vrh
Meni


Bračne Nevolje Zbog Čini



     Bračne Nevolje Zbog Čini. Kad nekoga zadesi nesreća u braku – tu se, pre svega, misli na svakodnevne svađe, 'zavezanost' jednog ili oba bračna druga i nemogućnost da imaju poroda – onda bar polovina meštana misli da je na njih neko bacio opasne čini.

 
      

   A sve to obično počinje od prvog dana zajedničkog života, odnosno od svadbe na kojoj se, među svatovima često nađe i bar jedna vračara...
     Mihajla M, rodom iz jednog porečkog sela kod Donjeg Milanovca, još u prvim godinama braka sa Ljubicom 'vezala' je neka zla babetina, pa je ovaj počeo redovno da odlazi na drugo brdo, kod neke raspuštenice Vere. Podrazumeva se da je Ljubicu načisto napustio, a ona je uz pomoć neke svoje vračare, htela da ga privoli i vrati sebi. Tada se, međutim, dogodilo nešto nepredviđeno i stravično: Mihajlo se prvo šlogirao u Verinoj postelji, a posle par dana ispustio dušu... Bilo je to pre skoro četiri decenije.  Ovde u Poreču svi bi rekli da su Mihajlo i Ljubica bili srećni ljudi i još srećniji supružnici.
   Kad su se, na vašaru u Klokočevcu prvi put sreli, odmah su se svideli jedno drugom i na prvi pogled strasno zavoleli. Još iste godine ugovorena je i svadba. I njihovi roditelji bili su presrećni, jer su se i lično poznavali i poštovali.Mihajlo je bio visok i vitak, a Ljubica osrednjeg rasta i ljupka. U selu im je svako pozavideo. Naravno, tako bi potrajalo mnogo duže da im se u brak nije umešala tada devojka, a sada raspuštenica – Vera. I ona je nekako priželjkivala Mihajla za muža, ali su se još kao momak i devojka oko nečega bili sporečkali, pa se Mihajlo načisto okrenuo od nje. Za uzvrat, na sam dan njegove svadbe, Vera je sa obližnjeg brda poslala vračaru, koju je prethodno dobro darivala, da mladence trajno rastavi i da tako Mihajla pridobije za sebe. Kad smo Ljubicu sreli kod njenih rođaka u Plavni, približavala se šezdesetoj godini života. Dugo i otvoreno nam je pričala o nesrećnom i kratkom braku između nje i Mihajla. Ostavši mlada udovica, više se nikada nije udavala.
- Te godine u selu napravismo svadbu. Mihajlo je bio četiri godine stariji od mene, ali mi to ništa nije smetalo, nego sam uz njega bila još sigurnija i srećnija. Vreme koje smo do svadbe zajedno proveli bio je za nas najlepši period, a posle je sve počelo da nam izmiče... Mihajlo je postao hladan i mrzovoljan. Sve češće je bio ljut i prek. Nikako nisam uspevala da ga preokrenem i udobrovoljim. Samo ni to nije bilo sve: samo par meseci posle svadbe, Mihajlo je počeo da leže u drugi krevet, u kome je nekada spavala njegova sestra. Ponekad bih se kradom došunjala do njega, želeći da uskočim u njegovu postelju, ali bi me on tada, uz glasne povike i psovke, odgurnuo od sebe. Više puta sam se stropoštala na pod i tu ostala do jutra, bez sna i snage da se više suočavam sa ovakvim stvarima.
    Ljubica se seća da je još na svadbi zapazila jednu vračaru, tu, iz istog sela, i nikako joj nije bilo jasno kako je došla nepozvana. Seća se da se dugo šunjala uz njih, mladence, izigravajući dobrodušnu i krotku ženu, a posle...

Video: Tajne vračara

- Posle sam pitala svoju tetku da mi kaže otkud baba Mara na našoj svadbi, kad je ona opasna i zlokobna žena. Tetka je samo slegla ramenima. Na svadbi sam bila prezauzeta dočekom mnogobrojnih zvanica, ali i drugim stvarima vezanih za običaje i rituale kakvi su ovde. Sve sam manje obraćala pažnju na baba Maru, mada sam debelo sumnjala u dobronamernost njenog prisustva. Dva meseca posle svadbe, kad više ništa nisam mogla da podnesem u muževljevoj kući, a pogotovo njega, odem u zabiti zaseok Krš kod neke baba Zorke koja je važila za jaku i uspešnu mađijarku. Kad ona posle, kod nje u kući, pripali moju slavsku sveću i uze moj beleg, poče da mi govori: 'Nesrećna ženo, kod tebe je sve počelo natraške od svadbenog dana. Neka devojka je na vašu svadbu poslala neku opasnu ženturinu, da vas posvađa i zauvek razdvoji. Posle je tvoj muž ostavio svoju kuću i otišao toj devojci koja je sve ovo zamrsila. Sećaš li se kad si sa svatovima krenula putem ka muževljevoj kući, ona je znatno ranije otišla ispred vas, pa se tamo, iza jednog grma, pritajila. S druge strane puta postavila je otključani katanac, te tako sačekala da prođe svadbena povorka. Posle je prišla katancu, zaključala ga i rekla da ne zaključava katanac, već vas mladence i vaš budući život. Zaključala vas je mrtvim voskom, tamjanom i mrtvačkom vodicom. Posle toga je muž počeo da te izbegava, jer je zanemoćao i izgubio muškost.
    Međutim, Ljubica je od baba Zorke čula i to da je veštica, prisutna na svadbi, bezbroj puta iz ruku, na zemlju, ispuštala neku maramicu koju bi uvek nagazila, a potom bi istu zakopala u neznani grob. To bi značilo da, koliko god je puta maramicu ispustila i nagazila, toliko godina ovi neće imati dece, odnosno poroda. Ni to joj nije bilo dovoljno, pa je mrtvački prsten stavila na okićeni venac, kako bi se i oni proveli kao mrtvac koji je prsten nosio.
- Baba Zorka me je fascinirala - kazuje Ljubica – kada mi je rekla da je ta vračara za vreme svadbenog ceremonijala zalazila i u našu spavaću sobu i poprskala naš krevet vodom u kojoj je bio opran kasapski nož, kako bismo se svađali, tukli i klali... Baba Zorka mi je do tančina opisala i izgled devojke koja je naručila ovo zlodelo i koja nije bila prisutna na svadbi, ali je sve izdalje pratila. Po svaku cenu želela je mog Mihajla, pa mu se tako i naturila. Ili da bude njen, ili da ga nema. U tome je, uz baba Marinu podršku, i uspela. Uspela je da mog Mihajla odvede u svoju pojatu, udaljenu od sela oko četiri kilometra. Mihajlo danima nije dolazio kući, a ja sam živela sa njegovim roditeljima kao izgubljena ovca na planini. Nadala sam se da će se neko čudo, ipak, dogoditi i da će se sve okrenuti na lepšu stranu. Te dane provodila sam veoma teško, u beskrajnom čekanju. Molila sam i Boga i sve svece da mi ga vrate, a posle sam od svega digla ruke. Nigde nisam izlazila, niti sam se s kim družila. Tako otupeloj od tuge i suza, prošla mi je cela godina od dana nesrećne svadbe. A onda sam se na Petrovdanskom vašaru našla u selu Rudna Glava kod Majdanpeka. Ispred jedne čerge spazih kako neka Ciganka ljudima zagleda u dlan. Kad se gužva raziđe, priđoh i ja sa ispruženom rukom. Ona odmah na njoj zapazi pokidane linije koje se odnose na sreću i brak. A posle i po mojim suznim očima utvrdi da se radi o lošem braku u koji sam zapala. Ciganka je bila oštroumna i prepredena žena. Na neki način zavirila je u moju dušu i u moju sudbinu, i to veoma precizno.
    Posle su se nekako sprijateljile pa, ako tako može da se kaže, i orodile. Kad joj je u šaku strpala lepe pare, gatara joj predloži da uđu dublje pod čergu, gde je nastavila opširnije da joj proriče.
- Iskreno sam je zamolila za pomoć, a ova je to sa zadovoljstvom prihvatila. Dugo mi je govorila o mnogim pojedinostima o mom mužu, a naročito o onom što se dogodilo na svadbi, kada nam je i krenulo naopako. Ciganka mi je obećala da će mi Mihajla sigurno vratiti, ali da moram da joj donesem beleg od kuće i sa njegove odeće, vodu iz dvorišnog bunara, slavsku sveću, tamjan, devet cerovih grančica, stabljiku šipurka, zemlju sa neznanog groba, gnezdo sa mladuncima neke ptice. Nisam mogla lako to sve da pribavim, a pogotovu gnezdo sa mladuncima. Zato sam danima odlazila u šumu i zagledala sve moguće šumarke i žbunje, kako bih zapazila nekakvo gnezdo. I sasvim slučajno, u svom vinogradu, pod čokotom, spazim ptičja jaja. Kad su se ptići izlegli, a to sam proveravala često, uzmem gnezdo i sa ostalim stvarima odnesem onoj Ciganki. Ona mi nije dozvolila da budem prisutna dok je spravljala čini, već me je prosto isterala u dvorište. To je potrajalo prilično dugo, a posle mi je rekla da idem kući i pratim šta će se dogoditi. Obećala mi je da će mog Mihajla za devet dana vratiti kući, kao i da će trajno ostati vezan za mene, a videla je i našu decu koja će tek doći na svet.
    Tih dana Ljubica je neprestano iščekivala da u kuću bane Mihajlo. A treće noći ona usni kako joj se postepeno oduzima telo i kako se sve više hladi i koči. Prestravljena, nekako uspe da se probudi, ali joj je telo i dalje bilo oduzeto i ukočeno. Uspela je samo da pozove svekra i svekrvu koji su odmah došli.
- Ujutru su hteli da me vode kod lekara, ali ja nisam pristala. Dobro sam znala da ovo nije bolest za doktore, već opasna, đavolja boljka. U tom nepokretnom stanju ostala sam još šest dana. Kada se po rečima Ciganke navrši deveti dan, ja ustadoh laka kao pero.
    Ljubica oko podneva izađe u centar sela, do dućana. Ispred kafane stoji njen ujak Žarko i kaže joj da priđe. Sedoše za sto na terasi: on sebi naruči rakiju, a njoj kafu. Kad malo otpi, ujak joj, gledajući u stranu, jedva čujno reče:
- Onaj tvoj se šlogirao jutros u Verinom krevetu. Oterali ga u bolnicu. Dalje ne znam šta je s njim.
- Odmah odem kući - potresno kaže Ljubica – da starcima javim šta sam čula. Kad oni to čuli pre mene, ali nešto još gore: da Mihajlo nije pri svesti i da nema šanse da preživi. Lekari mu ne garantuju spas. Već tada mi je na um pala kobna greška koju je Ciganka napravila. Pogrešno upućene čini najpre su mene zahvatile, a čim sam ih se oslobodila, istog trenutka su napale Mihajla. Mogle su oboje da nas ubiju.
    Ljubica je kasnije dugo prebirala po sećanju kako je to Ciganka mogla da pogreši i da svojim nastranim mađijanjem odnese dva života. Od tada je prestala da se obraća vračarama za pomoć.
- Sa strepnjom sam iščekivala šta će sa Mihajlom biti. I nije mu bilo spasa. Živeo je samo još par dana, tek je 26. godinu uzeo. Od tada živim sama u njegovoj kući. Svekra i svekrvu sam sahranila pre desetak godina. Život se sa mnom surovo poigrao. I koliko god da sam u pravu, moram bar sebi da priznam da sam i ja debelo pogrešila. Đavo ipak ne traži čoveka, nego čovek đavola!
Izvor: Treće Oko - Zlatimir Pantić



     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane