Na više lokacija u Beogradu nastavljene su protestne blokade demonstranata koji su se odazvali pozivu studenata na "građansku neposlušnost". Blokade brojnih raskrsnica i puteva širom Srbije počele su u nedelju, 29. juna u popodnevnim satima. Njih je policija razbila u ranim jutarnjim satima narednog dana. Prva blokada krenula je iz beogradske opštine Zemun. Tamo su se i u ponedeljak skupile grupe građana a tokom dana na raskrsnicama su se smenjivale blokade demonstranata i akcije policije da ih ukloni. Sve je počelo dan nakon masovnog studentskog protesta u Beogradu. Akademci su vlast u Srbiji proglasili "nelegitimnom" a građane su pozvali na "neposlušnost" do ispunjenja zahteva. Montaža: Ana Toader

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je 30. juna nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peterom Sijartom u Segedinu, u Mađarskoj, da su dve države "na pravoj strani istorije i na strani zaštite prave demokratije, i da neće uspeti režirani pokušaji rušenja dve države, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Đurić je, na konferenciji za novinare nakon sastanka, izjavio da sa mađarskim ministrom "stoji rame uz rame" u suprotstavljanju nastojanjima da se legitimno izabrana rukovodstva Srbije i Mađarske podriju spoljnim delovanjem. U Srbiji i Mađarskoj, izjavio je Đurić, postoji puna solidarnost po ovom pitanju. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, Sijarto je na istoj konferenciji rekao je da su u toku akcije "kojima se upravlja spolja, a koje za cilj imaju smene vlada u zemljama centralne Evrope, gde su na vlasti oni koji zastupaju suverenost svoje države". "Znamo da i u Mađarskoj i u Srbiji imamo na vlasti vlade koje rade u interesu suvereniteta i interesa sopstvenih zemalja. Jasno je da se protiv tih vlada organizuju akcije sa namerom njihovog svrgavanja, a finansiraju se iz inostranstva i podržavaju se iz inostranstva", rekao je Sijarto. Đurić je obraćanje iskoristio i da se osvrne na protest na poziv studenata u blokadi koji je održan u subotu u Beogradu, nakon kojeg je došlo do incidenata demonstranata sa policijom. On je rekao da skup u subotu nije bio prijavljen i da je napadnuta policija. Nakon incidenata privedeno je više desetina ljudi, a direktor policije Dragan Vasiljević tvrdi da je u razbijanju demonstracija "upotrebljena minimalna sila". Studenti u blokadi, opozicija i nevladine organizacije optužili su vlast za prekomernu upotrebu sile. Nevladin Beogradski centar za ljudska prava saopštio je 30. juna da je podneo krivične prijave protiv više nepoznatih pripadnika policije zbog nezakonitog postupanja i prekomerne primene sile prema građanima.

Počelo je pozivima na odgovornost zbog pogibije 16 osoba u Novom Sadu. Nastavilo se traženjem raspisivanja vanrednih izbora, traženjem borbe protiv korupcije i oslobađanja uhapšenih aktivista. Kulminiralo je pozivima na teritorijalni integritet Srbije. U sedam mjeseci protesti na koje su pozivali studenti u Srbiji su čini se promijenili fokus smatraju sagovornici Radija Slobodna Evropa. "Vidjeli smo te izjave, vidjeli smo da niko nije spominjao nadstrešnicu da niko nije spominjao ubijene ljude u Novom Sadu, da se to pretvorilo u jedno četničko orgijanje, nadavanje Kosova. Zapravo to je onaj repertoar koji Vučić već koristi", kaže kolumnista Dragan Bursać. Okupljanje na Trgu Slavije 28. juna počelo je 16-minutnom tišinom u znak sjećanja na 16 osoba koje su stradale u padu nadstrešnice na rekonstruiranoj Željezničkoj stanici u Novom Sadu. Taj događaj je i bio okidač za dvomjesečne studentske blokade fakulteta i proteste širom Srbije. Među govorima koji su uslijedili bila je i neimenovana studentica koja je okupljenima poručila da je "korupcija suština celog režima u Srbiji". "Pitanje je dana kada će se tragedija u Novom Sadu ponoviti drugde. Odgovornost za te žrtve ne snosi priroda niti slučajnost, nego sistem koji je na svaki nivo vlasti postavio podobne, a ne stručne ljude", rekla je ona. Nasuprot insistiranju organizatora na protestima protiv korupcije, u govorima su dominirali nacionalistički narativi. Sa pozornice na Trgu Slavije čule su se između ostalog poruke univerzitetskog profesora Mila Lompara, poznatog po desnim stavovima, koji je poručio da je u Ustavu Srbije "Kosovo i Metohija 'neotuđivi' deo Srbije", pominjao je i odbranu suverenosti Republike Srpske, srpskog naroda u Crnoj Gori, srpska nacionalna prava u Hrvatskoj i Sjevernoj Makedoniji. Kosovo je kao dio Srbije unesen u preambulu Ustava 2006. godine. Dvije godine kasnije, Kosovo je proglasilo nezavisnost, no Srbija i dalje Kosovo smatra svojom autonomnom pokrajinom. I jedna od predstavnica studenata u blokadi, koja je čitala program studentskog pokreta, govorila je o "poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, Ustava, vojne neutralnosti i zaštiti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i u regionu". 'Ovo nije pravi smjer'Sociolog i politički analitičar iz Prištine, Artan Muhaxhiri (Artan Muhadžiri), kaže da nije očekivao ovakav "zaokret" studentskih protesta, imajući u vidu da su smatrani za "hrabar, kreativan i obećavajući pristup kritički mislećih slojeva srpskog društva protiv autoritarnog vođstva Aleksandra Vučića". "Ovo nije pravi smjer, jer bi najveća usluga studentskih protesta narodu bila osnaživanje sociokulturnog isjceljenja, suočavanje s istinom, tumačenje prošlosti i pomoć pri ulasku u fazu političkog neorealizma", kaže on za Radio Slobodna Evropa. Muhadžiri ukazuje da su sukobi na prostoru bivše Jugoslavije pokazali "duboke posljedice pseudonacionalnih destruktivnih politika", te da je moralna obaveza mlađih generacija da napravi "historijski raskid sa negativnim trendovima". "Najveći test je Kosovo, jer je ta tema nit koja u Srbiji dijeli normalno od nenormalnog, vizionarsko naspram reakcionarnog, i najvažnije - stvarnost od iluzija. Ako studenti padnu na ovom ispitu nanijeće ogromnu dugoročnu štetu", ocenjuje. Ipak, dodaje da bi se ovaj zaokret mogao razumjeti i kao pokušaj studenata da pridobiju dio biračkog tela, koji je "sklon populističkim porukama". "Dakle, neka vrsta sredine između dve krajnosti: manipulativnih bajki Vučića i brutalne istine o Kosovu." 'Studenti napravili grešku'No, ideologija, u ovom slučaju "nacionalistička ideologija Aleksandra Vučića, ne može se poraziti nacionalizmom", upozorava profesor Enver Kazaz sa Filozofskog fakulteta u Sarajevu. "Studenti su napravili grešku kad su krenuli da preotimaju simbolički kapital od gospodina Vučića." Da se radi o pogrešnom potezu smatra i kolumnista Dragan Bursać. "Katastrofalna je greška ići na Vučića Vučićevim metodama, to je već sad osuđeno na poraz s jedne strane", kaže Bursać. Dodaje i da sada progresivni ljudi odustaju i da se sve pretvorilo u jednu vrstu "litije". "Ljudi su otišli u nešto što nema veze sa protestima, osim ako im to nije cilj, ali ako im je to cilj, dakle u startu su osuđeni na propast." Ali, imajući u vidu višedecenijsku nacionalističku politiku, razvoj situacije nije iznenađujući mišljenja je član komisije za vanjske poslove Parlamenta BiH i zastupnik stranke Naroda i Pravde Nihad Omerović. "Ona je nažalost ostala ugrađena u svijest mladih generacija sada evo studenata, na način evo da smo vidjeli da u zadnjem valu protesta da je vlast Srbije dobila partnera ili suparnika u utrci, pod navodnicima, ko će biti veći borac za srpstvo i naravno u utrci, kada je u pitanju vanjska politika za borbu za prava Srba, ma gdje oni da žive, a naravno misleći na teritoriji Kosova i teritoriji BiH." Ipak, kaže, od početnih liberalnih stavova studentske organizacije nije očekivao toliki zaokret u desno. "Nažalost da imamo zaokretanje udesno i na neki način maltene identične stavove kao što to čini vlast Aleksandra Vučića i kao što su to činili raniji predsjednici Srbije." Sa druge strane, za neke poput Milana Petkovića, zastupnika u Zastupničkom domu BiH iz stranke Ujedinjena Srpska ovo i nisu bili studentski protesti, već protesti opozicije. "Ako su studentski protesti, moraju biti protesti usmjereni na studentske zahtjeve, a nikakve poruke koje se tiču drugih tema. Očito ovdje imamo potpuno zamjenu teza i ovdje je neko samo iskoristio ove studente da bi ostvario neke svoje druge lične interese." Nacionalistički impulsiVidovdanski protest u Beogradu razotkrio je nacionalističke i šovinističke impulse unutar studentskog pokreta, uprkos njihovim ranijim progresivnim obećanjima, ocjenjuje i politički analitičar iz Podgorice, Dušan Pajović. "Kada su protesti krenuli, ljevičarska i građanska javnost u Crnoj Gori im je dala punu podršku, vjerujući da anarhističke metode onemogućavaju skretanje ka velikosrpskom nacizmu. Vjerovali smo da ako se studenti vode demokratijom ne mogu doći do velikosrpskog nacizma", navodi Pajović. Međutim, kako kaže, simbol krvave ruke su zamijenile zastave s natpisima "Nema predaje", a priču o strašnom zločinu pod nadstrešnicom narativ o izdaji Kosova. "Sada već po šablonu hegemonističke matrice, nisu se zaobišli ni Bosna i Hercegovina, ni Crna Gora." Prema njegovim riječima postalo je očigledno da, pored problema sa Vučićevom unutrašnjom politikom, dio studenata mu zamjera i spoljašnju. "Ali ne zbog čega smo mi mislili - direktnog miješanja i zlostavljanja okolnih država već zbog toga što on to, prema njihovom mišljenju, ne radi dovoljno". 'Apolitičnost poljuljala Vučića'Dva protesta održana su u centru Beograda 28. juna na državni praznik Vidovdan. Jedan su organizovali studenti koji od novembra 2024. blokiraju fakultete širom zemlje i zahtijevaju vanredne izbore. Drugi građani koji, kako kažu, podržavaju predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. Prema preliminarnoj procjeni Arhiva javnih skupova, na protestu na koji su pozvali studenti okupilo se 140.000 osoba, dok iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije kažu da je bilo 36.000 osoba. Tokom sedam mjeseci na desetine hiljada studenata i stanovnika širom Srbije učestvovalo je u protestima. Među zahtjevima su bili i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i uklanjanje kampa iz centra grada, koji su podigli studenti koji se protive blokadama fakulteta. Ipak, studenti, kao i drugi koji su im se pridružli, predstavljali su heterogen skup ljudi. Kao i što profesor Kazaz primjećuje, tu su bili ljudi od krajnje desnice do krajnje ljevice. U takvim okvirima, teško je uspostaviti ideologiju kao "kohezivni faktor". "Dugo su studenti bili apolitični i tom svojom apolitičnosti oni su uspjevali poljuljati Vučića. Sad kad su ušli u ideološki teren stvari su vrlo neizvjesne", kaže Kazaz. "Oni, time što se bore s Vučićem na njegovom terenu, legitimiraju izravno nacionalističku ideologiju i mislim da je to velika greška i da je bilo nužno liberalnom i lijevom ideologijom rušiti Vučića." Zvaničan kraj studentskog Vidovdanskog protesta proglašen je 28. juna oko 21:45. "Od ovog trenutka ovo više nije studentski protest. Ostajemo ovde kao građani. Ova borba nije samo studentska. Danas svi tražimo izbore. Svi ćemo ustati i svi ćemo pobediti", saopšteno je sa snimljene poruke emitovane na razglasu. Uskoro su uslijedili sukobi dijela demonstranata i policije, a u procesu je privedeno nekoliko osoba. A potom su počela postavljanja barikada širom Srbije kao "čin građanske neposlušnosti". Barikade na putevima se postavljaju spontano, u organizaciji neformalnih zborova građana - na poziv studenata. Blokadama zahtijevaju da vlast raspiše vanredne izbore i da se puste na slobodu svi demonstranti, uhapšeni u incidentima nakon masovnog studentskog protesta 28. juna u Beogradu.

Blokada saobraćajnica širom Srbije nakon masovnog protesta 28. juna. Studenti i građani u Srbiji su za jedan dan, reagujući na hapšenja učesnika Vidovdanskog studentskog protesta, promenili oblik političke borbe i krenuli u akcije "građanske neposlušnosti". Do novih vidova uličnih akcija došlo je nakon niza hapšenja demonstranata i studenata u blokadi koji su predvodili protest na trgu Slavija 28. juna koji je okupio desetine hiljada ljudi. Dejan Bursać, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, za Radio Slobodna Evropa kaže su ove akcije pokazale da je antivladin pokret vrlo vitalan i da "energija građana koji protestuju nije opala". "Vlast je računala na to da dolazi leto i godišnji odmori i da će protesti da utihnu. Pokazalo se da ono što je Aleksandar Vučić više puta nazvao stavljanjem tačke na protest nije ispalo tako", smatra on. Predsednik Srbije je u više navrata prethodnih meseci poručivao da je "propala obojena revolucija", kako on naziva višemesečne proteste u Srbiji i blokade fakulteta aludirajući da su protesti finansirani iz inostranstva. Za to javnosti nije ponudio dokaze. Vučić je i 28. juna poručio na Instagramu iz kampa pristalica vlasti u Pionirskom parku u centru Beograda da su "blokaderi izgubili", a pobedili studenti koji se protive blokadama fakulteta. Sa druge strane, na proteste i blokade vlast je reagovala hapšenjima, a 30. juna su mediji zabeležili slučaj da su se policijska vozila zaletala na demonstrante koji su blokirali jednu od većih beogradskih ulica. Evropska komisija je saopštila tog dana za TV N1 da pažljivo prati razvoj situacije u Srbiji "gde su zabeleženi slučajevi upotrebe sile nad demonstrantima, masovna hapšenja, kao i optužbe protiv studenata za navodno organizovanje pokušaja državnog udara". "Pažljivo pratimo situaciju. Oštro osuđujemo svaki čin mržnje i nasilja. Pravo na mirno okupljanje mora biti zaštićeno", rekao je portparol Evropske komisije Gijom Mersije. Protesti i blokade fakulteta u Srbiji počeli su nakon tragedije u Novom Sadu kada je u padu nadstešnice na Železničkoj stanici stradalo 16 ljudi. Demonstranti traže odgovornost vlasti za ovu tragediju budući da se nadstrešnica srušila četiri meseca nakon rekonstrukcije zgrade stanice. 'Zeleno svetlo' za građanske akcijeMost Gazela, jedna od najprometnijih saobraćajnica u Beogradu, Pančevački most, ali i desetine drugih raskrsnica bilo je blokirano 29. juna uveče. Iza blokada stoje neformalni zborovi građana, oblik samoorganizovanja građana na lokalnom nivou na koji su u martu pozvali studenti u blokadi. Oni su preporučili građanima okupljanje u zborove na sličan način kao što studenti u blokadi donose odluke na plenumima na fakultetu neposrednim glasanjem. Više stotina ljudi blokiralo je raskrsnicu na Autokomandi 29. juna. Reporterki RSE su rekli da blokadu organizuje zbor građana iz naselja u opštini Voždovac i da je blokada "logičan nastavak" studentskog protesta organizovanog 28. juna. Naime, studentski protest 28. juna završen je porukom da vlast u Srbiji "nije legitimna" i da je vlasti istekao rok za ispunjenje zahteva da raspiše vanredne izbore u zemlji i raspusti kamp svojih pristalica u centru Beograda. Studenti u blokadi su nakon protesta objavili na društvenoj mreži Instagram fotografiju semafora sa zelenim svetlom i porukom – "Ultimatum je istekao". Po završetku protesta, grupa demonstranata sukobila se sa kordonima policije u centru Beograda koji su obezbeđivali delove grada između dva protesta – protest studenata u blokadi i skup pristalica režima koji su u centru grada organizovali "književno veče". Narednog dana uveče usledio je niz blokada saobraćajnica širom zemlje. Politikolog Dejan Bursać kaže da je ova vrsta organizovanja pokazala da je za akcije potreban bar "minimum strukture". "Studenti kada su dali ono 'zeleno svetlo', očigledno nije postojao neki veliki plan iza toga i neka struktura koja bi preuzela građanski protest. U subotu je to zato izgledalo onako kako je izgledalo, vrlo haotično", kaže Bursać aludirajući na sukobe demonstranata i policije nakon protesta. Bursać smatra da su zborovi uspeli da usmere energiju demonstranata. "Koliko god ti zborovi bili difuzni i labavo organizovani, ipak su uspeli da organizuju ljude u neke smislene akcije", kaže on. Studenti u blokadi Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu su 29. juna objavili "vodič za građansku neposlušnost". Kako kažu, građanska neposlušnost podrazumeva blokiranje raskrsnica, krečenje stranačkih prostorija, lepljenje stikera i plakata, te usporavanje saobraćaja vožnjom bicikala i džogiranjem ulicama u grupama. Zahtevi koji stoje iza ovih akcija su raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, raspuštanje skupa pristalica vlasti u Pionirskom parku i oslobađanje nepravedno privedenih studenata. Predstavnici vlasti za sada insistiraju da neće ispuniti zahteve demonstranata. Blokade su nastavljene 30. juna. Dok policija uklanja barikade, građani postavljaju nove, na drugim lokacijama. Građani su tako, nakon što ih je potisnula Žandarmerija sa raskrsnice Makedonske i Dečanske ulice u Beogradu, postavili barikade malo dalje – na Zelenom vencu. To je jedna u nizu "mobilnih blokada", kako ih nazivaju. Terazijski tunel u centru Beograda bio je blokiran u više navrata tog dana. Žandarmerija je prekinula blokadu Terazijskog tunela kod Zelenog venca nešto pre 17 časova, da bi manje od sat vremena kasnije blokada bila ponovo postavljena. Građani za blokade koriste kontejnere i ograde. Na pojedinim lokacijama građani naizmenično prelaze sa jedne na drugu stranu ulice na pešačkom prelazu i time onemogućavaju saobraćaj. 'Represivan' odgovor vlastiPolicija je i 30. juna hapsila demonstrante koji su blokirali saobraćajnice. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je blokade 30. juna stavio u kontekst "terorističkog delovanja" u Srbiji. Pojedine nevladine organizacije u Srbiji saopštile su da je policija u nekim slučajevima primenila prekomernu silu. Beogradski centar za ljudska prava saopštio je 30. juna da je podneo krivične prijave protiv više pripadnika policije jer su "sa fantomkama na licima i u policijskim uniformama brutalno postupale prema građanima". Politikolog Dejan Bursać smatra da je odgovor vlasti na sve oblike protesta – represija. "Ne postoji namera (vlasti) da se kriza reši izborima jer izbori više nisu rešenje za njih jer više nije sigurno da je to polje političke borbe gde oni mogu da pobede", smatra Bursać. Sa druge strane, on smatra da vlast očigledno ne može da "slomi protest i da misli će ti ljudi iščeznuti i više neće izaći na ulicu". "Vi ugasite protest na jednom mestu, sledeće nedelje vam iskoče blokade u celoj zemlji. Režim ne može da obezbedi red i stabilnost na ulicama. Oni sad već imaju problem sa velikim delom društva", kaže on.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 30. juna da je saslušano 10 od ukupno 30 osumnjičenih za napad na policiju i nasilničko ponašanje, nakon protesta, 28. juna na Trgu Slavija. U saopštenju se navodi da su "od 10 osumnjičenih koji su do sada saslušani", dvojica sa tužilaštvom zaključila sporazume o priznanju krivičnog dela, i da su sporazumi predati Višem sudu na potvrđivanje. Igor J. (33) je zaključio sporazum "na osnovu kojeg je priznao da je izvršio krivična dela 'Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu' i 'Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti'", odnosno da je u Masarikovoj ulici, u centru Beograda, udarao policajca flašom po glavi. On je priznao ta krivična dela u zamenu za kaznu kućnog zatvora od osam meseci i novčanu kaznu od 40.000 dinara, navodi se u saopštenju. Goran V. (39) je zaključio sporazum "na osnovu kojeg je priznao da je izvršio krivično delo "Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu", odnosno da je pripadnike policije gađao kamenicama. Kako je saopštilo tužilaštvo, dobio je uslovnu kaznu od šest meseci zatvora sa rokom provere od dve godine i novčanu kaznu od 50.000 dinara, dodaje se. Osam osumnjičenih Milan R, Atanasije K, Nikola M, Ivan S, Aleksandar M, Petar Đ, Dragan G, Dejan R. su negirali krivično delo koje im se stavljaju na teret – "Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu", a Zoran L. i krivično delo "Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti". Nakon saslušanja tužilaštvo je predložilo sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu da im odredi pritvor, da ne bi ponovili krivična dela u kratkom vremenskom periodu. Milan R. (22) se sumnjiči da je gađao kordon policije različitim oštrim predmetima, a Atanasije K. (22) i Aleksandar M. (25) da su sa krova trafike prskali i gađali policajce flašama. Tužilaštvo je saopštilo i da se Nikola M. (28) sumnjiči da je drvenom palicom udarao više puta u štitove policijskih službenika. Zoran L. (48) se sumnjiči da je napadao, šutirao, bacao topovske udare i flaše na policiju u Bulevaru kralja Aleksandra, a Ivan S. (39) da je, na istom mestu, bacio kamenicu na kordon policije dok je u drugoj ruci držao još jednu kamenicu. Dejan R. (33) se sumnjiči da je flašama gađao kordon policije, navodi se. Deo demonstranata i policija sukobili su se u centru Beograda nakon zvaničnog završetka studentskog protesta. Direktor policije Dragan Vasiljević rekao je na konferenciji nakon incidenata da je privedeno više desetina ljudi i da je "upotrebljena minimalna sila". Studenti u blokadi, opozicija i nevladine organizacije optužili su vlast za prekomernu upotrebu sile, dok je nevladin Beogradski centar za ljudska prava saopštio 30. juna da je podneo krivične prijave protiv više nepoznatih pripadnika policije zbog nezakonitog postupanja i prekomerne primene sile prema građanima.

Policija od jutra 30. juna uklanja protestne barikade u Beogradu i drugim gradovima Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je u ponedeljak "ruskim prijateljima" na razumevanju nakon što je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao da je Moskva zainteresovana da se nemiri u Srbiji smire "na osnovu ustava i zakona" i upozorio na mogućnost navodne "obojene revolucije". Vučić je izrazio zahvalnost pošto su pripadnici policije priveli građane i uklonili blokade saobraćajnica koje su postavljene u gradovima Srbije nakon poziva studenata u blokadi na građansku neposlušnost, između ostalog blokiranjem ulica sa zahtevom da se raspišu vanredni izbori i oslobode akademci uhapšeni nakon velikog protesta u subotu u Beogradu. "Hvala ruskim prijateljima što to primećuju, hvala Sergeju na tome što je to odlično razumeo i hvala retkim korektnim ruskim analitičarima koji su primetili jednu stvar – da će Vučić da bude malo tvrđi orah", rekao je Vučić novinarima u Sevilji u Španiji, na margini konferencije UN o finansiranju razvoja. Lavrov je, kako je prenela ruska državna novinska agencija TASS, rekao da Moskva prati situaciju i da je "zainteresovani da se ovi nemiri smire, kao što je rekao predsednik Srbije Vučić, na osnovu ustava i zakona ove nama prijateljske države". "Nadamo se da zapadne zemlje, koje obično uvek pokušavaju da iskoriste određene unutrašnje događaje u raznim zemljama kako bi promovisale svoje interese na štetu interesa drugih partnera dotične zemlje, nadamo se da se ovog puta neće upuštati u svoje obojene revolucije", rekao je šef ruske diplomatije. Vučić je rekao da se vlast u Srbiji da osvaja na izborima i onda kada nadležni organi to budu raspisali, a ne, kako je rekao, kada banda huligana to bude tražila, prenela je agencija Beta. "Red ćemo da sačuvamo u zemlji, hvala na pažnji ruskim prijateljima, hvala na tome što dobro razumeju i budno procenjuju šta je to što se u Srbiji zbiva ali želim njima da kažem i svima drugima da, šta god organizovali, koliko god plaćali ... završeno je sa tim, želim da ih obavestim da je Srbija pobedila da se radujem nastavku saradnje sa Ruskom Federacijom", rekao je Vučić. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je takođe rekao, kako je preneo ruski državni medij Sputnjik, da Moskva ne isključuje mogućnost da se tokom protesta u Srbiji koriste tehnologije za izazivanje obojenih revolucija – što je termin koji se odnosi na masovne proteste protiv autoritarnih režima, uglavnom u bivšim sovjetskim republikama. "Uprkos činjenici da se Srbija, naravno, nalazi pod neviđenim pritiskom, ne možemo isključiti mogućnost da se tamo koriste dobro poznate tehnologije za izazivanje obojenih revolucija“, rekao je Peskov novinarima. On je dodao da Rusija ne sumnja da će srpsko rukovodstvo uspeti da u najskorije vreme uspostavi red i zakon u zemlji. Ruski i srpski zvaničnici su više puta povezivali antivladine proteste s navodnom "obojenom revolucijom". Poslednji komentari ruskih zvaničnika usledili su nakon što je policija reagovala upotrebom sile protiv demonstranata u subotu uveče posle protesta i hapšenjima u poslednja dva dana. Poslednja hapšenja dogodila su se u ponedeljak ujutro kada su pripadnici policije počeli da uklanjaju blokade saobraćajnica koje su građani organizovali kao odgovor na poziv studenata na građansku neposlušnost. Reagovanje opozicije u SrbijiDemokratska stranka je saopštila da "kategorički odbacuje pokušaje bilo koje strane države da etiketira građane Srbije koji koriste svoje ustavno pravo na protest i politički stav". "Izjava ministra Lavrova, kojom sugeriše da su građanske blokade deo stranih planova za destabilizaciju ide direktno u korist propagandnim narativima aktuelne vlasti u Srbiji, ali prostor za pomoć Aleksandru Vučiću više ne postoji, ni na unutrašnjem ni na spoljnopolitičkom planu", rekao je poslanik Demokratske stranke Nebojša Novaković. On je rekao da građani Srbije "ne traže pomoć iz Moskve, već istinu, pravdu i slobodu u sopstvenoj zemlji" i da se "demokratija se ne gradi oslanjanjem na modele koji poriču osnovna ljudska prava – ni u Beogradu, ni u Moskvi". "Kao što se godinama borimo protiv domaće autokratije, tako odbacujemo i rusku propagandu koja pokušava da uguši slobodnu misao i politički pluralizam u našoj zemlji", rekao je Novaković.

Policija od jutra 30. juna uklanja protestne barikade u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Demonstranti su ih postavili na desetinama saobraćajnica, veče pre (29. juna) kao vid "građanske neposlušnosti". Na početku policijske akcije, došlo je do hapšenja na nekoliko barikada u Beogradu. Studenti u blokadi, koji su pozvali na "građansku neposlušnost" nakon višemesečnih masovnih protesta, optužili su policiju za primenu prekomerne sile. Naglašavaju da je policija "tukla i hapsila narod", dok policija u saopštenju te optužbe odbacuje – ocenjujući da je postupala "visoko profesionalno". Broj privedenih policija nije saopštila. Barikade se postavljaju spontano, u organizaciji neformalnih zborova građana - na poziv studenata koji proteklih sedam meseci blokiraju desetine fakulteta širom Srbije i predvode proteste. Blokade puteva, kako navode, organizuju sa zahtevom da vlast raspiše vanredne izbore i da se puste na slobodu svi demonstranti, uhapšeni u incidentima nakon masovnog studentskog protesta 28. juna u Beogradu.

Policija od jutra 30. juna uklanja barikade u Beogradu i drugim gradovima Srbije, koje su demonstranti počeli da postavljaju veče pre na desetinama saobraćajnica, kao vid "građanske neposlušnosti". Barikade na putevima se postavljaju spontano, u organizaciji neformalnih zborova građana - na poziv studenata koji proteklih sedam meseci blokiraju desetine fakulteta širom Srbije i predvode masovne proteste. Blokadama, kako navode, traže da vlast raspiše vanredne izbore i da se puste na slobodu svi demonstranti, uhapšeni u incidentima nakon masovnog studentskog protesta 28. juna u Beogradu. Demonstranti insistiraju da je reč o "nenasilnim akcijama". Početak policijske akcije "razbijanja" barikada u Beogradu obeležila su hapšenja - uz optužbe studenata u blokadi da je policija upotrebila prekomernu silu prema demonstrantima. Policija je na optužbe odgovorila da su postupali "visoko profesionalno". Desetine policajaca pod maskama na barikadamaDesetine policajaca pod maskama uklanjaju barikade sa puta, dok im više stotina demonstranata ne pruža otpor i podiže ruke uvis - uz insistiranje da je njihovo okupljanje mirno. To je slika sa jedne od blokada u beogradskoj opštini Zemun, koja je postavljena 30. juna nešto posle podneva. Akciji policije, u kojoj su sa kolovoza uklanjali kontejnere, ograde i cigle, prethodio je poziv građanima da se sklone sa blokade. Građani su se premestili na trotoar, pevajući himnu Srbije, sa rukama podignutim uvis, dok je policija išla ka njima. Dok ih je policija potiskivala ka trotoaru, uzvikivali su "pustite studente", aludirajući na policijska hapšenja nakon studentskog protesta 28. juna. Zemunska blokada je među nekoliko onih koje su postavljene u Beogradu, nakon policijske akcije 30. juna u ranim jutarnjim satima. Tada su jake policijske snage "razbile" sve barikade po gradu, uz tvrdnju da je saobraćaj u Beogradu može "normalno da funkcioniše". Međutim, demonstranti se spontano okupljaju na više lokacija u Beogradu u drugim gradovima i blokiraju saobraćaj - dok ne stigne policija koja sklanja barikade sa puta. Jedna od blokada na kojoj je policija intervenisala, bila je i u centru Beograda, u naselju Dorćol. Nepoznat broj privedenihU prvom saopštenju policije, objavljenom u ranim jutarnjim satima 30. juna, ne navodi se broj privedenih u akciji uklanjanja barikada. Sa druge strane, studenti u blokadi, objavili su da je 30. juna tokom jutra privedeno 29 njihovih kolega. Na nalozima studenata u blokadi, objavljeni su snimci hapšenja i razbijanja pojedinih barikada - uz ocenu da je "narod pretučen i lišen slobode", te da "policija krije identitet i bije svoj narod". Snimci hapšenja, uz primenu policijske sile, objavljeni su sa blokada kod Pravnog fakulteta u centru Beograda, kao i u Ulici vojvode Stepe u beogradskom naselju Voždovac. Na jednom od snimaka, objavljenom na društvenim mrežama, vidi se da su se policijska vozila zaletela na demonstrante u Ulici vojvode Stepe, dok demonstranti beže sa kolovoza. Opozicione stranke su policijske akcije i hapšenja opisale kao "nedopustiv čin zastrašivanja". MUP, sa druge strane, tvrdi da je policija privodila zbog napada i vređanja policije i remećenja javnog reda i mira. Poziv da se nastave blokadeStudenti u blokadi su, putem društvenih mreža, pozvali građane da nastave sa "građanskom neposlušnošću" i da blokiraju ulice širom Srbije. Blokade će, kako navode, trajati do ispunjenja zahteva - odnosno raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora i oslobađanja uhapšenih nakon studentskog protesta 28. juna. Treći zahtev je uklanjanje kampa kojeg su u centru Beograda pre više meseci postavili protivnici studentskih blokada. 'Nema ih dovoljno da razbiju blokade'Uz poziv na "neposlušnost", građanima su poručili da se, u slučaju dolaska policije sa opremom za razbijanje demonstracija, sklone sa blokada "mirno i bez panike". "A nakon njihovog odlaska, ponovo možete uspostaviti neki vid okupljanja i blokade...Nema ih dovoljno (Žandarmerije) da koordinisano razbiju sve lokacije blokade", navedeno je na sajtu Studentske blokade. Na tom sajtu je prethodno objavljen spisak sa oko 50 blokiranih lokacija tokom noći 29. juna - uključujući centralne saobraćajnice i mostove u Beogradu. Na spisku je bilo još dvadesetak gradova širom Srbije u kojima je bila postavljena bar jedna barikada - od Subotice, preko Novog Sada, Zrenjanina, Čačka, Užica, Kragujevca, Niša. Demonstranti su na puteve dovlačili kontejnere, gume, metalne ograde ili su parkirali svoja vozila. Neki su postavljali i šatore. Od novembra 2024. u Srbiji traju masovni protesti, predvođeni studentima u blokadi. Stotine hiljada ljudi od početka protesta na ulicama zahtevaju odgovornost vlasti zbog pogibije 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu. Kako studenti opisuju 'građansku neposlušnost'?Na Instagram stranici studenata koji blokiraju beogradski Poljoprivredni fakultet, 29. juna uveče objavljen je vodič za "građansku neposlušnost" do ispunjenja zahteva. Kako kažu, građanska neposlušnost podrazumeva blokiranje raskrsnica, krečenje stranačkih prostorija, lepljenje stikera i plakata, te usporavanje saobraćaja vožnjom bicikala i džogiranjem ulicama u grupama. Pozvali su građane i na "zatrpavanje mejlova i poštanskih sandučića institucija koje ne rade kako valja", te na "neplaćanje računa do poslednjeg trenutka" i "plaćanje računa u delovima". U građansku neposlušnost ubrajaju i simultano podizanje novca sa bankomata, kolaps fiskalnog sistema, te plaćanje u sitnim apoenima. Od poslanika opozicije, studenti u blokadi su zatražili da bojkotuju rad Skupštine. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je to opisala kao "besmisleno", ocenjujući da bi "odgovorno" od stranaka opozicije bilo da "svoje mandate zadrže, da svoje glasače poslušaju i da se bore u institucijama". Izjavila je da će izbori najverovatnije biti krajem 2026. godine i pozvala na "očuvanje institucija". Na studentskom protestu poručeno da vlast smatraju 'nelegitimnom'Blokadama puteva prethodio je veliki studentski protest na trgu Slavija u Beogradu - gde su se desetine hiljada građana okupile na verski i državni praznik Vidovdan 28. juna. Na kraju protesta je poručeno da studenti i građani traže vanredne izbore i da je trenutna vlast "nelegitimna". Studenti u blokadi su, po završetku protesta, građanima dali "zeleno svetlo" za "građansku neposlušnost". Ključni zahtev protesta, pored raspisivanja izbora, bio je i da policija prekine skup u centru Beograda, u Pionirskom parku i kod Skupštine Srbije - gde mesecima kampuju protivnici studentskih protesta, koji sebe nazivaju "studentima koji žele da uče". Za ispunjenje oba zahteva, vlastima je bio dat rok do kraja studentskog skupa - do 28. juna u 21 čas. Predsednik Srbije im je pre protesta poručio da "ultimatum nije prihvaćen". A nakon zvaničnog završetka studentskog protesta, došlo je do incidenata u centru grada i okršaja policije sa delom demonstranata. Uhapšeno je više desetina demonstranata. Dok državni zvaničnici tvrde da je policija postupala profesionalno i da je napadnuta od strane demonstanata, studenti u blokadi su optužili policiju za brutalnost, represiju i primenu prekomerne sile. Studenti u blokadi, opozicione partije i brojne nevladine organizacije osudili su hapšenja, sa zahtevom da svi privedeni nakon incidenata budu pušteni na slobodu. Talas protesta u državi pokrenuo je pad nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu, gde je poginulo 16, a teško povređena jedna osoba. Protesti su postali su simbol šireg nezadovoljstva vladavinom prava u Srbiji - uz pitanje da li su do nesreće u Novom Sadu doveli nemar i korupcija sistema.

Na više lokacija u Beogradu i još nekoliko gradova Srbije, građani su blokirali saobraćajnice 29. juna kao vid nastavka studentskog protesta koji je održan na trgu Slavija 28. juna. Most Gazela blokirali su demonstranti koji su prethodno učestvovali na protestu ispred Palate pravde u Beogradu zbog privođenja studenata. Oni su se nakon protesta uputili ka mostu koji je jedna od najvažnijih saobraćajnica u Beogradu. Šta su zahtevi?Na sajtu Studentske blokade, objavljen je spisak od blizu 30 lokacija koje su trenutno blokirane u glavnom gradu, kao i spisak od 22 grada u Srbiji u kojima postoji barem jedna blokada. Zahtevi okupljenih su raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, uklanjanje kampa koji su početkom marta u centru Beograda postavili studenti koji se protive blokadama fakulteta i oslobađanje svih uhapšenih tokom nereda nakon studentskog protesta na Trgu Slavija 28. juna. Reporterka RSE navodi da više stotina ljudi blokira raskrsnicu na Autokomandi i da blokadu organizuje zbor građana iz naselja u opštini Voždovac. Za RSE navode da je blokada "logičan nastavak" studentskog protesta organizvanog 28. juna. Sanja, studentkinja Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže za RSE da je došla na protest da bi istrajala "borba za pravnu, uređenu državu". "Jučerašnjim protestom nije kraj", navodi ona. Poziv na građansku neposlušnostNa Instagram stranici studenata koji blokiraju Poljoprivredni fakultet u Beogradu, objavljen je poziv građanima da stupe u građansku neposlušnost do ispunjenja zahteva. Kako kažu, građanska neposlušnost podrazumeva blokiranje raskrsnica, krečenje stranačkih prostorija, lepljenje stikera i plakata, te usporavanje saobraćaja vožnjom bicikala i džogiranjem ulicama u grupama. Pozvali su građane i na "zatrpavanje mejlova i poštanskih sandučića institucija koje ne rade kako valja", te na "neplaćanje računa do poslednjeg trenutka" i "plaćanje računa u delovima". U građansku neposlušnost ubrajaju i simultano podizanje novca sa bankomata, kolaps fiskalnog sistema, te plaćanje u sitnim apoenima. Šta je sve blokirano u Beogradu?Par stotina građana blokiralo je Bulevar kralja Aleksandra, kod Cvetkove pijace, javlja reporterka RSE. Na rasksrnici su napravljene barikade, kontejnerima. I sa jedne i sa druge strane raskrsnice ostala su zaglavljena vozila gradskog prevoza. Na sred raskrsnice postavljen je i šator. Prisutne su policijske patrole. Građani uzvikuju parolu protesta "pumpaj". Na blokadi je mirno. Blokada je organizovana na više raskrsnica u Novom Beogradu, u Zemunu na više lokacija, a studenti u blokadi su saopštili na Instagramu da je "vreme da se opštine organizuju. Građanska neposlušnost". Blokiran je i kružni tok kod Bogoslovije. Na izlazima kružnog toka parkirani su motocikli i postavljeni kontejneri, a pristuni su i pripadnici policije. Kako javlja reporter RSE, blokada prolazi bez incidenata. Blokada je postavljena i niže na Bulevaru kralja Aleksandra kod Elektrotehničkog fakulteta. Reporterka RSE navodi da su kod Elektrotehničkog fakulteta postavljeni kontejneri i nekoliko šatora, a saobraćajna policija kod Vukovog spomenika preusmerava saobraćaj. Prema navodima medija, blokiran je Pančevački most. Na studentskom protestu pod nazivom "Vidimo se na Vidovdan" 28. juna okupile su se desetine hiljada ljudi, a na kraju protesta je poručeno da traže izbore i da je trenutna vlast "nelegitimna". Studenti u blokadi su od Vlade tražili da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću uputi predlog za raspuštanje Skupštine i raspisivanje vanrednih izbora. Takođe, tražili su i da Vlada apeluje na policiju da prekine skup "studenata koji žele da uče" u Pionirskom parku i Trgu Nikole Pašića. Za oba zahteva dali su rok do 21 časa 28. juna. Vučić je 27. juna poručio da "ultimatum nije prihvaćen". Deo demonstranata i policija sukobili su se u centru Beograda nakon zvaničnog završetka studentskog protesta. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da je nakon protesta 28. juna odvedeno 77 osoba, a zadržano njih 38.

Protest više hiljada studenata i građana koji su se okupili 29. juna ispred Palate pravde u Beogradu zbog privođenja studenata i učesnika studentskog protesta prethodnog dana, završen je. Nakon protesta, demonstranti su se uputili ka Mostarskoj petlji i blokirali most Gazela u tom gradu. Protest ispred Palate pravde završen je oko 22h časova i do tada je bila blokirana Savska ulica u tom delu grada. RSE je razgovarao sa dvoje građana na protestu ispred Palate pravde. "Moraju da oslobode uhapšene. Ružno je kako se vlast odnosi prema mladima. Želimo da živimo u slobodnoj državi, kako i studenti traže", rekla je Gordana Ataljanc za RSE. "Apelujemo na institucije da počnu da rade svoj posao. Da uhapse stvarno odgovorne za nasilje. Sinoć su tukli ljude, hvatali su koga su stigli", smatra Milan Antonijević. Reporter RSE je prethodno javio da su u blizini Palate pravde prisutne jake policijske snage, a da su policijaci u opremi za razbijanje demonstracija i u samoj zgradi Palate pravde. Na ovaj protest su na društvenim mrežama pozvali studenti u blokadi navodeći da je nakon skupa 28. juna "veliki broj građana uhapšen", a među njima i brojni studenti. "Juče smo bili svedoci brutalnog nasilja policije", navodi se u objavi. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 29. juna da je uhapšeno šest osoba zbog osnova sumnje da su pripremali napade na institucije i pripremali nasilnu promenu "državnog poretka". Prethodno, ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da je nakon protesta 28. juna odvedeno 77 osoba, a zadržano njih 38. Deo demonstranata i policija sukobili su se u centru Beograda nakon zvaničnog završetka studentskog protesta na trgu Slavija 28. juna. Tada je policija uhapsila više osoba. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je optužio studente u blokadi da su na kraju protesta na Slaviji 28. juna uputili građanima "direktan poziv na građanske sukobe i napade na policiju". Sa druge strane, studenti u blokadi saopštili su 28. juna da je vlast "imala sve mehanizme i sve vreme da ispuni zahteve i spreči eskalaciju".

Prvi put jasno određivanje studenata prema spoljnoj politici Srbije, odnosu prema Kosovu, kao i pitanju srpskog naroda u državama Zapadnog Balkana. Studenti koji sedam meseci blokiraju fakultete u gradovima širom Srbije, na protestu organizovanom 28. juna u Beogradu založili su se za poštovanje teritorijalnog integriteta i vojnu neutralnost. "Spoljna politika mora biti zasnovana na poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, Ustava, vojne neutralnosti i zaštiti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i u regionu", poručila je predstavnica studenata u blokadi koja je iščitala program studentskog pokreta, a da nije predstavljena. Studenti u blokadi se često u izjavama tokom blokada i protesta nisu predstavljali, ili iz razloga bezbednosti ili, kako su navodili, zato što su "nastupali u ime svih studenata". Stav o Kosovu iznet je kao šesta, poslednja tačka programa, u kojem se zacrtani i zahtevi protiv korupcije, reformu obrazovanja i zdravstva, te jačanja pravne države. Istoričar Dragan Popović za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenio je da su studentske poruke bile "pokazatelj sveta koji smo mi tim studentima ostavili". "Oni su samo ispričali ono što su čuli u javnosti u Srbiji, iz svojih porodica, mejnstrim medija, to su, čini mi se, one poruke koje su dominantne u našoj javnosti i to je najmanje njihova krivica", smatra Popović. Prema njemu, studenti u blokadi "očigledno pokušavaju da budu što više mejnstrim – da zahvate i levo i desno". Tokom proteklih sedam meseci, lično su tražili podršku evropskih zvaničnika u Strazburu i Briselu, na sastancima na kojima su ih upoznali sa svojim zahtevima, da bi na subotnjem protestu dominirale nacionalne poruke. Ko je govorio na protestu?Među govornicima na protestu je bio univerzitetski profesor Milo Lompar, poznat po svojim desnim stavovima, a nedavno je privukao pažnju i kao učesnik promocije knjige Radovana Karadžića, osuđenog za ratne zločine, organizovane u Beogradu. On je u svom obraćanju rekao da je u Ustavu Srbije "Kosovo i Metohija 'neotuđivi' deo Srbije", pominjao je i odbranu suverenosti Republike Srpske, srpskog naroda u Crnoj Gori, srpska nacionalna prava u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. "Postoji unutrašnja sloboda, a to znači biti građanin, verski tolerantan, biti solidaran sa svima, to znači poštovati zakonitost, a to znači poštovati Ustav. A u Ustavu je Kosovo i Metohija 'neotuđivi' deo Srbije", rekao je Lompar. Kosovo je kao deo Srbije unet u preambulu Ustava 2006. godine. Dve godine kasnije, Kosovo je proglasilo nezavisnost. Prema podacima kosovskog Ministarstva spoljnih poslova, više od 100 država sveta priznaje nezavisnost Kosova. Srbija, sa druge strane, Kosovo i dalje smatra svojom autonomnom pokrajinom. Lompar je ocenio da su studentski zahtevi za funkcionisanje institucija "najiskrenija borba za Kosovo". Tokom njegovog govora čulo se skandiranje okupljenih ispred bine "Kosovo je srce Srbije", a tokom sukoba koji su se razbuktali u centru Beograda između demonstranata i policije nakon protesta, čula su se i skandiranja upućena policajcima "Idite na Kosovo". Na protestu su bile dominatne zastave Srbije, uz nekoliko na kojima je preko Kosova iscrtanog u bojama zastave Srbije pisalo "Nema predaje". "Nažalost, istina je da se protesti, bar delimično, kreću udesno ne jer to žele svi, već jer je društvo takvo", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Naim Leo Beširi iz beogradskog Instituta za evropske poslove. Ko je podržao skup pristalica vlasti?Istog dana kada se održavao protest na poziv studenata u blokadi, ispred Skupštine je na poziv "studenata koji žele da uče" i koji imaju podršku vlasti, održano, kako su to najavili, književno veče. Predsednik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i bivši premijer Miloš Vučević objavio je na Instagramu fotografiju sa predstavnicima vojnih i policijskih veterana ispred Skupštine Srbije. "Ponosan na srpske veterane koji su branili otadžbinu tamo gde je trebalo i kad je bilo najteže", napisao je Vučević, koji je pozirao u majici sa likom Miloša Obilića. Odmah do njega, kako se može videti na fotografiji, stoji bivši komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri, dovođen u vezu sa ubistvom braće Bitići na Kosovu, zbog čega mu je Stejt department zabranio ulazak u Sjedinjene Američke Države. Veterani su bili i na protestu na koji su pozvali studenti u blokadi. Jedan od govornika bio je veteran rata na Kosovu Nenad Stanić koji je rekao da su veterani "tu, uz ovu decu koja su nas (veteran) jedina prihvatila". Srpski veterani, učesnici ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, podeljeni su u različita udruženja, a njihove žalbe na tretman države su konstante. Od kada su neke od veteranskih grupa podržale proteste, vlast i Aleksandar Vučić, im osporavaju tvrdnje da su učestvovali u ratu. Koliko je veterana uvršteno u zvaničnu evidenciju, niti njihovu listu, do ovog trenutka nadležni nisu objavili. Među govornicima skupa, na kojem su se okupile pristalice vlasti, koji je održavan istovremeno kada i studentski protest, bio je i Dragoslav Bokan, novopostavljeni predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu i nekadašni osnivač paravojne jedinice "Beli orlovi" po zlu upamćena tokom ratova u BiH i u Hrvatskoj. Bokan, ipak, nije nikada procesuiran, a trenutno je jedan od najglasnijih Vučićevih podržavalaca u javnosti. Oba skupa održana su na Vidovdan, verski i državni praznik koji se vezuje za srednjevekovnu bitku na Kosovu. Iz nje je potekao srpski nacionalistički mit, koji je u XIX veku hranio nastojanja o osamosteljenju od Osmanlijskog carstva, da bi u devedesetim godina XX veka postao oslonac nacionalističkih snaga koji su po presudama Međunarodnog suda u Hagu odgovorne za najteže ratne zločine, uključujući i genocid u Srebrenici. Ko se bori za status 'zaštitnika'?Naim Leo Beširi za RSE kaže da "zabrinjava što danas i vlast i opozicija, i studenti i građani pokušavaju da se pozicioniraju kao "pravi zaštitnici Srbije, Ustava i identiteta". "U toj borbi svi pozajmljuju jezik nacionalizma, što samo dodatno potiskuje mogućnost da se društvo ujedini oko progresivnih vrednosti: jednakosti, socijalne pravde i evropskog puta", kaže Beširi. Najviši državni zvaničnici, među kojima i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, proteklih meseci iznosili su optužbe da studenti u blokadi i svi oni koji su ih podržali, od univerzitetskih profesora, preko advokata, glumaca i poljoprivrednika, rade na rušenju države. Proteste su predstavnici vlasti nazivali pokušajem "obojene revolucije", termin za proteste kojima su obarani autoritarni režimi u bivšim sovjetskim republikama. Studenti u blokadi su te navode oštro demantovali. Odatle, delimično, objašnjava istoričar Dragan Popović, dolazi i pokušaj studenata u blokadi da "preotmu" državne simbole od vlasti, koja polaže pravo na to da su samo oni koji je podržavaju "patriote" koje "vole svoju zemlju". "Ovde inače vlada pravilo da vi morate da pobedite vlast na njenom terenu, da preuzmete simbole koje je vlast zauzela za sebe, da ih vi preuzmete, da im date drugo značenje", kaže Popović. Smatra da su studenti u blokadi u tome "dobrim delom" uspeli. "Nikada nije više ljudi stajalo ispod srpske zastave, uključujući Bošnjake iz Sandžaka, nego sada u toku studentskih protesta", ilustruje Popović. Na studentskom protestu u Novom Pazaru, većinski naseljenom bošnjačkim stanovništvom, održanom sredinom aprila, bile su dozvoljene samo zastave Srbije, a studenti su na tom protestu pozvali na mir i jedinstvo. Naim Leo Beširi ocenjuje da "nacionalizam u Srbiji već decenijama funkcioniše kao mehanizam odvraćanja pažnje s korupcije, siromaštva i institucionalne represije". "On relativizuje zločine, negira odgovornost, proizvodi podele i obeshrabruje kritičku misao. Njegove posledice su duboke: manjine su marginalizovane, opozicija demonizovana, a građani pasivizirani", kaže Beširi. Protesti su počeli u novembru prošle godine, nakon tragedije u Novom Sadu, kada je 16 ljudi stradalo pri obrušavanju nadstrešice na nešto ranije rekonstruisanoj Železničkoj stanici. Kao glavni motiv imali su borbu protiv korupcije. Posle šest meseci, zbog kako tvrde neispunjavanja njihovih zahteva, što vlast demantuje, na listu je dodatan ključni – raspisivanje vanrednih izbora. Taj zahtev im takođe nije ispunjen, a izbori bi, prema izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića koju je dao sredinom maja, mogli biti raspisani u narednih godinu i po dana.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 29. juna da je uhapšeno šest osoba zbog osnova sumnje da su pripremali napade na institucije i pripremali nasilnu promenu "državnog poretka". Uhapšeni su L.S. iz Zaječara, I.M. iz Smedereva, L.S. iz Kragujevca, B.B. iz Beograda, N.P. iz Sombora i D.D. iz Niša, saopštilo je tužilaštvo. "Postoje osnovi sumnje da su navedeni osumnjičeni 20. juna 2025. godine u prostorijama Elektrotehničkog fakulteta i 21. juna 2025. godine u prostorijama Građevinskog fakulteta u Beogradu, pored ostalog, dogovarali i pripremali napad na državne institucije, blokadu puteva i krucijalnu infrastrukturu na teritoriji cele države, kako bi nasilnim putem promenili državni poredak", navodi se u saopštenju. Tužilaštvo takođe navodi da se sumnja da je na sastanku u prostorijama Građevinskog fakulteta u Beogradu potvrđeno da je "ultimatum" za održavanje izbora samo izgovor za primenu nasilja, jer "prema rečima učesnika sastanka, čak i u slučaju da odmah bude prihvaćen zahtev za održavanje izbora u avgustu, oni ne bi pobedili na tim izborima". Tužilaštvo je navelo i da je akcija i dalje u toku. Studenti u blokadi su od Vlade tražili da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću uputi predlog za raspuštanje Skupštine i raspisivanje vanrednih izbora. Takođe, tražili su i da Vlada apeluje na policiju da prekine skup "studenata koji žele da uče" u Pionirskom parku i Trgu Nikole Pašića. Za oba zahteva dali su rok do 21 časa 28. juna. Vučić je 27. juna poručio da "ultimatum nije prihvaćen". Studenti u blokadi niškog Univerziteta saopštili su 29. juna da je student Pravnog fakulteta u Nišu Dimitrije Dimić priveden na Studentskom trgu u Beogradu i nasilno odveden u policijsku stanicu na Novom Beogradu. "Zahtevamo hitno objašnjenje nadležnih organa i momentalno puštanje našeg kolege. Nedopustivo je da bilo ko bude priveden bez zakonskog osnova i identifikacije službenih lica", navedeno je u saopštenju studenata u blokadi, prenosi Beta. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je istog dana ranije da je za 29 osoba određeno policijsko zadržavanje do 48 sati zbog nasilja na ulicama glavnog grada i napada na policiju posle protesta na Trgu Slavija 28. juna. Deo demonstranata i policija sukobili su se u centru Beograda nakon zvaničnog završetka studentskog protesta. Reagovanje dela akademske zajediniceOsam akademskih mreža i inicijativa zahtevalo je 29. juna od policije i tužilaštva da "momentalno, bez odlaganja" zaustavi hapšenja studenata i da pusti iz pritvora sve do sada uhapšene osobe, prenosi agencija Beta. Saopštenje potpisuju Pobunjeni univerzitet Beograd, Forum Univerziteta umetnosti u Beogradu, Slobodan univerzitet Novi Sad, Slobodni univerzitet Niš, Slobodni univerzitet Kragujevac, Slobodni Državni univerzitet Novi Pazar, i drugi. "U režiji ove vlasti odigrala se predstava u kojoj je studente trebalo prikazati kao nasilnike. Kako bi svi oni koji protestuju protiv ove vlasti i koji zahtevaju vanredne parlamentarne izbore bili dodatno zastrašeni, počela su masovna hapšenja studenata, bez pravnog osnova", navodi se u saopštenju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je rektora Beogradskog univerziteta (BU) Vladana Đokića za terorizam, i da nijedan član Srpske napredne stranke koji je u Vladi Srbije ne želi da glasa za upisne kvote na fakultete. "Ogromno je nezadovoljstvo unutar najveće partije rezultatima razgovora sa Đokićem koji je pokazao apsolutnu neodgovornost, neozbiljnost i učestvovao u pokušaju rušenja države", rekao je Vučić na konferenciji za medije 29. juna. On je kazao da članovi SNS-a "neće da razgovaraju sa teroristima i onima koji su rušili državu, a Đokić je jedan od njih". Rektor BU Vladan Đokić bio je jedan od govornika na masovnom studentskom protestu, održanom u subotu na Trgu Slavija. On je jedan od članova akademske zajednice koji su od početka podržali studentske blokade fakulteta, koje su počele nakon smrti 16 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine. Đokić je polovinom aprila pozvan na informativni razgovor u policiju u svojstvu građanina, u okviru predistražnog postupka zbog zloupotrebe službenog položaja. Tada je istakao da nikakvo krivično delo nije počinio. Pod sumnjom na zloupotrebu službenog položaja, u policiji se proteklih meseci našlo još nekoliko univerzitetskih profesora koji su podržali studentske blokade. Vučić je na konferenciji za medije 29. juna rekao da "nijedan član SNS-a u Vladi neće da glasa" za određivanje upisnih kvota za fakultete. Određivanje kvota za upis nove generacije studenata na državne fakultete, jedan je od zahteva dela akademske zajednice, okupljenih oko inicijative "Pobunjeni univerzitet". Ova inicijativa je 17 dana blokirala raskrsnicu ispred Vlade Srbije, u centru Beograda. Druga dva zahteva akademske zajednice su rasformiranje Radne grupe za izradu nacrta Zakona o visokom obrazovanju i javna rasprava o tom zakonu i ukidanje izmena Uredbe o standardima rada univerziteta, na osnovu kojih im je, umesto dosadašnjih 20 radnih sati nedeljno za nauku smanjeno na pet. Premijer Srbije Đuro Macut održao je nekoliko sastanaka sa rektorom BU Vladanom Đokićem. Vlada je na sednici 11. juna rasformirala Radnu grupu za izradu nacrta Zakona o visokom obrazovanju. Oko kvota za upis nove generacije studenata postoji samo usmeni dogovor, bez potpisa i pečata na zvaničnom dokumentu.

Studenti i građani okupili su se 29. juna ispred policijske stanice "29. novembar" u Beogradu nakon što su studenti Veterinarskog fakulteta objavili da je njihov kolega priveden na protestu prethodnog dana, prenosi televizija N1. Studenti u blokadi su objavili da se student koji je priveden nalazi u toj stanici. Ispred stanice se čuje zvuk pištaljki i vuvuzela, kao i povici "Pustite Peru". "Ovo je samo jedan u nizu od režimskih načina zastrašivanja i na to ne želimo niti ćemo da ćutimo", kazao je student Aleksa Radonjić za N1 na protestu. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je istog dana da je nakon protesta 28. juna odvedeno 77 osoba, a zadržano njih 38. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je optužio studente u blokadi da su na kraju protesta na Slaviji 28. juna uputili građanima "direktan poziv na građanske sukobe i napade na policiju". Sa druge strane, studenti u blokadi saopštili su 28. juna da je vlast "imala sve mehanizme i sve vreme da ispuni zahteve i spreči eskalaciju". Deo demonstranata i policija sukobili su se u centru Beograda nakon zvaničnog završetka studentskog protesta na trgu Slavija 28. juna. Na studentskom protestu pod nazivom "Vidimo se na Vidovdan" okupile su se desetine hiljada ljudi, a na kraju protesta je poručeno da traže vanredne izbore i da je "vlast nelegitimna". Dva protesta održana su na državni praznik Vidovdan u centru Beograda. Jedan su organizovali studenti koji od novembra 2024. blokiraju fakultete širom zemlje i zahtevaju vanredne izbore. Drugi protest građani koji, kako kažu, podržavaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića i protive se blokadama fakulteta.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je 29. juna da najoštrije osuđuje višestruke napade, ometanja i zastrašivanja novinara koji su dan ranije izveštavali sa dva skupa održana u Beogradu. Udruženje novinara Srbije (UNS) takođe je izrazilo protest zbog "nasilnog postupanja" policije prema novinarima koji su izveštavali sa demonstracija. "UNS ističe da je neprihvatljivo što je policija udarala novinare pendrecima na radnom zadatku, potpuno ignorišući pres obeležja koja su sa sobom nosili", navodi se u saopštenju UNS. Jedan protest su organizovali studenti koji od novembra 2024. blokiraju fakultete širom zemlje i zahtevaju vanredne izbore. Na drugom skupu okupile su se pristalice vladajuće Srpske napredne stranke i protivnici studentskih blokada fakulteta. Kako je ocenio NUNS, "posebno zabrinjava činjenica da su većinu incidenata počinili upravo pripadnici policije", te da "u više slučajeva nisu adekvatno reagovali na prijave novinara o napadima i ometanjima". NUNS je ukazao da je ekipa Insajdera bila fizički onemogućena da snimi anketu u ograđenom prostoru ispred Narodne skupštine, gde su bile okupljene pristalice SNS-a. Ekipi ove televizijske kuće je jedan od učesnika skupa Srpske napredne stranke "uz pretnje i uvrede naredio da napuste prostor". Isti muškarac ometao je i ekipe N1, Newsmaxa, Al Jazeere Balkans, agencije FoNet i lista Danas, navodi NUNS. "Reporter N1 Nenad Nešić i ekipa Insajdera doživeli su direktno ometanje rada, uz verbalne optužbe da provociraju. Naime, reportera N1 Nenada Nešića, koji je pratio dešavanja ispred Narodne skupštine u Beogradu, ometao je u radu mladić koji ga je sve vreme snimao telefonom i pričao. Prema rečima Nešića, ista osoba ometala je i ekipu Insajdera, optuživši ih da provociraju i da napuste prostor sa kojeg izveštavaju", saopštio je NUNS. Kako kažu u ovom udruženju, policija nije odmah reagovala uprkos brojnim apelima novinara. Novinar lista "Danas" Vojin Radovanović fizički je napadnut dok je snimao kako Žandarmerija privodi demonstrante. "Nakon što je prišao da snimi jedno privođenje, pripadnik Žandarmerije u civilu uhvatio ga je za ruku i odgurao, a kada se reporter okrenuo da ide, šutnuo ga je u zadnjicu", saopštio je NUNS. U odvojenom slučaju, tokom policijske intervencije je povređen asistent televizijske kuće N1 Jovan Pavlović. On je, kako podseća NUNS, oboren na pod, uprkos tome što se legitimisao i rekao da radi za televiziju N1. Tokom intervencije Žandarmerije povređeni su i snimatelji agencije FoNet Darko Pavlović i Zoran Drekalović. "Pavlović imao vidljivo istaknutu redakcijsku legitimaciju i držao je kameru u rukama kada je udaren nekoliko puta u leđa i zasut suzavcem, prilikom intervencije kordona žandarmerije na raskrsnici kod Londona u centru Beograda. Drekalović je udaren pendrekom po ruci u kojoj je držao kameru i štitom je oboren na zemlju prilikom intervencije kordona Žandarmerije u ulici Kralja Milana nedaleko od raskrisnice sa Kneza Miloša", navodi NUNS. Novinarku nedeljnika "Vreme" koja je izveštavala o dešavanjima na ulicama Beograda, policija je izbacila iz ulaza zgrade u Resavskoj ulici, gde se sklonila zajedno sa demonstrantima, i pored toga što se predstavila kao novinarka, saopštio je NUNS. Nezavisno udruženje novinara Srbije navodi i da je novinar Univerzitetskog odjeka i dopisnik Bete Božidar Milovac ometan od strane nepoznate osobe koja se pojavila iz pravca Pionirskog parka i pokušala da ga legitimiše i da mu zabrani snimanje. "Uprkos intervenciji policije, to lice je nastavilo da ometa i napada Milovca", navodi NUNS. Kako kažu u ovom udruženju, ponašanje policije tokom protesta je neprihvatljivo i zabrinjavajuće. "Umesto da budu zaštićeni dok rade svoj posao, novinari su izloženi nasilju i onemogućeni da obavljaju svoj posao i to bez ikakvih posledica po počinioce. Ovakvo ponašanje nije incident, već još jedan jasan dokaz potpunog urušavanja institucija u ovoj državi", ocenio je NUNS. NUNS zahteva od MUP-a da hitno sprovede internu kontrolu i utvrdi odgovornost pripadnika policije i Žandarmerije koji su učestvovali u ovim incidentima. Udruženje je pozvalo nadležne institucije da procesuiraju osobe koje su napadale i ometale rad novinara i snimatelja. UNS je takođe tražio da Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrene postupak unutrašnje kontrole i da policajci i žandarmi koji su primenjivali silu nad novinarima budu kažnjeni. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u nedelju da je za 29 osoba određeno policijsko zadržavanje do 48 sati, zbog nasilja na ulicama glavnog grada i napada na policiju posle protesta na Trgu Slavija 28. juna. Deo demonstranata i policija sukobili su se u centru Beograda nakon zvaničnog završetka studentskog protesta na Trgu Slavija 28. juna. Policija je u subotu uveče saopštila da je u neredima povređeno bar šest njenih službenika i dvoje građana. Na protestu "Vidimo se na Vidovdan" okupilo se, prema preliminarnoj proceni Arhiva javnih skupova, 140.000 ljudi, dok je MUP izašao sa procenom od 36.000. Studenti traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i uklanjanje kampa iz centra grada, koji su podigli studenti koji se protive blokadama fakulteta koje su organizovali studenti iz protesta zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024. Istovremeno je u tom kampu održan protest pristalica predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ljudi koji se protive studentskim blokadama fakulteta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nedelju optužio studente u blokadi da su na kraju protesta na Slaviji 28. juna uputili građanima "direktan poziv na građanske sukobe i napade na policiju". On je na zajedničkoj konferenciji sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem zatražio od nadležnih tužilaštava "da rade svoj posao" i da se "ne prave nevešti i naivni". Čestitao je policiji "na profesionalnom ponašanju i na želji da minimalnom upotrebom sile savladaju napadače". "Biće naravno još mnogo uhapšenih zbog napada na policiju. Ovo nije kraj. Identifikuju se ostala lica. Na tome radi i Bezbednosno-informativne agencija", rekao je Vučić. Tokom intervencije policije nakon studentskog protesta na Trgu Slavija 28. juna, privedeno je 77 osoba, a povređeno je 48 policijskih službenika, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić u nedelju, 29. juna. Dačić je rekao da su prvi sukobi dela demonstranata sa policijom počeli u 21:42 na uglu Ulice kneza Miloša i Krunske. "Tokom intervencije policije, povređeno je 48 policijskih službenika – 38 pripadnika Žandarmerije, dva pripadnika brigade, sedam policijskih službenika Interventnih jedinica policije i jedan policijski službenik agažovan na operativnom obezbeđenju", rekao je Dačić. Prema njegovim rečima, jedan pripadnik policije je zadobio teške telesne povrede glave. Sa skupa je u policijske stanice odvedeno 77 osoba, a zadržano je njih 38, rekao je Dačić. "Protiv 35 lica biće podnete krivične prijave, a zahtev za pokretanje prekršajnog postupka biće podnet protiv 26 lica", rekao je Dačić. Prema zvaničnim podacima, medicinskim ustanovama su se javile 22 osobe, dve sa teškim telesnim povredama. "Jedno lice je zadržano, drugom je konstatovan prelom zgloba leve ruke i otpušteno je na kućno lečenje", rekao je Dačić. Deo demonstranata i policija sukobili su se u centru Beograda nakon zvaničnog završetka studentskog protesta na Trgu Slavija 28. juna. Policija je u subotu uveče saopštila da je u neredima povređeno bar šest njenih službenika i dvoje građana. Na protestu "Vidimo se na Vidovdan" okupilo se, prema preliminarnoj proceni Arhiva javnih skupova, 140.000 ljudi, dok je MUP izašao sa procenom od 36.000. Studenti traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i uklanjanje kampa iz centra grada, koji su podigli studenti koji se protive blokadama fakulteta koje su organizovali studenti iz protesta zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024. Istovremeno je u tom kampu održan protest pristalica predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ljudi koji se protive studentskim blokadama fakulteta.

Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut je "najoštrije osudio nasilje i napade na policiju koji su se dogodili na ulicama Beograda, a od strane huligana po završetku skupa na Trgu Slavija", saopšteno je iz Vlade u nedelju rano ujutro. "Srbija je demokratsko društvo u kojem se mišljenja mogu i moraju izražavati na miran i civilizovan način, bez ugrožavanja bezbednosti građana i narušenja javnog reda i mira, istakao je premijer", ocenio je Macut. Macut je zahvalio pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i svim bezbednosnim službama koji su brzo i profesionalno reagovali, sprečili veće incidente i zaštitili građane i njihovu imovinu. Premijer je pozvao "sve aktere na smirivanje tenzija i odgovorno ponašanje". "Jedino kroz dijalog, uvažavanje i poštovanje zakona možemo doći do rešenja svih izazova", naglasio je Macut. Deo demonstranata i policija sukobili su se u centru Beograda nakon zvaničnog završetka studentskog protesta na Trgu Slavija 28. juna. Policija je u subotu uveče saopštila da je u neredima povređeno bar šest njenih službenika i dvoje građana. Tokom intervencije policije napadnuti su i povređeni radnici nekoliko medijskih kuća. Na studentskom protestu "Vidimo se na Vidovdan" okupilo se, prema preliminarnoj proceni Arhiva javnih skupova, 140.000 ljudi, dok je MUP izašao sa procenom od 36.000. Studenti traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i uklanjanje kampa iz centra grada, koji su podigli studenti koji se protive blokadama fakulteta koje su organizovali studenti iz protesta zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024. Istovremeno je u tom kampu održan protest pristalica predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ljudi koji se protive studentskim blokadama fakulteta.

Desetine povređenih i uhapšenih u sukobima policije i antivladinih demonstranata u centru Beograda. Neredi su izbili nakon zvaničnog završetka studentskog protesta 28. juna gde su na desetine hiljada građana tražile vanredne izbore, koje vlast odbija. Policija je nakon protesta sprečavala demonstrante da priđu pristalicama vlasti koje su se takođe okupile u centru Beograda. Oba skupa održana su na Vidovdan, verski i državni praznik koji se vezuje za srednjevekovnu bitku na Kosovu. Iz nje je potekao srpski nacionalistički mit koji je pratio ratove devedesetih u bivškoj Jugoslaviji. Ova tema dominirala je u govorima i protivnika i pristalica vlasti. Reporteri Nevena Bogdanović, Mila Manojlović, Zoran Glavonjić, snimatelji Gordana Ćosić, Slaven Miljuš, montaža Ana Toader.

Deo demonstranata i policija sukobili su se u centru Beograda nakon zvaničnog završetka studentskog protesta na trgu Slavija 28. juna. Dva protesta održana su na državni praznik Vidovdan u centru Beograda. Jedan su organizovali studenti koji od novembra 2024. blokiraju fakultete širom zemlje i zahtevaju vanredne izbore. Drugi protest građani koji, kako kažu, podržavaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića i protive se blokadama fakulteta. Na studentskom protestu pod nazivom "Vidimo se na Vidovdan" okupile su se desetine hiljada ljudi, a na kraju protesta je poručeno da traže izbore i da će studenti kontrolisati izbore "kao nikad do sada". Studenti u blokadi su od Vlade tražili da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću uputi predlog za raspuštanje Skupštine i raspisivanje vanrednih izbora. Takođe, tražili su i da Vlada apeluje na policiju da prekine skup "studenata koji žele da uče" u Pionirskom parku i Trgu Nikole Pašića. Za oba zahteva dali su rok do 21 časa 28. juna. Vučić je 27. juna poručio da "ultimatum nije prihvaćen". S druge strane, pristalice vlasti okupile su se ispred Skupštine, gde je održano "književno veče". Među govornicima na ovom protestu bio je i Dragoslav Bokan, novoimenovani predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta i bivši osnivač paravojne jedinice "Beli orlovi". Među okupljenima bili su i funkcioneri vladajuće stranke. Nakon završetka protesta na koji su pozvali studenti u blokadi, pripadnici Žandarmerije sukobili su se sa pojedinim demonstrantima u centru Beograda. Direktor policije Dragan Vasiljević rekao je na vanrednoj konferenciji za novinare da je posle završetka skupa na trgu Slavija veći broj građana krenuo prema skupu pristalica vlasti koji se održava ispred Skupštine. On je naveo da je na više mesta policija morala da interveniše kako bi sprečila sukobe sa građanima drugog skupa ispred Skupštine. Vasiljević je rekao da je privedeno "više desetina izgrednika, huligana", kao i da je povređeno šest policijskih službenika. Studenti u blokadi saopštili su nakon protesta na društvenim mrežama da je vlast "imala sve mehanizme i sve vreme da ispuni zahteve i spreči eskalaciju". "Umesto toga, odlučili su se za nasilje i represiju nad građanima. Svaka radikalizacija situacije njihova je odgovornost", navodi se u objavi na mreži X. Prema izveštajima medija, tokom sukoba policije i demonstranata uništene su i bašte nekoliko lokala, a prevrnute su i žardinjere i kontejneri.