vrh
Meni


Veza Sa Onim Svetom



     Veza Sa Onim Svetom. Od mnogobrojnih vračara kojih u Timočkoj Krajini ima na pretek, malo je onih koje se bave spiritizmom, odnosno uspostavljanjem veze sa dušama na onom svetu. Baba Stanija sa zaseoka Cigansko Groblje, na tromeđi Urovice, Vratne i Mosne, iznosi svoja sećanja na dane kad je uspostavljala veze sa umrlima, a ujedno otkriva i tajnu kako je to činila.

 
      

         Baba Stanija je rođena pre osamdeset dve godine i nigde joj datum rođenja nije zapisan. Nema ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu niti bilo kakva dokumenta, a i šta će joj, kako reče, kad kod lekara nikad nije išla, kad novac u banci nikad nije podizala, kad od Ciganskog Groblja nikud dalje nije odlazila... Ceo svoj život provela je na ovom visu i na udaru svih vetrova i oluja. Najgore joj je zimi, kad naiđu snegovi i mećave, pa njenu kolibu zatrpaju sve do ulaznih vrata. Ali i tih dana nađe se poneko da je obiđe, poneko ko je u velikoj nevolji i kome je kuća zavijena u crno, pa preko baba-Stanije želi da uspostavi kontakt sa svojim milim i dragim pokojnikom.
- Evo kako sam ja počela da se bavim prizivanjem duša - započinje svoju ispovest baba Stanija. - Kad sam bila devojčica od devet-deset godina, kao najmlađe dete u kući, morala sam svakog dana da čuvam ovce i koze. Kuća mog oca je bila dole u padini, na oko pola sata pešačenja. Goveda nikad nismo imali, jer smo bili mnogo siromašni. Moji roditelji nisu hteli da me školuju, a nisu imali ni gde, jer je najbliža škola bila u Jabukovcu, a to je četiri sata odavde. Po jednu godinu, u školu su išla samo moja braća i to samo da bi naučili da pišu. A mene su smatrali pomalo zaostalom i prostom, pa su digli ruke od svakog prosvećivanja, samo da bih ostala u kući i čuvala ovce.
- A kad dođe leto, uveče me je nešto teralo da izađem na livadu i do pola noći gledam u zvezde. Tako bi mi se otvorila duša, pa su mi navirala neka čudna predosećanja. Čim zvezde dobiju srebrnastu boju i izgube onaj žuti sjaj, tada neko umire u bližoj okolini. Ne znam odakle mi to da uviđam promenu boje, ali znam da kad god zvezde dobiju neko bronzano sivilo, neko se sprema da ode pod zemlju. U to sam se uverila bezbroj puta. E, posle, u trinaestoj godini, nisam više mogla da gledam u zvezde. Otac mi je naredio da više ne izlazim noću iz kuće, jer ću uskoro da se zadevojčim, pa komšije mogu da pomisle da se sa nekim sastajem.
- Mene san nije mogao lako da savlada - kaže baba Stanija - pa sam se u početku cele noći okretala kao na ražnju. I u tom okretanju, počela sam da zapadam u neko čudno stanje. Sve mi se ukoči i utrne, a kad rukom probam da dodirnem neki deo tela, tada ništa ne osećam, baš kao da je sve na meni tuđe i strano. Posle toga bi me hvatala neka jeza i drhtavica, pa sam cele noći štucala. Čim sklopim oči, odmah počnu da mi se javljaju i priviđaju svi umrli iz našeg sela. Nekima sam videla samo lica, druge sam videla do pola, treće od glave do pete... Videla sam ih u polju, kod ovaca, u šumi, u kolu, na putu... Kako se ko našao u smrtnom času, tako je ostao pred mojim očima. Ponekad mi nisu odlazili sa očiju do zore, a ja, neispavana i zlovoljna, poslesam morala ceo dan da radim i čuvam stoku. Moji za to još nisu znali, a ja se nisam usuđivala da im pričam, jer mi ne bi poverovali.

Video: Vampiri Srbije

- Išlo je to tako nekoliko godina, a onda su duhovi počeli da mi se javljaju i preko dana. Čim ustreperim, ukočim se i počnem da štucam, odmah znam šta će da me snađe. Jednom sam majci sve rekla, jer više nisam mogla da izdržim. Oslabila sam, požutela u licu i počela da zaostajem u rastu. Majka je odmah predložila da me vodi negde na bajanje, ili u manstir Vratnu, kod nekog kaluđera Maksima, da bi mi očitao molitvu. Posle mi je majka otvoreno rekla da, kad mi se budu priviđali i pojavljivali duhovi, 'pozovem' nekog iz naše familije i započnem razgovor s njim. I tako je to počelo.
    Baba Stanija u svojoj zanimljivoj ispovesti otvoreno iznosi sve detalje početničkog 'druženja' sa dušama svojih umrlih predaka, ali i sa dušama iz bliže okoline. Naravno, to druženje se odvijalo preko određenih osoba koje su došle da im baba Stanija 'izvede' dušu pokojnika. A posle, taj razgovor je mogao da traje i po nekoliko sati.

- Moja majka je jednog jutra otišla do čika-Jove, pa ga je dovela u našu kuću. Odmah sam mu rekla šta je i kako je. Moj otac se ljutio što zamajavam ljude po selu, ali je popustio. Njemu je skoro umrla majka, pa mi je rekao pravo ime i prezime, jer tako moram svaku dušu da tražim. Čika Jova je seo za sto, preko puta mene, a ja sam uzela ikonu Presvete Bogorodice i stavila je ispred sebe. Obratila sam se svim znanim i neznanim svecima, sa molbom da mi izvedu tu i tu osobu, odnosno njenu dušu. Krstila sam se i molila po nekoliko puta, sve dok me nije uhvatila ona jeza i drhtavica. Posle mi je sve u sobi postalo bledo i sivo. Činilo mi se da sve više tonem u nekakvu maglu koja je postajala sve gušća i toplija.
- Ubrzo posle toga, pojavila se Jovina majka. Sećam se dobro, na glavi je imala belu maramu, a lice joj beše čisto i lepo, kao devojačko. Taj njen lik sve vreme je bio nekako u senci iza ikone, ali sam mogla da ga dobro sagledam i zapamtim. Posle njenog pojavljivanja, usledio je dijalog između nje i njenog sina. Sve je to išlo preko mene, jer sam ja bila prevodilac i tumač. Jovina pokojna majka je razumela sina i tu nije moralo da se posreduje, ali njene reči sa onog sveta, morala sam da izgovorim Jovi. On je postavio bezbroj beznačajnih i glupih pitanja, a jedno me je čak i naljutilo: pitao je majku da li odande, sa onog sveta, može da vidi da li ga žena Ljubinka još uvek vara sa nekim Nikolom iz Mosne. Kakva glupost! Kad on ne može svoju ženu da prati, kao mlad i zdrav čovek, kako će to da radi njegova majka sa onog sveta?

PRIZIVANJE PUTEM SVEĆA

- I tako je otpočelo moje druženje sa dušama, najpre iz bliže okoline, pa onda i preko celog sveta. E, posle mi se učinilo da te duhove, ipak, teško dobijam. Trebalo mi je mnogo vremena da ih putem određenih svetaca privolim da izađu na videlo i na razgovor. A onda sam rešila da, dok prizivam duhove, zapalim sveću, jer sam jedne noći sanjala da duše zovem uz pomoć sveće. Čim sam prvu sveću zapalila, kao da sam sa njom osvetlila i raj i pakao. Za veoma kratko vreme, pojavljivali su mi se i grešnici i čestiti pokojnici. Svetlost sveće, simbola svetosti i nebeskog sjaja, začas ih je privukla sa one strane granice koja deli život od smrti. Čak i ja sam bolje videla i raspoznavala njihove likove i reči. Tada sam uvidela da sveća mnogo znači i živom čoveku i pokojniku. Kad bih je zapalila, tačno sam videla ko je umro sa zapaljenom svećom, a ko bez nje. Ko je umro bez sveće, sedeo je u nekom ćošku u mraku, bez igde ikog i bez primljenih darova sa ovog sveta. On je potpuno isključen od ovozemaljskog sveta i njegovih bližnjih. Džaba mu njegovi ukućani sad pale sveće na pomenima, na groblju ili zadušnicama, ništa mu to ne pomaže. Njemu je duša po mraku izašla, u mrak otišla i tu niko ništa ne može da promeni, do sam Gospod Bog.
    Baba Stanija je, čini nam se, razvila veliku teoriju o zagrobnom životu, ulozi sveće, tamjana i vina. Ali, duša se najčešće zadovoljava dobrim delima i slogom u kući iz koje je pošla. Po njoj, ta duša može svakodnevno da dolazi i vidi šta se radi i kako se živi. Poneko iz kuće tu dušu može da vidi u obliku vampira, utvare, aveti ili senke. A poneko ne može da vidi ništa, ali zato može da čuje lupnjavu i premetačinu po kući i tavanici.
- E, a ko sam sebi oduzme život, taj će sigurno i da ode na onaj svet bez sveće. I ne samo što će tamo biti u mraku, nego je sebi i svojim potomcima načinio neoprostivo prokletstvo. Isto je učinio sa svojom dušom, baš kao da ju je oduzeo nekom drugom. Tu pred Bogom nema oproštaja ni milosti. I ne samo to! U tom samačkom mraku nikad ne može da primi hranu i piće koje mu njegovi ukućani daju za dušu.
- Mislim da su ovozemaljski ljudi svi do jednog bili pravi grešnici - kaže dalje baba Stanija - i tu nema izuzetka. Neko je grešio manje, neko više, ali su svi grešili. Sa onog sveta, u svojoj šezdesetogodišnjoj praksi, prizivala sam i lopove, i ubice, i švalere, i prevarante, i nevernike, pa i čestite ljude. Svi su delovali nevino i bezgrešno i svako je od njih hteo da mi kaže kako je pogrešno uzet i da su mu nametnuli greh i na njega svalili krivicu. Pa, bez obzira na sve okolnosti, svi su oni tamo u istom položaju i u istom košu.
- Ima tu i smešnih i zanimljiivih scena. Ponekad se i sama nasmejem, a ponekad i zaplačem. Pre nekoliko godina mi je dolazio neki Kosta iz Jabukovca, koji je zahtevao da pozovem njegovu pokojnu ljubavnicu. Bila je to u svoje vreme velika ljubav, pa nije mogao lako da je preboli. Posle je počeo s njom da 'razgovara' svake nedelje i to u zakazano vreme.
On joj zakaže razgovor i ona je već tu, kod praga. Jedne nedelje upitao ju je da li se je i tamo grešna, a ona mu je odgovorila da toga i tamo ima koliko hoćeš, a sad ima i vremena, jer ništa drugo i ne radi. A njemu došlo čisto krivo, samo što mu suze nisu potekle. Posle je taj Kosta prestao da dolazi kod mene, sigurno je našao neku drugu u selu. Bolje živu, nego mrtvu.

- A neki Janko iz Brze Palanke, za života je posekao zapis, pa je posle mesec dana umro. Njegovi nisu odmah hteli da mi kažu šta je on učinio, ali sam im ja rekla da je napravio neko veliko prokletstvo i da mu ne dozvoljavaju da se javi na razgovor. Posle su mi priznali šta je učinio, a ja da vam kažem: ko poseče zapis, taj je učinio veliko prokletstvo za svoju kuću i potomke. Sve ono što je osvećeno, to je sveto, zemaljsko i nebesko i to ne treba dirati. Bolje je neka trune i propada pod svodom nebeskim.
- Sad ja mogu da gledam u svako doba, a takođe i da prizivam duše. Mogu to da činim i za praznika i običnih dana. Kad ti čovek dođe iz daleka, veći je greh vratiti ga nego neku dušu pozvati. Moram svakome da pomognem i izađem u susret, jer za kaznu mogu lako i ja da se nađem među tim dušama. Šta ćeš, i to će jednog dana da dogodi! I smrt je smišljena stvar za žive ljude. I za grešnike i za pravednike. Kad čovek dozvoli da đavo uđe u njega, onda je potpuno mrtav. Zato se danonoćno treba moliti Bogu i tražiti milost njegovu. Sve ostalo je prašina i pepeo.
Izvor: Treće Oko - Zlatimir Pantić



     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane