Dvadeset šest godina nakon NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, u Srbiji je široko rasprostranjen narativ o više hiljada stradalih civila i pripadnika oružanih snaga, dok višegodišnja istraživanja nevladinih organizacija ukazuju na konkretne podatke. To se moglo primetiti i na protestu koji su organizovali studenti u blokadi ispred zgrade nekadašnjeg Generalštaba 24. marta, na godišnjicu početka bombardovanja. U pozivu na okupljanje koji su akademci objavili na Instagram stranici "Studenti u blokadi", navodi se da je tokom 78 dana ubijeno 2.500 civila i 1.031 pripadnik vojske i policije". Oni su se pozvali na podatke Ministarstva odbrane Srbije, prema kojima je u bombardovanju stradalo 89 dece. Ti podaci su, uz izvesne varijacije, godinama unazad navođeni i na zvaničnim obeležavanjima godišnjice početka NATO intervencije. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP), koje je ova nevladina organizacija godinama prikupljala, tokom skoro tri meseca bombardovanja je stradalo ukupno 756 ljudi. Od toga je 451 civil, među kojima je 217 Albanaca, 204 Srba i 30 Roma i pripadnika drugih etničkih grupa. Kada je reč o stradalima među pripadnicima oružanih snaga, 276 su bili pripadni i Vojske Jugoslavije odnosno MUP Srbije, a 29 pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova. "Ovo su najpouzdaniji podaci o žrtvama vazdušnih napada NATO 1999. godine. Godinama smo pozivali javnost da, ukoliko neko ima neki podatak o nekoj žrtvi, da iznese, ali niko se nije javio", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo. U izveštaju objavljenom 2014. godine, navode se imena i prezimena stradalih, nacionalna pripadnost, datum rođenja i mesto i datum stradanja. Šta su govorili zvaničnici Srbije?Podaci o broju žrtava koje je iznosio državni vrh prethodnih godina je varirao. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na obeležavanju četvrt veka od početka bombardovanja 2024. godine izjavio da je ubijeno 79 dece, 2.500 ljudi, "ne samo civila, već i vojnika i policajca". U obraćanju pred Generalnom Skupštinom Ujedinjenih nacija u septembru 2023, Vučić je izjavio da je 1999. poginulo nekoliko hiljada civila i vojnika. Na komemorativnom događaju povodom NATO bombardovanja 2021. godine je tokom audiovizuelne prezentacije navedeno da je poginulo oko 4.000 civila. Taj broj je 2017. bio nešto drugačiji, kada je Aleksandar Vučić naveo da je ubijeno više od 2.000 civila i gotovo 1.000 vojnika i policajaca. Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković ističe da se narativ o 2.500 poginulih civila i preko 1.000 poginulih vojnika održao upravo jer ne postoje državni podaci o broju žrtava. "To nije uradila nijedna vlast od 1999. godine", kaže Selaković i podseća da je jedino istraživanje uradio Fond za humanitarno pravo. Prema njenim rečima, narativ o većem broju žrtava koristi se za mobilizaciju ljudi po osnovu nacionalnog sentimenta. "To je jedna česta praksa – da se barata brojkama bez zvanične evidencije, da se ne govori o činjenicama, već nekakvim konstrukcijama, konstruktima, kako bi se ta veličina žrtve, koja je u stvari ključna u tom narativu i koja služi za neku vrstu manipulacije, kod ljudi održala", kaže ona. Generacije koje bombardovanje ne pamteNarativ o više hiljada stradalih civila nastavili su i studenti u blokadi. Studentkinja Dunja Stanojković pročitala je objavu studenata u blokadi u kojoj je navedeno i da je "24. marta 1999. bombardovana jedna zemlja, a do danas niko nije odgovarao." "Postalo je jasno da principi međunarodnog prava ne važe za sve podjednako", naveli su studenti u objavi. RSE nije uspeo da dobije pisane odgovore od grupe "Studenti u blokadi" o tome na koji način se informišu o dešavanjima u vezi sa NATO bombardovanjem 1999. godine, kao i da li su im poznati podaci koje je objavio Fond za humanitarno pravo. Bojana Selaković smatra da su se studenti u blokadi opredelili da izađu sa ovakvim podacima, kako bi okupili veći broj ljudi na protestu ispred Generalštaba. Ona podvlači da narativ o bombardovanju plasira vlast i podseća da su u pitanju generacije koje taj period ne pamte. "Oni su o tome učili iz državnih narativa, učili su u školi na taj način, jer to je narativ koji se koristi u obrazovnom sistemu, učili su iz medija o tome. I imajući u vidu da su nekako podlegli nekim drugim mehanizmima koje je vlast koristila svih ovih godina za diskreditaciju ljudi u javnom prostoru, prosto ne smatraju relevantnim neke druge izvore", objašnjava ona. Nataša Kandić smatra da mlađe generacije ne znaju gotovo ništa o stradanjima nesrpskog stanovništva tokom NATO bombardovanja, niti dovode u pitanje podatke koje iznose zvaničnici Srbije. "Oni ne znaju da postoje i drugi podaci koji su imenom i prezimenom proverljivi, nasuprot brojevima koje daju predstavnici državnih institucija", kaže Kandić. Još manje, kaže sagovornica RSE, znaju o ratnim zločinima koje su pripadnici vojske i policije Srbije počinili nad kosovskim Albancima u ratu 1998. i 1999. godine. NATO intervencija je počela nakon izveštaja o zločinima srpskih policijskih i vojnih jedinica nad albanskim civilima na Kosovu. Intervencija je sprovedena bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je bio presedan. U zvaničnom narativu Srbije ističe se isključivo taj aspekt, dok o sistemskom progonu albanskog stanovništva na Kosovu nema ni pomena. Zločini srpskih snaga potvrđeni su presudama haškog tribunala. Nataša Kandić kaže da se nada da dolazi vreme kada će nove generacije preispitivati zvanični narativ o ratu na Kosovu i bombardovanju 1999. godine. "Mislim da je strašno važno te mlade ljude upućivati na podatke i činjenice utvrđene istraživanjem i koje su dobijene pažljivom analizom svih sudskih dokumenata. Ja sam ih posredstvom društvenih mreža i pozvala da se priključe nekim našim novim projektima koji će im pomoći upravo u sticanju znanja o ratovima devedesetih", kaže Kandić. Istraživanje FondaFond za humanitarno pravo započeo je istraživanje o stradalima odmah nakon NATO bombardovanja. Istraživači su, kaže Kandić, prošli kroz 35.000 izvora. Prvi podaci koje je FHP objavio bazirali su se isključivo na medijskim izvorima. "Mediji su tada objavljivali zvanične podatke koji su prethodno morali da budu odobreni. Ti medijski izvori su bili isključivo fokusirani na žrtve u centralnoj Srbiji. Nije bilo nijednog podatka koji je ukazivao da je dolazilo i do napada na Albance na Kosovu", kaže Kandić. Ona dodaje da je u kasnijim istraživanjima utvrđeno da je nešto veći broj stradalih bio među albanskim stanovništvom. Oni su, kaže osnivačica Fonda za humanitarno pravo, stradali uglavnom u posebnim okolnostima. "Uvek se događalo da su u pitanju kolone stanovništva koje je prethodno proterano ka Albaniji. Te kolone su uvek bile u policijskoj pratnji. Nikada se o tome u medijima nije govorilo niti je iko od predstavnika vlasti u Srbiji pomenuo albanske žrtve u vazdušnim napadima", kaže Nataša Kandić. O tome na koji način je zvanični narativ države Srbije selektivan u vezi sa stradalima tokom bombardovanja govore podaci o stradaloj deci. Prema podacima koje iznose državni zvaničnici, broj stradale dece varira između 79 i 89. Deca albanske nacionalnosti se u tom slučaju po pravilu ne pominju. Podaci Fonda za humanitarno pravo pokazuju da je u NATO bombardovanju stradalo ukupno 81 dete mlađe od 16 godina. Najviše stradalih u jednom napadu zabeležen je 13. maja u selu Koriša na Kosovu, kada je ubijeno 29 dece. "Do sada je utvrđeno da su sva ta deca iz sela iz kojih je albansko stanovništvo proterano. Oni su usmereni ka granici sa Albanijom. Policija Srbije ih je uputila u bivšu vojnu zgradu da tamo provedu noć i da sutradan krenu za Albaniju. U toku noći se dogodio napad NATO avijacije", kaže Nataša Kandić. Bojana Selaković ističe da bi se, ukoliko bi država objavila imena i prezimena poginulih u bombardovanju, videlo da je značajan broj ljudi albanske nacionalnosti. "Onda se gubi taj osnov narativa o tome kako su žrtve NATO pakta samo Srbi i kako je NATO organizacija koja je uperena protiv Srba, a znamo kako je taj narativ korišćen svih ovih 20 i nešto godina – da odredi jedan jasan spoljnopolitički kurs Srbije", kaže Selaković. Veterani i studentiNa protestu ispred bivšeg Generalštaba studentima i građanima su se pridružili i veterani 63. padobranske brigade koji su i ranije podržavali proteste akademaca koji od kraja novembra blokiraju fakultete. Članovi udruženja veterana su pružali pomoć studentima u održavanju reda i tokom velikog protesta u Beogradu 15. marta, kada se u glavnom gradu okupilo nekoliko stotina hiljada ljudi. "Imajući u vidu da te jedinice imaju reputaciju da su imale funkciju u odbrani nacionalnih interesa, studenti verovatno ne vide u tome ništa loše. Prosto nisu ni upoznati sa tim šta su ti ljudi radili i koliko je to bilo problematično", kaže Bojana Selaković, Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Pripadnici 63. padobranske brigade učestvovali su u svim ratovima na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, u sudskim presudama se pominje učešće pripadnika 63. padobranske brigade u akciji "Reka" iz aprila 1999. godine. Tom prilikom je došlo do najmasovnijeg zločina na Kosovu, kada je više od 300 pripadnika albanske zajednice iz sela Meje odvojeno od porodica i ubijeno na putu do Đakovice. U presudama generalima tadašnje Vojske Jugoslavije Nebojši Pavkoviću i Vladimiru Lazareviću za ratne zločine nad albanskim civilima, ne pominje se odgovornost komandanata ili načelnika štaba 63. padobranske brigade. U tim optužnicama fokus je bio na vojnom vrhu Vojske Jugoslavije. Skup ispred Generalštaba deo je višemesečnih protesta u Srbiji sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Proteste predvode studenti koji već četiri meseca blokiraju više desetina fakulteta širom Srbije.

"Provokacija" i "pretnja" regionalnoj stabilnosti - tako zvaničnici Srbije vide deklaraciju o saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane, koju su potpisali Kosovo, Albanija i Hrvatska. Iz Vlade Hrvatske za Radio Slobodna Evropa (RSE), međutim, odgovaraju da zajednička deklaracija tri države ne stremi ka osnivanju nikakvog vojnog saveza. "Niti je takav savez, pored članstva u NATO-u, uopće potreban", ističe se u pisanom odgovoru hrvatske vlade. Navode i da sprovođenje deklaracije tek sledi, a da će tek u toj fazi moći da se razgovara o eventualnom pridruživanju drugih država. "Inicijativa je otvorena saveznicima i partnerima u EU i NATO okruženju koje kroz konstruktivan pristup žele doprinijeti izgradnji stabilnosti, sigurnosni i otpornosti područja jugoistočne Europe, te žele pružiti podršku Albaniji i Kosovu na njihovom europskom i euroatlantskom putu", naglašava se u odgovoru. Kosovo, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, nije članica NATO alijanse, za razliku od Albanije i Hrvatske. Vlada Srbije i Ministarstvo odbrane do objave teksta nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa deklaracijom - zašto je vide kao pretnju i provokaciju. Deklaracija je u danu potpisivanja, 18. marta, opisana kao trilateralni dokument kojim se osnažuje saradnja i ističe važnost zajedničkih odgovora na bezbednosne izazove, hibridne pretnje i druge rizike koji bi mogli ugroziti regionalnu stabilnost. Profesor na Univerzitetu John Hopkins u SAD Danijel Server (Daniel Serwer) za RSE ističe da zvanični Beograd "dobro zna" da NATO saveznici ne mogu delovati jednostrano protiv Srbije. "Takođe, tri pomenute zemlje ne predstavljaju nikakvu pretnju Srbiji", dodaje on. Sporazum tri države vidi kao "potez koji doprinosi stabilnosti, a ne destabilizaciji". Ocenjuje i da je "mudro" što Kosovo traži partnerstvo sa Albanijom i Hrvatskom koje su članice NATO saveza. A o deklaraciji, koja je izazvala oštre reakcije zvaničnog Beograda, oglasio se i NATO. U odgovoru NATO zvaničnika za RSE navodi se da je dokument trilateralni dogovor između Albanije, Hrvatske i institucija na Kosovu. "Primili smo to k znanju, ali NATO kao organizacija nije deo inicijative i stoga nije imao ulogu u procesu konsultacija", dodaje se u odgovoru. Ističe se i da Albanija i Hrvatska već dugo doprinose regionalnoj stabilnosti na Zapadnom Balkanu, uključujući i njihove aktivnosti u okviru misije KFOR na Kosovu koju predvodi NATO. Kako je reagovala Srbija?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u prvim reakcijama na deklaraciju ocenio da su Hrvatska, Albanija i Kosovo potpisivanjem dokumenta "otvorili trku u naoružanju u regionu i prekršili subregionalni sporazum iz 1996. godine". Taj sporazum, koji se tiče dozvoljenih kvota u naoružanju, tada su potpisala oba bh. entiteta - Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska, Hrvatska i Savezna Republika Jugoslavija, koju su činile Srbija i Crna Gora. Vlada Hrvatske za RSE odgovara da se taj sporazum dosledno sprovodi 29 godina. Podsećaju i da stranke tog sporazuma nisu ni Albanija ni Kosovo. "U tom smislu, potpuno je bespredmetno dovoditi ga u bilo kakav kontekst s nedavno potpisanom Zajedničkom deklaracijom između Albanije, Hrvatske i Kosova čiji je glavni cilj jačanje suradnje ministarstava obrane prijateljskih zemalja, bilateralnih partnera i saveznika", naglašava se u odgovoru Vlade Hrvatske. Zašto Beogradu smeta učešće Zagreba?Prema oceni istraživača nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuka Vuksanovića, zvaničnici u Beogradu koriste deklaraciju da "skrenu pažnju" sa problema na unutrašnjem planu. U tom kontekstu pominje masovne proteste na kojima hiljade ljudi na ulicama proteklih meseci traže odgovornost vlasti za pogibiju 15 ljudi u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu. "Deluje da je ovaj politički aspekt neuporedivo jači, iako nije totalno zanemarljivo da akteri koji imaju spor sa Beogradom sarađuju u oblasti vojske", dodaje on. Dodao je da Beograd naročito "provokativnim" smatra učešće Zagreba. "Ne vidim da se to toliko odnosi na Albaniju, s obzirom da Vučić i dalje ipak ima, ili je barem imao prilično kooperativan odnos sa premijerom Edijem Ramom", dodaje. "Reakcija se prevashodno odnosi na nerešen spor Beograda i Prištine i na činjenicu da je Hrvatska u političkom diskursu 'omiljeni protivnik' i da odnosi između Beograda i Zagreba nikada nisu postavljeni na zdravu osnovu", zaključuje Vuksanović. Zašto Beograd smatra spornim učešće Kosova?Pored predsednika Srbije i ministarstva spoljnih poslova, na deklaraciju je reagovao i ministar odbrane Bratislav Gašić. On je u saopštenju ocenio da je trilateralni memorandum "provokativna inicijativa susednih država koja je u suprotnosti sa naporima za jačanje regionalne bezbednosti". Prema oceni Ministarstva, memorandum je u suprotnosti sa međunarodnim pravom i predstavlja "direktno kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN". Rezoluciju 1244 usvojio je 10. juna 1999. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, dan nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova. Sporazum je označio kraj NATO bombardovanja Savezne republike Jugoslavije (SRJ) i povlačenje njenih snaga sa Kosova, posle skoro dve godine sukoba između policije i vojske SRJ i Oslobodilačke vojske Kosova. Tom rezolucijom odobreno je međunarodno vojno i civilno prisustvo u SRJ, uspostavljanje Privremene administrativne Misije UN-a na Kosovu i Kosovo stavljeno pod mandat Ujedinjenih nacija. Od tada je KFOR, mirovna vojna misija NATO saveza, raspoređena na Kosovu. A Kosovo je, potom, 2008. proglasilo nezavisnost koju Beograd ne priznaje. "Kosovo i Metohija je autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije bez obzira što su pojedine zemlje, pored ostalih Albanija i Hrvatska, priznale njenu protivpravnu i samoproklamovanu nezavisnost", naveo je Gašić. Kako je ocenio Gašić, Zagreb i Tirana već dugo nastoje da uvedu Kosovo u NATO savez "na mala vrata". Gašić je Albaniju i Hrvatsku optužio i da pomažu razvoj Vojske Kosova, koju Srbija smatra nelegalnom. "Jasno je da za našu zemlju takav scenario nije prihvatljiv", naglasio je Gašić. Sa druge strane, iz Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore Kosova ocenjuju da je protivljenje Srbije inicijativi "otvoreno kršenje Briselskih sporazuma". O normalizaciji odnosa sa Kosovom, Srbija godinama pregovara uz posredstvo Evropske unije. Prema Briselskim sporazumima, predviđa se da Srbija neće ometati međunarodne odnose Kosova i neće pretendovati da govori u ime Kosova u odnosima sa drugim državama i organizacijama. Reakcije Beograda i Prištine Vuk Vuksanović vidi kao sastavni deo "povuci-potegni igre" koju, kako kaže, Beograd i Priština godinama igraju. "Gde na svaki prigovor Prištine, Beograd odgovara - mi smo ispunili deo naših obaveza, a niste ispunili jednu jedinu koja se tiče formiranja Zajednice srpskih opština", dodaje. Kakva je pravna snaga deklaracije?Vuk Vuksanović ističe da ovo nije tipičan međudržavni sporazum, prema pravilima međunarodnog javnog prava. "Memorandumi o saradnji nisu pravno obavezujuće prirode. Mnogo je uopštenih stvari - na primer, kad se kaže jačanje koordinacije, da li to, recimo, podrazumeva kolektivnu odbranu tih ugovornih strana. To je sve nejasno i neodređeno", dodaje on. Napominje da je ovo subregionalni sporazum između dve članica NATO saveza sa trećom stranom - Kosovom. "Čiji je pravni status sa stanovišta NATO još uvek nedefinisan činjenicom da postoje četiri države članice NATO-a koje ga ne priznaju i činjenice da je NATO operacija prisutna na teritoriji Kosova, to je KFOR", pojašnjava Vuksanović. Ulogu Hrvatske vidi kao pokušaj da postigne političke poene na regionalnom planu. "Nakon što je dosta dugo zapostavljala Zapadni Balkan i tretirala ga kao problematično susedstvo koje je ona ponosno napustila ulaskom u EU i u tom pogledu malo je mesta gde Hrvatska može na taj način da deluje", dodaje Vuksanović. Koga Zagreb, Tirana i Priština vide kao pretnju?U odgovoru na pitanja o deklaraciji, Vlada Hrvatske za RSE navodi da je odbrambena saradnja Zagreba, Tirane i Prištine "visokog kvaliteta", a da deklaracijom žele da je unaprede. Cilj je, kako kažu, i da doprinese unapređenju sigurnosti, stabilnosti i otpornosti područja jugoistočne Evrope, uz zamah nastavku i dovršetku procesa evroatlantskih integracija. "Područje jugoistočne Europe je izloženo nizu sigurnosnih ugroza, osobito onih iz domene hibridnih i kibernetičkih prijetnji, čiji je cilj destabilizacija regije i opstrukcija do sada ostvarenog napretka država jugoistočne Europe na euroatlantskom putu", dodaju. Nisu precizirali odakle pretnje dolaze. Ko je 'faktor mira i stabilnosti' u regionu?Pored oštrog protivljenja deklaraciji, zvaničnici Srbije su u svojim reakcijama na taj dokument ponavljali i da Beograd ostaje posvećen očuvanju regionalnog mira i stabilnosti. Tako je Ministarstvo odbrane Srbije navelo da će u tom interesu nastaviti aktivno da sarađuju sa državama u okruženju i NATO alijansom. "Odlučno i sistematično ćemo nastaviti da razvijamo svoje odbrambene sposobnosti, prevashodno kao faktor odvraćanja, istaklo je ministarstvo u saopštenju 19. marta. Profesor Danijel Server, međutim, ističe da je "jedina trka" u naoružavanju u regionu "ona koju Srbija već godinama vodi". "Srbija nije faktor mira i stabilnosti u regionu. Vučić samo obmanjuje lakoverne diplomate", ocenjuje profesor Danijel Server. Smatra da, pored ostalog, Beograd odbija da sprovede postojeće sporazume sa Kosovom, te da pruža podršku secesionističkoj politici koju u Republici Srpskoj predvodi Milorad Dodik. Prema njegovim rečima, vlast u Beogradu, koja nije prekinula veze sa Kremljom nakon ruske invazije na Ukrajinu, podstiče i prorusku politiku u Srbiji i Crnoj Gori. "Ništa od toga ne doprinosi miru i stabilnosti", dodaje. Upitan o partnerstvima koje Beograd ima u regionu, Server navodi da Srbija "dominira bezbednosnim sektorom Crne Gore i ima partnere u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska". "Takođe, sprečava integraciju Srba sa severa Kosova u kosovske institucije. To su partnerstva koja je izabrala", dodaje. Kakva je saradnja Srbije sa NATO?Krajem 2007. Godine, Srbija je proglasila vojnu neutralnost - skupštinskom Rezolucijom o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. I pored čvrstih odričnih stavova vlasti po pitanju članstva, Srbija ipak sarađuje sa NATO paktom. Od 2006. godine, članica je NATO programa Partnerstvo za mir (eng. Partnership for Peace, PzM). U Partnerstvu za mir su i sve ostale evropske države koje nisu članice Alijanse, osim Kipra. Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) Srbije sa NATO savezom usvojen je 2015. godine i predstavlja najviši oblik saradnje koji je dostupan državama koje nisu članice NATO-a. A paralelno sa jačanjem saradnje sa NATO, Srbija ima razvijenu vojnu i vojno-tehničku saradnju sa Rusijom, zbog čega se našla na meti kritika Zapada, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu. Zapad je proteklih godina kritikovao i vojnu saradnju Srbije sa Belorusijom i Kinom. Od početka invazije Rusije na Ukrajinu, 24. februara 2022, Srbija ne učestvuje u vojnim vežbama ni sa Istokom ni sa Zapadom. Izuzetak su dvonedeljne vojne vežbe sa SAD i drugim NATO zemljama pod nazivom "Platinasti vuk" koje se kontinuirano održavaju u Srbiji od 2014. godine.

Na poziv studenata koji blokiraju fakultete Univerziteta u Novom Sadu, građani su se 25. marta okupili na skupu podrške akademcima koji su prethodnih dana privedeni u Nišu i Kragujevcu. Protest je počeo je šetnjom od Rektorata novosadskog Univerziteta, do zgrade jednog od sedišta policije u tom gradu. Studenti su Policijskoj upravi predali zahtev za pokretanje istrage o, kako su naveli, prekomernoj upotrebi sile pripadnika Interventne jedinice policije tokom protesta ispred novosadske Skupštine 18. marta. Tada je nekoliko desetina novosadskih studenata tokom noći pokušalo da blokira ulaz u skupštinu kako bi sprečili održavanje sednice. Intervenisala je policija u opremi za razbijanje demonstracija. Dok policija demantuje da je bilo prekomerne upotrebe sile, studenti su naveli da je nekoliko njih zadobilo udarce palicama po glavi i telu. Oni su ispred zgrade policije 25. marta ispisali poruke poput "Ruke su vam krvave", "Studente gazi, kriminalce mazi" i "Pravdu nećeš?". Studenti su naglasili da je, osim podrške kolegama, cilj protestne šetnje bio i apel da Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije "nekorumpirano i pravedno" obavlja svoj posao. Studenti su naglasili da je, osim podrške kolegama, cilj šetnje i apel da Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije "nekorumpirano i pravedno" obavlja svoj posao. "Institucije treba da budu nepristrasne! Ovo je zloupotreba moći u policiji", ocenili su novosadski studenti. Policija je 22. marta saopštila da je studentu A.M. Medicinskog fakulteta u Nišu određen pritvor, pod sumnjom da je izvršio krivično delo Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu. Iz MUP-a je saopšteno da je uhapšen pod sumnjom da je tokom protesta 21. marta učestvovao u napadu na gradonačelnika Niša Dragoslava Pavlovića. Dan kasnije, on je pušten iz pritvora nakon što tužilac za prethodni postupak nije uvažio predlog tužilaštva da mu se odredi pritvor kako ne bi ometao postupak. Prethodno su studenti u blokadi Univerziteta u Nišu saopštili da je nakon protesta u tom gradu privedeno troje njihovih kolega - sa Pravnog, Ekonomskog i Filozofskog fakulteta. Oni su kasnije pušteni na slobodu. MUP je 22. saopštio i da su policajci u Kragujevcu, u saradnji sa službenicima BIA, zaustavili i izvršili kontrolu automobila kojim je upravljao student L. D. iz tog grada. Policija je u vozilu pronašla, kako je navedeno u saopštenju MUP-a, veću količinu štitnika za ruke i noge i kutiju gasnih sprejeva. On je zadržan na informativnom razgovoru. Posle noći provedene u pritvoru i on je pušten na slobodu. Novosadski studenti istakli su da okupljanjem žele da pruže podršku i studentima koji su napadnuti u Čačku. Studenti Fakulteta tehničkih nauka (FTN) u Čačku u blokadi objavili su da su napadnuti 22. marta uveče, a da im je policija prekinula vezu kada su se obratili za pomoć. Policija je to kasnije negirala. Kako su studenti naveli, napala ih je grupa od 25 osoba. Dva dana kasnije, policija je u Čačku privela je 20-godišnjeg D. M. i podnela krivične prijave protiv šest maloletnika za nasilničko ponašanje u sukobu u kom je povređeno pet studenata čačanskog FTN-a. Blokade državnih fakulteta u Srbiji traju duže od tri meseca. Studenti u blokadi predvode i demonstracije koje su postale simbol šireg nezadovoljstva vladavinom prava u zemlji uz pitanje da li su do nesreće u Novom Sadu doveli nemar i korupcija sistema. U padu nadstrešnice nedavno rekonstruisane Železničke stanice u tom gradu, poginulo je 16, a teško povređena jedna osoba. Prvi zahtev studenata u blokadi je da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji stanične zgrade, kako bi se utvrdila odgovornost za nesreću. Traže i sankcionisanje napadača na studente na protestima koji su usledili nakon nesreće u Novom Sadu i obustavljanje postupaka protiv uhapšenih demonstranata. Uz građane koje okupljaju na protestima, iza njihovih zahteva stali su profesori univerziteta, prosvetni radnici, poljoprivrednici, advokati, glumci…

Ambasadorka Srbije u Hrvatskoj Jelena Milić opozvana je sa dužnosti, objavljeno je u Službenom glasniku. Milić, koja je bila ambasadorka u Zagrebu od marta 2022, opozvana je ukazom predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ministarstvo spoljnih poslova i Predsedništvo Srbije nisu odgovorili na hitan upit Radija Slobodna Evropa o razlogu opoziva Jelene Milić. Istovremeno, za novog ambasadora Srbije u Sjedinjenim Državama je postavljen nekadašnji ministar odbrane i lider opozicione Demokratske stranke, Dragan Šutanovac. Pre Šutanovca ambasador u Vašingtonu bio je aktuelni ministar spoljnih poslova i funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke, Marko Đurić. Šutanovac je bio ministar odbrane u Vladi Srbije u dva mandata, od 2007. do 2012. u vreme kada je na vlasti bila Demokratska stranka čiji je bio funkcioner. Posle izbora 2012. i dolaska na vlast Srpske napredne stranke, Šutanovac je bio poslanik u Skupštini Srbije u dva mandata. Bio je dugogodišnji potpredsednik Demokratske stranke. Za predsednika Demokratske stranke izabran je 2016. godine, da bi 2018. godine podneo ostavku nakon debakla demokrata na izborima u Beogradu. Pre postavljenja na dužnost ambasadora bio je predsednik nevladinog Saveta za strateške politike sa sedištem u Beogradu. Potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar građevine Branko Bačić izjavio je da ih je o odluci predsednika Srbije o opozivu Jelene Milić informisao šef diplomatije Gordan Grlić Radman. "Koliko se da iščitati, mislim da je to odgovor Republike Srbije na postupanje njihove ambasadorke ovde u Hrvatskoj. U sam kontekst nismo ulazili pa ne bih dalje komentarisao", rekao je Bačić, a prenosi agencija Beta. Čelnik Srpskog narodnog vijeća i saborski zastupnik srpske nacionalne manjine Milorad Pupovac izjavio je da je opozvana ambasadorka "dobar deo svog poslanja shvatila kao nediplomatsko delovanje i nediplomatsko postupanje". On je novinarima u Zagrebu rekao da je to ponašanje "sasvim neuobičajeno, štetno i za Srbiju, i za Hrvatsku, i za njihove međusobne odnose". Jelena Milić privukla je pažnju javnosti kada je je 6. januara napustila tradicionalni božićni prijem Srpskog narodnog vijeća (SNV) u Zagrebu. To je učinila jer je, kako je rekla, deo zvaničnika SNV-a aplaudirao delu pisma dobitnika nagrade u kojem se spominje podrška mladima u Srbiji koji protestuju zahtevajući odgovornost zbog stradanja u obrušavanju betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Jelena Milić je bila politička analitičarka i osnivačica nevladinog Centra za evroatlantske studije (CEAS) na čijem čelu je bila do 2021. U tom periodu CEAS je realizovao seriju međunarodnih skupova, poput "Beogradske NATO nedelje". U decembru 2016. godine list "Politico" uvrstio je među 28 ličnosti koje će u 2017. "oblikovati i menjati evropsku politiku".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Peterom Sorensenom. Vučić je na Instagramu ocenio da je prvi sastanak bio otvoren i korektan. Naveo je da je Sorensena upoznao sa problemima sa kojima se Srbi suočavaju na Kosovu. "Izrazio sam posebnu zabrinutost zbog teškog položaja u kom se nalaze Srbi zbog mnogobrojnih eskalatornih, jednostranih i nasilnih poteza Prištine", napisao je Vučić. Predsednik Srbije je ocenio i da Priština sprovodi "konstantne opstrukcije u procesu dijaloga" i ponovio da je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, posle 12 godina prištinskog odbijanja da ispuni tu obavezu, preduslov za početak suštinske normalizacije odnosa. Izaslanici velike petorke – Evropske unije, Sjedinjenih Država, Francuske, Nemačke i Italije – su 2023. Kosovu i Srbiji predstavili nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom. Međutim, premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti odbija da ovaj statut pošalje Ustavnom sudu na razmatranje, što je prvi korak ka uspostavljanju Zajednice. Statut Zajednice predviđa rešenje položaja srpske zajednice na Kosovu, reguliše zaštitu njihovih prava ali i finansiranje iz Srbije. Vučić je naveo očekivanje da će Evropska unija pojačati svoj angažman u cilju očuvanja kredibilnosti dijaloga i održati nepristrasnu ulogu u ovom procesu. Dodao je da je stav Srbije da samo konstruktivan dijalog i kompromisna rešenja mogu doprineti dugoročnom miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Sa Sorensenom se u Beogradu sastao i šef diplomatije Srbije Marko Đurić. On je ocenio da je prvi preduslov za ponovno oživljavanje dijaloga između Srbije i Kosova "uspostavljanje poverenja između svih strana u tom procesu". "Ukazavši da Beograd pruža podršku radu specijalnog predstavnika, Đurić je podvukao da je formiranje Zajednice srpskih opština, kao i sprovođenje drugih obaveza dogovorenih Briselskim sporazumom, ključni faktor za normalizaciju odnosa", saopšteno je iz srpskog Ministarstva spoljnih poslova. Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković saopštio je da je informisao specijalnog predstavnika EU "o teškom položaju" u kome se nalazi srpski narod na Kosovu, kao i o problemima u dijalogu Beograda i Prištine koji su, kako je naveo, "rezultat destruktivnog delovanja vlasti u Prištini". "Beograd će i dalje biti opredeljen za dijalog i mirno i političko rešavanje svih otvorenih pitanja, ali će isto tako nastaviti da odlučno insistira na punom sprovođenju svih do sada postignutih sporazuma počevši od 2013. godine, bez kojih je nemoguće doći do normalizacije odnosa na terenu", naveo je Petković u saopštenju. Sorensen je prethodno 17. marta boravio u Prištini gde se sreo sa kosovskim zvaničnicima. Nakon toga evropski posrednik je rekao novinarima da će njegov prioritet biti osiguranje sastanaka između predstavnika Kosova i Srbije. "Dijalog je tu da osigura da se sastanci održavaju. Da li to znači kompromise ili ne, na stranama je da odluče", rekao je Sorensen. Poslednji sastanak u Briselu, posredovan od strane Evropske unije, između Kosova i Srbije, održan je 17. decembra prošle godine. Srbija ne priznaje nazavisnost koju je Kosovo proglasilo 2008. godine, ali pod pokroviteljstvom EU sa Prištinom vodi dijalog o normalizaciji odnosa koji treba da rezultira pravno obavezujućim sporazumom.

Studenti u blokadi novosadskog Filozofskog fakuleta upitali su nadležne u Srbiji, povodom hapšenja njihovih kolega na osnovu prisluškivanog razgovora, "da li je jedan razgovor teži zločin od onog koji je odneo 16 života u Novom Sadu". Dan uoči velikog protesta u Beogradu, 14. marta policija u Novom Sadu uhapsila je šestoro opozicionih i omladinskih aktivista, pod sumnjom da su izvršili krivično delo pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Jedan od uhapšenih je član organizacije Studenti protiv autoritarne vlasti (STAV), dok su ostali iz opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG). "Oštro osuđujemo hapšenje studenata koji su prisluškivani i terete se za rušenje ustavnog poretka", naveli su studenti u saopštenju. Veče pre hapšenja, 13. marta, na provladinim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću emitovan je audio snimak prisluškivanog razgovora sa sastanka aktivista, na kojem je bilo reči o planovima da se na protestu u Beogradu nametne ideja prelazne vlade i upad u zgradu Radio-televizije Srbije (RTS). Studenti u blokadi ocenili su da audio materijal koji je tajno zabeležen "ne sme i ne može prema zakonu Srbije biti korišćen kao relevantan dokaz, te samim tim nema pravnu snagu pred sudom". "Zahtevamo od nadležnih institucija da nam u što kraćem roku obrazlože protivzakonito hapšenje i da ovaj slučaj tretiraju u skladu sa zakonom. Pozivamo sve da razumeju kompleksnost situacije i stanu solidarno uz uhapšene", dodali su studenti. Rekli su da je u tom slučaju reč o selektivnom tumačenju Ustava i zakona Srbije. Oni su ponovili da su studenti koji su učestvovali na tom sastanku, razgovorom sa političarima "direktno narušili nestranačku studentsku borbu", zbog čega je plenum izglasao zabranu njihovog prisustva u blokadi fakulteta. Studenti koji u blokadi drže više od 60 fakulteta širom Srbije traže, pre svega, odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Jedan od branilaca studenata i aktivista osumnjičenih za pokušaj rušenja ustavnog poretka Veljko Milić izjavio je 24. marta da tužilaštvo braniocima ne dozvoljava uvid u spise predmeta. "Definitvno nam ne daju uvid u spise", rekao je Milić agenciji Beta. On je upitao kako je moguće da se braniocima to ne dozvoljava, a da je bilo dozvoljeno da vlasnici i urednici provladinih televizija koje su objavile audio snimak prisluškivanog razgovora "kao neovlašćena lica imaju priliku da izvrše uvid u snimak, a da se braniocima to pravo uskraćuje". Više od 30 udruženja i organizacija civilnog društva iz Srbije zatražilo je od međunarodnih organizacija i institucija koje se bave zaštitom građana, da stanu u odbranu aktivista koji su, kako su istakli, izloženi "najbrutalnijem politički motivisnom medijiskom i sudskom progonu". Osudili su to što je je snimak razgovora aktivista, kako su naveli, pre nego u pravosudnim organima, završio u medijima, koji su odmah i "presudili" da je u pitanju terorizam i rušenje države, što su kasnije ponovili i najviši zvaničnici Srbije. Nakon što je snimak emitovan, policija je uhapsila i pretresla stanove šestoro opozicionih i omladinskih aktivista. Policija sumnjiči još šestoro omladinskih i studentskih aktivista iz organizacije STAV, koji nisu u Srbiji. Viši sud u Novom Sadu 16. marta uhapšenima je odredio pritvor od 30 dana. Policija je pretresala i stanove aktivista i aktivistkinja koji se trenutno ne nalaze u Srbiji.

Neformalna akademska mreža zaposlenih na Univerzitetu u Novom Sadu "Slobodan univerzitet" osudila je odlaganje sednice Senata Univerziteta u Novom Sadu na kojoj je u ponedeljak trebalo da se raspravlja i o ostavci rektora Dejana Madića. Ukupno 14 novosadskih fakulteta i sva tri instituta ranije su izglasali na svojim većima zahtev za razrešenje rektora Univerziteta u Novim Sadu Dejana Madića. "Međutim, od kraja januara rektor Madić odbija da zakaže sednicu Senata uživo", naveo je "Slobodan univerzitet" u saopštenju. Dodali su da je kao razlog za odlaganje sednice rektor naveo "moguće bezbednosne rizike na skupovima na kojima su mišljenja i ciljevi različiti". "Pozivamo rektora da celokupnoj javnosti objasni na koji način donosi procene o bezbednosti kada je prošle nedelje konačno zakazao uživo sednicu, da bi je danas ipak odložio", piše u saopštenju. Ocenjuje se da je "sramno" da rektor koji "ne pokazuje ni trunku brige o svojim studentima i ostaje nem na poslednje napade, od kojih su se neki desili u kampusu Univerziteta, sada govori o bezbednosti". Dekani fakulteta i direktori instituta pozvani su da razmotre Poslovnik o radu Senata koji otvara prostor da jedna trećina članova inicira sednicu, te da je i realizuje. "Ovaj čin bi bio tek prvi korak u vraćanju ugleda drugog najvećeg univerziteta u zemlji, koji rektor Madić već duže vreme urušava. Poručujemo rektoru da mi ne idemo nikud, i stojimo uz studente", navodi "Slobodni univerzitet". Rektorat i svi fakulteti Univerziteta u Novom Sadu su u blokadi. Studenti time zahtevaju, pre svega, političku i krivičnu odgovornost za pogibiju 16 ljudi u obrušavanju nedavno rekonstruisane Železničke stanice u tom gradu. Dok uprave nekih univerziteta, poput najvećeg - Univerziteta u Beogradu, podržavaju blokade i stale su uz studente, čelnik novosadskog univerziteta Dejan Madić osuđuje obustave rada. On je, uz rektore niškog i kragujevačkog univerziteta, bio među potpisnicima podrške vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci na poslednjim parlamentarnim izborima. Blokade je ocenio kao "nedopustive", a studentima koji u njima učestvuju poručio da "nikad neće podneti ostavku". Optužujući ga da je svojim istupima ugrozio autonomiju Univerziteta, deo profesora i studenata zatražio je njegovu ostavku u decembru prošle godine. Madić je rektor novosadskog Univerziteta od 2021. Pre toga bio je dekan na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja. Široj javnosti postao je poznat u aprilu 2024. kada je podržao grupu nepoznatih mladića koji su optužili profesora Filozofskog fakulteta Dinka Gruhonjića da "širi govor mržnje".

Vlada Srbije uputila je pismo administraciji američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), u kojem je podržala zahtev Naftne industrije Srbije (NIS) da ponovo bude odložena primena sankcija koje su SAD uvele toj kompaniji zbog većinskog ruskog vlasništva. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović predsedavala je u ponedeljak 24. marta sednici vladine Radne grupe za praćenje aktivnosti Kancelarije ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAC). Tom prilikom, odlučeno je da se podrži molba NIS-a za ponovno odlaganje sankcija, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS). SAD su stavle NIS na "crnu listu" 10. januara u okviru novog paketa sankcija ruskoj naftnoj industriji, u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Sankcije kompaniji NIS trebalo je da stupe na snagu 27. februara, ali su SAD odložile njihovu primenu do 29. marta u 6 ujutru po centralnoevropskom vremenu. Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je 19. marta Ministarstvu finansija Sjedinjenih Država zahtev za uklanjanje ove kompanije sa liste sankcija (Specially Designated Nationals SDN), kao i zahtev za dodatno odlaganje roka za primenu sankcija prema toj kompaniji. Ruska državna kompanija Gasprom njeft ima 44,85 odsto vlasništva u kompaniji NIS, njena krovna kompanija Gasprom ima 11,30 odsto, država Srbije je vlasnik 29,87 odsto, a ostatak pripada malim akcionarima. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.

Glavni poverenik Sindikata Nezavisnost na Radio-televiziji Vojvodine (RTV) Darko Šper prekinuo je 24. marta štrajk glađu nakon sedam dana koliko je proveo u zgradi RTV-a. Šper je štrajk glađu započeo 18. marta zbog neispunjenih zahteva dela zaposlenih, a među kojima je i onaj za smenu glavnog urednika Prvog programa televizije Nenada Ćaćića. On je rekao da će centrala sindikata preuzeti dalje aktivnosti u borbi za ispunjenje zahteva "drugim metodama, uključujući i tužbe". Dodao je da je i nalaz lekara potvrdio njegovu odluku o odustajanju od štrajka glađu, a da je odluku doneo i zbog toga što, kako je naveo, "ovo više nema nikakvog smisla". "Postalo je jasno da, čak ni uz najradikalnije sindikalne mere kao što je štrajk glađu, poslodavac ne zna šta je socijalni dijalog i ne razume probleme zaposlenih", rekao je on na konferencij za novinare. Među zahtevima je bila i nova sistematizacija radnih mesta, kao i okončanje pregovora o novom Kolektivnom ugovoru RTV. Ocenio je kao nezadovoljavajući odgovor direktora na zahtev za privremeno povećanje plata ljudima koji su, kako je istakao, godinama diskriminisani, kao i da se na sistemski način izjednače koeficijenti zaposlenih na istim poslovima. "Ovo čak nije ispunilo ni admisitrativnu formu, a suštinskoj da ne pričamo jer se nigde ne pominju zaposleni, ni ugroženi, nigde se, na kraju krajeva, ne pominju zaposleni u manjiskim redakcijama koji su potcenjeni u odnosu na kolege koje rade u Prvom programu televizije", rekao je Šper. Dodao je da je ista situacija i u radiju. Predsednica Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) "Nezavisnost" Čedanka Andrić rekla je da "razočaravajuće što direktor nije iskoristio pruženu ruku za razgovor", te da sada centrala preuzima i kreće s pritiskom na rukovodstvo RTV. Dodala je da će u sve biti uključene i međunarodne sindikalne organizacije. "Apsolutna podrška ljudima koji treba da tuže za diskriminaciju i da se bore za svoja prava", rekla je. Prema njenim rečinma, u četvrtak će biti nastavljeni pregovori vezano za kolektivni ugovor. "Doći će kolege iz centrale koje su najbolji pregovarači koje možemo da ponudimo i ja se nadam da se i taj zahtev - da se do kraja zaključi kolektivni ugovor - biti ispunjen, a onda da vidimo kako da ovi ljudi koji su najviše diskriminisani mogu da dođu do zadovoljenja", rekla je ona. Ocenila je i da su čak i oni zahtevi koji su ispunjeni, ispunjeni na "zaobilazan način" jer, kako je ocenila, traže dalju razradu i monitoring kako bi se videlo hoće li se i obećano ispuniti. Šper je predao ukupno devet zahteva, od kojih su neki ispunjeni, poput zahteva da se raspišu konkursi za izbor svih sedam glavnih i odgovornih urednika i direktora programa RTV-a, koji su više godina u v.d. statusu. Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever posetila je Špera 19. marta i razgovarala sa direktorom RTV Goranom Karadžićem. Tada je potvrdila da je Karadžić potpisao zahtev Upravnom odboru da raspiše konkurse za uredničke i direktorske pozicije, na koje se "iz neopravdanih razloga" čeka više od godinu dana. Deo zaposlenih na Radio-televiziji Vojvodine proteklih meseci kritikuje izveštavanje pokrajinskog javnog servisa o masovnim studentskim i građanskim protestima u Srbiji, optužujući rukovodstvo za cenzuru vesti. U više navrata organizovali su proteste ispred zgrade RTV-a i čitanje "Slobodnog dnevnika".

Osnovno javno tužilaštvo u Nišu saopštilo je 24. marta da je na prozoru stana opozicionog odbornika u tom gradu Dragana Milića načinjeno oštećenje za koje postoji verovatnoća da je nastalo dejstvom projektila. Kako je navelo ovo tužilaštvo u trećem po veličini gradu u Srbiji, Dragan Milić je u nedelju, 23. marta, prijavio oštećenje na prozoru svoje spavaće sobe u stanu u kome živi. "Prilikom vršenja uviđaja od strane dežurnog Osnovnog javnog tužioca u Nišu, u saradnji sa Policijskom upravom Niš i analizom svih do sada prikupljenih činjenica, utvrđeno je da je na prozoru spavaće sobe načinjeno oštećenje u obliku rupe i jedno oštećenje na prozoru lokala koji se nalazi na spratu ispod i za koje postoji verovatnoća da je nastalo dejstvom projektila", saopštilo je Osnovno javno tužilaštvo. Iz ove institucije dodaju da će, u saradnji sa policijom, preduzeti sve neophodne radnje kako bi se utvrdile činjenice u vezi sa ovim događajem. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u ponedeljak saopštilo da je policija u Nišu izvršila uviđaj povodom prijave doktora Dragana Milića da je pucano na njegov stan. U saopštenju se navodi da su "odmah" po Milićevoj prijavi, policajci "izašli na mesto događaja gde su uočili da na prozoru njegovog stana, kao i na prozoru lokala na spratu ispod, postoje oštećenja". Policijska uprava u Nišu potom je saopštila da je, prikupljajući obaveštenja od vlasnika tog lokala, utvrdila da su na njegovom prozoru ranije nastala još dva slična oštećenja. U saopštenju piše da ta oštećenja " vlasnik lokala nije prijavio policiji", već je, kako je rekao, u januaru sam sanirao štetu. Radio Slobodna Evropa je zatražio informacije od Ministarstva unutrašnjih poslova, ali su nas uputili na saopštenje Osnovnoj javnog tužilaštva. Doktor kardiohirurgije Dragan Milić, osnivač istoimene grupe građana, izjavio je 24. marta u Nišu da ovaj događaj doživljava kao pokušaj ubistva. Milić je rekao da u prvi mah nije bio svestan da je oštećenje na prozoru njegove spavaće sobe nastalo od metka, već da je pomislio da je od kamena jer su u petak bile demonstracije. "Poslao sam slike prijateljima koji su forenzičari u penziji. Oni su došli, pogledali, videli, rekli da to odmah prijavim policiji, da to deluje kao projektil", rekao je Milić novinarima. Istakao je da je policija obavila detaljan uviđaj, čak i rekonstrukciju sa prozora kuće koja gleda u njegovu spavaću sobu. "Kroz prozor te kuće su usmerili laser u rupu koju je metak napravio na spavaćoj sobi. Taj laser je direktno išao na jastuk", rekao je Milić. Ono što je sprečilo teže posledice po njega, dodao je, jeste debljina stakla i prozora, tako da metak nije probio celu debljinu prozora. On kaže da ovaj incident posmatra kroz prizmu atmosfere koja vlada u društvu u Srbiji. Izborna lista koja je nosila ime dr Dragana Milića ušla je u Skupštinu grada Niša kao druga po veličini na lokalnim izborima u junu 2024. godine, tik iza vladajuće Srpske napredne stranke. Lekar i direktor Klinike za kardiovaskularnu i transplantacionu hirurgiju Kliničkog centra u Nišu zvanično je u politiku ušao krajem marta prošle godine, kada je oformio grupu građana i najavio učešće na lokalnim izborima. Nakon samo mesec i po dana uspeo je dobije skoro četvrtinu glasova od ukupnog broja izašlih birača u Nišu, forsirajući temu decentralizacije i departizacije.

"Protest za Generalštab" na poziv studenata u blokadi, povodom 26. godišnjice početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, održan je u ponedeljak u Beogradu sa zahtevom da se kompleksu oštećenih vojnih zgrada vrati status kulturnog dobra. Studenti u blokadi predali su Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti odluke Vlade Srbije o ukidanju zgradama Generalštaba statusa kulturnog dobra. Vlada Srbije je uprkos protivljenju struke izbrisala zgrade Generalštaba iz registra kulturnih dobara čime je otvoren put za projekat Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa (Trump). Skup ispred Generalštaba deo je višemesečnih protesta u Srbiji sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. U pozivu na protest insistira se da se poštuju postojeći zakoni i da važe jednako za sve. "Nećemo dozvoliti da tajni ugovori i skrivena dokumentacija prekrajaju našu istoriju i budućnost", dodaje se. U tom pozivu se dodaje da "ako dozvolimo da nestane Generalštab, šta je sledeće". "Ovim protestom ukazujemo ne samo na očuvanje Generalštaba, već i na opšti odnos vlasti prema kulturnom nasleđu", navedeno je. U govoru na skupu ispred Generalštaba konzervatorka Estela Radonjić Živkov izjavila je da ta zgrada nije izgubila spomeničko svojstvo. "Ona je primer dela srpske moderne arhitekture i jedino delo u Beogradu poznatog arhitekte Nikole Dobrovića", navela je ona. Kompleks zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane delo je jednog od najvećih predstavnika jugoslovenskog modernog pokreta u arhitekturi Nikole Dobrovića. Matija, student Fakulteta primenjenih umetnosti rekao je za RSE da su na protestu "da odbrane zgradu koja je kulturno dobro". "Ona predstavlja našu istoriju tako da sam došao ovde da branim svoju istoriju i svoju kulturnu baštinu. Najidealnije bi bilo da se zgrada rekonstruiše", kaže on. Kulturna radnica zaposlena u Narodnom muzeju Srbije Dragana Kovačić rekla je da su okupljeni došli s ciljem da zaštite spomenike koji čuvaju kulturno sećanje. "Spomenike koji su značajni arhitektonski spomenici zakonom zaštićeni i koji su prodati", navela je. Vlada Srbije je 15. maja 2024. potpisala Ugovor o revitalizaciji sa Kušnerovom kompanijom "Affinity Global Development" čime je Srbija ovo zemljište iznajmila na 99 godina. Kušner planira izgradnju poslovno-stambenog kompleksa u okviru koga će biti i Memorijalni kompleks posvećen svim žrtvama NATO bombardovanja, a ugovor koji su vlasti sa njegovom firmom potpisale nije objavljen. Projekat je naišao na protivljenje struke, opozicije i dela građana uz ocenu da predstavlja narušavanje kulturnog nasleđa, kao i zbog netransparentnosti koja ga prati. Republički zavod za zaštitu spomenika koji je nadležan za spomeničko nasleđe, zatražio je od Vlade da odluku stavi van snage. Studentkinja Dunja Stanojković pročitala je objavu studenata u blokadi u kojoj je navedeno i da je "24. marta 1999. bombardovana jedna zemlja, a do danas niko nije odgovarao." "Postalo je jasno da principi međunarodnog prava ne važe za sve podjednako", dodaje se. U toj objavi je navedeno da je prema podacima Ministarstva odbrane Srbije za 78 dana bombardovanja stradalo 2500 civila, među njima 89 dece, i 1031 pripadnik vojske i policije. Međutim, prema nevladinom Fondu za humanitarno pravo iz Beograda tokom bombardovanja SR Jugoslavije stradao je 451 civil - 217 Albanaca, 204 Srba i 30 Roma i drugih, kao i 276 pripadnika Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i 29 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova. Građani i studenti koji su bili ispred Generalštaba otišli su potom do parka Tašmajdan gde su položili cveće i vence ispred spomenika "Bili smo samo deca" koji je posvećen žrtvama NATO bombardovanja, prenela je agencija Beta. Studentski protesti tema zvaničnog skupa povodom godišnjice bombardovanjaU prisustvu državnog vrha Srbije i čelnika bh. entiteta Republike Srpske, održan je i komemorativni skup posvećen žrtvama NATO bombardovanja, na aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović" u Batajnici, kraj Beograda. "Ubijali su nam decu, mi nećemo to zaboraviti i ne smemo to zaboraviti ali kao što reče naš partrijarh (Porfirje), moramo da praštao, ali da zaboravimo ne smemo nikada", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je govorio i o aktuelnim protestima u Srbiji koje predvode studenti u blokadi. Svojim pristalicama je poručio da na njih moraju odgovoriti trpeljivošću. "Ne smemo da im odgovorimo mržnjom i nasiljem. Ja sam predsednik Srbije i onima koji prtete nasiljem i pružamo im ruku, vratićemo mir, stabilnost i poredak u Srbiju", dodao je. Mirne proteste širom Srbije predvode studenti, zahtevajući odgovornost vlasti za nesreću u Novom Sadu. Skupu je prisustvovao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji je obraćajući rekao da su protesti u Srbiji besciljni. "Važno je danas da se Srbija vrati sebi, da skupi snagu i da ponovo postane jaka, da prestane uzimanje njene snage kroz isprazna okupljanja koja nemaju cilj. Oni i ne govore šta je svrha toga, svrha je da se Srbima oduzme snaga", rekao je predsednik RS. Dodik je ocenio i da je Vučić "jedini koji može da vrati snagu Srbiji". NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije počelo je 24. marta 1999. kao odgovor na progon Albanaca na Kosovu koji su vršile bezbednosne snage Srbije. Bombardovanje je završeno posle 11 nedelja potpisivanjem Kumanovskog sporazuma kojim su se srpska vojska i policija povukle sa Kosova. Tokom rata 1998/99. na Kosovu ubijeno je preko 10.000 civila od kojih više od 8.000 Albanaca. Zločini srpskih snaga potvrđeni su presudama haškog tribunala.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je decenijama bio referentna tačka za objektivne i nezavisne vesti i gašenje ove kuće bio bi veliki gubitak, navodi Ambasada Nemačke u Beogradu za RSE. U ovom diplomatskom predstavništvu odgovorili su na upit da prokomentarišu odluku američke vlade da smanji finansiranje ovog medija sa sedištem u Pragu. U Ambasadi Nemačke napominju da su slobodni i nezavisni mediji "kamen temeljac svakog otvorenog i demokratskog društva". Dodaju da u vremenima kada su dezinformacije i govor mržnje rasprostranjeni, međunarodni emiteri mogu biti izvor objektivnog i istinitog izveštavanja. "Radio Slobodna Evropa decenijama je bio glas za slobodu i demokratiju u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Bio je referentna tačka za objektivne i nezavisne vesti u izazovnim medijskim okruženjima. Kada bi ovaj glas utihnuo, to bi bio gubitak za sve nas", kažu u Ambasadi Nemačke u Beogradu. Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp (Trump) je 14. marta potpisao izvršnu uredbu koja ima za cilj smanjenje sedam saveznih agencija – uključujući Američku agenciju za globalne medije (USAGM), koja nadgleda RSE i druge federalne medije. Naredba je dala čelnicima svakog imenovanog vladinog medija sedam dana da podnesu izveštaj kojim se potvrđuje potpuno usaglašavanje s ovom naredbom. Nekoliko sati nakon što je izvršna naredba objavljena, mediji su preneli pismo iz USAGM-a u kojem se navodi da je ukinut grant koji je Kongres odobrio za finansiranje RSE. Pismo je potpisala Keri Lejk (Kari Lake), koja je potpisana kao viša savetnica vršioca dužnosti izvršnog direktora (USAGM) s ovlašćenjima koje je njoj delegirao vršilac dužnosti izvršnog direktora. Tramp, koji je preduzeo nekoliko poteza da smanji državnu potrošnju otkako je preuzeo dužnost za drugi mandat u januaru, sukobio se sa USAGM-om oko uređivačke nezavisnosti i politike tokom svog prvog mandata. On je ponovo ponovio tu zabrinutost otkako je ponovo preuzeo dužnost. Pristalice medija kažu da su oni važna ruka američke diplomatije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je 23. marta u Kući kralja Petra Prvog u Beogradu održao prvi sastanak inicijativnog odbora za osnivanje "Pokreta za narod i državu". On je na zvaničnom Instagram nalogu napisao da je vreme da se "ujedine sva pamet i rodoljublje". "Simbolično, u kući kralja Petra Prvog započeli smo veliki posao. Da ponudimo nadu, stabilnost, sigurnost i budućnost Srbiji i našoj deci", naveo je Vučić. Dodao je da taj pokret poziva se časne građane da doprinesu Srbiji svojim sposobnostima i znanjem i da pomognu da ona postane najuspešnija u svojoj istoriji. Vučić, jedan od osnivača vladajuće Srpske napredne stranke, je osnivanje takozvanog Pokreta za narod i državu najavljivao više puta. Poslednji put je to uradio krajem januara na velikom skupu pristalica vlasti u Jagodini. "Svi ste dobrodošli u pokret, pokret velikih promena", rekao je Vučić pred hiljadama ljudi 24. januara. Istovremeno, širom Srbije traju masovni protesti koji se održavaju na poziv studenata koji blokiraju fakultete. Na protestima, koji traju od novembra 2024. godine, traži se odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra. Tragedija se dogodila svega četiri meseca nakon što je stanična zgrada svečano otvorena, posle trogodišnje rekonstrukcije. Zbog pada nadstrešnice vodi se više postupaka. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je 30. decembra podiglo optužnicu protiv 13 ljudi, pod sumnjom na propuste u rekonstrukciji nadstrešnice. Među optuženima su bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i njegova pomoćnica Anita Dimoski, kao i bivša direktorka javnog preduzeća "Infrastrukture železnice Srbije" Jelena Tanasković. Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu podiglo je optužnicu zbog propusta koji su doveli do pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra kada je stradalo 15 a teško povređeno dvoje ljudi. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu vodi predistražni postupak u vezi sa finansiranjem projekta renoviranja Železničke stanice u Novom Sadu.

Nakon gotovo 12 časova protesta građana na više lokacija u Beogradu, aktivisti vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) su uklonili stranačke štandove i povukli se sa ulica. Građani glavnog grada okupili su se 23. marta kod Kalenić pijace na Vračaru, te na nekoliko tačaka na Zvezdari, pošto su u nedelju ujutro aktivisti SNS postavili štandove na kojima dele promotivni materijal. Protesti su trajali do posle 21 sat, a tokom dana zabeleženi su sporadični verbalni i fizički okršaji, dok su dve grupe razdvajali kordoni policije. Okupljeni kod Kalenić pijace su SNS aktiviste ispratili pesmom "A sad adio". Kod te poznate beogradske pijace okupilo se više od stotinu građana koji su skandirali "Lopovi, lopovi" i pravili buku pištaljkama i vuvuzelama. Među aktivistima SNS-a bio je i Goran Karadžić, bivši košarkaški reprezentativac Savezne Republike Jugoslavije. On se pojavio ogrnut državnom zastavom Srbije, sa podignuta tri prsta. Dvanaestočasovni protest građana održan je i na Zvezdari, u blizini Cvetkove i Đeram pijace. Protest kod Đerma su tokom dana obeležila i sporadična koškanja pripadnika dve grupe, uprkos prisustvu policije. Novinar Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Saša Dragojlo izjavio je da ga je aktivista Srpske napredne stranke napao dok je snimao koškanje između građana koji protestuju ispred štanda naprednjaka kod Đerma. "Policija odbija da ga legitimiše", napisao je Dragojlo na društvenoj mreži X. Građani su se okupili i na uglu ulica Veljka Dugoševića i Zvezdarskih jelki. Kao i na drugim lokacijama, između dve grupe bio je postavljen kordon policije. Uz buku pištaljki i truba, građani su, između ostalog, skandirali "Zvezdara vas neće" i "Pakuj se". U 11.52 okupljeni građani su odali i poštu žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu 16-minutnom tišinom. Od novosadske tragedije na Železničkoj stanici 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena, širom Srbije se održavaju masovni studentski i građanski protesti, na kojima se zahteva krivična i politička odgovornost. Studenti od kraja novembra drže u blokadi više od 60 fakulteta širom zemlje, a organizovali su i više masovnih protesta. U Beogradu je 15. marta, na poziv akademaca, održan jedan od najmasovnijih protesta u poslednjih nekoliko decenija. Građani se, međutim, okupljaju i u manjim gradovima, gde protestuju ispred zgrada lokalne samouprave ili sedišta vladajuće Srpske napredne stranke. U Nišu, Obrenovcu i Kraljevu su lokalne funkcionere gađali jajima.

Policija traga za muškarcem koji je u subotu uveče pištoljem ranio muškarca u Odžacima, na severozapadu Srbije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova 22. marta. Kako se navodi, incident se dogodio u jednom kafiću u Ulici kneza Mihaila, gde je muškarac oko 21.30 ispalio nekoliko hitaca u pravcu B.M. (1980), nanevši mu povrede. "Povređen muškarac prevezen je u Klinički centar Vojvodine, a policija intenzivno radi na rasvetljavanju svih okolnosti ovog događaja i na identifikaciji i pronalasku napadača", saopštila je policija. Tabloidi bliski vlasti su objavili navodne snimke sa nadzornih kamera u blizini incidenta, a kao vinovnika su označili osobu za koju tvrde da je vođa opozicionih protesta u Odžacima. Policija se o tim detaljima nije oglašavala.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome koji su putevi izlaska iz duboke krize u kojoj se nalazi Srbija. Sagovornici su bili Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, i Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Bilo je reči o tome da li je nakon nedavnog protesta protiv vlasti, u kome je učestvovalo preko 300.00 građana, Srbija bliže izlasku iz krize ili se kriza još više produbljuje, da li je vlast upotrebom zvučnog oružja protiv demonstranata, umjesto da ih zaplaši, izazvala još veći revolt i može li se izaći iz krize bez politizacije studentskog pokreta što su studenti do sada odbijali izbegavajući da otvoreno zatraže promenu vlasti. Razgovaralo se i o tome da li je jedino rešenje za izlazak iz krize formiranje prelazne vlade, zašto u toj vladi i ne bi smelo da bude političara već bi trebalo da bude sastavljena od uglednih eksperata, ko bi trebalo da predloži takvu vladu i da li bi je studenti podržali, šta bi moglo da natera Vučića da pristane na prelaznu vladu s obzirom da on odbija svaku pomisao na takvo rešenje, kao i o tome da li bi Vučića na eventualnim izborima mogao da pobedi jedino široki front koji bi okupio sve one koji su nezadovoljni njegovim režimom i čiji bi deo bili i studenti. Omer Karabeg: Da li je Srbija nakon istorijskog protesta 15. marta bliža izlasku iz krize ili se kriza još više produbila? Bojan Pajtić: Kriza se produbila. Mnogi su očekivali da će 15. marta biti kreščendo protesta i da će biti konkretizovani novi zahtevi, pre svega zahtev za formiranjem ekspertske vlade. Očekivali smo i da će se iskristalisati zahtev za smenom, odnosno ostavkom predsednika Republike. To se nije dogodilo, ali se dogodio atak režima na građane Srbije. Dogodilo se nešto bez presedana u čemu su učestvovale stotine ljudi u izvršenju krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti. Praktično je režim proglasio rat građanima Srbije. Ne samo da se nije dogodio kraj obojene revolucije koji je Vučić najavljivao, nego su protesti ušli u novu fazu. Građani su radikalizovani jer im je jasno da je režim spreman i na fizički obračun sa njima. Jasno je da velika većina građana Srbije više ne želi Aleksandra Vučića na čelu Srbije, da podržava studentske zahteve i potpuno je jasno da se građani više ne boje vlasti. Takođe je jasno da je unutar režim došlo do dezintegracije. Vidimo da Ivica Dačić daje izjave kojima priznaje da u posedu Ministarstva unutrašnjih poslova ipak ima zvučnih topova, odnosno sredstava koja su 15. marta korišćena protiv ljudi koji su mirno protestovali i odavali počast stradalima na železničkoj stanici u Novom Sadu. U Srpskoj naprednoj stranci je sve veće odsustvo lojalnosti. Iako je Vučić govorio o 17.000 lojalista, evidentno je da je za kampovanje u Pionirskom parku morao da angažuje i učesnike u rijalitijima, i mafijaše, čak i glumce u porno filmovima - svakoga ko je spreman da za novac fingira podršku njemu i njegovom režimu. Tako da je jasno da ulazimo u novu fazu. Ta faza proizvešće i nove zahteve koji neće nužno biti zahtevi studenata. To će, pre svega, biti zahtev za ostavku predsednika Republike jer je potpuno jasno da se on nalazio iza ataka na građane, on je taj atak i najavljivao. Najavljivao je pirotehnička sredstva, kamenice, govorio je da ćemo na protestu svedočiti sa time kako tišina može da odjekuje. Jasno je da taj čovek već odavno nepodoban da bude na čelu države. Imamo vlast koja je izrazito neprijateljska prema većini građana Srbije i koja ih permanentno laže. Dušan Spasojević: Kriza je ušla je u novu fazu jer je postalo belodano da režim ne preza od upotrebe nasilja. Pretpostavljali smo da će 15. marta možda doći do nekog nasilja i da će ga izazvati provokatori kao što je to bilo na jednom od prvih velikih protesta novembra prošle godine u Novom Sadu. Desilo se, međutim, da je vlast usred odavanja pošte izvršila napad zvučnim topovima ili šta god da je to bilo. To je bilo praćeno napadima iz kampa kod Predsedništva i sa okolnih zgrada. Sve je bilo dogovoreno s ciljem da se napravi što veći haos i stampedo i da onda počnu neredi. I zaista, nakon što su studenti povukli svoje redare, petnaestak, dvadesetak minuta, možda pola sata, bila je vrlo naelektrisana atmosfera i samo nas je čudo spasilo da nije bilo većih incidenata. Ono što je karakteristično za ovu krizu je da se stvari menjaju iz dana u dan. Dan nakon protesta bile su podeljene emocije. Deo ljudi je bio tužan što nije bilo naznaka kako će dalje da se razvija situacija, a deo je bio besan zbog napada da bi poslednjih dana vlast obrnula ceo krug od toga da nemamo topove, da ništa nije korišćeno do toga da je sada praktično jasno i šta je korišćeno i kako. Samo još ne znamo ko je izdao naređenje. Tako da smo zaista ušli u novu fazu pre svega zbog onoga što je vlast uradila 15 marta. To je bila neka vrsta prekretnice. Pet hiljada profesoraOmer Karabeg: Može li se izaći iz krize bez politizacije studentskog pokreta što studenti odbijaju? A sva istraživanja pokazuju da oni uživaju najveću popularnost i poverenje u Srbiji. Protestnim šetnjama, ma koliko one bile masovne, ne može se oboriti vlast, uostalom ni sami studenti ne pominju obaranje vlasti. Bojan Pajtić: Verujem da je to moguće uz poštovanje želje studenata da ne postavljaju nove zahteve iako je jasno da su njihovi zahtevi većim delom par excellence politički. Jasno je da su se studenti ogradili od stranačkog delovanja. I to je sasvim u redu jer generalno postoji prilično razočarenje u ono što se naziva političkom elitom i na vlasti i u opoziciji. Ali, s druge strane, bez političkih zahteva kriza se ne može razrešiti u željenom pravcu. Ja se zalažem da prelaznu vladu, koja bi bila sastavljena od stručnjaka, predloži entitet koji nije stranački i koji uživa poverenje zbog svoje stručnosti. Mislim na 5000 univerzitetskih profesora koji su od samog početka podržali studente i time pokazali da su za reforme, pravnu državu i utvrđivanje odgovornosti za zločin na železničkoj stanici i druga krivična dela. Univerzitetski profesori, kao grupacija, trebalo bi da predlože članove vlade svako u svojoj oblasti - medicinari ministra zdravlja, profesori poljoprivrednih fakulteta ministra poljoprivrede, pravnici ministra pravde itd. Onda bi na javnim zborovima građani to prihvatili. Bojim se da građani u priličnoj meri imaju otpor prema političkim strankama i nevladinim organizacijama. To je jedna od tekovina trinaestogodišnje vlasti Aleksandra Vučića koji je sve učinio da satanizuje i opozicione političke stranke i nevladine organizacije. Ne mislim da politizaciju treba da tovarimo na leđa studentima. Mislim da to nije ni fer, ni racionalno. Studenti treba da insistiraju na svojim zahtevima i upravo ta upornost daje im snagu. Ali jasno je da njihovi zahtevi ne mogu da budu ispunjeni dok je ovaj režim na vlasti jer bi to značilo da režim inkriminiše samog sebe. Jasno je ko je mogao stajati na vrhu koruptivnog lanca kad je u pitanju rekonstrukcija železničke stanice i izgradnja svih velikih infrastruktura. Jasno je da je to predsednik države. Studenti treba da nastave sa pritiskom za ispunjenje njihovih zahteva, a akademska zajednica treba da predloži prelaznu vladu. Čini mi se da bi ta prelazna ili tehnička vlada bila najbolja koju bi Srbija ikada imala. Ona bi bila sastavljena od ljudi koji nisu bili u politici, koji se ne bave politikom i koji bi preuzeli odgovornost da u periodu od nekoliko meseci nakon formiranja vlade stvore uslove za fer, demokratske i poštene izbore. Verujem da su univerzitetski profesori, koji čine organsku celinu sa studentima, možda jedina grupacija u Srbiji koja je u stanju da tako nešto uradi i da dobije najširu podršku. Dušan Spasojević: Slažem se da je neka vrsta prelazne vlade, ili kako god je zvali, jedino moguće i jedino dobro rešenje u ovom trenutku. Pre svega zato što smo i pre ove krize, koja je počela 1. novembra kada je pala nadstrešnica i pobila ljude, imali krizu demokratije i osporavanje rezultata dva poslednja izborna ciklusa kao i bojkot izbora od strane nekih stranaka. Prelazna vlada bi imala dva zadatka - da se do kraja ispune studentski zahtevi i da pripremi uslove za fer i slobodne izbore. To bi trebalo da uradi u periodu od šest do devet meseci. Čini mi se da bi studentima, a i javnosti, bilo najneprihvatljivije da u toj vladi sede političari. Ekspertska vlada bi morala da bude snažno oslonjena na studentski pokret i na univerzitete, a i na druge delove društva kako bi joj se povećala reprezentativnost. Mislim na advokatska udruženja, poljoprivrednike i nove sindikate prosvetnih radnika. Vučić i prelazna vladaOmer Karabeg: Vučić odbija svaku pomisao na prelaznu vladu. Kaže: “Dok sam živ neću prihvatiti nikakvu prelaznu vladu. Moraće da me ubiju”. Šta bi moglo naterati Vučića da ipak prihvati prelaznu vladu? Bojan Pajtić: Aleksandar Vučić ne zna da postoji istina. Ne sećam se kada je izgovorio istinu. Evo, tvrdio da ne samo da nema zvučnih topova u posedu Ministarstva unutrašnjih poslova, nego da neće biti ni predsednik ukoliko je se pokaže da upotrebljen zvučni top. A cela domaća i svetska javnost je videla da je upotrebljeno zvučno oružje bez obzira kako se ono zvalo. Reč je o osobi koja obmanjuje javnost i traži od građana da veruju njemu, a ne svojim očima. Omer Karabeg: A šta bi ga moglo naterati da prihvati prelaznu vladu? Bojan Pajtić: Povećani pritisak. Pod pritiskom studenata i građana konačno je pristao da cela vlada na čelu sa premijerom, kao i gradonačelnik Novog Sada, podnesu ostavke što su bili zahtevi prvih dana protesta. Moraće da popusti ukoliko pritisak bude intenziviran, a verujem da će se to dogoditi u narednim danima i nedeljama. Vučić i njegovo okruženje više ne vladaju situacijom i ne upravljaju društvenim procesima i verujem da oni ne mogu sebi da priušte da budu do kraja tvrdoglavi i čvrsto stoje na stanovištu da neće biti prelazne vlade. Konačno, on više nema legitimitet, ne uživa većinsku podršku s obzirom na to koliko je građana učestvovalo na protestu 15 marta. Taj skup govori o tome kolika je želja građana Srbije da vide leđa njemu i njegovim saučesnicima. Namerno ne govorim saradnicima jer su svi oni u nekakvom zločinu i kriminalu. On je danas i u međunarodnom smislu izuzetno toksičan. Do pre nekoliko meseci njemu se zbog litijuma gledalo kroz prste čak i kada je krao izbore. Sada to više nije moguće. Režim je izrazito kompromitovan. Sve značajne medijske kuće u svetu pratile su proteste. Videli smo reakcije širom sveta na zločin koji se dogodio 15. marta tako da, ukoliko se pritisak nastavi u prosveti, na univerzitetu, u zdravstvu, u advokaturi, širom društva, Vučić neće moći da odlučuje o tome da li će biti prelazne vlade ili ne. On je sebi ostavio manevarski prostor da vidi da li će biti primoran da učini ustupke. Niko nije očekivao da će naterati na ostavku premijera Miloša Vučevića koji je uz to i predsednik Srpske napredne stranke, pa se to dogodilo. Dušan Spasojević: Od starta postoje različiti oblici institucionalnog i vaninstitucionalnog pritiska koje bi verovatno trebalo još više intenzivirati. To bi značilo da vlasti postane jasno da više nije u stanju da upravlja procesima. Danas se nigde u Srbiji ne može održati obična sednica skupštine opštine bez povećeg kordona policajaca. Ako to Vučiću nije jasno, jasno je stranačkim funkcionerima u lokalu što otvara prostor da neki od njih počnu da razgovaraju s ljudima s druge strane i prave odstupnicu. Postoje i ekonomski interesi zbog kojih Vučić i njemu bliski ljudi ne želi da izgube vlast. To je, pre svega, vezano za EXPO, pa ima indicija da bi studentski zahtevi mogli da se usmere ka tome da se EXPO uspori, a zatim i otkaže. Cilj je da se smanji ekonomski podsticaj za ostajanja na vlasti. To bi onda u krajnjoj instanci dovelo do toga da ljudi na vlasti počnu da razmišljaju o tome kako da se iz svega izvuku da ne bi sve izgubili. Jako je teško u ovom trenutku procenjivati da li smo već u toj fazi, ali ima neformalnih signala. Generalni štrajkOmer Karabeg: Da li bi jedino generalni štrajk mogao naterati Vučića da prihvati prelaznu vladu? Da li u Srbiji ima spremnosti za generalni štrajk? Građani se do sada nisu u velikom broju odazivali na pozive studenata na generalni štrajk. Bojan Pajtić: Najveći je problem što je prethodnih 13 godina na političkoj sceni razoreno sve što nije Srpska napredna stranka. Intenzivno se radilo na tome. Razoreni su i sindikati mada oni nisu bilo naročito snažni ni pre Vučićevog dolaska na vlast. Ovdašnji sindikati nisu spremni da uđu u generalni štrajk iako ni radnicima, ni poljoprivrednicima, niti većini građana ne odgovara ovakav režim i ovakvo stanje. Čini mi se da će studenti ostati istrajni, a na drugim slojevima društva je da im se pridruže. Mislim da smo došli do tačke kada više nema povratka, za većinu građana nema bezbednog i normalnog života ukoliko ovaj režim ostane na vlasti. Ljudi na vlasti su histerični, beskrupulozni i opasni, ne prezaju ni od čega. Povezani su sa kriminalnim organizacijama, pa je vrlo teško razgraničiti šta je mafija, a šta politička stranka i institucije sistema. Dušan Spasojević: Mi smo već u dva navrata imali nešto što je ličilo na generalni štrajk, ali nisu bili obuhvaćeni oni zaposleni čije je učešće izuzetno važno. Omer Karabeg: Ljudi se boje da ne izgube posao. Dušan Spasojević: Tako je. Do sada su najveći teret snosili profesori i nastavnici u srednjim i osnovnim školama. Oni se i dalje drže dobro iako su pod teškim pritiskom i pomalo su rezignirani što ih ostali ne podržavaju u većoj meri. Pitaju se zašto nema EPS-a, Kolubare, Pošte. Širenje štrajka na te delove društva bilo bi od velikog značaja, ali mi se čini da je pritisak veliki i bez generalnog štrajka jer je mnogo ljudi na ulicama. Tri listeOmer Karabeg: Ako dođe do izbora ko bi trebalo da se suprotstavi Vučiću? Opozicione stranke, ovakve kakve su danas, nemaju šanse da ga pobede. Da li bi mogao da ga pobedi široki front koji bi okupio sve one koji su nezadovoljni Vučićevim režimom i u kome bi pre svega bili studenti? Bojan Pajtić: Verujem da bi spram Vučića mogle da se nađu tri liste. Na jednoj, koja bi sigurno dobila najveću podršku, bili bi studenti i možda neki profesori koji se nisu bavili politikom. Na drugoj bi bila ujedinjena opozicija. A treća bi bila lista ProGlasa koji ima veliki autoritet, posebno u onom delu društva koji nazivamo građanskim. Dakle, ne jedna lista, nego bi, s obzirom na antipolitički sentiment velikog broja građana, trebalo nastupiti sa tri liste. Pritom, sumnjam da bi uz režim ostale neke stranke koje su sada njihovi koalicioni partneri. Tu, pre svega, mislim na Socijalističku partiju Srbije čiji se predsednik Dačić u izvesnoj meri ograđuje od Srpske napredne stranke. Siguran sam da u takvoj situaciji SNS ne bi imao većinu, odnosno izgubio bi vlast. Oni se dominantno obraćaju onim građanima koji nemaju pristup internetu, koji prate samo televizije sa nacionalnom frekvencijom, koji nemaju pristup informacijama kakav imaju ljudi koji prate nezavisne medije i društvene mreže. Ali takvih je sve manje, studenti su obilascima gradova i sela širom Srbije prilično otvorili prozor informisanosti, pa ljudima, koji su do sada tradicionalno glasali za SNS, postaje sve jasnije da je nešto trulo u državi i da je vreme za promene.. Dušan Spasojević: Sigurno je da studenti uživaju najveće poverenje i da bi građani najradije glasali za studentsku listu. Ali nisam siguran da bi studenti pristali da idu na izbore, između ostalog, zbog toga što su deo poverenja stekli zahvaljujući antistranačkom ili antipolitičkom sentimentu građana. Iako opozicija sada prilično loše stoji u istraživanju javnog mnjenja, mislim da bi se situacija mogla značajno promeniti ukoliko bi se sadašnji režimski mediji malo otvorili i ako bi opozicija uradila stvari koje se od nje već neko vreme očekuju. To znači da napravi zajedničku platformu koja bi podrazumevala neku vrstu dogovora o nenapadanju i da u prve redove pusti mlađe ljude. Ako bi bila pojačana ProGlasom, možda i nekim ljudima sa univerziteta koji bi imali studentsku podršku, mislim da bi to bilo dovoljno za uspeh na izborima. Omer Karabeg: A da li je moguć široki front koji bi obuhvatio i studente? Dušan Spasojević: Nisam siguran da su studenti na to spremni. Bilo je nekih razgovora na tu temu i moj je utisak da je to malo verovatno. Treba imati u vidu da je studenata mnogo, plenumi su različiti i oni su, recimo, oko prelazne vlade donosili različite odluke. U Novom Sadu je većina plenuma bila za prelaznu vladu, ali ta većina nije bila toliko velika. Studenti su zaista snažan akter, ali će nastati ozbiljan problem kako da se artikuliše njihova volja ako budu pozvani da učestvuju u dogovorima oko prelazne vlade i oko izbora. To bi bio jako složen proces i nisam siguran da bi onda mogli da zadržimo jedinstvo koje trenutno postoji. Pogrešan vozOmer Karabeg: Verujete li u skoro razrešenje krize ili će ona još potrajati? Da li bi se kriza mogla rešiti do kraja godine? Bojan Pajtić: Situacija se svakog dana menja. Danas Srbija izgleda neuporedivo drugačije nego pre 1. novembra prošle godine. Vidimo da režim ide iz greške u grešku. Znate, kada uđete u pogrešan voz svaka stanica je pogrešna i oni ne prestaju da prave greške. Srpska napredna stranka puca po svim šavovima. Vidimo da im je vrlo teško da animiraju značajan broj članova za bilo kakvu akciju. Profesor Spasojević je pomenuo da se u Srbiji praktično ne može održati nijedna skupština opštine bez kordona policije. To je neodrživa situacija. Ne možete na taj način upravljati državom. Aleksandar Vučić se čvrsto drži korpusa birača koji glasaju za njegovu stranku i neprestano antagonizuje drugi deo Srbije. U ovom trenutku to je većinski deo Srbije. Vređa ga, maltretira, ponižava. Ne možete upravljati državom na taj način. Ako ste državnik - a on to nije, on je samo politikant - nastojaćete da pacifikujete one koji su protiv vas, ali vas ne mrze. On je za ovih 13 godina vlasti učinio da ga zamrzi drugi deo Srbije koji je u ovom trenutku većinski. Mislim da ćemo do kraja ove godine svakako imati odgovor na ovu krizu jer je situacija nepodnošljiva ne samo sa građane, nego i za stranku na vlasti Dušan Spasojević: Mislim da će vlast na različite načine probati, da tako kažem, da izbuši studentske plenume. Verujem da ćemo naredne nedelje videti poslednje adute vlasti. Ako se taj udar na neki način pregura, onda ulazimo u završne nedelje. Mislim da će Vučiću postati jasno da ne može više da upravlja državom ako ne donese neke drastične odluke. Ja sam optimista i verujem da ćemo videti dobar, a i relativno brz ishod krize u kojoj se trenutno nalazimo.

Svetlana Broz, kardiološkinja, aktivistkinja za ljudska prava i unuka jugoslovenskog komunističkog lidera Josipa Broza Tita, umrla je danas u Beogradu u 70. godini posle moždanog udara pre tri nedelje, objavili su popodne mediji u nekoliko bivših jugoslovenskih republika. Autorka je knjige "Dobri ljudi u vremenu zla" koja je prevedene na šest svetskih jezika, a i knjiga "Imam petlju", "Pravednici Ruande između zaborava i pomirenja", "Galaksija Gojer" i "Moji". Koautorka je u svetu mnogih mirovnih studija, osnivačica i direktorka NVO "Gariwo" Sarajevo, u kojoj je među prvima u Evropi kreirala i vodila edukaciju o građanskoj hrabrosti kroz javna predavanja, Škole građanske hrabrosti, izdavačku delatnost, ustanovila je nagradu "Duško Kondor" za građansku hrabrost i njenu afirmaciju, napravila je preko 40 dokumentarnih filmova o laureatima. Bila je predavačica na 52 američka univerziteta i na 80 evropskih. Počasna je građanka Tuzle i nositeljka Nacionalnog ordena za zasluge Francuske. Ispraćaj na kremacija će biti u sredu, 26. marta, u 14.15 časova na Novom groblju u Beogradu. Izvor: Beta

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 22. marta da će tražiti od državnih organa da postupaju u svakom trenutku i na svakom mestu tako da zaštite poredak i zakon, napominjući da će biti "promenjen" ko neće, prenela je agencija Beta. "Oni policajci koji ne budu želeli da štite poredak i zakon biće promenjeni, tužioci koji neće da to štite biće promenjeni", rekao je Vučić u razgovoru s građanima u Leskovcu, na jugu Srbije, tokom posete Topličkom i Jablaničkom okrugu. On je rekao da je "mnogo para ušlo u Srbiju" da bi se "sprovela obojene revolucija", ali da od svoje politike neće odustati već se "još jače i snažnije boriti". Vučić i drugi predstavnici vlasti su masovne proteste zbog rušenja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i stradanja 16 ljudi više puta nazivali pokušajima "obojene revolucije" i rušenjem države. "Obojenim revolucijama" nazivaju se protesti kojima su obarani autoritarni režimi u bivšim sovjetskim zemljama. Studenti koji predvode proteste u Srbiji traže odgovornost vlasti za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu i insistiraju na tome da ne traže smenu vlasti. U blokadi drže više od 60 fakulteta u gradovima širom Srbije. Studentske zahteve podržali su njihovi profesori, prosvetni radnici, advokati, glumci, poljoprivrednici i drugi građani. Vučićeva reakcija na izjavu izvestioca Tonina PiculePovodom izjave izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule koji je rekao da vlast u Srbiji poslednjih meseci nije uspela da odgovori na zahteve svih koji protestuju, tako da se može reći da se "Srbija nalazi u neproglašenom vanrednom stanju", Vučić je izjavio da je "u glavi" Picule "stalno vanredno stanje". "Kod njega u glavi je stalno vanredno stanje i odavno proglašeno. I kod mnogih u Hrvatskoj", rekao je Vučić u Vlasotincima, tokom posete Topličkom i Jablaničkom okrugu. Vučić je naveo da će se u utorak, 25. marta u Briselu sastati s predsednicom Evropske komisiji Ursulom fon der Lajen i, povodom pisma grupe evroposlanika koji su se usprotivili održavanju tog sastanka, rekao da će "u Srbiji građani birati vladu". Grupa od 31 poslanika Evropskog parlamenta je u pismu pozvala Fon der Lajen da presipita nameru za sastanak s Vučićem i da, umesto toga, iskoristi trenutak da poruči da je "Srbiji hitno potrebna prelazna vlada".

Potpredsednik Vlade Srbije u ostavci Aleksandar Vulin sastao se 22. marta sa sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije Sergejom Šojguom, kojem se, kako je saopšteno, zahvalio na podršci Rusije "u ponovnom uspostavljanju reda i stabilnosti" u Srbiji. Vulin se sa Šojguom sastao u Moskvi. Vulin je zbog bliskih veza sa Moskvom pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, a od početka ruske invazije na Ukrajinu čest je gost Rusije, gde se sastaje sa ruskim zvaničnicima. "Aleksandar Vulin još jednom je ponovio molbu koju je predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević uputio ruskoj strani da ruski specijalisti učestvuju u istrazi o navodnom korišćenju zvučnog topa tokom protesta 15. marta", navodi se u saopštenju. Premijer Srbije u ostavci Miloš Vučević izjavo je 19.marta da poslao zahtev Federalnom istražnom birou (FBI) Sjedinjenih Američkih Država i Službi bezbednosti Rusije (FSB) da sprovedu nezavisne istrage oko toga da li je došlo do upotrebe zvučnog topa na protestu 15. marta u Beogradu. Vlasti u Srbiji negiraju da je na protestu korišćen zvučni top, za šta ih optužuju studenti u blokadi i deo javnosti. 'Ispravljena greška' prilikom glasanja u UNIz Vulinovog kabineta saopšteno je i da je Vulin obavestio Šojgua da je "Srbija ispravila grešku koju je napravila prilikom glasanja o rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) i promenila svoj glas u uzdržan". Članice UN-a su 24. februara većinom glasale za rezoluciju koja podržava teritorijalni integritet Ukrajine. Rezolucijom, za koju je glasalo 93 zemlje, protiv je bilo 18 uz 65 uzdržanih – što je pad podrške u poređenju s prethodnim rezolucijama koje podržavaju Ukrajinu – ponovo je potvrđena "posvećenost Skupštine UN suverenitetu, nezavisnosti, jedinstvu i teritorijalnom integritetu Ukrajine". SAD su glasale protiv rezolucije koju su predložile Ukrajina i evropske zemlje. Protiv su bile takođe i Rusija i još 16 zemalja. Od zemalja Evropske unije protiv te rezolucije je bila i Mađarska. Zemlje Zapadnog Balkana – Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija – takođe su glasale za tu rezoluciju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 24. februara da je Srbija napravila grešku što je glasala za rezoluciju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija kojom se potvrđuje podrška Ukrajini i njenom teritorijalnom integritetu, rekavši da je Srbija "trebalo da bude uzdržana". Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije protiv Rusije zbog invazije na susednu Ukrajinu, a zvaničnici su nastavili da održavaju kontakte sa Moskvom.

Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin proglasio je nedelju, 23. mart za Dan žalosti na teritoriji tog grada, zbog smrti 19-ogodišnjeg mladića, koji je juče podlegao povredama zadobijenim prilikom pada nadstrešnice ispred novosadske Železničke stanice. Studenti u blokadi Univerziteta u Novom Sadu su sinoć proglasili subotu, 22. mart, za Dan žalosti povodom smrti srednjoškolca. "Proglašavamo subotu, 22. mart, Danom žalosti sa ožalošćenom porodicom Crnčević, koja je nakon duge i teške borbe izgubila Vukašina", naveli su Studenti u blokadi u saopštenju. Vojnomedicinska akademija (VMA) u petak je potvrdila da je mladić 16. žrtva nesreće koja se dogodila 1. novembra 2024. On je krajem januara ove godine primljen na VMA posle lečenja u Kliničkom centru Vojvodine. "Uprkos svim preduzetim merama lečenja i maksimalne posvećenosti osoblja VMA, pacijent je podlegao kompleksnim povredama i nastalim komplikacijama", saopšteno je ranije iz VMA. Hiljade Novosađana je u petak uveče odalo počast preminulom mladiću paleći sveće kod novosadske železničke stanice. Tragedija u Novom Sadu dogodila se četiri meseca nakon svečanog otvaranja rekonstruisane zgrade Železničke stanice, posle trogodišnje rekonstrukcije. Rekonstrukcija je bila deo projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Novi Sad – Subotica – državna granica sa Mađarskom. Projekat su izradili srpski ogranak kompanije China Railway Design Corporation i saobraćajni institut CIP iz Srbije. Zbog pada nadstrešnice vodi se više postupaka. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je 30. decembra podiglo optužnicu protiv 13 ljudi, pod sumnjom na propuste u rekonstrukciji nadstrešnice. Među optuženima su bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i njegova pomoćnica Anita Dimoski, kao i bivša direktorka javnog preduzeća "Infrastrukture železnice Srbije" Jelena Tanasković. Nakon pogibije ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra, usledio je niz protesta i blokada, predvođenih studentima, koji više od tri meseca blokiraju fakultete, insistirajući na odgovornosti za nesreću. Njih su u zahtevima podržali pojedini prosvetni radnici, poljoprivrednici, advokati i jedan broj građana. Vlast, predvođena Srpskom naprednom strankom i predsednikom države Aleksandrom Vučićem, osuđuje proteste i blokade.