vrh
Meni

Zaštita Od Sihira

    Nijedan oblik crnomagijskih čini nije tako strašan i opak kao sihir. Sihir predstavlja zlo koje se agresivno širi nastojeći uništiti onoga kome je namenjeno. 'Osećam da sam žrtva crne magije i sihira!' Ovako započinju mnoge priče sa ovih prostora Balkana, ali i iz mnogih krajeva sveta. Istovremeno, mnogi postavljaju pitanja kako prepoznati sihir, kako se od njega odbraniti, na koji način reagovati ...



    Jezički termin 'sihir' (glagol, ar. sehare - znači 'prevara, obmana, iluzija'. Sihir je stari fenomen kojim su se bavili mnogi narodi kroz istoriju. Oni su verovali da sihir ima veliki uticaj i značaj, te da se pomoću njega mogu lečiti mnoge bolesti, ali i izazivati različite. Magija je često izjedanačavana sa religijom. Kod starih naroda je redovno vrhovni mag bio i glavni sveštenik. Oni su uveravali svoje podanike da se ono čime se oni bave nalazi u svetim knjigama. Ovakav vid krivoverstva je i danas prisutan kod primitivnih naroda poput nekih plemena u Africi. Stoga i ne čudi kada određene osobe koje se bave magijom svoje rabote nastoje povezati sa verom, tako ih zloupotrebljavati.
    Vrlo je važno naglasiti da nema ničeg zajedničkog između vere i sihira, odnosno religije i magije. Onaj ko je vernik, ne može da se bavi sihirom/magijom, zato što onaj koji robuje/služi Bogu ne može služiti zlu. Vera je istina, a sihir je magija i obmana. Vera je od Boga a sihir-magija od šejtana - sotone.  Sihrom se smatra sve ono što je skriveno i što ima značenje prevare i spletke. Sihir ili magija je skup tajanstvenih radnji i reči pomoću kojih sahir uz pomoć šejtana želi uticati na prirodni, od Boga određeni tok stvari - sudbinu. Ljudi se bave sihirom - magijom iz materijalnih koristi, želje da budu blizu vlasti, da imaju moć, slavu i slićno. Izvor sihira- magije je šejtan - nečastivi, njegova suština i sadržaj je laž, njegovi izvršioci su džini i ljudi nevjernici.
    Ono što preporučuju egzorcisrti i tumači i učitelji tajnih učenja i znanja moglo bi se svesti na sledeće stvari: potrebna je iskrena vera u Boga, redovita molitva, higijena, lična zaštita (zapis, amajlija, talisman...), te izbegavanje poroka i nečistih mesta u večernjim i jutarnjim satima...

KAKO PREPOZNATI SIHIR

    Sihirbaz, tačnije onaj ko postavlja sihir, dođe do nečega što je direktno ili indirektno u dodiru sa telom žrtve - kosa, nokti, izlučevine koje se uzimaju sa odeće žrtve. Mnogi su posvedočili da im je nestao deo odeće i potom se nekim čudom pojavio, doduše izmenjen - pocepan, izvezen koncem određene boje, isprljan nečim što je teško ili nemoguće očistiti. Ove stvari se vraćaju, ali sada je na njima sihir koji najčešće počinje delovati onog momenta kada dođe u dodir sa vlasnikom, ali ovako nešto nije pravilo.
    Postavljanje sihira može biti izvedeno sa tri strane. Prvi slučaj je kada sihirbaz svojom rukom postavi ono što je uradio. Zatim postoje oni ljudi koji traže da se sihir napravi. Oba ova slučaja, kada je u pitanju mesto na kome će se naći sihir, su indentična. I sihirbaz i onaj u čije je ime sihir urađen, postavljaju sihir samo na onim mestima koja su dostupna svakom čoveku - postavljanje sihra na ili u zemlju, u temelj, krov objekta, mesta unutar kuće, često na prilazu kući. Nakon što sihirbaz napravi sihir, on naredi džinima (šejtanima, nečastivom) da postave sihir na mesto do koga će biti izrazito teško ili nemoguće doći: procepu u stenama, tekuće, stajaće vode i slično. Specifičnost ovako napravljenog sihira je da menja mesto na kome je postavljen. Postoji i sihir koji nije napravljen ni na kakvom predmetu. Sihirbaz džina jednostavno na osnovu proračuna određenih podataka uputi na neku osobu i u tom slučaju sihirbazi traže ime osobe, ime majke i datum rođenja. Kada vam je sihir postavljen tada šejtan (džin) kontroliše ljudsku svest i osoba nije svesna svojih postupaka. Ne postoje nedodirljivi i nezaštićeni.
    Sihir može da se pravi se i da osoba ima zdravstvenih problema, ali rezultati i ispitivanja kod lekara pokazuju da je sve u redu sa nalazima, a osoba se oseća sve lošije i lošije. Ovo je opasna stvar i tada treba što pre reagovati, jer je u pitanju sihir koji je rađen preko delova tela mrtvog čoveka, delova kose osobe ili krvi od petla.
    Kada je osoba pod sihirom ona oseća glavobolju, lupanje srca, nesvesticu. Oseća takođe i nervozu u celom telu i depresivna je i bezvoljnost za bilo šta i bilo kakav posao. Oseća se pritisak u telu, očima, stomaku... Velika malaksalost i gušenje. Ovo najbolje znaju ljudi koji su kroz ovaj pakao prošli. Sihir se pravi i da osoba bude impotentna, tj izbubi polnu moć i dolazi do svađa i nesuglasica u vezi ili braku i tada dolazi do prekida ljubavi. Osoba gubi samopouzdanje i nastaju problemi u životu i na poslu i počinje omalovažavanje te osobe i ona gubi svoj ego. Život se osobi preokreće potpuno na loše i postaje pravi pakao!
    Postoji i vrsta Sihra koja se pravi kako bi se rastavio bračni ili ljubavni par, gde nastaju svađe među njima bez ikakvog razloga. Svađe su sve češće i češće i dolazi do rastavljanja i pucanja. Ovo se dešava i najsrećnijim parovima gde odjednom zajednicki njihov život postaje pravi pakao i nepodnošljiv. Ovaj sihir je tako napravljen da je prikriven i teško ga je otkriti, ali nažalost uvek i na kraju ispaštaju deca. Posledice ovog sihra su katastrofalne. Odnosi među partnerima koji su do skoro bili u ljubavi zahladne i oni postaju neverovatno odbojni jedno prema drugom.
    Grupni sihir se radi i primenjuje na veće grupe ljudi ili na objekte, zgrade, firme, udruženja... Naime, Sihir se pravi većem broju ljudi tako da im ne ide posao ili da se često svađaju i da atmosfera postaje nepodnošljiva. Niko ni ne pomišlja da je reč o  sihiru, ali nažalost tako je.

ZAŠTITA OD SIHIRA

    Pouzdano se zna da su ova pitanja postavljali i naši daleki preci. I njih je mučilo kako da se oslobode pogubnih uticaja crne magije i sihira. U 'Glasniku Zemaljskog muzeja BiH', svezak X, godina 1898, Muhamed Fejzi-beg Kulenović iz Bosanskog Petrovca, nesumnjivo jedan od najpoznatijih egzorcista i spravljača zapisa i amajlija tog vremena, savetuje čitaoce:
- Ako nađeš u kući kakav zapis ili mrtvačku kost, ili kakve čupe - dlake, to znaj da ti neko o glavi radi: pokupi te stvari, baci ih na vatru i reci: 'Kakogod ove stvari gorile, neka tako izgori i sihir, koji je načinjen protiv moje duše, tela, dece i imanja!' Zatim onu ruku, kojom si prihvaćao te stvari opljuni i otari je o zemlju ili o zid!
    Ako je na tebi kakav sihir, sakupi već korišćen 101 ekser, saperi ih u čistoj vodi, pa se okupaj tom vodom. Ma kakav sihir bio na tebi - on će spasti! Ako je na tebi kakav sihir, saberi tri vode sa tri česme ili tri izvora, koje teku prema suncu, pa se tom vodom okupaj u jednoj velikoj posudi; kada se obučeš, salij tu vodu u jednu zemljanu posudu, pa je skupa sa posudom baci na vrbovo drvo. Tako ti sihir neće moći ništa naškoditi!
    Da bi se zaštitio od zlih moći sihira, potrebno je uvek uza se nositi štap od trna (gloga) ili obojak od crnog sukna, a najbolje je uza se nositi komad tisovine! Ako ti je dete bolešljivo, nakadi ga u prvi mrak mekinjama, ali nikako kukuruzovim. I reci: 'Kako se svet hlebom hrani, tako majka svoje dete od sihira brani!' Ako mu to slučajno ne pomogne, namaži mu želudac belim lukom i ostavi mu ga pod jastuk!
    Ako ti se ne da dete pothraniti, to znaj da ti je nekakva zla duša sihir učinila. Da se oslobodiš tog sihira, nađi vučju čeljust, pa provuci kroz njih dete, čim se rodi. Ako to učiniš pothranićeš ga, pa da je na tebi hiljadu sihira!'

OPAKA OGRAMA

    Strah od negativnog, neretko bolnog i tragičnog uticaja sihira u našim krajevima, rekli bismo, ima dugu tradiciju. Taj bi se strah mogao, možda, jedino porediti sa - ogramom - koja prema narodnom verovanju nije ništa drugo do napad zlih duhovnih bića.
    Kako izbeći ogramu? U kakvim se prilikama najlakše ograiše (ograisati - naići, nagaziti na zlo, nagrabusiti, nastradati)? Šta nam o tome kažu iskustva iz ovih krajeva?! U 'Glasniku Zemaljskog muzeja BiH', piše: 'Najčešće se može ograjisati na nokte. Zato je dobro nokte čim se odrežu, zaviti u komad papira, pa ih staviti u kakav zid i reći: 'Ja dajem vetru nokte, a vetar meni, kad mi zatrebaju!'

 Ne valja držati smeće u sobi. I to ne samo što nije zdravo, nego i zato što se oko smeća najčešće okupljaju šejtani - zli duhovi, te bi čovek mogao lahko ograisati!
 Nemoj u prvi mrak nipošto prolaziti pored odunluka - mesto gde se drva cepaju, jer se u svakom odunluku krije barem po jedan šejtan!
Čuvaj se da ne zaspeš ispod oraha, jer je ispod oraha šejtanski medzlis - vražija skupština). Ko ograjiše pod orahom, taj slobodno neka ne traži dermana - spasa, leka!
 I po raznim jarkovima se nalaze šejtani. Zato nipošto noću ne prelazi preko jarkova!
  Uopšte se vjeruje da se šejtani i džini okupljaju oko prljavih voda i vlažnih mesta. Zato u noći treba što više izbegavati takva mesta!
 Paučinu nikada ne treba skidati poslepodne, jer bi se tako moglo teško ograjisati!
 Ako te neki deo tela zaboli kada noću putuješ, to si sigurno ograjisao. Zbog toga je potrebno medovinom zaliti ono mesto gde si prvo osetio bol!
Čuvaj se noću mačaka i ne drži u kući crne mačke bez ijednog belega, jer je to zasigurno šejtan!
Često se zli duhovi uvuku u ljusku od jajeta. Zato nije dobro stati na ljusku, a još je gore, ljusku od jajeta šutati po putu!

    Borba protiv crne magije i zlih duhova, koji ljudima čine zlo putem sihira i ograme, stara je koliko i čovečanstvo.
Poznato je da su stari Asirci, kultura koja se vezuje za tekovine sjajne civilizacije koju su razvili tajanstveni Sumerci, imali običaj da zakopavaju glinene figure pasa ispod pragova svojih kuća, uvereni da će na taj način duhovi pasa odbiti nasrtaje zlih duhova. Ispod kuća je obično bilo zakopavano po deset figura pasa, po pet sa svake strane vrata.
    Znameniti britanski arheolog i istraživač dr. Koldvej otkrio je da su Babilonci, za razliku od Asiraca, pod pragove svojih kuća pohranjivali male nepečene glinene figure svojih bogova, najčešće izmešane sa statuetama nepoznatog značenja. Te su figure imale zaštitničku ulogu. Imale su zadatak da spreče zle duhove i crnomagijske čini da se 'usele' u domove Babilonaca.

TAJNE GNOSTIKA

    Ime 'gnostici', kako tumači engleski istraživač E.A.Volis Badž, obično se daje grupi religioznih sekti koje su delovale u zapadnoj Aziji i Egiptu u vremenskom periodu izmedu 250. godine pre naše ere i 400 godine naše ere. Sve one su posedovale visoka duhovna tajna znanja, koja su po poreklu i karakteru bila transcendentalna, to jest - natprirodna.
    Načela nekih gnostičkih sekti potiču iz drevne Indije, a do Sirije, Egipta i Grčke, putovala su sa prvim budističkim izaslanicima i misionarima.
Gnostici su, kao uostalom i narodi sa kojima su živeli, usvojili upotrebu amajlija, a cilj im je bio da pomoću njih obezbede znanje božanskog karaktera i zaštitu Boga, JEDNOG JEDINOG, koji je u sebi obuhvatao sve vrednosti i moći na ovom i na onom svetu. Istraživanja pokazuju da su gnostici pridavali veliki značaj imenima Bogova i anđela. Na svim svojim amajlijama upisivali su najznačajnija Imena i Reči Moći, koji su ih štitili od zlih duhova i gospodara mraka. Za gnostike je izuzetan značaj imalo sedam samoglasnika, pa se oni u različitim kombinacijama pojavljuju na svim amajlijama, ali su jednak značaj pridavali i Davidovoj zvezdi i Solomonovom pečatu koji čine prava čuda.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT