Predstavnici vlasti žele da represijom suzbiju bunt građana, poručeno je u "prvom javnom obraćanju" studenata u blokadi i profesora ispred Pravnog fakulteta u Beogradu 12. jula. Na konferenciji za medije, kojoj je prisustvovalo i više stotina građana, policiju su optužili za nasilje nad demonstrantima tokom protesta 28. juna i uličnih blokada koje su usledile. Vlasti u Srbiji još jednom su pozvali da raspišu vanredne parlamentarne izbore, što je jedan od zahteva studentskih protesta. Student Lazar Bučevac ponovio je optužbe da je policija pokušala upad na Pravni fakultet u noći između 2. i 3. jula. Tada su jake policijske snage razbile blokadu raskrsnice kod fakultetske zgrade. Ocenio je da je time narušena zakonom i Ustavom zagarantovana autonomija univerziteta. "Ovo nije pitanje politike, ovo je pitanje prava, pravde i odgovornosti", naglasio je Lazar Bučevac sa Pravnog fakulteta. Nakon blokade raskrsnice u noći između 2. i 3. jula, pred naletom policije, jedan deo studenata i građana se povukao ka stepenicama fakultetske zgrade. Tu ih je, kako tvrde, policija hapsila. Prema svedočenju studenata, više njih je pretučeno. Policija je objavila da su te noći privedene 23 osobe, ali je optužbe o nasilju i pokušaju upada na fakultet odbacila. Studentkinja Pravnog fakulteta Tijana Knežević navela je da "o narušavanju autonomije univerziteta postoje video dokazi". Ocenila je da su se studenti zbog tog incidenta posebno potresli, jer fakultet doživljavaju kao svoj dom. "Mi sedam meseci (blokada) fakultet doživljavamo kao dom, a kolege kao svoju porodicu. I kada neko dođe da vam napadne dom, vi ne možete da ćutite. I plašite se, i možda ne toliko za sebe koliko se plašite za kolege, prijatelje, građane, momka devojku", rekla je studentkinja. "Ako policija uđe na fakultet, vi nemate gde da se sklonite. Mi smo se te noći zabarikadirali i nadali se da će sve mirno da prođe. Autonomija tada jeste narušena", poručila je kroz suze studentkinja Tijana Knežević. 'Šest udaraca pendrekom'Anesteziolog Vladimir Stefanović, koji je povređen i priveden na protestu u Beogradu 28. juna, izjavio je da je dobio šest udaraca pendrekom i podsetio da je u pritvoru proveo devet dana. "Ili on (Aleksandar Vučić) ili autonomija Univerziteta. Ili on, ili mi. Ili on, ili Srbija. Izbori", poručio je student Pravnog fakulteta u blokadi Aleksandar Živojinović. On je prethodno pročitao pismo advokata Luke Vodinelića, koga su u noći između 2. i 3. jula ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, uhapsili neuniformisani pripadnici policije. Vodinelić ih je optužio da su mu naneli teške povrede i nabrojao članove zakona i Ustava koje je proteklih sedmica, kako kaže, policija prekršila u svojim akcijama. U pismu Vodinelića pobrojani su i svi članovi zakona koji štite prava građana, i pozvao demonstrante, da ako budu uhapšeni, insistiraju na svojim pravima. Narušena autonomija Mašinskog fakultetaProfesor beogradskog Mašinskog fakulteta Đorđe Čantrak izjavio je da su nepoznate osobe 20. juna upale na tu visokoškolsku ustanovu, narušivši autonomiju Univerziteta, a u pokušaju da ukradu transparent "Mašinci protiv mašinerije", jedan od simbola studentskog pokreta. "To je jedini primerak transparenta, oni su pokušali da nas zaplaše, ali su ga studenti i zaposleni odbranili (transparent)", naveo je on. Dodao je da od policije nisu dobili odgovor ko su ti ljudi, te da je policija ignorisala njihove zahteve za reakciju. "Onda je 2. jula, istog dana kada je pokušan upad na Pravnom, barem troje naših studenata pretučeno, najmanje četvoro je privođeno, mnogi su legitimisani", naveo je Čantrak. Blokade ulica i raskrsnica počele su pošto su studenti pozvali na "građansku neposlušnost" nakon protesta u Beogradu 28. juna. Pred vlast su postavili tri zahteva – da raspiše vanredne parlamentarne izbore i iz centra grada ukloni kamp u kojem mesecima borave protivnici studentskih protesta i blokada. Treći zahtev je da se puste na slobodu svi uhapšeni nakon protesta 28. juna i uličnih blokada koje su usledile.

Predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) Maja Sever osudila je pretnje smrću zaposlenima u beogradskoj redakciji regionalne televizije N1. U pretećem pismu koje je na adresu redakcije stiglo 10. jula, poručeno im je da se sete smrtonosnog terorističkog napada na francuski satirični list Šarli ebdo 2015. godine, kada je ubijeno 12 zaposlenih. Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever je predsednika Srbije Aleksandra Vučića označila kao "direktnog inspiratora" ovakvih pretnji. Sever je pozvala Evropsku uniju da ne reaguje samo deklarativno, već da preduzme konkretne korake, preneo je N1 Beograd 12. jula. "Uopšte ne moram da dajem nekakvo svoje mišljenje, dovoljno je u Gugl ukucati Aleksandar Vučić plus N1, pa ćemo videti na koji način čovek koji vodi državu, targetira i zapravo poziva na ovakve napade građane Srbije svojim pretnjama. On je pre neki dan pretio da treba preispitati uopšte emitovanje (N1)", podsetila je Sever. Televizija N1 Beograd je ranije objavila da je zbog izveštavanja o studentskim protestima i blokadama u Srbiji poslednjih nedelja meta jedne od "najintenzivnijih, najopasnijih i najkoordinisanijih kampanja protiv jednog medija u Evropi u skorijoj istoriji". Predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) je poručila da svaku pretnju treba prijaviti i javno objaviti. Sever je ocenila da svi građani treba da "samo malo zastanu, zamisle da je njihova kćer ili njihov suprug taj koji tog dana ulazi u tu redakciju kao snimatelj, kao novinarka ili kao neko ko u režiji upravo pomaže da se realizuje ovaj program, a suočavaju se s takvim odvratnim pretnjama koje su, zapravo, direktne pretnje smrću". Direktor Televizije N1 Igor Božić je povodom pretećeg pisma upućenog redakciji dao izjavu Trećem osnovnom tužilaštvu -u kojoj je naveo zabrinutost zaposlenih i iskazao očekivanje da će počinilac biti pronađen. Opisao je da je to jedna od najbrutalnijih pretnji koje je redakcija dobila, a dobija ih "svakodnevno". Kako su ranije saopštili, pretnje putem mejla i komentara na sajtu i društvenim mrežama, učestale su proteklih sedmica - nakon kampanje provladinih tabloida kojom se targetiraju novinari N1, dok ih je predsednik Srbije optužio da je ono što rade "terorizam". Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa Vučićem, godinama etiketiraju medijske kuće koje rade u okviru kompanije United Media, u čijem je sastavu i N1. Vučić je optuživao N1 da laže i vodi kampanju protiv njega i njegove porodice. Zvaničnici vlasti su N1 nazivali CIA američkom televizijom, antisrpskim medijem, tajkunskim medijem. Srbija se prema Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica trenutno nalazi na 96. mestu od 180 zemalja. To je bolje za dva mesta u odnosu na 2024. godinu, ali zbog, kako je navedeno, pada indeksa kod nekih drugih sa liste, jer je u Srbiji istovremeno zabeležen pad ukupnog indeksa slobode medija. Pad slobode medija u Srbiji objašnjen je između ostalog i kao posledica nastojanja vladajuće stranke da političkim napadima uguši nezavisno novinarstvo i zloupotrebe tužbi protiv medija (SLAPP).

Zaposleni na unverzitetima u Srbiji, okupljeni u inicijative koje su podržale studentske proteste i blokade, zatražili su 12. jula smenu ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića. Inicijative "Pobunjeni univerzitet" i "Slobodni univerziteti Srbije", traže ostavku zbog ministrovih "pretnji, ucena, progona i drugih vidova pritisaka na univerzitete u Srbiji", navodi se u saopštenju. Stanković je dva dana ranije izjavio da su blokade fakulteta, koje su studenti otpočeli pre osam meseci, "otmica univerziteta", ocenjujući da je svoj kabinet shvatio kao "ratni kabinet". Izjavio je i da "blokade služe kao politička platforma čelnicima univerziteta za njihove političke ambicije". Zaposleni na univerzitetima su u saopštenju ocenili da je je trenutku kada je trebalo uspostaviti dijalog o normalizaciji rada fakulteta, sastanak rektora i premijera naprasno otkazan, a ministar izjavio da vodi "ratni kabinet". Ističu i da je "poređenjem studenata u blokadi sa nacistima, a pogotovo opaskom da je 'policija bila previše tolerantna' prilikom batinanja tih mladih ljudi", ministar pokazao "nedopustiv manjak etičnosti, empatije, pa i elementarne pristojnosti". Dve inicijative ocenjuju da ministar "ne razume prirodu svoje funkcije" i ističu da akademska zajednica "ne može imati poverenja u osobu koja joj objavljuje 'rat' i zagovara silu kao metod upravljanja obrazovanjem". "Podsećamo javnost da studentski zahtevi, koje bezrezervno podržavamo, još nisu ispunjeni. Nije ispunjen ni ključni zahtev akademske zajednice – ukidanje takozvane 'Uredbe 5/35', čija je jedina svrha bila da se unizi status univerzitetskih nastavnika i značaj njihovog naučnog i umetničkog rada", piše u saopštenju. Stanković tvrdi da nije pozivao na nasiljeMinistar prosvete Dejan Vuk Stanković saopštio je da su "neosnovane" optužbe inicijativa "Pobunjeni univerzitet" i "Slobodni univerziteti Srbije". Tvrdi da nikada nije pozivao na nasilje protiv bilo koga, "posebno ne protiv studenata". Ocenio je da "neosnovane optužbe i politizacija visokog obrazovanja definitivno nisu put ka reanimaciji univerziteta i života na njemu". U saopštenju je naveo da je ministar prosvete politička funkcija koju predlaže Vlada Srbije, najviši organ izvršne vlasti, kog bira Narodna skupština "a ne nekakve kvazigrupe i grupice". "Ne postoji zemlja na svetu u kojoj ministra prosvete postavlja i razrešava univerzitet i koji bi samim tim trebalo da radi za univerzitet, a ne za državu, kako to zamišlja jedna od izmišljenih grupa za medijsko predstavljanje, među kojima je nešto što sebe naziva 'pobunjeni univerzitet', 'slobodni univerzitet' ili već ne znam kako, a što niko živ više ne može da pohvata jer se izmišljaju na dnevnom nivou radi privida masovnosti", naveo je Stanković u pisanoj izjavi. 17 dana protesta ispred Vlade Srbije Univerzitetski profesori i nastavnici su tokom juna 17 dana protestovali ispred Vlade Srbije, upućujući podršku studentskim protestima i postavljajući pred vlasti tri zahteva. Od Vlade su zahtevali da se rasformira Radna grupa za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju, i ukidanje "nezakonitih izmena" Uredbe o standardima rada univerziteta kojima su profesorima i predavačima smanjene plate. Treći zahtev bilo je usvajanje budžetskih kvota za upis na fakultete. Studenti su započeli blokade fakulteta širom zemlje krajem novembra 2024. godine - zahtevajući krivičnu i političku odgovornost za smrt 16 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra.

Organizatori Exita saopštili su 12. jula da su nepoznate osobe uklanjale poruke podrške studentskim protestima na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu - mestu održavanja ovog muzičkog festivala. "Nepoznata lica skidaju banere sa 'Pumpaj' znakom sa tvrđave", saopštio je Exit, na zvaničnom Instagram nalogu, uz video snimak. "Pumpaj" je postala jedna od parola masovnih antivladinih protesta u Srbiji, koje proteklih skoro osam meseci predvode studenti u blokadi fakulteta. Exit festival je pružio podršku studentskim protestima. Iz Exit tima je rečeno da su policiji predali broj registarskih tablica vozila u kojem su bile osobe koje su skidale banere, i da očekuju brzo otkrivanje počinilaca. Ocenili su i da neće proći pokušaji cenzure i ograničavanja slobode govora. "Umesto da nas utišate, vi nas umnožavate. Što više skidate, to nas više ima. Odgovor stiže večeras, jer sloboda ne silazi sa zidova, ona raste u srcima", zaključili su u objavi organizatori festivala. Ovogodišnji, jubilarni 25. "Exit" festival u Novom Sadu protiče u znaku studentskih protesta. Tokom ceremonije otvaranja, posetioci festivala su 16 minuta stajali u tišini u pomen poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra 2024 - nesreće koja je i pokrenula masovne antivladine proteste, sa zahtevom da se utvrdi odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi. Na bini "Exita" prve večeri festivala bili su i predstavnici studenata u blokadi, a potom su im se pridružile i svetske muzičke zvezde koje su podržale proteste. I sam festival je pre 25 godina nastao iz studentskog pokreta, koji je doprineo padu autoritarnog režima nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića 2000. godine. U međuvremenu je postao prepoznatljiv simbol Srbije i sa oko 200.000 posetilaca godišnje ucrtao se na mapu najvažnijih svetskih muzičkih festivala. Iz Exita su uoči festivala saopštili da su donacije koje su ranije stizale iz državne kase, ove godine obustavljene na svim nivoima – republičkom, pokrajinskom i lokalnom. Tvrde da su suočeni sa pritiscima vlasti zbog podrške studentskim protestima. Na ranija pitanja RSE o uskraćivanju novca i optužbama da vrše pritisak na festival, nisu odgovorili Vlada Srbije, Pokrajinska vlada i grad Novi Sad. Veliku pažnju javnosti privukla je poruka organizatora da "ukoliko se ne promene okolnosti u državi", naredne godine neće biti festivala u Novom Sadu. Za RSE su potvrdili i da je dogovoreno održavanje Exit-ovog festivala naredne, 2026. godine u Egiptu.

Zvanični Beograd reagovao je na izjave člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Denisa Bećirovića, povodom obeležavanja 30. godišnjice genocida u Srebrenici, ocenjujući da su njegove poruke "poziv na obnavljanje animoziteta i sukoba u regionu". Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je 12. jula saopštilo da "Bošnjacima danas niko ne preti, a iz Beograda prema bošnjačkom narodu godinama unazad idu iskreni i dosledni pozivi na saradnju i izgrađivanje prijateljskih i dobrosusedskih veza". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istog dana izjavio da Srbija želi dobre odnose sa Bošnjacima. "Sa Bećirovićem je nemoguće jer je lažov, i izmišlja i obmanjuje svoje građane o lažnim pretnjama koje ne postoje iz Srbije", naveo je Vučić 12. jula. Član Predsedništva BiH Denis Bećirović je dan ranije, na obeležavanju 30. godišnjice genocida u Srebrenici, pored ostalog izjavio da je to bila "kulminacija barbarske agresije na međunarodno priznatu državu". "Znam da mnogi ni danas ne žele slušati o ulozi rukovodstva Srbije u genocidu. Moja obaveza je da o tome javno govorim. Agresija na BiH pokrenuta je iz Beograda. Bez vojne, logističke i finansijske podrške iz Beograda, ne bi bilo moguće izvršenje genocida u Srebrenici", kazao je Bećirović. Uprkos presudama međunarodnih sudova, vlasti u Srbiji negiraju da su snage Vojske Republike Srpske u julu 1995. godine počinile genocid nad više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici i okolini. Nazivaju ga "teškim zločinom". Reagujući na izjave Denisa Bećirovića, ministarstvo spoljnih poslova Srbije je navelo da je "agresivna retorika Bećirovića bez sumnje prizivanje sukoba, iako sukobe niko osim njega i šačice njegovih ideoloških istomišljenika ne želi". "Srbija će nastojati da u budućnosti svim političkim akterima u regionu objasni notornu i očiglednu činjenicu da je naš jedini interes razvoj i napredak regiona, a da je preduslov za to smirivanje političkih strasti i napuštanje politike neosnovanih optužbi i upiranja prstom", navodi se u saopštenju. Ocenili su da "niko ne negira da se zločin u Srebrenici dogodio, ali Sarajevo insistirajući na tome da ga prikaže kao zločin nad zločinima posredno negira i obezvređuje zločine počinjene nad Srbima i Hrvatima, a njih nije bilo malo, niti su žrtve bile malobrojne". Generalna skupština Ujedinjenih nacija u maju prošle godine usvojila je Rezoluciju kojom je 11. juli proglašen Međunarodnim danom sjećanja na genocid u Srebrenici. Zvanični Beograd je lobirao protiv te rezolucije. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije navodi u saopštenju da je rezolucija "progurana kroz UN, ne da bi doprinela pomirenju, već da bi bila prilog u pokušaju reanimacije nastojanja da se srpskom narodu pripiše kolektivna krivica za jedan strašan, ali svakako ne jedini strašan zločin tokom rata u BiH". Do danas je u Memorijalnom centru u Potočarima ukopano ukupno 6.772 žrtava genocida u Srebrenici, dok je oko 250 ubijenih sahranjeno na drugim lokacijama prema želji njihovih porodica. Za više od 1.000 ljudi iz Srebrenice i okolnih opština i dalje se traga. Za ovaj i druge ratne zločine počinjene u istočnoj Bosni osuđeno je više od 50 osoba na ukupno oko 780 godina zatvora. Među njima su i Radovan Karadžić i Ratko Mladić, najviši politički i vojni lideri Republike Srpske, koji su osuđeni na doživotne kazne zatvora. Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je jula 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske počinila genocid. Isti sud je Srbiju proglasio krivom za nesprečavanje genocida, kao i da je prekršila obavezu kažnjavanja počinilaca genocida.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je navode predsednice Kosova Vjose Osmani da je zvanični Beograd pretio eskalacijom sukoba sa Prištinom. "Mi nismo nijednog vojnika podigli, nijednu mašinu pokrenuli, ništa nam ne pada na pamet, mi hoćemo da radimo, da gradimo", rekao je Vučić 12. jula. Predsednica Kosova Vjosa Osmani je dva dana ranije, 10. jula, izjavila je kako ima "pouzdane informacije" prema kojima je predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp "nedavno sprečio" moguću eskalaciju bezbednosne situacije iz Srbije prema Kosovu. "Što se tiče Vjose Osmani, da se mi spremamo za sukobe, ja sam jutros imao zvanične razgovore sa najvišim predstavnicima Stejt departmenta koji su u poseti Srbiji...Je l' vi stvarno mislite da možete da prođete da Amerikanci, Kinezi, ili neko drugi ne zna šta se zbiva", ocenio je Vučić. Vučić je ranije saopštio da je sa vršiocem dužnosti pomoćnika državnog sekretara SAD Brendanom Hanrahanom u Beogradu razgovarao o globalnim pitanjima, bilateralnim odnosima i o situaciji u regionu Zapadnog Balkana. "Posebno smo se osvrnuli na strateško partnerstvo Srbije i SAD i razvoj saradnje u svim oblastima od energetike, do veštačke inteligencije, naglasivši da bi produktivna ekonomska saradnja trebalo da bude osnov odnosa između naše dve zemlje", napisao je Vučić na svom Instagam nalogu. Vučić je naveo i da Srbija ostaje čvrsto opredeljena za očuvanje mira i stabilnosti, za dijalog koji vidi kao jedini put ka rešavanju otvorenih pitanja i za poštovanje međunarodnog prava. Kako je ocenio, sa američkim zvaničnicima se saglasio da je otvorena i direktna komunikacija od ključnog značaja za jačanje međusobnog razumevanja i izgradnju poverenja. "Zahvalio sam na dosadašnjoj kontinuiranoj podršci SAD procesu evropskih integracija Srbije i izrazio spremnost naše zemlje da nastavi da radi na unapređenju odnosa, uz puno uvažavanje svojih nacionalnih i državnih interesa", napisao je Vučić na Instragramu. U saopštenju na društvenim mrežama Vučić nije izneo detalje, da li je sa američkim zvaničnikom razgovarao o nedavnim izjavama predsednice Kosova Vjose Osmani i predsednika SAD Donalda Trampa. Vlada Kosova i Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na raniji upit Radija Slobodna Evropa (RSE) kakav je konkretno bezbednosni rizik iz Srbije postojao i o kakvoj je eskalaciji situacije reč. Zvanični Beograd je ranije ocenio da predsednica Osmani "lažno" optužuje Srbiju, te da se radi o "zameni teza". Inače, nedavne tvrdnje predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) da je sprečio sukob Kosova i Srbije izazivaju pažnju, ali i konfuziju, s obzirom na to da se u javnosti ne znaju detalji poput vremenskog perioda u kome je taj sukob mogao da se desi. Međutim, predsednica Osmani je 10. jula u Vašingtonu rekla kako je predsednik Tramp u svojoj izjavi jasno referisao na "poslednjih nekoliko nedelja", te da nije reč o starim događajima, već o "veoma skorašnjim dešavanjima". Iako nije iznela više detalja, Osmani je ovu tvrdnju iznela u kontekstu razgovora o ulozi SAD u stabilnosti Zapadnog Balkana, te dodala kako je Tramp dosad učinio sve što je u njegovoj moći da obezbedi mir u regionu. Predsednik SAD, Donald Tramp, je najpre 15. juna na mreži Truth Social napisao da su tokom njegovog prvog predsedničkog mandata Kosovo i Srbija "išli prema teškom sukobu" i da je rat bio na rubu izbijanja, ali da ga je on zaustavio. Potom je na konferenciji za medije u Beloj kući 29. juna rekao da su SAD u poslednjih nekoliko meseci zaustavile ili sprečile sukobe više strana, uključujući Srbiju i Kosovo. Potom je 9. jula ponovio da je zaustavio rat u regionu, preteći da će obustaviti trgovinu. Ove njegove izjave dolaze u trenutku kada su tenzije između Kosova i Srbije i dalje visoke, posebno na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.

Kordon policije sprečio je demonstrante da priđu gradilištu u okolini Novog Sada, koje je 12. jula obišao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Demonstranti su, na poziv neformalnih zborova građana, želeli da, kako kažu, "prirede doček" predsedniku, koji u Novom Sadu nije bio od 5. novembra - od večeri protesta nakon pogibije 16 ljudi na novosadskoj Železničkoj stanici. Ta nesreća je pokrenula talas masovnih antivladinih protesta, sa kojih proteklih osam meseci stotine hiljada građana, predvođenih studentima, traži odgovornost vlasti za nesreću. Kako je javila agencija Beta, demonstranti su pokušali da pešice, biciklima i automobilima stignu do gradilišta jednog mosta preko Dunava, koje je obišao Vučić. Beta je navela i da se policijski kordon postavio pred demonstrante i da im bez obrazloženja ne dozvoljava prolazak. Istovremeno, u okolinu gradilišta policija je propuštala pristalice vladajuće Srpske napredne stranke, koje je Vučić pozdravio - porukom da će uskoro organizovati "veliki skup" u Novom Sadu. "Uskoro se vidimo u Novom Sadu, dolazim da pokažemo da pripada svima, da ne mogu da unište srpsku Atinu", rekao je Vučić. Vučić je poslednji put u Novom Sadu viđen 5. novembra ispred lokalnog sedišta Srpske napredne stranke, nakon što su demonstranti protestovali ispred stranačkih prostorija. Vučić je, obilazeći gradilište, najavio da će most preko Dunava, koji je deo Fruškogorskog koridora, biti izgrađen pre kraja 2026. godine. Glavni izvođači radova su kineske kompanije, a Vučić je, u prisustvu kineskog ambasadora, zahvalio predsedniku Kine Si Đinpingu na "čeličnom prijateljstvu". Komentarišući antivladine proteste, ponovio je svoju tvrdnju da se Srbija suočila sa "najbolje organizovanom obojenom revolucijom u Evropi" i da je "mnogo novca uloženo da se sruši Srbija". Tvrdi i da je Srbija "pobedila obojenu revoluciju na demokratski način". Ne pružajući dokaze, vlasti Srbije optužuju neimenovane zapadne države, za pokušaj "obojene revolucije" - što je termin koji se koristio za obaranje autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama. Proteste i ulične blokade, Vučić je nazvao "jezivim terorom blokadera", insistirajući da je policija reagovala "bez upotrebljavanja sile i samo uz minimum fizičke prinude". "Kada udare ili napadnu policajca, oni koriste bukvalno minimum fizičke prinude da bi se zaštitili i poznaniju prava priveli izgrednike", rekao je Vučić. Istovremeno, demonstranti su od početka uličnih blokada optužili policiju za brutalnost i prekomernu silu. Protestne blokade u gradovima širom Srbije počele su pošto su studenti pozvali na "građansku neposlušnost" nakon protesta u Beogradu 28. juna. Oni traže raspisivanje vanrednih izbora, uklanjanje kampa iz centra grada u kojem mesecima borave protivnici blokada i puštanje na slobodu studenata koji su privedeni tokom i nakon demonstracija 28. juna.

Blokade saobraćajnica, protesti i festivalska atmosfera. To su slike koje opisuju Novi Sad od otvaranja 25. Exit festivala, 11. jula. Tradicionalno, grad u julu gosti hiljade posetilaca iz svih krajeva sveta. Ove godine u drugačijoj atmosferi. Od pogibije 16 osoba na Železničkoj stanici, pre osam meseci, antivladini protesti sa kojih se traži odgovornost vlasti za tu nesreću svakodnevni su prizor na novosadskim ulicama. Predvode ih studenti koji blokiraju fakultete širom zemlje. Strani posetioci festivala, sa kojima je RSE razgovarao, kažu da ih to nije poljuljalo u nameri da dođu. Podvlače i da su na strani "borbe za bolje društvo". Njihov dolazak građani okupljeni u neformalne zborove iskoristili su da "skrenu pažnju svetske javnosti" na svoje proteste. Šta kažu gosti o atmosferi?Iako stižu sa svih meridijana, ove godine najbrojniji su gosti iz Turske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Rumunije, Bugarske, Mađarske, podaci su Turističke organizacije Novi Sad (TONS), Deo njih smešten je u Exit-ovom kampu, na kupalištu Štrand na Dunavu. Pančo Penčev došao je sa prijateljima iz Bugarske. "Mnogo je dobar festival, zabava i danju i noću", kaže. Vesti o studentskim protestima stigle su i do Bugarske. "Moji prijatelji i ja podržavamo njihovu borbu za demokratiju", rekao. Dodaje da je tokom festivala učestvovao u komemorativnoj tišini. Šesnaestominutom tišinom učesnici demonstracija u Srbiji tokom protesta odaju poštu žrtvama pada nadstrešnice. Time je započela i ovogodišnja ceremonija otvaranja Exit-a. "Ne pratim baš mnogo politiku, ali znam da vaši studenti zbog nečega protestuju. Mislila sam zato da bi moglo biti nekih poteškoća za nas kao goste, ali za sada je sve fino", rekla je. U kampu postoje tuševi, toaleti i prodavnica. Žurka kažu traje stalno. Svoj šator tu je montirao i Panos iz Grčke. Prvi put je na Exit-u i kaže da se provodi sjajno. Priča da se u njegovoj zemlji zna dosta o demonstracijama u Srbiji. "Čuo sam kako su protesti počeli, da poslednjih meseci raste represija vlasti nad demonstrantima i da zbog toga raste i gnev ljudi", kazao je Panos. Među kamperima je i Gordana iz susedne Severne Makedonije. Kaže da je iz medija čula o višemesečnim demonstracijama u Srbiji, ali da ne zna mnogo o tome. Napominje da mu je drago što su organizatori festivala podržali studente. "Mislim da je to hrabro od njih, jer na kraju dana to je važnije nego muzika", dodao je. Susret dva svetaDo Petrovaradinske tvrđave na kojoj se Exit održava, gosti iz grada stižu preko Varadinskog mosta. Na tom mestu svake večeri, koliko traje festival, okupljaju se demonstranti na poziv neformalnih zborova građana. Blokiraju saobraćaj, a one koji su tuda pošli na Tvrđavu upoznaju sa razlozima svog protesta. Kako su istakli, žele da se "dok je ceo svet ovde, prikaže istina o Srbiji" i "borba koju građani Srbije već 8 meseci vode protiv režima". U blizini mosta postavili su fotografije sa višemesečnih protesta u Novom Sadu. Kraj izložbe je zastala Nazla iz Turske. "Čula sam da je Exit podržao studente. Upoznata sam sa njihovim protestima zbog slične situacije u mojoj zemlji", kazala je. Duže od dve decenije, u njenoj zemlji je na vlasti autoritarni režim predvođen predsednikom države Redžepom Tajipom Erdoanom. "Fascinirana sam studentima iz Srbije, volela bih da su i kod nas malo istrajniji kada je reč o antivladinim protestima", rekla je Nazla za RSE. Ispred fotografija demonstracija zadržavaju se i brojni Novosađani. "Strašno mi je dok gledam ovo. I dalje se komemorativno osećam. Jako nam je svima teško, pre svega zbog žrtava", komentariše Nena iz Novog Sada. Nekadašnja političarka i predsednica Nacionalnog saveta Slovaka Ana Tomanova Makanova kaže da se gledajući izložene fotografije oseća "tužno i besno". "Prošlo je osam meseci od pada nadstrešnice, nema nikakve krivice", kazala je. Dodaje da veruje da ovakve akcije mogu pomoći da ljudi koji dođu na Exit festival "saznaju i dalje šire istine o stvarima koje se dešavaju u Srbiji". Protesne blokade u Novom Sadu, ali i u drugim gradovima Srbije, počele su pošto su studenti pozvali na "građansku neposlušnost" nakon protesta u Beogradu 28. juna. Sa njih se traži raspisivanje vanrednih izbora i uklanjanje kampa iz centra Beograda u kojem mesecima borave osobe koje se protive blokadama. Zahteva se i puštanje na slobodu studenata koji su privedeni tokom i u danima nakon demonstracija 28. juna. Na otvaranju Exit-a pomen žrtvama i studentiPrvi dan ovogodišnjeg Exit festivala u Novom Sadu protekao je u znaku studentskih protesta. Tokom ceremonije otvaranja posetioci festivala su 16 minuta stajali u tišini u pomen poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici. Na centralnoj bini festivala bilo je ispisano "Novi Sad pamti 1.11.2024." - datum kada se nesreća dogodila. Na binu su potom izašli predstavnici studenata koji predvode proteste u zemlji, zajedno sa italijanskom pevačicom Galom. Njen svetski poznat hit iz devedesetih "Freed from desire" postao je jedna od nezvaničnih himni protesta i blokada u Srbiji. Pevačica se publici se obratila na srpskom. "Ustani za svoja prava. Pokaži da narod ima moć. Pumpaj, bre", poručila je sa bine. Uz konstataciju da "sloboda nema cenu", organizatori festivala su ranije poručili da njihova "podrška studentima danas nije pitanje izbora, već pitanje identiteta". Natalia iz Austrije na Exit je stigla sa suprugom. Kaže da ju je obradovalo kada je videla da je festival stao uz studente. "Zato što se ti ljudi bore za ideje koje i ja smatram važnim i pozitivnim za budućnost. Imam u Srbiji familiju i od njih čujem šta se dešava u zemlji", dodaje. Studentski stejdžU saradnji sa studentima u blokadi više fakulteta u Srbiji na tvrđavi je postavljena "Free students" bina. Rezervisana je za nastupe studentskih bendova i DJ-eva. Svirku pančevačkog benda Cvat, sa kolegama je ispratila Teodora koja je studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Smatra da je značajno to što su studenti, koji učestvuju u blokadama fakulteta širom zemlje, dobili priliku da učestvuju na Exit-u. "Zato sam i došla ovde, da podržim. Mislim da je jako važno da se i kroz muziku, i umetnost uopšte, izrazi sva ta naša borba, briga, frustracije i sve emocije", kazala je. U blizini bine postavljena je izložba fotografija sa studentskih protesta. "Atmosfera u gradu nije kao inače"Danijela Milidragović iz novosadske Turističke organizacije kaže za RSE da je "popunjenost smeštajnih kapaciteta u gradu na vrlo zadovoljavajućem nivou", te da nije velika razlika u odnosu na prethodne godine. "Par dana uoči festivala popunjenost je bila između 85 i 90 odsto. Verujem da je do početka Exit-a već bila kompletna", dodaje. Popodne 11. jula, drugog dana Exit-a, na šetalištu preko puta Petrovaradinske tvrđave, neuobičajeno -nema velike gužve. Stanovnici Novog Sada sa kojima je RSE tu razgovarao imaju utisak da, ipak, nije isto kao prethodnih godina. Novosađanka Milijana kaže da joj se čini da ove godine atmosfera u gradu nije festivalska, kao inače u vreme Exit-a. "Nema ni ljudi kao pre. Verovatno zbog čitave situacije u zemlji, ali bez obzira na to dobro je što se festival održava", smatra. Da nema posetilaca kao prethodnih godina, utisak je i Stefana iz Novog Sada. Za razliku od Milijane, on misli da je Exit ove godine trebalo da bude otkazan. "Sve je stalo i tako i treba da bude. A deluje mi i da je manji odziv posetilaca, manje stranaca na ulicama. Nije tako užurbana atmosfera kao prethodnih godina", smatra Stefan. Ono što definitivno jeste drugačije nego prethodnih godina - primećuje se u samom centru grada - nedostaju tradicionalne Exit zastave i plakati kojima je, godinama unazad, Novi Sad bio okićen početkom jula. Organizatori Exit-a su za RSE ranije kazali da, posle godina finansijske podrške festivalu, ovog puta sa gradom Novim Sadom imaju samo tehničku saradnju - sa komunalnim službama. Poslednji Exit u Novom Sadu?Iz Exit-a kažu da su donacije koje su ranije stizale iz državne kase, ove godine obustavljene na svim nivoima – republičkom, pokrajinskom i lokalnom. Tvrde da su suočeni sa pritiscima vlasti zbog podrške studentskim protestima. Na pitanja RSE o uskraćivanju novca i optužbama da vrše pritisak na festival, nisu odgovorili Vlada Srbije, Pokrajinska vlada i grad Novi Sad. Veliku pažnju javnosti privukla je poruka organizatora da "ukoliko se ne promene okolnosti u državi", naredne godine neće biti festivala u Novom Sadu. Za RSE su potvrdili i da je dogovoreno održavanje Exit-ovog festivala naredne, 2026. godine u Egiptu. Komentarišući najave organizatora da je ovogodišnji Exit "poslednji u ovakvoj Srbiji", Mladen iz Novog Sada kaže da se nada to neće biti tako. Smatra da bi to bila loša vest i za grad i za čitavu državu. "Exit uvek donese neku živost i mladost u Novi Sad. Smatram da je izuzetno značajan za kulturu grada i da je manifestacija koja treba da se čuva i neguje", rekao je. Nakon prvih najava Exit-a o mogućem odlasku, studenti u blokadi više fakulteta u Srbiji su im poručili da su "rođeni iz iste borbe" i da "zajedno stoje u borbi za slobodu". Studenti su protesne blokade otpočeli krajem novembra 2024, a u međuvremenu su izrasli u pokret koji predvodi masovne antivladine proteste proteklih osam meseci. I sam festival je pre 25 godina nastao iz studentskog pokreta, koji je doprineo padu autoritarnog režima nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića 2000. godine. U međuvremenu je postao prepoznatljiv simbol Srbije i sa oko 200.000 posetilaca godišnje ucrtao se na mapu najvažnijih svetskih muzičkih festivala.

Dok predsednica Kosova Vjosa Osmani tvrdi kako ima "pouzdane informacije" prema kojima je predsednik SAD Donald (Trump) Tramp "nedavno sprečio" moguću eskalaciju bezbednosne situacije iz Srbije prema Kosovu, Vlada Kosova na dužnosti se ne oglašava. Na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o kakvoj eskalaciji situacije je reč, kakav je konkretno bezbednosni rizik postojao i kada, nisu odgovorili ni iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova. Beograd je pak ocenio da predsednica Osmani lažno optužuje Srbiju, te da se radi o "zameni teza". Inače, nedavne tvrdnje predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) da je sprečio sukob Kosova i Srbije izazivaju pažnju, ali i konfuziju, s obzirom na to da se u javnosti ne znaju detalji poput vremenskog perioda u kome je taj sukob mogao da se desi. Međutim, predsednica Osmani je 10. jula u Vašingtonu rekla kako je predsednik Tramp u svojoj izjavi jasno referisao na "poslednjih nekoliko nedelja", te da nije reč o starim događajima, već o "veoma skorašnjim dešavanjima". Iako nije iznela više detalja, Osmani je ovu tvrdnju iznela u kontekstu razgovora o ulozi SAD u stabilnosti Zapadnog Balkana, te dodala kako je Tramp dosad učinio sve što je u njegovoj moći da obezbedi mir u regionu. Jeta Ljošaj (Loshaj), istraživač u Centru za bezbednosne studije na Kosovu, ocenjuje da postoji realna pretnja iz Srbije, posebno u obliku specijalnih operacija i hibridnih bezbednosnih pretnji. Ona u izjavi za RSE dodaje da nedavna izjava kosovske predsednice o napadu iz Srbije samo potvrđuje višegodišnje zabrinutosti koje su postojale uglavnom unutar ekspertskih krugova, zasnovane na retorici srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ipak, za Ljošaj je "zapanjujuće" da američki predsednik otvoreno govori kako je sprečio planove Srbije da napadne Kosovo, posebno što bi u praksi to značilo napad na NATO, te ukazuje da Alijansa nije iznela nikakvu zvaničnu reakciju. S druge strane, Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose smatra da je izjava kosovske predsednice da je poslednjih nedelja postojala bezbednosna pretnja iz Srbije "neozbiljna", te smatra da se izjava Trampa o tom pitanju odnosila na postizanje Vašingtonskog sporazuma između Kosova i Srbije, postignutog za vreme njegovog prvog mandata septembra 2020. Šta je rekao Tramp?Predsednik SAD, Donald Tramp, je najpre 15. juna na mreži Truth Social napisao da su tokom njegovog prvog predsedničkog mandata Kosovo i Srbija "išli prema teškom sukobu" i da je rat bio na rubu izbijanja, ali da ga je on zaustavio. Svog tadašnjeg naslednika, bivšeg predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden), optužio je da je "oštetio dugoročnu perspektivu nekim vrlo besmislenim odlukama", te rekao kako će "to popraviti, opet". "Tokom mog prvog mandata, Srbija i Kosovo su se žestoko sukobljavali, kao što su to činili decenijama, i ovaj dugogodišnji sukob je pretio da preraste u rat. Zaustavio sam ga", napisao je Tramp. Potom je na konferenciji za medije u Beloj kući 29. juna rekao da su SAD u poslednjih nekoliko meseci zaustavile ili sprečile sukobe više strana, uključujući Srbiju i Kosovo. "Srbija se, znate, spremala za rat, sa grupom koju neću ni spominjati, jer se to nije desilo. Uspeli smo to da sprečimo, ali imam prijatelja u Srbiji koji je rekao da će ići u rat ponovo. Neću reći da je Kosovo u pitanju, ali jeste Kosovo. Spremali su se za ozbiljan rat, mi smo to sprečili. Sprečili smo to zbog trgovine. Hteli su da trguju sa Sjedinjenim Državama. Rekao sam – ne trgujemo sa onima koji ratuju", rekao je Tramp. Potom je 9. jula ponovio da je zaustavio rat u regionu, preteći da će obustaviti trgovinu. "Uspeo sam da rešim mnoge od situacija, kao što su Indija i Pakistan, Kosovo i Srbija. Rekao sam: hoćete li se boriti? Nećemo trgovati. I čini se da je to bilo prilično uspešno", rekao je Tramp. Ove njegove izjave dolaze u trenutku kada su tenzije između Kosova i Srbije i dalje visoke, posebno na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo. Eskalacija situacije na severu Kosova kulminirala je septembra 2023. godine kada je oružana grupa Srba na čelu sa Milanom Radoičićem – bivšim potpredsednikom Srpske liste – napala policiju Kosova i ubila jednog policajca. Kosovo je ovaj napad opisalo kao teroristički, te optužilo Srbiju da stoji iza njega, što je zvanični Beograd negirao. Osmani je u Vašingtonu podsetila na ovaj napad u Banjskoj, te dodala da takvi događaji potvrđuju da je realna opasnost od sličnih incidenata u budućnosti, zbog čega je, kako je rekla, važno da postoji ne samo vojno, već i političko odvraćanje Srbije od takvih planova. Ljošaj: Sukobi se ne mogu u potpunosti isključitiJeta Ljošaj navodi da istraživanja Kosovskog centra za bezbednosne studije, poput onog o povećanju snaga za specijalne operacije u Srbiji i tome kako Srbija vidi Kosovo u svojoj bezbednosnoj doktrini, pokazuju da postoji ozbiljna bezbednosna zabrinutost za Kosovo, ali da ipak postoje i neka ograničenja. "Kada se procenjuje stvarna spremnost Srbije da pokrene širi, konvencionalni napad na Kosovo, moraju se uzeti u obzir i ograničenja. Dokle god je Kosovo pod zaštitom NATO-a, kome mandat misije KFOR-a potiče od Ujedinjenih nacija, svaki potez ka konvencionalnoj invaziji nosio bi visok rizik za Srbiju. Uprkos tome, Savet za nacionalnu bezbednost SAD je u septembru 2023. godine izdao upozorenje o vojnom gomilanju od strane Srbije na granici sa Kosovom, podsećajući nas da se takvi scenariji ne mogu u potpunosti isključiti”, navodi Ljošaj. Ona navodi i da je mir u regionu Zapadnog Balkana krhak, te da zahteva kontinuiranu budnost i angažovanje NATO-a, ali i SAD. Janjić: Bezbednosne snage u Srbiji se mesecima ne bave KosovomDušan Janjić ukazuje da javnosti nije poznat novi pokušaj organizovanog napada na Kosovo, te da američki predsednik Tramp nije imao ni šta da sprečava. "Očigledno da Vjosa Osmani baš ne prati šta se dešava u Srbiji, to su meseci kada se vojska, paravojska pa i policija bave nekim drugim stvarima, a ne Kosovom. Tako da mislim da je to neozbiljna politikantska politika i pokušaj da se umili Trampu i njegovoj ambiciji da dobije Nobelovu nagradu za mir, ali to ne odgovara činjenicama", kaže Janjić. U Srbiji od novembra prošle godine traju masovni studentski protesti, sa kojih se od maja traži i raspisivanje vanrednih izbora. Početkom jula na društvenim mrežama su se pojavile fotografije uz opis da se članovi oružane grupe iz Banjske nalaze u blizini Predsedništva Srbije kako bi zaštitili grupu studenata koji se protive blokadama, a koje podržava predsednik Aleksandar Vučić. RSE je, koristeći alate za prepoznavanje lica, uspela da utvrdi da se u grupi nalazio Vladimir Vučetić iz Severne Mitrovice, a koji jeste jedan od 45 osoba optuženih da su izvršili napad u Banjskoj. Reakcije iz BeogradaRSE se obratio Predsedništvu Srbije sa upitom da prokomentariše tvrdnje kosovske predsednice oko planova Beograda da napadne Kosovo proteklih nekoliko nedelja. Odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao. Reagovao je, međutim, direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Petar Petković, koji je naveo da je Osmani "pao mrak na oči" zbog unutrašnje političke krize i nemogućnosti formiranja novih institucija nakon februarskih izbora. Kako se navodi u saopštenju, Osmani je lažno optužila Beograd za "sopstvene nasilne planove", te da političari iz Prištine "bestidno zamenjuju teze i otvoreno lažu". "Krhki mir na severu Kosova i Metohije čuvamo samo zahvaljujući mudroj i odmerenoj politici predsednika Vučića i odgovornosti koju pokazuje srpski narod na Kosovu i Metohiji", navodi se u saopštenju. Saradnja na tekstu Valona Tela

Paljenjem sveća u centru Beograda odata je počast žrtvama, na 30. godišnjicu genocida u Srebrenici. Aktivisti i građani pozvali su vlasti u Srbiji da prekinu sa negiranjem genocida, kojeg su u julu 1995. godine počinile snage Vojske Republike Srpske, nad više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.

Građani su na poziv zborova građana Voždovca, beogradske opštine, 11. jula blokirali kružni tok na Autokomandi, jednu od važnih saobraćajnica u Beogradu, ali je policija ubrzo prekinula blokadu. Policija je bila prisutna od samog početka blokade, izvestio je TV N1. Kasnije, veliki broj pripadnika interventne jedinice policije pojavio se na raskrsnici i građani su se povukli na trotoar. Policija je raspoređena na celoj raskrsnici onemogućavajući blokadu. Građani su zatim otpočeli akciju kojom usporavaju saobraćaj u jednom delu raskrsnice. Oni, naime, povremeno prelaze pešački prelaz, a saobraćajna poicija reguliše saobraćaj u tom delu grada. Poziv građanima da se okupe na Autokomandi uputio je zbor građana Voždovca na društvenim mrežama. Prethodnih dana, na inicijativu zborova građana na više lokacija je organizovano prikupljanje donacija za sve koji su pretrpeli štetu usled požara u Srbiji. "Zastali smo da pomognemo i uvek bismo to uradili! Znamo šta znači solidarnost. Znamo i šta znači borba za istinu i pravdu", poručio je zbor građana Voždovca na društvenim mrežama. Oni su poručili u pozivu na ovaj skup da se "vraćaju još odlučniji – složni protiv represije, za slobodne izbore!". Protestne blokade u gradovima širom Srbije počele su pošto su studenti pozvali na "građansku neposlušnost" nakon protesta u Beogradu 28. juna. Oni traže raspisivanje vanrednih izbora, uklanjanje kampa iz centra grada u kojem mesecima borave osobe koje se protive blokadama i puštanje na slobodu studenata koji su privedeni tokom demonstracija 28. juna.

Skupovi na kojima je obeležena 30. godišnjica genocida u Srebrenici održani su 11. jula u centru Beograda i Novog Sada, uz učešće više nevladinih organizacija u Srbiji. Performansom "Majčina marama" i paljenjem sveća počeo je 11. jula skup u centru Beograda, a na koji je pozvalo više nevladinih organizacija. U Beogradu nije bilo zvaničnih događaja povodom 30. godišnjice genocida u Srebrenici, u kojem su pripadnici Vojske Republike Srpske ubili više od 8.300 bošnjačkih muškaraca i dečaka iz tog grada na istoku BiH i okoline. Vlasti u Srbiji ne priznaju da je u Srebrenici počinjen genocid i umesto toga navode da je reč o "teškom zločinu". Učesnici komemorativnog skupa u okviru performansa razvili su marame koje je, kako navode, poslalo udruženje Majke Srebrenice. "Ova simbolična akcija poziva ljude da podignu marame kao gest sećanja, empatije, solidarnosti i nade", navodi se u saopštenju nevladine Inicijative mladih za ljudska prava, koja je među organizacijama koje su pozvale na skup. Sofija Todorović iz Inicijative rekla je za RSE da je cilj te akcije da se podseti da "negiranje genocida utiče na one sve ljude koji su živi, jer Srebrenica je i dan-danas grad u kojem žive ljudi". "Nama je važno da oni znaju da postoje ljudi koji priznaju njihovu patnju i veruju da se mir gradi empatijom i saosećanjem", rekla je Todorović. Okupljeni na Trgu Republike su zapalili sveće pored poruke "Ljudi pamte ljude", što je moto ovogodišnjeg obeležavanja godišnjice genocida. Ivan Videnović, profesor Univerziteta u Beogradu, rekao je da je očekivao da više ljudi bude na obeležavanju 30. godišnjice genocida, jer "Beograd to duguje Srebrenici - da čuva sećanje na ljude koji su nestali u ime srpske nacionalne ideje". "Ljudi koji su počinili genocid su okrivljeni, oni služe svoje zatvorske kazne, ali odgovornost snosi mnogo širi krug društva – odgovornost za sećanje, pamćenje snosi čitavo društvo", rekao je Videnović. Nastasija iz Beograda rekla je da je previše mlada da se seća vremena kada je izvršen genocid. "Ali je jako važno da mi kao mladi ljudi nikad ne zaboravimo da se to desilo, da se to nikad ne ponovi", rekla je ona. Na skup je pozvalo više nevladinih organizacija, umetnika i umetnica. Okupljanje i u centru Novog SadaNa centralnom gradskom Trgu slobode u Novom Sadu organizovana je komemorativna tišina za žrtve genocida u Srebrenici, prenosi agencija Beta. "Žrtvama smo dužni da ih nikada ne zaboravimo, preživelima smo dužni pravdu", poručili su organizatori. Oni su na Trgu slobode ispred Gradske kuće raširili veliki transparent sa natpisom "Pamtimo žrtve genocida u Srebrenici". Borislav Prodanović iz kolektiva CK13 rekao je na skupu da je pomen žrtvama izraz neslaganja i nepristajanja na strategiju negiranja genocida koju, kako je naveo, sprovodi država Srbija kao svoju zvaničnu nacionalnu politiku. Do danas je u Memorijalnom centru u Potočarima ukopano ukupno 6.772 žrtava genocida u Srebrenici, dok je oko 250 ubijenih sahranjeno na drugim lokacijama prema želji njihovih porodica. Za više od 1.000 ljudi iz Srebrenice i okolnih opština i dalje se traga. Za genocid i druge ratne zločine počinjene u istočnoj Bosni osuđeno je više od 50 osoba na ukupno oko 780 godina zatvora. Među njima su i Radovan Karadžić i Ratko Mladić, najviši politički i vojni lideri Republike Srpske, koji su osuđeni na doživotne kazne zatvora. Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je jula 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske počinila genocid. Isti sud je Srbiju proglasio krivom za nesprečavanje genocida, kao i da je prekršila obavezu kažnjavanja počinilaca genocida. Nakon što je Mladić u Hagu osuđen na doživotni zatvor, pojedini vladajući parlamentarci u Srbiji javno su mu pružali podršku, a mural koji ga veliča stajao je skoro dve godine na fasadi zgrade u centru Beograda.

Ministarstvo pravde saopštilo je 11. jula da je meta hakerskih napada od 4. jula, koji su kulminirali napadom hakera na Data centar, pravosudnu bazu podataka. Iz Ministarstva navode da su isključili kompletan mrežni pristup Data centru "da bi sprečili nesagledive posledice, poput brisanja baza podataka ili zaključavanja podataka od strane hakera i kasnijih ucena". "U pitanju je preventivna mera zbog povećanog rizika od malicioznih aktivnosti u okviru celokupne pravosudne infrastrukture koja povezuje sve pravosudne i državne sisteme", navode u saopštenju. Ističu da će korisnici sistema biti obavešteni o nastavku rada nakon stabilizacije sistema. Ministarstvo pravde navodi da je hakerski napad "očigledan napad na pravosuđe Srbije" i ističe zabrinutost da napadi na pravosudne baze podataka "mogu biti povezani sa trenutnom političkom situacijom u državi i oblicima hibridnog rata". U Srbiji se danima organizuju blokade saobraćaja i raskrsnica sa kojih se, između ostalog, traže vanredni parlamentarni izbori. Blokade ulica počele su pošto su studenti koji mesecima blokiraju fakultete pozvali na "građansku neposlušnost" nakon protesta u Beogradu 28. juna. Višemesečni protesti u Srbiji koje predvode studenti prvobitno su počeli zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je poginulo 16 ljudi. Vlasti u Srbiji protive se ovim protestima nazivajući ih pokušajem "obojene revolucije". U Srbiji je i prethodnih godina bilo slučajeva hakerskih napada na državne institucije. Elektroprivreda Srbije bila je u decembru 2023. meta hakerskog napada i meta ucena hakerske grupe koja je tvrdila da je ukrala ogroman deo privatnih podataka kompanije. Hakerski napad prijavio je i Republički geodetski zavod (RGZ) u junu 2022. kada je bio zaključan kompletan sistem ovog zavoda preko kog se obavlja kupoprodaja i drugi poslovi koji se tiču nepokretnosti.

Do uginuća velikog broja riba došlo je u Čukaričkom rukavcu u Beogradu, zabeležio je reporter RSE. Iz grada Beograda za RSE navode da je izvršen inspekcijski nadzor i da se uzroci pomora ribe utvrđuju.

Prošlo je 30 godina od genocida u Srebrenici u julu 1995. Tokom godina mogu se pratiti tri faze kroz tri dekade odnosa prema genocidu u politici Republike Srbije i bh. entiteta Republika Srpska.

Sekretarijat grada Beograda za inspekciju, nadzor i komunikaciju saopštio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je vodni inspektor 9. jula konstatovao da je došlo do uginuća veće količine ribe u Čukaričkom rukavcu u Beogradu. Pomor ribe na tom mestu 11. jula zabeležio je reporter RSE na licu mesta. Primećene su veće količine uginule ribe u vodi na obodu izletišta Ada Ciganlija, na mestu gde se Topčiderska reka uliva u Savu, nedaleko od Mosta na Adi. Iz Sekretarijata Grada Beograda za inspekciju, nadzor i komunikaciju navode za RSE da je izvršen inspekcijski nadzor i da je o uginuću ribe obaveštena Agencija za zaštitu životne sredine "kako bi se uzorkovala voda predmetne lokacije". "Inspekcijski nadzor je i dalje u toku i nakon okončanja istog znaće se razlog uginuća", saopšteno je iz Sekretarijata za RSE. Lokalni ribari kažu da nije prvi put da na ovom mestu dođe do uginuća ribe. Kažu su da je vodostaj u Čukaričkom rukavcu tokom leta nizak i da čekaju nalaze inspekcije.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 11. jula da se "danas navršava 30 godina od strašnog zločina u Srebrenici". "Prošlost ne možemo promeniti, ali moramo promeniti budućnost. Još jednom, u ime građana Srbije, izražavam saučešće porodicama bošnjačkih žrtava, uveren da se sličan zločin nikada neće ponoviti", kazao je Vučić. Usprkos presudama međunarodih sudova, kojima je potvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid, njegovo negiranje u protekle tri decenije, nije zaustavljeno. Zvaničnici bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpska i Srbije tvrde da se u Srebrenici, umjesto genocida, dogodio "strašni zločin". Specijal RSE: Dokumentovanje genocida u SrebreniciU Srbiji 30. godišnjica genocida u Srebrenici protiče u atmosferi studentskih i građanskih protesta te blokada koji su uzdrmali vlast populističkog predsjednika Aleksandra Vučića. Iako se o Srebrenici nisu izjašnjavali, vlast u Srbiji i provladini mediji optužuju "blokadere" da srpski narod hoće da proglase genocidnim. Ovo je bila i glavna poruka državne kampanje protiv usvajanja Rezolucije Ujedinjenih nacija o Srebrenici 2024. godine, iako se u tom dokumentu ne spominje nijedan narod, niti država. Godinu kasnije, napadima je izložena i nekolicina opozicionih poslanika koji su Skupštini Srbije podnijeli još jedan u nizu prijedloga Rezolucije o osudi genocida. Da Srbija nije preduzela ništa da spriječi ubistvo više od 8.000 Bošnjaka, utvrdio je 2007. Međunarodni sud pravde.

"Došlo je vreme za istinu" – tako su provladini mediji u Srbiji najavljivali filmove i "specijalne emisije" koje negiraju genocid u Srebrenici. Emitovane su u danima obeležavanja tridesete godišnjice ubistva više od osam hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka. O genocidu kao "obmani" govorili su, pored ostalih, predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske Milorad Dodik i osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj. Na televizijama "Informer" i "Prva", koja ima nacionalnu frekvenciju, prikazan je serijal koji "razotkriva najveću političku manipulaciju usmerenu protiv srpskog naroda". Potpisuje ga organizacija "Centar za društvenu stabilnost", autor ranijeg filma koji negira zločin nad kosovskim Albancima u selu Račak 1999. "Taj narativ je sad naročito pojačan. Pored toga što se navršava 30 godina od genocida, ove godine je usmeren i na obračun sa političkim protivnicima vlasti", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) istoričar i autor knjige o genocidu u Srebrenici Dragan Popović. Godišnjica u Srbiji protiče u atmosferi studentskih i građanskih protesta i blokada koji su uzdrmali vlast populističkog predsednika Aleksandra Vučića. Iako se o Srebrenici nisu izjašnjavali, vlast i provladini mediji optužuju "blokadere" da srpski narod hoće da proglase genocidnim. Ovo je bila i glavna poruka državne kampanje protiv usvajanja Rezolucije Ujedinjenih nacija o Srebrenici 2024, iako se u tom dokumentu ne spominje nijedan narod, niti država. Godinu kasnije, napadima je izložena i nekolicina opozicionih poslanika koji su Skupštini Srbije podneli još jedan u nizu predloga Rezolucije o osudi genocida. Ko poziva na prekid politike negiranja?"Odgovora iz parlamenta još uvijek nema", kaže za RSE poslanik Stranke demokratske akcije Sandžaka Ahmedin Škrijelj. Poslanički klub, koji uz ovu manjinsku bošnjačku stranku, čine i albanska Partija za demokratsko delovanje i opozicioni Pokret slobodnih građana, podneo je 3. jula Predlog rezolucije koja poziva na prekid politike negiranja genocida, nekažnjivosti i glorifikacije zločina i zločinaca. "U Prijedlogu rezolucije na nekoliko mjesta potenciramo da srpski narod nije genocidan, nego oni koji neće da se suoče sa posledicama svoje pogubne politike, a to je vladajući režim", navodi Škrijelj. Podseća i da SDA Sandžaka od 2015. podnosi Skupštini predloge Rezolucija o priznanju genocida u Srebrenici, koji ostaju bez odgovora. Odluka u rukama vlastiPredlog rezolucije može podneti bilo koji poslanik, ali vladajuća većina odlučuje hoće li se naći na dnevnom redu. Čine je Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije koje nisu odgovorile na pitanje RSE da li će Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici uvrstiti u dnevni red po hitnom postupku, kako su zatražili predlagači. Vlast na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem ne priznaje da su snage Vojske Republike Srpske na čelu sa Ratkom Mladićem u julu 1995. počinile genocid nad bošnjačkim stanovništvom i naziva ga "teškim zločinom". Nakon što je Mladić u Hagu osuđen na doživotni zatvor, pojedini vladajući parlamentarci javno su mu pružali podršku, a mural koji ga veliča stajao je skoro dve godine na fasadi zgrade u centru Beograda. "Politika koja je dovela do Srebrenice je danas na vlasti u Srbiji. Kada relativizuju i negiraju genocid, oni brane sebe. Ne od krivične, ali od političke i moralne odgovornosti", navodi istoričar Dragan Popović. Ostaje upamćena poruka aktuelnog predsednika, koju je kao funkcioner Šešeljeve Srpske radikalne stranke devedesetih poslao sa skupštinske govornice, "ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana". Deceniju kasnije, Vučić je parlamentu isticao plakat s porukom "Sigurna kuća za Ratka Mladića". Ključni obrt u javnim nastupima dogodio se 2015. kada je u Potočarima prisustvovao obeležavanju godišnjice genocida. Na putu ka mezarju okupljeni su ga ispratili zvižducima, a u njegovom pravcu poletele su i kamenice. Tabloidi do danas ovaj događaj nazivaju pokušajem "ubistva predsednika Srbije". Provladini mediji u kampanjiPredlog rezolucije o Srebrenici podnelo je šest poslanika, koliko broji njihova poslanička grupa i isti dan našli su se na meti provladinih tabloida. "Informer" je predlog nazvao "sramnim", a predlagače "antisrpskim blokaderima koji traže da se Srbija proglasi genocidnom državom". Posebno "sramotnom" označena je tačka predloga u kojoj se navodi da Skupština Srbije "izražava saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što Srbija nije sprečila genocid u Srebrenici, niti je kaznila počinioce". Da Srbija nije preduzela ništa da spreči ubistvo više od 8.000 Bošnjaka, utvrdio je 2007. Međunarodni sud pravde. "Ne postoji argument koji možete da koristite da rušite da je u Srebrenici bio genocid", rekao je za RSE poslanik SDA Sandžaka Ahmedin Škrijelj. "Ova Rezolucija je potrebna Srbiji i srpskom narodu da pošalju poruku da ostali narodi i države u njima ne vide pretnju i opasnost, već da će se okrenuti izgradnji mira i vraćanju povjerenja na prostoru bivše Jugoslavije", dodao je. Predlog rezolucije zasnovan je i na presudama Haškog tribunala, ali i Rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici. Na bilbordima širom Srbije i danas se mogu videti poruke državne kampanje iz 2024. da "Srbi nisu genocidan narod", iako se u dokumentu koji su usvojile Ujedinjene nacije ne spominju ni srpski narod, ni kolektivna odgovornost. Šta kažu studenti u blokadi?Ove godine su u kontekst Srebrenice dovedeni i studenti u blokadi koji predvode višemesečne antivladine proteste tražeći odgovornost za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu, i nove izbore. "Blokaderi bi da Srbiju proglase genocidnom, a Vučić se lavovski borio protiv usvajanja sramne rezolucije o Srebrenici u UN-u", bila je naslovnica "Informera" 25. juna. Studenti u blokadi, koji nemaju lidere, nisu se određivali o genocidu u Srebrenici. Oni za RSE nisu želeli da govore o ovoj temi, a ranije su saopštili da se zbog heterogenosti studentskog pokreta neće izjašnjavati o pitanjima koja nisu deo njihovih zahteva. "Mislim da je razlog u onome što su u startu nazvali - dogovoreni ideološki minimum. Verujem da većina njih nema dovoljno informacija o tome šta se dešavao u Srebrenici. Ali takođe verujem da ovo sad nije trenutak kad to uopšte može da se objasni mladim ljudima", kaže istoričar Dragan Popović. Zbog ličnih stavova o genocidu, pojedini studenti bili su izloženi targetiranju i napadima tabloida. "Verujem da prvo mora da se otvori prostor u društvu za dijalog, da se skloni autokratski režim i njegova kontrola nad medijima, a tek onda idu sledeći koraci koji neće biti laki, a to je da se ljudima objasni šta je bila Srebrenica i zbog čega je važno da je pamtimo", dodaje Popović. Stavovi opozicije u SrbijiSlično navode i pojedine stranke opozicije koje na poziv studenata bojkotuju rad parlamenta. "U ovom sazivu Skupštine dok je Aleksandar Vučić na vlasti se ništa neće promeniti i mi je do daljeg smatramo nelegitimnom. Kad se promene okolnosti možemo razgovarati i o dokumentima koje predlažu druge političke stranke", rekao je za RSE lider Demokratske stranke Srđan Milivojević. On je dodao da je Skupština Srbije na inicijativu te partije 2010. godine usvojila Deklaraciju o Srebrenici, u skladu sa presudom Međunarodnog suda pravde. Iako se ovaj dokument poziva na presudu kojom je utvrđeno da je u Srebrenici izvršen genocid, u tekstu se taj termin ne pominje. Novi predlog Rezolucije nije razmatrao ni opozicioni Zeleno-levi front jer ne učestvuje u radu parlamenta. "Nikada nismo bežali od toga da kažemo da ono što se dogodilo Srebrenici jeste genocid i javno smo o tome govorili i u Narodnoj Skupštini. I sve vreme imamo situaciju u kojoj nas režim napada da mi tvrdimo da su Srbi genocidan narod, što niko od nas ne tvrdi", izjavila je za RSE poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević. Na pitanja da li bi podržali predlog Rezolucije o genocidu u Srebrenici nisu odgovorili Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije i Nova Demokratska stranka Srbije, koja je 2024. učestvovala u kampanji protiv usvajanja UN-ovog dokumenta. I lider Narodnog pokreta Miroslav Aleksić ranije je poručivao da se u Srebrenici "desio zločin, ali ne i genocid". "Iako se povodom nove inicijative neće desiti ništa, važno je da ona stoji u Skupštini i da ostane zabeleženo da je neko to ipak tražio", kaže istoričar Dragan Popović. Da li je Srbija kaznila odgovorne?Predlog rezolucije obavezuje Srbiju da sprovede istragu i kazni sve odgovorne za genocid. Svega desetak dana uoči 30. godišnjice, sud u Beogradu oslobodio je bivšeg komandanta u Vojsci Republike Srpske Milenka Živanovića optužbi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Srebrenici. Do danas su u Srbiji donete još tri presude, bez spominjanja genocida. Dve su rezultat sporazuma o priznanju krivice koje je Tužilaštvo sklopilo sa okrivljenima neposredno nakon što je BiH protiv njih podigla optužnice. Pred Višim sudom u Beogradu vodi se još jedan postupak vezan za Srebrenicu. Suđenje za ubistvo više od 1.300 bošnjačkih civila u selu Kravica, koje je počelo krajem 2016, i dalje je u fazi dokaznog postupka. Svi okrivljeni brane se sa slobode.

Film "Quo vadis, Aida", višestruko nagrađivane bosanskohercegovačke rediteljke Jasmile Žbanić, prikazan je 10. jula u Omladinskom centru CK 13 u Novom Sadu, Međunarodnog dana sećanja na genocid u Srebrenici. Iz Omladinskog centra CK 13 su poručili da žele da pomognu otvaranje i širenje prostora u probuđenoj građanskoj svesti u Srbiji u vezi sa potisnutom temom genocida u Srebrenici i afirmišu snagu umetnosti da transformiše lične i kolektivne traume i predrasude i pomognu procesu suočavanja sa istinom i prihvatanje odgovornosti, prenela je Beta. "Pozivamo građane da nam se pridruže u sećanju na žrtve genocida u Srebrenici i na taj način posvete sebe nadama i naporima da naše društvo istinski transformišemo i oslobodimo iz decenijske zatočenosti unutar nacionalističke pomračenosti, mržnje i zla", naveli su iz Omladinskog centra CK 13. Dodali su da borba građana Srbije protiv korupcije i za ostvarenje društvene pravde se nužno mora voditi suočavanjem s prošlošću i priznanjem istine o zločinima počinjenim u naše ime. "Mi nismo odgovorni za tu prošlost, ali jesmo odgovorni prema toj prošlosti, i to je suštinski aspekt naše odgovornosti za sadašnjost", naveli su. "Ovo je film koji je posvećen ženama i majkama Srebrenice i njihovim sinovima, muževima, braći, muškarcima koji su ubijeni, njih 8.372 zbog svog imena. Danas u atmosferi u kojoj fašizam sve više jača, dužnost nam je govoriti o genocidu, da se nikome nikada ne bi ponovio", izjavila je ranije Jasmila Žbanić o svom filmu. Povodom obeležavanja 30 godina od genocida u Srebrenici, organizacije civilnog društva iz Srbije u junu i julu 2025. godine realizuju niz javnih događaja i umetničkih programa pod nazivom "Srebrenica – 30 godina posle: Ljudi pamte ljude". Specijal RSE: Dokumentovanje genocida u SrebreniciKako su objasnili, cilj je da podsete institucije Srbije na obavezu poštovanja sudskih činjenica, koje uključuju odavanje počasti žrtvama i razvijanje kulture sećanja, u kojoj neće biti mesta poricanju ili iskrivljavanju događaja u Srebrenici, koje su Međunarodni krivični tribunal i Međunarodni sud pravde kvalifikovali kao genocid.