Akupresura - Shiatsu Masaža

   Šiatsu je, međutim, ne kineska već japanska reč koja znači - pritisak prstom. Nekada je to bila japanska verzija kineske akupresure, ali je poput mnogih istočnjačkih terapija razvila vlastite vrednosti. Premda se šiatsu primenjuje već stotinama godina, na evropskom Zapadu, u terapiju se razvio tek pre pola veka kada je Tokujiro Namikoši sistematizovao metodu i počeo je prenositi na svoje učenike.    

    U današnjem Japanu, gde tu terapiju smatraju metodom za rano otkrivanje bolesti i njeno sprečavanje, mnogi odlaze na šiatsu terapiju redovno svake nedelje. Tamo se šiatsu smatra i kućnim lečenjem i Japanci ga često primenju u svojoj porodici. Danas se osnovni postupci šiatsua mogu naučiti radi samopomoći, a detaljnije lečenje nude i stručni terapeuti.
    Treba odmah naglasiti da, što se tiče samog postupka, akupresura, odnosno šiatsu, se ne razlikuje od akupunkture, samo što nisu u upotrebi igle. Dakle, u suštini to je metoda samopomoći pri kojoj se određene tačke pritiskaju prstima radi ublažavanja raznih vrsta boli. U njenom zapadnjačkom obliku, poznatom i pod imenom G-JO, akupresuru je uglavnom zamenio šiatsu, iako neki praktičari tvrde da je akupresura posebna terapija. Ali, u praksi se razlike između akupresure i šiatsua gotovo da ne mogu primetiti.
    Veoma je važno reći da kada je u pitanju kineska ili japanska medicina, u Evropi se uvek oseća nedostatak izvornih i autentičnih tekstova. Iz tih razloga, proizlazi i činjenica da je današnja akupunktura u današnjim tumačenjima samoi bleda slika one izvorne, kineske. A najveći krivac za to preslobodni prevodi kineskih teksttova. Poetsko mistični prizvuk koji se davao metodama kineske medicine a najviše zbog nedovoljnog poznavanja ili nehata, tako je dao jeftin i lažni folklorni izgled.
    Nalazeći se pred bolesnkom, zapadnoevropski lekar kao po nekom pravilu u mislima izdvaja oboleli organ ili nepravilnu funkciju, i posmatra ih kao nešto izolovano, što ima svoj vlastiti život. Takav način posmatranja je, prirodno, doveo do specijalizacije, pa tako, kardiolog ne ispituje organe za varenje, kao što ni gastroenterolog ne ispituje kardiovaskularne funkcije. Naši moderni i usko specijalizovani lekari evoluiraju u neku analitičku apstrakciju.
    Kineski lekar, naprotiv, ide putem sinteze. Kao lekar opšte prakse po definiciji i po potrebi doktrine, on ne može da shvati takvu specijalnost, jer umesto da izdvaja bolesni organ, on ga procenjuje u njegovom organskom kontekstu i proučava njegove odnose sa svim ostalim funkcijama. Šizuto Masunaga i Vataru Ohaši su atuori verovatno najcelovitije tudije akupresure, odnosno šiatsua. Njihova knjiga 'Zen šiatsu', predstavlja jednu od najvrednijih dela iz ove oblasti.
    Šiatsu terapija je oblik manipulacije koji se izvodi putem palčeva, prstiju i dlanova, bez upotrebe mehaničkih i drugih pomoćnih sredstava, da bi se pritiskom na ljudsku kožu korigovale unutrašnje funkcije organizma u cilju uspostavljanja i održanja zdravlja i lečenja određenih i specifičnih bolesti.
    Šiatsu se takođe može definisati kao pritisak na jednu telesnu tačku, pri čemu se vrše različite vrste stimulacije. U stvari, sve metode manipulacije kojoj pripada i šiatsu, koriste se za uspostavljanje stabilnog funkcionisanja ljudkog organizma. Razlika je samo u tome da li se nervi sistem i cirkulacija krvio stimulišu direktno ili indirektno.
    Obični čovek, laik, sigurno ne može tako lako da prihvati akupunkturu ili osteopatiju, čak je i obučenim profesionalcima potrebo vreme i pravilno shvatanje tih tehnika da bi se upustili u praktikovanje. Šiatsu je, međutim, jednostavan, efektan i što je najvažnije - siguran metod. Zbog svega toga, šiatsu je posebno popularan u kućnom lečenju.
    Negde oko 1840. godine, Šinsai Ota je objavio knjigu pod nazivom 'Apmuku', u kojoj kažće da je jednostavni, dobrovoljno izvedeni šiatsu mnogo bolji od profesionalnog gde je sva pažnja usmerena na terhniku izvođenja vežbi. Ironija je da špto e više naglašava da je šiatsu jednostavna tehnika, to je više onih koji se za pomoć obraćaju profesionalnim terapeutima šiatsua.

    Ali, da se vratimo tehnici. Dakle, šiatsu je pritisak na jednu telesnu tačku. Pritisak treba da traje od tri do sedam sekundi kako bi se postigli određeni efekti. Ukoliko se pritišće brzo, neće se postići odgovarajuća stimulacija. Ako se, međutim, pritišće ustrajno i uporo, bol će postepeno nestati i bićete sposobni da mnogo jasnije osetite zdravstveno stanje organizma. Što se više koncentrišete na oblast koji pritišćete, to ćete povoljniji odgovor primiti.
    Šiatsu deluje, takođe, na 'simpatikus' i 'parasimpatikus'. Oba sistema deluju zajedno pri regulisanju fizičkih aktivnosti. Na primer, kada iznenada čujete neki neočekivani zvuk i buku, to je u stvari trenutna reakcija 'simpatikusa'. Kada se buka stiša, aktivira se parasimpatični nervni sistem i pojedinac se oseća pospanim.

    Pokušaćemo da objasnimo neke praktične tehnike koije možete i sami da koristite. Za razliku od akupunkture ili masaže, akupresuru možete da radite bilo gde i bilo kada. Preporučuje se tvrda podloga, na primer, pod prekriven tepihom, čista, tiha i topla soba, te komotna odeća. ZUa one koji žele biti sam svoj majstor, vo vežbe za ublažavanje bola. sedite na pod prekrštenih nogu i po mogućnosti nastojte da budete u trenerki ili nekoj lakšoj i komotnoj odeći. Ovo nije toliko bitno koliko stvaranje osećaja ličnog komoditeta, jer tesna odeća sama po sebi stvara osećaj nelagodnosti. Zatim, sami sebi čvrstim pritiskanjem kožice između palca i kažiprsta počnite terapiju. Setite se uvodnih napomena, pritisak treba da traje od tri do sedam sekundi kako bi se postigli određeni efekti.
    Ukoliko pritišćete brzo, neće se postići odgovarajuća stimulacija i vežbu ćete ponavljati bez krajnjeg efekta. Ova vežba posebno je delotvorna kod zubobolja ili glavobolje, a veoma je povoljna kod satvora stolice ili bolova za vreme mestruacije. Dakle, zapamtite - ukoliko pritišćete uporno i ustrajno, bol će postepeno netati.
    Ako vam je slaba cirkulacija ili probava, tada će vam se preporučiti tkođe jedna jednostavna vežba u kojoj vam je potreban i partner-praktičar. Leći ćete potrbuške i opustiti se. Partner će čučnuti pored vas, lagano se nasloniti levom rukom na vaša ramena, a desnim laktom niz kičmu s jedne i druge strane stimulisaće tačke koje utiču na funkcije kao što su disanje, cirkulacija krvi i probava.
    Za ovaj položaj korisno je znati još jednu korisnu vežbu. Dok ležite potrbuške na podu, vaš partner slobodno može da vam gazi po tabanima. Osećaćete se ugodno a što je još važnije, ta radnja izuzetno dobro stimuliše rad bubrega. Ako imate ugrožen žučni mehur, uradite sledeće: ostanite ležati nma podu, ali sada postrance. Savićete desnu nogu u kolenu. Vaš partner potrebno je da pritišće tačku ispred skočne kosti. Ona je veoma važna za merdijanu žučnog mehura. Lagano rotiranje i manipulacija nogu u kombinaciji sa priotiskanjem abdomena često ublažava bolove u leđima i napetost u području kukova. Još jedna laka vežba: prstima prekrijte oči. Izvršite šiatsu tako što ćete glavu pomerati u pracu prstiju, a ne obratno. Otanite u tom položaju tri do pet sekundi. Ova tehnika može vam pomoći da se brže odmorite od čitanja ili duge vožnje. Za bolju koincentraciju i duševni mir, dlanovima pritišćite glavu sa obe strane.
    Majstori šiatsua preporučuju da se svaki čovek posebo upozna sa akupunkturnim tačkama, a zatim sam ili u saradnji sa partnerom krene u osvajanje akupresure. Dok, na primer, akupunkturist zabofde igle i ostavi ih određeno vreme, u akupresuri je to kontinuirani proces pritiskivanja.
    Sigurno je da će vam se prilikom provođenja šiatsua javiti mnoge dileme. Ni samim majstorima šiatsua nije jsano, na primer, da li pritisak na određenu tačku treba da izazove bol i u kojoj meri. Neki stručnjaci smatraju da pritisak mora izazvati osećaj između uživanja i boli, a i sami pacijenti često navode kako šiatsu u njima istovremeno izaziva i uživanje i bol. Primećeno je da se nakon šiatsua, vrlo napeti ljudi smiruju, a oni iscrpljeni živnu.