Čuvajte Se Samozvanaca

    Od tada pa do danas veoma često se piše i govori o vidovitosti, lečenju bioenergijom, dijagnostici i o svemu povezanom sa mogućnostima nekih ljudi da proriču, leče i daju preciznu informaciju o zdravstvenom stanju ljudi koji su im se iz nekog razloga obratili. Ova tema privlači kako lovce na senzacije, tako i mnogo ljudi, ponajviše one koji su bolesni, a kojima metodama tradicionalne medicine ne može da se pruži adekvatna pomoć.

    Ispostavilo se da takvih kao što je Džuna ima i kod nas. Sve češće su izlazili tekstovi u novinama i časopisima i o našim isceliteljima koji takođe u velikoj meri poseduju Džunine mogućnosti. Nije mali broj ni onih žena koje su o sebi govorile da su neslednice babe Vange.Bilo ih je najmanje desetak koje su tvrdile da ih je lično baba Vanga pozvala i rekla im da će svaka od njih biti jedina i nenadmašna naslednica njenog dara. Njihov broj je iz dana u dan sve veći.
    Ne verujte ovim samozvancima. To su najobičniji šarlatani.  Da imaju i najmanji dar i moć koje im je dao Svevišnji, trebalo bi da znaju da ne određuje baba Vanga ko će imati moć i dar vidovnjaka i iscelitelja, nego Bog, a da bi neko dobio taj dar treba da ga zasluži. Među tim samozvancima izgubio se, nestao i razvodnio talenat i dar malobrojnih iscelitelja koji zaista čine čuda, koji su lečili i leče sa Božjom moći i prosvetljenjem.
    Nije mali broj ekstrasensa koji tvrde da poznaju metode crne magije i vladaju njima. Neki od njih predstavljaju sebe magovima i ponose se time. Ne znamo kakve su njihove mogućnosti, ali imamo danas dosta takvih koji zaista vladaju metodama crne magije i rezultati njihovih zlodela su vidljivi zahvaljujući zavisti i zlobi nas hrišćana.
    Crkva je tokom svog više vekovnog postojanja protiv magova primenjivala najsurovije kazne. Nije mali broj i slučajeva kada su ih ljudi ubijali kamenovanjem ili ih spaljivali na lomači. To su bile zaista surove kazne. Ali, ako su oni bili u stanju da pričinjavaju užasna stradanja bližnjima, treba ozbiljno da se zamislimo nad tim da li su okrutnu kaznu i zaslužili. Ubijanje magijom, za novac, male dece i nevinih ljudi, koje nisi čak ni video, služeći zlu, prestup je koji nema premca.
    I mada nema zakona po kojima bi se ovim zlodelnicima sudilo, svako od nas treba da se zamisli i osvrne oko sebe, da bismo ih otkrili i zaštitili stradalnike, ako uistinu služimo hrišćanstvu. Jer, umiru mladi ljudi, najviše hrišćani, umiru sa verom u Boga i razočaranjem što niko ne može da im pomogne u njihovim nevoljama i stradanjima.
nbsp;    Tim ljudima ne može da pomogne medicina, nemoćni su lekovi i biljke, mnogima ne može da se pomogne ni bioenergijom, iz prostog razloga što su pod dejstvom crne magije. Onima koji zaista imaju Božiji dar da leče čudesnom snagom svojih rukom sigurno se dešavalo da lečenje nekih pacijenata ne daje očekivane rezultate ili da su rezultati privremeni. Gotovo uvek u takvim slučajevima  radi se o ljudima koji su pod uticajem i dejstvom crne magije. Napori iscelitelja u takvim slučajevima ne dovode do rezultata, a u nemalom broju slučajeva i sam iscelitelj oseća posledice.
    I sama isceliteljka Džuna se u mnogo slučajeva pitala zašto velikom broju pacijenata koje je lečila nije mogla da pomogne. Mnogi od njih su za vreme lečenja osetili olakšanje, ali po povratku kući zdravlje bi im se pogoršalo. To je stoga što su se, odlazeći kod nje na lečenje, udaljavali od delovanja magije koja je izazivala oboljenja, a vrativši se kući, ponovo su joj se približili, pa je njeno delovanje pogoršavalo zdravstveno stanje.
    Ima slučajeva u kojima je bolesno stanje nekih pacijenata izazvano delovanjem biopatogenih zona na njihov organizam. Te zone mogu da budu u stanu i kući obolelog, na njegovom radnom mestu ili na drugim mestima, i lečenje će biti bez rezultata ukoliko se oboleli ne skloni sa tog mesta i tog negativnog delovanja. Biće dosta i onih koji će potražiti pomoć, ali neko im neće moći pomoći, jer ih je Bog kaznio za zlodela koja su počinili tokom života. Ne znamo kako biste mogli da prepoznate ove crne duše, jer kada se na njih svali Božja kazna oni postaju vernici i pobožni, ali ako uspete da ih prepoznate, podsetite ih zbog čega i od koga su njihova stradanja. Međutim, ako i ne uspete  u tome, shvatićete da su vaši napori da olakšate njihovu sudbinu uzaludni. To je zbog toga što niko nije u stanju da pomogne onima koje je Bog kaznio za počinjene grehe.

    Dar i moć koje je Bog dao ljudima da bi pomagali onima koji pate obuhvata različite stepene vidovitosti, dijagnostiku, lečenje bioenergijom, otkrivanje crne magije, načine za njeno uništavanje i lečenje posledica njenog delovanja na ljudski organizam. Svako pomaže u zavisnosti od svojih mogućnosti.


    Ne postoje iscelitelji koji leče sve. Kod nekih obolenja njihovo delovanje je najefikasnije i daje brzo i iznenađujuće rezultate, dok su kod drugih oboljenja rezultati nezadovoljavajući ili potpuno izostaju. Bilo bi dobro da svaki iscelitelj realno ocenjuje svoje mogućnosti i snagu svog delovanja, kao i gde i kod kojih oboljenja je najbolje da ih primenjuje. Postoje iscelitelji koji mogu da leče samo lakše slučajeve, dok drugi veoma uspešno leče teška oboljenja koja su za tradicionalnu medicinu neizlečiva. Treći su u stanju da postave i tačnu dijagnozu, bez koje nije moguće preduzeti bilo kakvo lečenje. Međutim, ne postoje iscelitelji, makar bili i najvišeg ranga, koji bi mogli da izleče ili bar da olakšaju stradanje žrtvama crne magije, ukoliko se prethodno ne odstrani njeno štetno delovanje. U protivnom, ono može da se prenese i na iscelitelja, što bi moglo da dovede i do toga da izgubi svoj dar. Zato bi, još za vreme postavljanja dijagnoze, iscelitelj trebalo da zna koji su uzroci oboljenjima: da li su tegobe zaista izazvane bolešću ili drugim faktorima, kao što su crna magija ili biopatogene zone. Ono što iscelitelj u tom trenutku oseća strogo je specifično i razumljivo jedino njima. Svakom iscelitelju veoma je teško da rečima objasni kako i šta zapravo oseća i na koji način razvrstava ono što emituje oboleli organizam. Prvo pitanje koje novinari postavljaju takvim ljudima obično je: 'Kada i kako ste osetili da imate taj dar?'
    Odgovor na ovo pitanje, koje podjednako uzbuđuje i one koji istražuju i one koji u sebi tek otkrivaju sposobnost da budu vidovnjaci i iscelitelji, ne može da bude isti za sve. Postoje ljudi koji još od rođenja imaju kontakt sa onostranim preko duša umrlih, koje čuju i vide. Naime, ljudi koji poseduju dar da kontaktiraju sa mrtvima još od najranijeg detinjstva, imaju uslove da tokom vremena salađuju različite stepene u razvoju tog dara, kako bi postali vidovnjaci i iscelitelji. Ogromna znanja koja im prenose duše sa onoga sveta daju im mogućnosti da čine nešto što mi ostali prihvatamo kao čuda. Svi oni svoju vezu sa onostranim čuvaju u tajnosti sve do trenutka kada njihov dar dođe do izražaja. Pa i posle toga nerado pričaju o onome što su naučili u svojim kontaktima sa pokojnicima. Nekada sui drevni sveštenici za posvećene u svoj rad birali ljude koji od rođenja imaju kontakte sa onostranim. Ta obdarenost bila je jedini ali obavezan uslov da taj čovek bude posvećen i uveden u sve njihove tajne. Paradoks našeg vremena je u tome da se upravo takvi ljudi smatraju ludima.

    Mnogim ljudima nije jasno kako bi jedan vidovnjak mogao da zna u kakvim je uslovima izvršeno, na primer, neko ubistvo. Ukoliko vidovnjak ima dar za komunikaciju sa dušama umrlih, dovoljno je da pozove dušu ubijenog i da uspostavi kontakt sa njom. Od nje saznaje ko, kao i na koji način je izazvao smrt. U nekim slučajevima i nepozvani pokojnici, koristeći moć vidovnjaka da ih vidi i čuje, sami otkrivaju uzrok svoje smrti.
    U velikom broju slučajeva ubica, da bi prikrio zločin, sakriva ili zakopava telo ubijenog. U takvim slučajevima duh ubijenog ne može da bude pozvan, jer ostaje tamo, bez mogućnosti da napusti mesto na kojem je sakriveno telo. Ne nalaze mir i ne odlaze u onostrano ni duše onih koji nisu sahranjeni na za to određeno mesto ia ko sahrana nije izvršena u skladu sa verskim običajima. Znamo da samoubice, obešeni, prestupnici nad kojima je izvršena smrtna kazna, ranije nisu sahranjivani na za to određena mesta na grublju, već van njih.
    Poznati su slučajevi ubistava, na primer u nekom zamku, kada je telo ubijenog zakopano na mestu zločina. U takvim slučajevima duh vekovima ostaje zarobljen i uznemirava žitelje tog zdanja. Tako počinju predanja o duhovima. U mnogo slučajeva ta pojava se prihvata kao halucinacija stanovnika zgrade. Duh ubijenog može da se oslobodi jedino kada se telo pronađe i sahrani na groblju, u skladu sa ritualom koji je prihvatila lokalna crkva. Znamo da čak i za vreme rata, posle bitke, tela ubijenih su sahranjivana u skladu sa religijskim običajima. Nepisani zakon za odavanje pošte mrtvima obavezivao je one koji ratuju da sprovode neophodne rituale, bez obzira na broj poginulih,da bi njihove duše stekle mir i pokoj na onom svetu.   
    Teško može da se opiše šta sve jedan zemaljski čovek može da nauči od mrvih. Pre svega može da dobije mnogo informacija iz različitih oblasti, pomoću kojih može da čini čuda. Sva znanja koja jedan zemaljski čovek dobija odozgo, duše nekadašnih zemaljskih ljudi prenose uglavnom onima koji imaju dar da ih čuju i vide.. Novinari su pisali o svakakvim čudesima različitih 'čudotvoraca', o kojim a se kasnije ispostavilo da su najveći prevaranti i šarlatani. To su na neosporan način dokazivali ljudi koji su išli kod njih na lečenje i uverili se da sve što je pisano o njihovim isceliteljsim mogućnostima postoji samo u uobrazilji samih samozvanih ekstrasensa-čarobnjaka.

    Ne treba pisati o nedokazanim i neproverenim mogućnostima samozvanaca i na taj način prema njima usmeravati ljude kojima je zaista neophodna pomoć. Pseudoiscelitelji njihovim stradanjima dodaju još i razočarenje da niko ne može da im pomogne.


    Postoji mnogo načina da se dokaže isceliteljski dar. To može da se postigne Kirlijanovom fotografijom i drugim različitim ispitivanjima. Veoma je važno da iscelitelj do savršenstva vlada svojom energijom, jer u nemalo slučajeva, pogotovo kada se deluje na moždane centre, neophodno je kako da se doda, tako i da se oduzme bioenergija od prenapregnutih nerava, ili od centarasa smanjenom funkcijom i aktivnošću.
    Narodna medicina bi trebalo da bude dopuna i pomoć zvaničnoj medicini i da iscelitelji rade zajedno sa lekarima i psiholozima. Na taj način će se oduzeti mogućnost samozvancima da lažu i varaju svojim nepostojećim sposobnostima. Savremena nauka i nemali broj naučnika iz različitih oblasti, najkategoričnije negirajući postojanje onostranog i kontakte s njim, uskraćuju mogućnost za sticanje veoma korisnih saznanja koja bi mogli da dobiju bez muke. Ljudska civilizacija bila bi na daleko višem stepenu razvoja da je koristila i znanja sa onog sveta. Kao primer, pomenućemo samo potpuno negiranje mogućnosti čoveka da vrši beskrvne operacije, samo uz pomoć energije svojih ruku.
    Onima koji služe zlu koristeći metode crne magije i koji nameću mrtvima da izvršavaju njihove zle zamisli u nanošenju muke ljudima, njih, ranije ili kasnije, čeka osveta mrtvih. Umrli im neće oprostiti zlodela, a pre svega nepoštovanje prema dušama koje prisiljavaju da izazivaju nesreće, bolesti i smrt. Nepoštovanje mrtvih je i to kada zlodelnici, iz zavisti i zlobe, stavljaju oko grobalja i na grobove pokojnika i na za mrtve sveta mesta različite vrste crne magije. Hrišćanska groblja su prepuna ovih gadosti, kojima se želi nesreća i smrt ljudi, a da to oni i ne slute. Mrtvi će izvršiti sve, ali onima koji su ukazali nepoštovanje prema dušama neće oprostiti.
    Niko ne može da se sakrije i da izbegne plaćanje duga i Božju kaznu za zlodela koja je izvršio. Svako bi o tome trebalo da razmisli ozbiljno i na vreme, pre nego što postane kasno.