poznata - kada pacijent počne da priča svoje snove ili, bolje reći, delove snova kojih se seća i koje je uspeo da 'uhvati', psihoanalitičar ga sa vremena na vreme prekida i pita ga: 'Na šta vas to podseća? Ima li možda veze sa onim što se dogodilo juće? Ili pre mnogo godina? Opustite se, nije bitno hoćete li naći odgovor. Recite prvo što vam padne na um.'
    Ovim procesom se služe svi psihoterapeuti, bilo kojoj školi da pripadaju, da bi tumačili snove 'slobodnim asocijacijama'. To se naučnim terminom zove 'kontekst'. Samo se uz pomoć 'konteksta' može dopreti do dna značenja jednog sna - isto kao što se ne može shvatiti najtananija smisao jedne rečenice ako se izvadi iz nekog govora ili knjige. Idealno bi bilo kada bi 'govor snova' bio bez misterija za svakog aod nas. Tada ne bi bilo teško i zamorno održavati delikatnu psihosomatsku ravnotežu koja predstavlja jedinu našu nadu da budemo na neki način srećni i zdravi.
    U svakom snu je odista prenesena neka poruka, kako su to smatrali stari narodi. Jasna, obojena, čudovišna poruka, koju nije lako zanemariti. Poruka koja se ukazuje svakom čoveku, u obliku slika koje direktno izviru iz naše podsvesti, bio on Indijanac, Kinez, crn ili beo. A ta podsvest je vrlo informisana o nama samima, sve zna o nama - prošlost, sadašnjost i budućnost, kako smo stvoreni, šta nam treba, jesmo li bolesni i hoćemo li ozdraviti. Poslednjih godina su psihoanalitičari pokušavali da shvate da li tokom bolesti sanjamo posebne snove. Uglavnom kada se neko potuži na izvesne psihosomatske smetnje, na primer čir, psorijaza ili infarkt, tada mu se smanjuju imaginativne sposobnosti. I ne samo to - više se ne seća svojih snova. Kada podsvest nije blokirana, simboli su sasvim jasni.
    Evo primera jednog sna: jedna žena patila je od teške nesanice, spavala je 2-3 sata tokom noći i teške glavobolje. Energična i aktivna, naviknuta na stalno samokontrolisanje, gospođa je uspešno vodila delikatni sektor reklame u jenoj kompaniji i bila uvek napregnuta da ne napravi ni najmanju grešku. Jednog dana je došla psihoterapeutu, kao poslednjoj šansi, jer se razočarala u službenu medicinu, u tek što su započeli uobičajeni razgovor, ispričala je da je opseda jedan san. Rekla je: 'Sanjam kao da sam vešta jahačica i u snu vidim sebe na konju, ali odjednom i konj i ja kao da smo se okamenili. Strašno se bojim, a plašim se da će i konj to isto osetiti. U međuvremenu ga čizmama podbodem po bokovima. Zatim čujem glas koji dolazi iz daljine i koji me prekoreva - 'Popusti uzde!'. Ja ga ne slušam i tada se naglo budim.'
    San je bio tako jasan da mu nije ni trebalo tumačenje. Naredba 'Popust uzde!' značila je da bude spontanija i da se opusti barem na trenutak. Kada je gospođa, najzad shvatila da je poruka autentična i da bi trebalo sprovesti u delo, počela je da se opušta, da izlazi iz okvira svog konformizma i malo po malo nestajalo je glavobolje, pa je počela i normalno da spava.
    Ima bezbroj snova ovakve vrste. Ako se pročitaju neki drevni tekstovi o hermetizmu i studije alhemičara, mogu se otkriti interesantne stvari. Između sna i bolesti postoji tako tesan odnos da bi se mogao napisati pravi tumač snova za svakog lekara. Na primer, osobe koje pate od reumatizma ili jednostavnih katara, dok se bolest još nije jasno manifestovala, sanjaju vodu, banju, kupanje, tuširanje, a sve je često propraćeno strašnom hladnoćom. Oni koji su skloni astmatičnim ili srčanim oboljenjima, često sanjaju da im je toplo.
    Sve upućuju na to da naše telo sanja. Dobro su to znali stari narodi koji su noćne more dovodili u vezu sa obilnom hranom pre spavanja. Smatrali su da te teskobe u vidu snova dolaze iz creva, to jest, iz organa koji su vezani za telesnu težinu. Našoj materijalističkoj civilizaciji je teško da prihvati misao da naši organi 'misle', da poseduju 'inteligenciju' i stanja svesti koja su raspoređena duž našeg bića. Lakše je shvatiti san kao uslišenje želja ili kao izranjanje davnih događaja. Nekada se mnogo pažnje posvećivalo snovima, ali danas pacijenta koji boluje od upale pluća nijedan doktor neće pitati šta je sanjao. Ali ni psihologija ne dolazi do globalne slike jer ne vodi računa o telu. Ukratko, na 'mapi snova' postoje još široke prazne zone koje moraju biti popunjene novim saznanjima.
    Drevni narodi su smatrali da je telo bogato emocijama a svaka je vezana za jedan organ. Jedan vrač iz plemena u Angoli rekao je naučniku sa Zapada: 'Hoćeš li da znaš zašto su kod vas infarkti tako česti? Vidi, srce je kao Sunce - izlazi, dostiže zenit i zalazi. Duh je, naprotiv, kao Mesec koji menja atmosferu. Srce je deo afektivnog života, dok se Mesec identifikuje sa razumnijim delom čoveka. Sunce je toplo, Mesec je hladan, a čovečanstvu su oba potrebna u pravoj meri. Ali, vi zapadnjaci ste dali prednost Mesecu na ušrtb Sunca, razumu na ušrtv srva i tak oste stvorili disharmoniju koja se fatalno odraćava na vašem fizičkom planu'.
    Ukratko, racionalni po svaku cenu treba da pripaze - psihosomatske bolesti vrebaju svakoga, a pogotovo njih! Istorija podučava da su najveći umetnici dugo živeli, a takođe i mudraci istoka koji se nisu brinuli za novac i karijeru. U savremenoj kulturi telo i psiha loše žive, kao razvedeni supružnici u istom stanu i takva situacija ne pogoduje ni telu ni duši. Statistike jano govore, a to je da se broj hipohondara (osoba opterećenih bolesti) povećao nekoliko puta u zadnjim decenijama. Mnogo se loših stvari dešava na planeti, da bi to čovek sve mogao mirno podneti. Nuklearne i prirodne katastrofe, ekološke nesreće promenile su ambijent na Zemlji, a on umnogome utiče na naše snove, koje je potrebno dešifrovati da bismo lečili našu narušenu psihu koja je i sama sve više zagađena - ponajviše onim što nam se servira sa televizije i Interneta. Čovek je sve manje u dodiru sa prirodom i sa najslobodnijim delom nas samih - imaginacijom, koja omogućava da se ide gde želimo i da sa resursima naše mašte postignemo šta god hoćemo. Treba se nadati da će u budućnosti čovek pronaći blagotvorni odnos sa svojim korenima. Samo tada neće više imati potrebu za drogom da bi 'sanjao otvorenih očiju', a tada će otkriti i drugačiju dimenziju, koje smo zahvaljujući preteranom racionalizmu našeg doba, lišeni.
    Čitav naš život isprepleten je sa snovima. Nije potrebno ni navoditi slavnu rečenicu Kalderona De la Barke: 'Život je san' i da su snovi, možda, stvarniji od samog života. Snovima se ne može neverovati kao što se ne može neprihvatiti jedno drugo postojanje koje se odvija paralelno sa našim, od rođenja pa do smrti. Pet vekova ranije je paracelzus, slavni lekar, astrolog i alhemičar, smatrao kako bismo svi morali da ostanemo kod svojih kuća sve dok ujutro, deo po deo, ne rekonstruišemo naše snove. U Britanskommuzejuu Londonu, čuvaju se egipatski papirusi sa značenjima snova koji datiraju iz 4.000-te godine pre naše ere.
    Da bi se jasno 'pročitao' jedan simbol, trebalo bi voditi računa o prošlosti, o pradedovskoj snazi sa kojom je upleten. To je puduhvat koji iziskuje savršeno poznavanje antičkih civilizacija i istorije religije. Naime, materijal snova može imati različita porekla, iako je izvor uvek isti - naša psiha. San poseduje strahovito veliko poznavanje svih događaja i svih mogućnosti, kao da znanje crpi iz jedne duhovne riznice celog sveta. On sve rezimira neverovatnom sposobnošću sinteze koja nam budnima nikada ne bi pošla za rukom. Često je dovoljan samo jedan simbol da bismo uhvatili pravo značenje sna. Baš kao što se od jedne niti kanapa odmota celo klupko.
    Svaka osoba sa sobom nosi dupli prtljag - prvi je lična podsvest, gde je brižljivo registrovano sve što se dogodilo otkad smo se začeli u majčinoj utrobi, i drugi, beskrajno širi prtljag 'kolektivne svesti' koji pripada svima i koji se zatim grana u psihu svake ličnosti. Iz te 'kolektivne svesti' rađaju se arhaične slike koje psihoanalitičari zovu 'arhetipovima' i koji predstavljaju večna zbivanja čoveka - smrt i rođenje, prirodne sile, bol, opasnosti, velike teme života. Ali, arhaične slike ukazuju se samo kada nas uznemiruju osnovni problemi koji se tiču naše ličnosti, ne kada smo zabrinuti hoće li nam biti povećana plata i hoćemo li položiti ispit, mada su i ta banalna iskustva u mnogim slučajevim deo sna. Ali, tada je san drukčiji i skromniji. Kolektivna svest, sa svojim milionima godina starim uskladištenim simbolima, stoji nepokretna i besposlena. Nju nije ni malo briga šta kupujemo, šta selimo, da li ćemo na odmor u planinu ili smo u svađi sa nekim. Takve stvari je ostavljaju potpuno ravnodušnom.
    Svako doba obogaćuje neiscrpnu kolektivnu svest novim elementima i simbolima. Naši će praunuci od nas naslediti od nas ono što je bilo nepoznato drevnim narodima, na primer, avion, televizor ili telefon. Ali, da bi se što potpunije analiziralo značenje nekog sna, nisu dovoljne samo slike. Prema stručnjacima, ostalo treba tražiti u bojama, u muzičkoj pozadini sna, u geometrijskim oblicima i figurama, čak i brojevima. Beskrajno polje snova je otvoreno za sve.

     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT  NAJBOLJA WEB SKOLA