Okultni Magijski Zločini

   Za okultne ritualne i žrtvovanja, pogotovo kad su u pitanju ljudske žrtve, smatra se da pripadaju maračnoj prošlosti primitivnih i zaostalih plemena ioli se, u najgorem slučaju, još primenjuju u nekim zabitima po svetu, možda džunglama u koje civilizacija još nije zakoračila.

    Od pradavnih vremena, kad su paganski narodi na taj načina nastojali da umilostive svoje bogove, a vračevi koristili delove ljudskog tela za bacanje čini i spravljanje moćnih eleksira za sticanje natprirodnih sposobnosti, snage i hrabrosti njihovih saplemenika, verujemo da nas dele stotine i hiljade godina nauke, medicine i racionalnog pogleda na svet.
    Ali, kad se ritualna magija i žrtvovanja pojave u XXI veku i to još usred civilizovane Evrope, u metropoli kao što je London, onda stvarno postoji mnogo razloga da se zapitamo koliko, zapravo, znamo o svetu u kojem živimo i da li su mračni, krvavi kultovi i dalje stvar prošlosti ili surova stvarnost? Prema svetskim policijskim statistikama, bar 50.000 ljudi godišnje biva ubijeno u religioznim ritualima, i to najviše dece! Ritualni zločini su u porastu u velikim gradovima i eksperti koji su u stanju da ih razreše zahvaljujući poznavanju kultova, postaju sve traženiji.
    Mnoge od religija, koje u evropske i američke gradove donose emigranti, pretežno iz Afrike, nemaju nasilan karakter, ali neke od njih uključuju i magijsku praksu koja je zasnovana na prinošenju žrtve, najčešće životinje. U nekim slučajevima, ispunjavanje cilja koji sebi postavljaju zagovornici tradicionalne medicine, zahteva i ubiljanje ljudi, jer se veruje da što je veća žrtva, toliko je jači i magijski učinak! Istraga u slučaju koji je otkriven u Londonu 2001. godine, kada je iz Temze izvađeno obezglavljeno telo crnog dečaka bez ruku i nogu, pokazala je da postoje svi elementi ritualnog ubistva, ali ni do danas nisu poznata imena ni žrtve ni zločinca, ili više njih koji su učestvovali u ovom stravičnom zločinu.
    Bilo je to u popodnevnim satima, u petak, 21. septembra, kad su prolaznici pored londonskog Tauera sa mosta primetili da voda nosi neki neobičan predmet narandžaste boje i shvatili da je u pitanju ljudsko telo, pa su odmah pozvali policiju. Angažovana je odmah i rečna mornarica i pokazalo se da je u pitanju torzo crnog dečaka, starog između četiti i sedam godina, na čijim patrljcima od nogu su bila narandžaste pantalone. Otkriće je šokiralo javnost i izazvalo veliko interesovanje medija, kako u Britaniji, tako i u celom svetu. U nedostatku podataka o identitetu ubijenog mališana, policija i štampa dali su mu nadimak 'Adam'.
    Prva sumnja je bila da je u pitanju ubistvo kao posledica seksualnog zlostavljanja, ali je Metropoliten policija, koja je prva obavljala istragu, tu pretpostavku veoma brzo odbacila, pošto taj tip ubistva podrazumeva uklanjanje genitalija, što kod Adama nije bio slučaj. Obavljena je obdukcija na ostacima deteta i Nik Branč, ekspert sa londonskog Univerziteta, sa ekipom angažovanih stručnjaka utvrdio je da sadržaj hrane u crevima ima britansko poreklo i da je Adam hranjen najmanje 72 sata pre smrti, što znači da je boravio u Britaniji bar poslednja tri dana svog života. Ali, u probavnom traktu, otkrivene su materije nepoznatog porekla, za koje se analizom ispostavilo da predstavljaju napitak koji sadrži sastojke biljaka i korenja kakvo se koristi u afričkim magijskim ritualima.
    Kratka životna istorija tog dečaka trebala je da bude rekonstruisana bukvalno na osnovu tragova skrivenih u njegovom malom torzu. Branč je, koristeći najsavremenija forenzička sredstva, ispitao i dečakova pluća, kao i kosti, jer tragovi u njima mogu da odrede georafsko poreklo osobe - pošto polen,sačuvan u plućima i nataloženi tragovi zemljišta otkrivaju mesto boravka. Nalazi su upoređeni sa regionima u svetu i doveli su do zaključka da Adma potiče iz zapadne Afrike, tačnije Nigerije, sa platoa Joruban. Istragu je nadalje preuzeo Skotland Jard, i ona je poverena detektivu Vilu O'Rajliju. Kako su nedostatak prstiju i zuba onemogućavali standardan način identifikacije, on se orijentisao na traganje za motivima zločina, nadajući se da će ga njegovo otkrivanje dovesti od željenog cilja.


    Ono što je usmerilo O'Rajlija da prati tragove koji su vodili u okultne krugove afričkih doseljenika, bio je nedvosmislen zaključak patologa da su glava, ruke i noge deteta bili odvojeni od tela preciznim rezovima, dok je krv iz tela bila u potpunosti isceđena pre nego što je ono bačeno u reku. Potraga za ostalim delovima nikada nije donela uspeh, pa se pretpostavilo da su završili u vodama mora, nakon smene plime i oseke, ukoliko su uopšte i dospeli u Temzu, što bi se dogodilo i sa torzom da igrom slučaja nije isplivao na površinu kod mosta.

    Detektiv se odlučio da konsultuje Ričara Hoskinsa, eksperta za afričke religije na Kings Koledžu u Londonu. Hoskins je potvrdio policiji da je Adamovo ubistvo bilo deo rituala, a ceđenje krvi iz dečijeg tela bila je praksa koju je prepoznao iz Afrike i gde se krv često prosipa na tlo kao ponuda duhovima koji se prizivaju. O'Rajli je u arhivama pronašao samo jedan slučaj iz 1969. godine kad je londonska policija takođe otkrila torzo devojčice, isečene na sličan način kao i Adam. Iako zločin nikada nije bio rasvetljen, sumnjalo se da je predstavljao deo afričkog ritualnog ubijanja. Ubistva ovakvog tipa, postoje nagoveštaji, zabeležena su i u nekim drugim zapadnoevrsopskim državama - Nemačkoj, Danskoj, Holandiji ...
    Vil O'Rajli odlučio je da otputuje u Pretoriju, u južnoj Africi, gde postoji  jedini u svetu specijalni odred policije koji se bavi istraživanjem okultnih zločina. Oni su za poslednjih dvadesetak godina ispitali na stotine takozvanih 'muti-ubistava', što je Zulu naziv za vradžbine prilikom kojih se delovi tela još žive žrtve odsecaju i mešaju sa raznim travama i korenjem da bi se dobio 'muti' - napitak koji donosi moć, novac, sreću ili zdravlje, u zavisnosti od toga šta od toga njegov naručilac želi da postigne! Naročito je jeziv 'joruban-kult', čije je sedište upravo oblast iz koje je poticao mali Adam.


    Ono što je O'Rajli saznao u Pretoriji, gde je razgovarao sa Kobusom Jonkerom, penzionisanim šefom Odelenja za ritualna ubista, naprosto ga je šokiralo. Jonker mu je objasnio da je staro afričko verovanje da se duhovi mrtvih bude tokom čina žrtvovanja, i da je ubijanje životinja i ptica uobičajena praksa da se umilostive bogovi i pripremaju tradicionalni lekovi ili eliksiri, ali što je veća žrtva - to je i učinak jači! O'Rajliju je pokazao fotografiju mlade devojke kojoj je polovina lica bila odsečena, što je bio njegov prvi slučaj ritualnog ubista iz 1981. godine. To je učinjeno dok je još devojčica bila živa. Oni bi je držali i što je više ona vrištala, preci bi bolje čuli bol, pa je i 'muti' bio moćniji.
    Većina vračeva ili 'sangoma'. međutim, gnuša se takvog žrtvovanja i napitke priprema od tradicionalnih sastojaka - delova biljak ili životinja, ali neki beskrupulozna sangomi, nažalost, ne prezaju ni od ubistva da bi zadovoljili klijenta koji je u stanju da dobro plati. Delovi tela koriste se u zavisnosti od rezultata koji se želi postići, pa tako: mozak daruje 'znanje', grudi i genitalije suprotnog pola obezbeđuju vitalnost, nos ili očne jabučice koriste se za trovanje neprijatelja, a muški polni organ donosi sreću na konjskim trkama!?
    Da bi pronikao u suštinu Adamovog ubistva, Vil O'Rajli je angažovao jednog pravog i dobro poznatog 'sangomu', vrača Kreda Mutvu, koji se distancirao od mračnih radnji nekih svojih kolega iz profesije, i po njegovom mišljenju, zločin počinjen nad dečakom nije bio 'muti', već prinošenje ljudske žrtve i počinjen je od strane najgorih crnih magova iz zapadne Afrike! Po njegovom objašnjenju, kod 'muti-ubistva', smrt žrtve je na neki način uzvišena, jer je namera da se ponudi individualni život da bi se umilostivila božanstva, dok se, u drugom slučaju vračevi se kupaju u njegovoj krvi ili je piju a lobanju koriste kao vrč (bokal za piće).

    Detektiv O'Rajli proveo je mnogo vremena, tragajući na tradicionalnim pijacama magijskih predmeta za delovima tela malog Adama, dok je u oblasti Joruban u Nigeriji organizovana potraga da bi se utvrdilo da li u nekoj školi nedostaje dečak ovog uzrasta, ali nikakav uspeh nije postignut.


    U julu 2002. godine, jedna nigerijska žena došla je u Britaniju iz Nemačke, tvrdeći da je pobegla od joruban-kulta koji praktikuje ritualna ubistva, i ovo je, naravno, odmah zainteresovalo istražitelje iz Skotland Jarda. Ona je tvrdila da su crni magovi pokušali da ubiju njenog sina i da zna da je Adam ubijen u Londonu od strane svojih roditelja! Policija je odmah pretražila njen stan i pronašla narandžaste pantalone sa istom etiketom kakve su se nalazile na Adamovom telu!
    Praćenje ove žene i društva u kojem se kretala, dovelo je policiju do drugog Nigerijca, čoveka po imenu Kingsli Odžo, u čijoj su kući otkrili čitav niz ritualnih predmeta, ali nisu mogli da ga povežu sa Adamovim ubistvom, jer ni na jednom nije pronađen njegov DNK. Odžo je ipak optužen, ali samo za 'trafiking', odnosno trgovinu ljudima, mada se očekivalo da će islednike ovaj trag odvesti na pravi put i pomoći rasvetljavanju zločina.
    U međuvremenu, zabeleženo je da je početkom 2005. godine, Odeljenje za imigrante upozorilo O'Rajlijev tim na ženu po imenu Džojs koja je stigla iz Sijera Leonea i zatražila azil u Britaniji, optužujući svog muža za ritualno ubistvo njihovog sina. Zbog nebrige su joj, inače, bile oduzete dve ćerke i poverene starateljskim porodicama, a ona je od socijalne službe tražila da joj se vrate - kako bi na njima izvela ceremoniju radi zaštite!
    U nemogućnosti da uđu u trag počiniteljima zločina ili da otkrije identite dečaka, policija je u Temzu spustila venac od žutog cveća u počast Adamu, i na taj način simbolično zaključila slučaj, mada istraga zvanično ni do danas nije okončana. Detektiv Vil O'Rajli se nada da će se prava istina o smrti crnog dečaka iz Jorubana, jednog dana ipak saznati. - Izvor: Treće Oko