Oružane snage Srbije bile bi šeste na Balkanu koje imaju borbene letelice Bajraktar (Bayraktar) ukoliko država realizuje plan za nabavku najavljen pre četiri godine. Da li će ih Ankara prodati Srbiji zvanično nije objavljeno ni nakon posete predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdoana (Recep Tayyip Erdogan) Beogradu početkom oktobra, četvrte u poslednjih sedam godina. "Moguća kupovina zakomplikovana je sa političkog aspekta. Bajraktar posle beogradskog sastanka nije konkretno pomenut i čini se da trenutno od tog posla nema ništa", rekao je vojni komentator Vlade Radulović za Radio Slobodna Evropa (RSE). Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u oktobru 2020. nagovestio je mogućnost nabavke dronova iz Turske i u narednom periodu više puta govorio o tome. Na pitanje o kupovini Bajraktara u Beogradu 2024. nisu konkretno odgovorili. "Razgovarano je o saradnji odbrambenih industrija i dronovima. Obe zemlje imaju određene kapacitete. Turska i Srbija mogu zajedno da ih razvijaju", rekao je Erdoan. Tirani 'dronovi samoubice' Šef turske države u Srbiju je doputovao iz posete Albaniji, članice NATO-a kojoj su u martu isporučena tri Bajraktara. Tokom boravka u Tirani obećao je donaciju jednog broja dronova samoubica – borbenih letelica koje se ne vraćaju u bazu nakon što lansiraju projektile. Poslednjih godina Bajraktar je jedan od traženijih proizvoda turske vojne industrije. U septembru 2022. Vučić je Erdoanu rekao da Srbija želi da kupi Bajraktar. "Verujemo da ćemo sledeće godine da ih nabavimo", izjavio je Vučić u Beogradu dodavši da je Srbija spremna i za veći kontigent. "Želimo da povećamo prvobitno dogovorenih nekoliko desetina na nekoliko stotina miliona evra porudžbine", dodao je predsednik Srbije. Iduće godine Bajraktari nisu stigli u Srbiju već na Kosovo čije vlasti su saopštile da su isporučeni Kosovskim bezbednosnim snagama. Vučić je tada rekao da su u junu iz pravca Đakovice izviđali srpsku vojsku, što je demantovalo kosovsko Ministarstvo odbrane tvrdeći da Bajraktari služe samo za odbrambene namene. Vučić je onda izjavio da ih Srbija više neće ​jer ih je Turska prodala Kosovu. "Odbili smo da kupimo Bajraktar jer su ga isporučili Prištini. Nastavljamo da kupujemo kineske bespilotne letelice. Dobićemo i hiljadu dronova kamikaza sa Bliskog istoka", rekao je Vučić u junu 2023. za Televiziju Pink. 'Paket odluka za Prištinu i Beograd' Vlade Radulović, iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam, kaže da u paketu sa isporukom Kosovu može biti i odluka Ankare da Bajraktare do daljeg ne prodaje Srbiji. "Verujem u takvu kalkulaciju jer, između ostalog, Turska prednjači u naoružavanju Kosovskih bezbednosnih snaga od njihovog nastanka. Tu je i činjenica da Ankara ima jak uticaj na Balkanu, posebno na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, i da tu poziciju želi da zadrži", smatra Radulović. Bezbednosne i političke tenzije Srbije i Kosova traju decenijama. Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost koju Srbija ne priznaje. Od tada je Kosovo priznalo više od stotinu država, među kojima su Sjedinjene Američke Države i većina zemalja Evropske unije. Uz posredovanje Brisela Srbija i Kosovo vode pregovore o normalizaciji odnosa. Dačić: 'Negativan uticaj Turske' Po odlasku Erdoana iz Beograda potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je dobar odnos predsednika Srbije sa turskim predsednikom doprineo da "negativan uticaj Turske na ovim prostorima bude znatno umanjen". "Turska je lider u regionu i htela bi da je što više prisutna. Ali postoji zadrška u smislu da li je njihova uloga objektivna ili ipak navijaju za određenu stranu, za neke za koje smatraju da su njihovi", rekao je Dačić za Televiziju Prva. Vlade Radulović smatra da je saradnja Ankare i sa Beogradom i sa Prištinom kompromis koji je učinila Turska. "Rekao bih da se radi o takozvanoj 'win-win' situaciji u kojoj bi obe strane trebalo da budu zadovoljne. Ukoliko ne dođe do prodaje Bajraktara, Srbiji ostaje perspektiva saradnje na projektima sa turskom odbrambenom industrijom. A vojni sektor Turske je na zavidnom nivou", kaže Radulović. Erdoan i Vučić u Beogradu su pomenuli mogućnost tursko-srpske saradnje u vezi sa vojnim dronovima ali više detalja o tome nisu saopštili. Susedi nabavljaju dronove Srbija, zvanično vojno neutralna i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, okružena je zemljama koje imaju Bajraktare ili planiraju njihovu nabavku. Pored Albanije i Kosova koji ih već imaju, i zapadni sused Srbije Bosna i Hercegovina po najavi iz njenog Ministarstva odbrane pregovara o nabavci turskih borbenih dronova. Te bespilotne letelice poseduje i vojska Rumunije, severoistočnog suseda Srbije, koja je članica NATO saveza i Evropske unije. Turska, kao proizvođač, u svojoj vojsci ima veliki broj Bajraktara. Bajraktar se borbeno dokazao u poslednjem sukobu Azerbejdžana i Jermenije u Nagorno-Karabahu, dok se u svetu pročuo sa invazijom Rusije na Ukrajinu nakon što su ukrajinske vlasti tvrdile da na frontu Kijevu donosi ratne pobede. Vlade Radulović kaže da Srbija ima dobru zamenu za traženi turski proizvod. "To je kineska bespilotna letelica CH-95. Čak i ako ne nabavi Bajraktar Srbija neće biti ugrožena niti će se osetiti neka manjkavost u sposobnostima njene vojske", zaključuje Radulović. Cena zvanično nepoznata Turska je jedna od najstarijih članica NATO saveza, dok se Srbija u modernizaciji oružanih snaga od 2016. oslanja na kupovinu sa Istoka i Zapada. Najveću nabavku dogovorila je u avgustu ugovorom o kupovini 12 francuskih borbenih aviona najnovije generacije Rafal (Rafale) za 2,7 milijardi evra. Bajraktar proizvodi turska privatna firma Bajkar (Baykar). Po specifikaciji kompanije, ova bespilotna letelica može da služi za izviđanje i dejstva vođenim raketama po kopnenim ciljevima. U vazduhu može da provede do 27 sati i najviša tačka leta joj je šest kilometara. Cena zvanično nije poznata ali uveliko zavisi od opreme i bilateralnog aranžmana. Portal Middle East Eye pisao je da Bajraktar TB2 u osnovnoj verziji košta oko pet miliona dolara. Turska firma Bajkar, Ministarstvo odbrane Srbije i Predsedništvo Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa ovom temom.

Četiri reprezentativna prosvetna sindikata saopštila su 15. oktobra da su svojim organima uputila na odlučivanje odluku da zaposleni u obrazovanju stupe u štrajk, odnosno održe veći broj štrajkova tokom novembra. Predlog predstavnika reprezentativnih sindikata je, kako se dodaje u saopštenju, da se 1. novembra u Beogradu održi veliki protest i tako započne "serija štrajkova u toku meseca novembra". Zahtevi sindikata su hitan nastavak razgovora u vezi poštovanja potpisanog protokola sa Vladom Srbije, otpočinjanje pregovora o ceni rada u 2025. godini i početak pregovora o izmenama i dopunama posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama, kao i u domovima učenika. "Nastavaljamo dalje akcije. Ne prestajemo do ispunjenja zahteva", dodaje se u saopštenju koje su potpisali Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost i Sindikat radnika u prosveti Srbije. Prosvetni sindikati već su od početka ove školske godine organizovali dva protesta i obustavu rada u školama, nakon što, kako tvrde, Vlada nije ispunila obećanje iz potpisanog protokola i izjednačila plate prosvetara sa republičkim prosekom. Glavni zahtev četiri reprezentativna sindikata jeste da se početna plata nastavnika, koja sada iznosi 86.681 dinar (740 evra), izjednači sa prosečnom platom na republičkom nivou (818 evra). Vlada Srbije je ranije najavila da će zaposlenima u prosveti od 1. januara 2025. zarade biti uvećane za 12 odsto, dok bi povećanje plata za nenastavno osoblje iznosilo osam odsto, što je za prosvetne sindikate neprihvatljivo. Članovi Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije saopštili su 14. oktobra da stupaju u takozvani "beli štrajk" koji podrazumeva da će svim učenicima upisivati samo ocene "odličan 5". Na taj korak su se odlučili, kako su naveli u saopštenju, jer Vlada i Skupština nisu do zadatog roka (13. oktobar) odgovarajućim izmenama zakona i pratećih propisa unapredili bezbednost u školama tako što će se nastavnicima garantovati efikasnija pravna zaštita od napada, kao i mogućnost da učenike koji se izrazito neprimereno ponašaju bez odlaganja suspenduju sa časa i nastave. 

Bivši pripadnik Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), ukrajinski državljanin Andrij Naumov prvostepeno je osuđen na godinu dana zatvora zbog pranja novca, potvrđeno je 15. oktobra Radiju Slobodna Evropa (RSE) u Višem sudu u Nišu, na jugu Srbije. Naumovu je takođe naloženo i da plati kaznu u iznosu od 200.000 dinara (1.700 evra). Viši sud u Nišu je Naumovu izrekao i meru proterivanja iz Srbije u trajanju od pet godina, s tim da mu se vreme provedeno na izdržavanju kazne neće uračunati u navedenu meru. Presudu Višeg suda treba da potvrdi Apelacioni sud da bi ona bila pravosnažna. Suđenje Naumovu traje od 7. novembra 2022. godine. Naumova je, zajedno sa nemačkim državljaninom Aleksandrom Akstom, srpska policija uhapsila 7. juna 2022. U automobilu, kojim su pokušavali da pređu srpsko-makedonsku granicu je prilikom pretresa nađeno više stotina hiljada evra i dolara, kao i dva smaragda. Policija je tada saopštila da se sumnja da novac i smaragdi "potiču iz kriminalnih delatnosti". Viši sud u Nišu je Naumova 29. septembra 2023. prvostepeno osudio za pranje novca na godinu dana zatvora. Međutim, Apelacioni sud je krajem januara 2024. poništio prvostepenu presudu i naložio ponovno suđenje, koje je počelo 18. marta. Paralelno sa postupkom po optužbi za pranje novca, u Srbiji je vođen i postupak po zamolnici Ukrajine za izručenje Naumova zbog istrage zloupotrebe službenog položaja. Srbija je u septembru 2023. odbila zamolnicu Ukrajine zbog, kako je navedeno, mogućeg političkog progona ukoliko bi se vratio u Ukrajinu. Izručenju se protivio i Naumov, tvrdeći da bi mu bila ugrožena bezbednost. Naumov pravosnažnu presudu po optužbi za pranje novca u Srbiji čeka na slobodi, nakon što mu je u decembru 2023. ukinut pritvor i oduzeta putna isprava kako ne bi mogao da napusti Srbiju. Bivši brigadni general Andrij Naumov u Službi bezbednosti Ukrajine (SBU) počeo je da radi 2019. godine. Iz službe je isključen krajem jula 2021. Ime Andrija Naumova vezuje se za brojne afere koje su se ticale korupcije i šverca novca i drugih dragocenosti u Ukrajini. Novinari "Šeme", projekta Ukrajinskog servisa RSE, su u oktobru 2020. otkrili elitne nekretnine Naumova u Ukrajini, koje su nespojive sa zvaničnim primanjima državnog službenika.

Novi trogodišnji aranžman Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) obuhvatiće različite ekonomske reforme i fiskalne mere koje imaju za cilj stabilizaciju ekonomije, smanjenje budžetskog deficita, strukturne reforme i mere za poboljšanje javnih finansija, izjavio je 15. oktobra šef misije MMF-a Donal Mekgetigen na sastanku sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem. On je na sastanku u Beogradu povodom četvrte i poslednje revizije aktuelnog stend-baj aranžmana Srbije sa tom finansijskom institucijom rekao da je Srbija uspešno sprovela planirane reforme i istakao važnost daljeg usmeravanja na reforme u ključnim oblastima kao što su fiskalna stabilnost, investicije u infrastrukturu i poboljšanje poslovnog okruženja. Vučević je rekao da Srbija nastavlja važne ekonomske reforme koje će omogućiti makroekonomsku stabilnost države, saopštila je Vlada Srbije. Ocenio je da će novim aranžmanom, koji će se zasnivati na nastavku ulaganja u kapitalne investicije i fiskalno odgovornu politiku, biti potvrđen dogovor o održavanju budžetskog deficita od tri odsto. Nastavak aranžmana sa MMF, po rečima Vučevića, predstavlja važan korak u jačanju saradnje Srbije sa Evropskom unijom i drugim međunarodnim partnerima, ali i sigurno unapređivanje ekonomske i političke stabilnosti države. Sastanku su prisustvovali guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, ministarka privrede Adrijana Mesarović i ministar finansija Siniša Mali. Misija Međunarodnog monetarnog fonda započela je 3. oktobra posetu Srbiji, čiji je cilj četvrta i poslednja revizija aktuelnog stend-baj aranžmana koji Srbija ima sa tom međunarodnom finansijskom institucijom. U decembru 2022. MMF je odobrio zajam Srbiji u okviru stend-baj aranžmana od 2,4 milijarde evra u ukupnom trajanju od dve godine.

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo je predmet protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji zbog sumnje da su dogovarali cene i na taj način narušili konkurenciju garantovanu zakonom, potvrđeno je 15. oktobra za Radio Slobodna Evropa (RSE) u tužilaštvu. Kako su naveli, u toku je predistražni postupak protiv kompanije Delez (Delhaize), DIS, Univereksport (Univerexport) i Merkator (Mercator), u čijem sastavu je i lanac prodavnica Idea. Tužilaštvo je podnelo zahtev tržišnoj inspekciji Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Srbije "za pružanje potrebnih obaveštenja u vezi sa inspekcijskim nadzorom i kontrolama izvršenim nad četiri privredna društva u periodu od 2016. godine do 2024. godine, u pogledu načina vršenja prometa roba i usluga, formiranja maloprodajnih cena, sprečavanja konkurencije i drugog". Komisija za zaštitu konkurencije saopštila je 11. oktobra da je pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca na osnovu analize od 2018. do 2022. godine koja je pokazala da su cene osam prehrambenih proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) u tim prodavnicama bile iste ili slične. "Postupak je pokrenut zbog osnovane pretpostavke Komisije da su pomenuti trgovinski lanci izvršili povredu konkurencije zaključenjem restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije", naveli su u saopštenju. Član 10. Zakona o zaštiti konkurencije odnosi se na sporazume između učesnika na tržištu koji "imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje, konkurencije" na tržištu, što je u suprotnosti sa zakonom. Sa godišnjom stopom inflacije od 4,4 odsto Srbija prednjači među državama Zapadnog Balkana, pokazuju podaci Eurostata. To je dva puta više u odnosu na prosek u Evropskoj uniji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflaciju u Srbiji u septembru obeležio je, pre svega, rast cena hrane i pića.

Nastavljena je serija poseta kineskih zvaničnika Srbiji. Li Sijaosin (Xiaoxin), članica Cеntralnog komitеta Komunističke partije Kine (KPK) i dirеktorka Državnе komisijе za rеformu javnog sеktora stigla je u Beograd mesec dana nakon posete sekretara partije u provinciji Šandong Lin Vua. Jedan od prvih sagovornika Li Sijaosin 14. oktobra bio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. "Istakao sam da je Srbija izuzetno ponosna na izvanredne odnose, čelično prijateljstvo, kao i na sveukupnu saradnju sa Kinom koju konstantno produbljujemo zajedničkim projektima", naveo je Vučić. On je na Instagramu uz fotografiju sa susreta napisao da su razgovarali o ekonomskoj saradnji Srbije i Kine. Ta saradnja se, kako je naveo, "dinamično razvija kroz realizaciju brojnih kapitalnih projekata u oblasti drumske i železničke infrastrukture i energetike, a koja je praćena sve intenzivnijom investicionom saradnjom, naročito u oblasti rudarstva, crne i obojene metalurgije i auto-industrije". Vuk Vuksanović, viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP), ocenio je za RSE da je intenziviran dijalog između dve partije i političkih elita sastavni deo srpsko-kineskog partnerstva. "Činjenica da su toliko česte posete govori o intenzitetu tog partnerstva i pokazuje realnost, koja postoji već šest godina minimum, a to je da je Kina zamenila Rusiju kao primarnog partnera Srbije izvan zapadnog sveta", kaže Vuksanović. Partijske veze Članovi partijske delegacije Kine, osim sa zvaničnicima u Beogradu, sastaju se i sa rukovodstvom vladajuće Srpskе naprеdnе strankе (SNS). Ova partija je 13. oktobra saopštila da do posеtе dolazi nakon uspostavljеne saradnje Srbije i Kinе, kao i bliskе stranačkе saradnjе SNS i KPK, "čijе su putеvе trasirali prеdsеdnici Alеksandar Vučić i Si Đinping". Članica Predsedništva SNS i potpredsednica Skupštine Srbije Marina Raguš, koja je kinesku delegaciju dočekala na aerodromu, nije odgovorila na upit RSE o učestalim posetama kineskih partijskih delegacija. Nakon sastanka sa Raguš, Li Sijaokin je navela da sе dve zemlje nakon poslеdnjе posеtе kinеskog prеdsеdnika Srbiji nalaze u novoj fazi razvoja bilatеrlanih odnosa i da nastavljaju da sе "nеpokolеbljivo" mеđusobno podržavaju. Istovremeno, u poseti Kini je delegacija Vlade Vojvodine na čelu sa predsednicom Majom Gojković, koja boravi u kineskoj provinciji Šandong. Vlada Vojvodine je 13. oktobra saopštila da su zvaničnici razgovarali o saradnji i dinamici sprovođenja projekata koje kompanije iz ove provincije realizuju u Vojvodini. Takođe je krajem septembra u Beogradu boravila delegacija Odbora za etničke poslove Svekineskog narodnog kongresa. Odnosi Srbije sa Kinom jačaju od dolaska Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića na vlast 2012. godine. Istovremeno jačaju i odnosi vladajuće Srpske napredne stranke sa Komunističkom partijom Kine, koja je jedini politički akter u tom jednopartijskom sistemu. Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio 2021. da od Komunističkе partijе Kinе ima mnogo toga da sе nauči. "Na putu ka izgradnji boljе budućnosti, takođе ćеmo smatrati Komunističku partiju Kinе primеrom iz kojеg možеmo učiti", naveo jе Vučić obraćajući se na online samitu povodom 100 godina postojanja KP Kine. On je tada rekao da je Kina "za samo nekoliko decenija prešla od zemlje u razvoju koja prima međunarodnu pomoć do svetske supersile." Vučić je članstvu stranke poručio da želi da rade kao Komunistička partija Kine još 2019. kada se iz te zemlje vratila delegacija naprednjaka. Oni su tamo išli, kako je Vučić objasnio na stranačkom Glavnom odboru u julu 2019, na obuku da vide kako to Komunistička partija Kine radi. Istraživač Vuk Vuksanović primećuje da su veze između KPK i SNS jake kada je u pitanju politički dijalog, ali da je pitanje koliko oni mogu da uče jedni od drugih. Kako je naveo, kineske okolnosti i politička kultura totalno su drugačiji. Vuksanović kaže da postoji impresioniranost kineskim modelom da je stanovništvo zadovoljno dok se obezbeđuje ekonomski rast. "U tom pogledu SNS u odnosu na neke glasače, naročito u nerazvijenim delovima Srbije, primenjuje isto. Dok god dolaze investitori, dok god postoji zapošljavanje, garantuje se da su oni sigurni glasovi", kaže Vuksanović. Srbija, Kina i EU Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) jača odnose sa Kinom, sa kojom sarađuje pre svega u oblasti infrastrukture. Srbija je jedna od zemalja inicijative "Pojas i put" - kineskog državnog projekta kojeg je inicirao predsednik Si Đinping, sa ciljem razvijanja novih trgovinskih puteva i tržišta za kineski izvoz. Tokom prve posete kineskog predsednika 2016. godine potpisana je Deklaracija o strateškom partnerstvu Srbije i Kine. Sedam godina kasnije potpisan je i Sporazum o slobodnoj trgovini. U Srbiju stižu milijarde dolara kineskih investicija, a kineskim kreditima grade se infrastrukturni projekti. Međutim, istovremeno raste zaduživanje Srbije kod Kine. Predsednik Kine Si Đinping je u maju 2024. po drugi put posetio Srbiju u poslednjih deset godina. Tada su uz Beograd njegove stanice bile i Budimpešta i Pariz. Zbog podrške Kini i poslova sa tom zemljom, Srbija je više puta bila na meti kritika Sjedinjenih Država i Evropske unije, čija članica teži da postane. Ipak, Vuk Vuksanović smatra da odavno više nije u pitanju dilema EU ili Kina. "Uspeh Kine i drugih nezapadnih igrača na Balkanu je više produkt evropskog neuspeha", kaže on. Međutim, on podseća i na nedavne posete Srbiji najpre nemačkog kancelara Olafa Šolca, a potom i francuskog predsednika Emanuela Makrona. Tokom tih poseta potpisani su sporazum o kritičnim sirovinama, poput litijuma, kao i sporazum o kupovini francuskih borbenih aviona "rafal". "To ipak govori da na kraju dana zapadne vlade imaju većinski paket deonica i u Srbiji i na Balkanu", zaključio je Vuksanović. Srbija je kandidat za članstvo u EU, ali od 2021. nije otvorila nijedan klaster u procesu pridruživanja. Osim oslanjanja na kineske investicije i kredite, Beograd računa i na političku podršku Pekinga. Naime, Kina ne priznaje nezavisnost Kosova, dok Srbija zastupa politiku jedne Kine. Srbija se takođe ne pridružuje deklaracijama Evropske unije u kojima se kritikuje Kina.

Troškovi za eksproprijaciju zemljišta na kojem će biti izgrađen Nacionalni fudbalski stadion i objekti za međunarodnu izložbu Expo Belgrade 2027. iznose oko 12 miliona evra, navodi Državno pravobranilaštvo Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE). Dokumentacija do koje je po Zakonu o dostupnosti informacija došao RSE pokazuje da je Poreska uprava procenila da vrednost tog zemljišta u opštini Surčin iznosi 500.000 evra po hektaru. U predgrađu Beograda, na jednom od trenutno najvećih gradilišta koje se proteže na oko 350 hektara, do pre samo tri godine bile su njive, šume i kanali kategorisani kao poljoprivredno zemljište. Odluku države da se na ovom prostoru gradi Nacionalni stadion i sajamski kompleks za EXPO pratilo je i usvajanje novih planskih dokumenata te su nekadašnje oranice postale građevinska zona. Na taj način je je ovom zemljištu znatno uvećana vrednost, a samim tim i troškovi otkupa zemljišta za potrebe realizacije ovih projekata. Najveći deo zemljišta bio je u vlasništvu države, ali je predviđena zona gradnje zahvatila i niz pracela privatnih lica i kompanija. Između ostalih, među vlasnicima zemljišta koja se otkupljuje u Surčinu bila je i kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata "Al Dahra". Inače, to zemljište nekada je pripadalo državnoj kompaniji Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB) koju je 2018. kroz proces privatizacije kupila arapska kompanija kupujući tako i deo imovine preduzeća. Do privatizacije 2018. godine, korporacija PKB koristila je oko 30.000 hektara zemljišta u više opština (Palilula, Zrenjanin i Surčin). Kompaniji "Al Dahra" prodato je 17.000 hektara a za Insajder TV, predstavnici vlasti su tada tvrdili da je iz privatizacije izuzeto zemljište koje će državi biti potrebno u budućnosti. Arapska kompanija je 2018. zemljište PKB-a kupila po ceni od 4.700 evra po hektaru da bi isto to zemljište sada bilo procenjeno na 100 puta veći iznos, odnosno pola miliona evra. RSE je po Zakonu dobio rešenje Poreske uprave u kojem je utvrđeno da neuređeno građevinsko zemljište u opštini Surčin vredi 6.174 dinara (50 evra) po metru kvadratnom, odnosno oko pola miliona evra za jedan hektar. Poreska uprava je cenu utvrdila bez izlaska na teren, na osnovu cena postignutih 2022. i 2023. godine u tri prodaje nepokretnosti na sličnoj lokaciji. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda Srbije u opštini Surčin tokom 2023. bilo je oko 400 kupoprodaja građevinskog zemljišta. Najjeftinije je plaćeno 18.000 evra, a najskuplje dva miliona evra po hektaru. Srednja vrednost poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Grada Beograda kretala se oko 9.000 evra za hektar. Specifičan slučaj arapske kompanije RSE je analizirao preko 700 parcela koje su obuhvaćene planskim dokumentima za izgradnju stadiona, izložbenih objekata i prateće infrastrukture u Surčinu. Gotovo 90 odsto zemljišta obuhvaćenog tim planovima od ranije pripada Republici Srbiji, dok su delovi pojedinih parcela u privatnom vlasništvu. Na lokaciji se nalazi zemljište koje je u vlasništvu tri kompanije i 14 fizičkih lica. Kako pokazuju podaci katastra na području gradnje nalazile su se parcele koje su u privatizaciji prodate arapskoj kompaniji "Al Dahra". U prostornim planovima za EXPO i Nacionalni stadion navodi se da ovi projekti obuhvataju delove parcela "Al Dahre" ali ne i tačne površine tih delova. Zbog preparcelizacije zemljišta, na osnovu podataka iz katastra nepokretnosti trenutno nije moguće precizno utvrditi koliko je zemljišta ove kompanije otkupljeno. Na to i druga pitanja o postupku eksproprijacije i procenjenoj vrednosti zemljišta, odgovore za RSE nisu dali iz Vlade Srbije, koja je korisnik eksproprijacije, kao ni iz Ministarstva finansija, koje je investitor projekata koji se grade u Surčinu. S druge strane, iz kompanije "Al Dahra" za RSE navode da oni državi nisu prodavali zemljište u Surčinu. "Al Dahra državi Srbiji nije prodavala zemljište za potrebe projekta Expo 2027", tvrde u odgovoru e-mailom iz ove kompanije. Uvidom u katastar može se utvrditi da je ova firma do marta meseca bila vlasnik zemljišta obuhvaćenog planovima za izgradnju objekata za izložbu EXPO. Sada se na delovima tih parcela kao vlasnik upisala Republika Srbija, ali je istovremeno ostatak poljoprivrednog zemljišta "Al Dahre" u Surčinu upisan kao vlasništvo kompanije "New International Investments 011 doo". Firma "New International investments 011" u vlasništvu je kompanije "Serbia Real Estate Holding" koja je kao i "Al Dahra" registrovana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Predsednik nadzornog odbora firme "New International Investments 011" je Khedaim Abdulla Saeed Faris Alderei, koji je istu funkciju do aprila 2022 obavljao u "Al Dahri". Za RSE iz kompanije "New International investments 011" nisu odgovorili na pitanja da li je država od njih otkupila zemljište koje je do nedavno pripadalo "Al Dahri" kao i koliko je tačno zemljišta otkupljeno. O detaljima transakcije između dve arapske firme nisu želeli da govore ni u kompaniji "Al Dahra" zbog "poverljivosti ugovora sa kupcem". U odgovoru za RSE naveli su samo da je manji deo zemljišta u Surčinu prodat u cilju "optimizacije poslovanja". "U okviru ove transakcije, koja je isključivo rezultat strateškog sagledavanja efikasnosti korišćenja resursa, prodato je svega četiri odsto zemlje u vlasništvu Al Dahre. Reč je o zemljištu čiji značajan deo zbog svojih karakteristika nije korišćen u poljoprivredne svrhe, niti je adekvatan za dugoročnu poljoprivrednu proizvodnju", navode u ovoj kompaniji. Radovi traju, otkup dela zemljišta nije završen Radovi na izgradnji objekata za EXPO počeli su krajem 2023. a rok za završetak je decembar 2026. godine. Dokumentacija koju je Državno pravobranilaštvo dostavilo novinarima RSE pokazuje da je Poreska uprava prvu procenu vrednosti zemljišta neophodnog za realizaciju tog projekta dostavila u junu 2023. dok je druga procena, sa istom procenjenom vrednošću od 6.142 dinara (50 evra) po metru kvadratnom, izvršena tek u julu ove godine. Zbog nezavršene eksproprijacije i činjenice da se u katastru kao vlasnici pojedinih parcela neophodnih za izgradnju projekata u Surčinu i dalje vode privatna lica, Ministarstvo građevinarstva je krajem septembra ove godine odbilo da Ministarstvu finansija kao investitoru izda građevinsku dozvolu za izgradnju neophodne infrastrukture u Surčinu. Ipak, nepostojanje građevinskih dozvola do sada nije predstavljalo prepreku da država izvodi radove na ovim projektima. Tako je ministar finansija Siniša Mali 20. maja 2024 na svom Instagram profilu objavio da je "počelo postavljanje šipova za Nacionalni stadion", iako je, prema podacima Agencije za privredne registre, građevinska dozvola za te radove izdata tek tri meseca kasnije.

Pripadnici Vojske Srbije koji su angažovani u zonama mirovnih operacija pod mandatom Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL) i na Bliskom istoku (UNTSO) su dobro i do sada nisu bili direktno ugroženi, saopštilo je u ponedeljak Ministarstvo odbrane Srbije. Obezbeđeni su svim sredstvima potrebnim za život i rad u uslovima pogoršane bezbednosne situacije u zoni operacije, navodi se. Ministarstvo ističe da se bezbednosna situacija neprekidno prati i shodno procenama preduzimaju mere. "Na snazi su mere koje se odnose na ograničenje kretanja pripadnika misija, boravak u skloništima, obaveznu upotrebu balističke zaštitne opreme i druga postupanja u skladu sa operativnim procedurama", navodi Ministarstvo. UN kaže da mirovne snage ostaju u Libanu, peti mirovnjak ranjen u napadima Dodaju da je Generalštab u stalnom kontaktu sa starijim nacionalnim predstavnikom Vojske Srbije u Libanu i generalštabovima oružanih snaga Španije i Italije, kao vodećim nacijama u sektorima u kojima su angažovani pripadnici Vojske Srbije. "Trenutna situacija u zonama mirovnih operacija pod mandatom Ujedinjenih nacija UNIFIL u Republici Liban i UNTSO na Bliskom istoku je složena i nestabilna. Karakterišu je intenzivni sukobi između oružanih snaga Izraela i pripadnika organizacije Hezbolah", piše u saopštenju. Izrael je pokrenuo svoju kopnenu operaciju u Libanu ranije ovog meseca s ciljem da oslabi Hezbolah i potisne tu militantnu grupu dalje od granice. Hezbolah i Izrael gotovo svakodnevno razmenjuju vatru u godini od početka rata u Pojasu Gaze, a borbe su eskalirale. Sjedinjene Države su Hezbolah označile kao terorističku organizaciju, dok je na crnoj listi Evropske unije samo njegovo oružano krilo, ne i politička partija, koja ima poslanička mesta u libanskom parlamentu. Hezbolah od početka rata u Pojasu Gaze podržava Hamas, palestinsku militantnu organizaciju. Rat u Pojasu Gaze je počeo nakon što je Hamas upao u južni Izrael 7. oktobra prošle godine i ubio oko 1.200 i oteo 250 ljudi. Nakon toga, Izrael je pokrenuo ofanzivu na Pojas Gaze.

Članovi Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) saopštili su da će od 14. oktobra svim učenicima upisivati samo ocene "odličan 5". Na takozvani "beli štrajk" članovi tog sindikata su se odlučili, kako su naveli u saopštenju, jer Vlada i Skupština nisu do zadatog roka (13. oktobar) odgovarajućim izmenama zakona i pratećih propisa unapredili bezbednost u školama tako što će se nastavnicima garantovati efikasnija pravna zaštita od napada, kao i mogućnost da učenike koji se izrazito neprimereno ponašaju bez odlaganja suspenduju sa časa i nastave. Jedan od zahteva sindikata je i ukidanje prijava prosvetnoj inspekciji. "Za usvajanje tih zahteva potrebna je samo politička volja Ministarstva prosvete, Vlade i Narodne skupštine. Usvajanje i sprovođenje izmenjenih propisa državu ne bi koštalo ni jedan dinar", saopštili su u NSPRS. Pojasnili su da će petice koje će nastavnici u osnovnim i srednjim školama upisivati učenicima, "ukoliko zahtevi ne budu ispunjeni ni do kraja polugodišta", biti "osnov za zaključivanje ocena 'odličan 5', bez obzira na sve druge ocene koje će se davati prema objektivnim kriterijumima". "Suočeni s tim da im se zbog ocena preti, da se na njih vode hajke anonimnim prijavama prosvetnoj inspekciji, i da su sve češći fizički napadi na njih, mnogi nastavnici u Srbiji već godinama unazad spasavaju sebe podelom nezasluženo visokih ocena. Beli štrajk ovu negativnu pojavu dovodi do apsurda u pokušaju da izdejstvuje promene propisa koje će nastavniku omogućiti da bez straha po sopstvenu bezbednost i radno mesto učenike ocenjuje objektivno", naveli su u sindikatu. Do načelnog dogovora sindikata zaposlenih u prosveti i Vlade o uvođenju strožih mera za napade na nastavnike došlo je nakon protesta 16. maja. Prosvetni radnici su tada izašli na centralne ulice Beograda zbog eskalacije nasilja u školama. Premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je u junu da će izmene i dopune Krivičnog zakonika, koje se odnose na zaposlene u prosveti, biti usvojene do kraja godine. Deo prosvetnih radnika, okupljenih u četiri reprezentativna sindikata, od početka školske godine dva puta su protestovali, zahtevajući izjednačavanje početne plate nastavnika sa prosečnom zaradom na republičkom nivou.

Prva i najveća podzemna železnička stanica u Beogradu, stanica Vukov spomenik, danas je mesto gde prolaze gradski i međugradski vozovi, podzemni prolaz ispod velikih raskrsnica u okolini, kao i prostor gde je smešteno nekoliko komercijalnih lokala. Glamurozno zamišljen prostor, međutim, godinama je u velikoj meri zapušten. Do perona ima nekoliko ulaza u okolini parka kod spomenika Vuku Karadžiću i nadomak Elentrotehničkog i Mašinskog fakulteta. Većina tih ulaza je zapuštena, neosvetljena, puna đubreta, često i fekalija. Oseća se i jak miris urina. "Ja evo prvi put prolazim ovuda i nisam mogla da vjerujem da je ovo ulaz u stanicu, čak sam i vas pitala da li sam na pravom mjestu. Toliko je neki neprijatan miris ovdje, ne znam odakle proizilazi, tako da baš strašno, ovo je baš razočaravajuće", rekla je za RSE Lara Pejović, studentkinja iz Budve, koja se u Beograd doselila pre mesec dana. "Trebalo bi nešto po ovom pitanju pod hitno da se uradi, jer pre svega ovuda studenti prolaze, između ostalog verovatno i stariji ljudi. Ne znam kako ovuda može iko da prođe", rekla je ona. Ovo je samo jedan od nekoliko ulaza u železničku stanicu Vukov sapomenik. Prema informacijama na sajtu "Železnica Srbije ad" kompleks ima praktično dva dela. Jedan je sama stanica gde su peroni, hodnici, hol i pokretne stepenice kojima se stiže do perona. Drugi deo podzemnog kompleksa obuhvata veći broj komercijalnih lokala, kao i podzemnu garažu. Taj deo kompleksa, čijim hodnicima se takođe prilazi samoj stanici i peronima, postao je dom beskućnika, javni toalet i deponija. Iako tu i dalje postoje lokali, većinom su to igraonice za "gejmere". Reporterka RSE obišla je stanicu i uverila se da su ulazi u sam stanični deo bolje održavani i čistiji. "Ovde nije loše, ovaj deo je ok stvarno, održava se", rekla je penzionerka Lidija Stojčić, koju smo sreli u holu železničke stanice. Ali i sama skreće pažnju na zapušteni deo kompleksa koji vodi ka podzemnoj garaži. "To je jedno deset lokala zatvoreno i samo su ižvrljani, a dole, da ne kažem šta, đubreta, mokraće, izmeta, svega. To je strašno. Ja i sin smo bili, ja sam zapušila nos", rekla je ona za RSE. Građani su zbunjeni vidljivom razlikom u kvalitetu održavanja dva dela podzemne stanice, kao i činjenicom da nije sasvim jasno ko je odgovoran za održavanje kompleksa. Na zidu podzemnog ulaza kod Tehničkih fakulteta, nalazi se tabla preduzeća "Infrastruktura železnice Srbije ad", jednog od četiri koja upravljaju železničkim saobraćajem u Srbiji. Oni su za RSE potvrdili da su odgovorni za održavanje same podzemne stanice, ali ne i za sporni deo kod podzemnih lokala i garaže, kao i njhove ulaze. "Postoji i jedan ulaz u stanicu iz tržnog centra, inače taj prostor je u izuzetno lošem i neurednom stanju. Taj prostor nije u nadležnosti Infrastrukture železnice Srbije, niti je naša kompanija zadužena za njegovo održavanje. Ipak, veliki deo putnika koristi upravo taj ulaz, a podzemni tržni centar i stanicu dele jedna vrata i granica je jasno vidljiva", stoji u odgovoru tog preduzeća. U lokalima koji se nalaze u kompleksu stanice nije lako raditi, rekla nam je radnica obližnje firme koja je sama uzela da čisti ulaz u blizini svog radnog mesta. "Ne mogu da udišem ovu prašinu više. Nema ko da čisti, moram sama", rekla je, ali je želela da ostane anonimna. Čija je odgovornost što jedan deo podzemnog kompeksa železničke stanice Vukov spomenik izgleda kao deponija, i dalje je ostala nepoznanica. Iz uprave Grada su za RSE rekli da "Gradska čistoća" nije odgovorna za održavanje stanice, dok su nas na pitanja o spornom prljavijem delu uputili prvo na "Železnice Srbije", koji su rekli da oni za održavanje stanica nisu nadležni; ali i na Opštinu Zvezdara, odakle do objavljivanja teksta nije stigao odgovor. Stara 29 godina, podzemna železnička stanica Vukov spomenik bila je prva u tadašnjoj Jugoslaviji. Svečano je otvorena 7. jula 1995. godine. Stanica je izgrađena po projektu Saobraćajnog instituta CIP, a glavni izvođač radova bio je "Energoprojekt" i više desetina firmi, instituta i fakulteta. "Bio je to prvi korak u ostvarenju dugogodišnjeg beogradskog sna o brzom masovnom podzemnom šinskom prevozu", stoji na sajtu "Železnica Srbije ad". Ono što je proslavilo centralnu beogradsku podzemnu stanicu su njene pokretne stepenice, koje vode na peron na dubini od 40 metara ispod zemlje, što ovu stanicu svrstava u red najdubljih železničkih objekata u Evropi. Iako je u aprilu 2023. u medijima najavljivano da će železnička stanica i pokretne stepenice biti rekonstruisane, do toga nije došlo zbog dodatnog prilagođavanja evropskim standardima, potvrdili su za RSE iz preduzeća "Infrastruktura železnice Srbije ad". "Preporuka za sve evropske železnice je da se stvore što bolji uslovi osobama sa invaliditetom i posebnim potrebama, kao i slabije pokretnim osobama. Da bismo ispunili te međunarodne standarde, potrebno je drugačije rešavati visinu perona u Vukovom spomeniku, a samim tim i projektno rešenje. Trenutno se sagledavaju mogućnosti i rešenja", stoji u odgovoru tog preduzeća.

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa je zašto su odnosi između Srbije i Hrvatske već godinama jako loši i zašto nema inicijativa da se poboljšaju. Sagovornici su bili Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada, i Davor Gjenero, politički analitičar iz Zagreba. Bilo je reči o tome koji su glavni sporovi između Beograda i Zagreba i zašto se ne rešavaju, da li višesatno zadržavanje i ispitivanje hrvatske pop zvezde Severine Vučković na srpskoj granici i hapšenje srpskog glumca Sergeju Trifunovića na hrvatskoj nepotrebno kvari odnose, zašto su u Srbiji popularne nacionalističke pesme Baje Malog Knindže, a u Hrvatskoj Marka Perkovića Thompsona i zašto prošlogodišnji susreti hrvatskog premijera Andreja Plenkovića i srpske premijerke Ane Brnabić nisu uticali na poboljšanje odnosa. Razgovaralo se i o tome zašto su odnosi između dve zemlje bili bolji dok Vučić nije bio na vlasti u Srbiji, da li odnosi između Beograda i Zagreba ne mogu biti dobri sve dok postoje dijametralno suprotna gledanja na Jasenovac i Oluju, kako se tenzije svaki put povećavaju kada se obeležavaju godišnjice Jasenovca i Oluje, kao i tome da li bi Hrvatska zbog nerešenih bilateralnih problema mogla u budućnosti blokirati prijem Srbije u Evropsku uniju. Omer Karabeg: Koji su glavni sporovi između Srbije i Hrvatske zbog kojih odnosi između te dve susedne zemlje nikako da se poboljšaju? Aleksandar Popov: Kada je reč o preprekama za poboljšanje odnosa između Srbije i Hrvatske, glavni problem je suočavanja sa prošlošću. Naime, ni u jednoj od te dve zemlje ne postoji spremnost da se suočimo sa onim što se dešavalo devedesetih godina. U Hrvatskoj je na vlasti HDZ koji je bio na vlasti i devedesetih godina prošlog veka, a u Srbiji su danas na vlasti ljudi poput Aleksandra Vučića i Ivice Dačića koji su učestvovali u onome što se dešavalo devedesetih. Zbog toga ne mogu da se rešavaju problemi kao što su pitanje nestalih, granica na Dunavu, i spor oko sukcesije, da navedem samo najvažnije. Stalno se vrtimo u devedesetim i nikako da izađemo iz tog začaranog kruga. Davor Gjenero: Mislim da problem u odnosima Hrvatske i Srbije nije u otvorenim pitanjima. Ta pitanja postoje, ona su relativno ozbiljna i složena, ali uopće nisu na dnevnom redu. Problem je što Srbija ima vlast koja se cinično odnosi prema evropskoj integraciji. Hrvatska je članica Evropske unije, svoju politiku usklađuje sa zajedničkom evropskom politikom i inzistira na tome da Srbija ispunjava kriterije koji se od nje traže u procesu evropske integracije dok režim u Beogradu sustavno koristi antagoniziranje Hrvatske radi postizanja unutarnjepolitičkih ciljeva. S druge strane, danas u Hrvatskoj nije više moguće postizati nikakve unutarnjepolitičke ciljeve na račun odnosa sa Srbijom jer ti odnosi zapravo nisu u fokusu hrvatske javnosti. Hapšenja Omer Karabeg: U odnosima između Beograda i Zagreba svaki čas izbijaju incidenti zbog kojih rastu tenzije. U avgustu je Hrvatska policija uhapsila srpskog advokata Nemanju Berića i osudila ga na 15 dana zatvora zbog pevanja nacionalističkih pesama Baje Malog Knindže, a potom je saopšteno da je u Beogradu uhvaćen hrvatski špijun čije ime nije objavljeno. Vidite li vi vezu između ova dva hapšenja? Aleksandar Popov: Nisu u pitanju samo ta dva hapšenja. Imali smo i hapšenje glumca Sergeja Trifunovića prilikom njegovog ulaska u Hrvatsku i privođenje popularne pevačice Severine Vučković na granici sa Srbijom. Sva ta hapšenja su, govorim o Srbiji, u funkciji zamazivanja očiju domaćoj javnosti da bi se drugi, veliki problemi gurnuli pod tepih. U tu vrstu bacanja magle u oči javnosti spada i ideja gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da se Titove kosti vrate u Hrvatsku i da se u centru Beograda podigne spomenik Draži Mihajloviću. Sve se to radi da bi se skrenula pažnja sa problema kao što su iskopavanje litijuma protiv čega je veliki deo stanovništva ili pitanje Kosova, da govorim o korupciji koja je stigla do neba. I u Hrvatskoj, bez obzira na ovo što je gospodin Gjenero rekao, ima potrebe da se ponekad dignu tenzije da bi skrenula pažnja sa korupcionaških afera. Davor Gjenero: Kad govorio slučajevima hapšenja u Hrvatskoj, hapšenje pomenutog odvjetnika nije jedino. Bilo je ranijih godina hapšenja ljudi koji su dolazili iz Srbije i pravili ekscese, pa su osuđivani na prekršajni zatvor. O čemu se radi? U područjima koja su bila zahvaćena ratom, gdje smo imali teške ratne sukobe između stanovništva hrvatske i srpske nacionalnosti, već godinama se ne dešavaju nikakvi incidenti između tih dviju zajednica. Ljudi su svjesni da jedni drugima nisu krivi za takvu situaciju i to je jedan veliki civilizacijski iskorak. I onda preko ljeta dolaze ljudi koji nemaju nikakve namjere živjeti u Hrvatskoj i izazivaju napetosti i ekscese u tom području koje se nekada nazivalo Krajinom. Zbog toga je počela praksa kažnjavanja ljudi koji dolaze izvana i prave ekscese. Smatra se da je jednostavnije par usijanih glava zadržati tjedan dana u prekršajnom zatvoru, nego im dozvoliti da unose nemir među stanovništvo koje inače živi u dobrim međusobnim odnosima. Trovanje pesmama Omer Karabeg: U Srbiji kažu - u Hrvatskoj je kažnjen advokat iz Srbije zbog pevanja nacionalističkih pesama, a ne kažnjavaju Thompsona koji na koncertima takođe pjeva nacionalističke pesme. Davor Gjenero: Ne radi se o istoj stvari kad gledate iz hrvatske perspektive. Pjesme Baje Malog Knindže govore u ime ideologije nekakve paradržave koja je postojala na teritoriju Republike Hrvatske. To što radi Thompson meni je odvratno na svim razinama. I na muzičkoj razini jer mi je odvratan cijeli balkanski pastirski rok od Gorana Bregovića do danas, a grozna mi je i ta retorika. Međutim, to nije nešto što bi podrivalo državni poredak, pa su onda i reakcije na to drukčije. Meni se ne sviđa kada se u Thompsonovim pjesmama dio susjedne Bosne i Hercegovine spominje u kontekstu koji se može tumačiti kao da je to dio hrvatske države. To je stvar koju bi trebalo sankcionirati. Ali treba voditi računa da za razliku od kvazikrajiškog folklora, koji je bio dio službene politike paradržave na teritoriju Republike Hrvatske, Thompson nikad nije bio politički mainstream u Hrvatskoj, nego je uvijek bio neki oblik pobune. On uvijek funkcionira kao svojevrsni pobunjenički izričaj u Hrvatskoj, on nikad nije vezan uz vlast. Ljudi koji se oduševljavaju Thompsonom izrazito loše misle o proevropskoj politici Andreja Plenkovića i njegove administracije. Aleksandar Popov: Ne bih se složio sa gospodinom Gjenerom jer ono što rade Thompson i Baja Mali Knindža truje društvenu atmosferu. Srbima koji su ostali da žive u Hrvatskoj posebno je neugodna činjenica da je faktički legalizovan ustaški pozdrav Za dom spremni. Vlast je na to je reagovala formiranjem komisije kako to kod nas često biva kad problem ne želi da se reši, pa je sve to ostalo. Takva atmosfera doprinela je da je Hrvatska na prošlim izborima otišla udesno i da je Domovinski pokret dobio na značaju. I u Srbiji Baja Mali Knindža i neki drugi estradni umetnici, ali on najviše, doprinose trovanju društvene atmosfere. Sećam se kako je 1992. godine iz Doma Vojske Srbije odjekivala njegova pesma: "Ne volim te Alija zato sto si balija, nosila te Drina sto mudžahedina svaki dan". To je trovanje društvene atmosfere, kao što i pozdrav Za dom spremni ni kom slučaju ne bi smeo da bude legalizovan jer je bio uzvik jedne fašističke organizacije koja je napravila fašističku paradržavu u Hrvatskoj. Propuštene prilike? Omer Karabeg: Prošle godine bilo je znakova da bi se odnosi između Beograda i Zagreba mogli popraviti. Bivša premijerka Srbije Ana Brnabić je krajem aprila prošle godine posetila Zagreb, gde je sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem prisustvovala Velikoj skupštini Srpskog narodnog vijeća, a hrvatski premijer je dva meseca kasnije posetio Srbiju da bi u Subotici prisustvovao otvaranju Hrvatskog doma. Tom prilikom se ponovo sastao sa Anom Brnabić. Međutim, ti susreti nisu rezultirali nikakvim poboljšanjem odnosa. Zašto su te prilike propuštene? Davor Gjenero: Nije bilo nikakvih prilika. To su bila dva protokolarna događaja. Premijer Plenković nije tada želio putovati u Beograd. Pazio je da se njegovo prisustvovanje događaju, koji je organizirao Demokratski savez Hrvata Vojvodine, ne pretvori u državni posjet. Plenković je inzistirao da ne ide u Beograd zbog toga što Srbija trenutno ima administraciju koja ne pripada evropskom političkom korpusu i koja nije harmonizirala svoju politiku sa zajedničkom evropskom vanjskom i sigurnosnom politikom. Sa režimom Aleksandra Vučića jednostavno nije moguće politički surađivati. O tome postoji konsenzus unutar hrvatske političke arene koji ide od socijaldemokrate Tonina Picule, preko Gordana Bosanca iz stranke Možemo, do hrvatskih demokršćana. A kad gledate kako se tretira politika Hrvatske u Srbiji, vidjećete da je prije nekoliko dana Gordan Bosanac, koji je bio jedan od najprominentnijih aktera hrvatske mirovnjačke scene u vrijeme agresije Srbije na Hrvatsku, predstavljen maltene kao ustaša, kao netko tko zagovara koncept genocidnosti srpskoga naroda. Dokle god u Beogradu imamo režim kakav je Vučićev - niti jedna demokratska politička opcija u Hrvatskoj ne može uspostavljati racionalne međudržavne odnose sa Srbijom kao što to nije bilo moguće dok je na vlasti u Srbiji bio autoritarni režim Slobodana Miloševića. Sasvim drukčija slika bila je u vrijeme kad je Srbija imala ne savršenu, ali pristojnu i ambicioznu administraciju kakva je bila Đinđićeva ili Borisa Tadića kada smo zapravo imali najbolje bilateralne odnose u novijoj međudržavnoj povijesti. 'Igra' li Aleksandar Vučić po protokolu? Aleksandar Popov: Bilo je i perioda kada Srbija nije bila tako rigidna. Setimo se susreta Aleksandra Vučića i Kolinde Grabar Kitarović 2016. na graničnom mostu između Erduta i Bogojeva kada je potpisana Deklaracija o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja. To je po meni put da se rešavaju problemi između dve zemlje. Međutim, na tome je vrlo malo rađeno. Šansa je postojala i 2018. kada je Vučić bio u poseti Zagrebu, ali ni ona nije iskorišćena. Bilo je i drugih susreta, ali sve je ispalo protokolarno, ništa nije urađeno na unapređenju međusobnih odnosa. A ja mislim da baš onda, kada se ne slažemo, političari moraju razgovarati. Ne mogu da kažu - nećemo da razgovaramo sa našim susedom. Na kraju krajeva, prvi smo susedi, naši odnosi su okosnica odnosa na Balkanu, svaki susret je trebalo da bude iskorišćen da bi se korak po korak rešavali problemi. Indikativno je da je Vučić pre tri godine, kada se vratio sa Samita lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja, izjavio da se u mnogim stvarima ne slaže sa Plenkovićem, ali se u jednoj stvari slaže, a to je oko Bosne i Hercegovine. E, to je zabrinjavajuća izjava. Jasenovac i Oluja Omer Karabeg: Čini mi se da odnosi između Hrvatske i Srbije neće biti prijateljski sve dok postoje dijametralno suprotna gledišta na Jasenovac i Oluju. Svaka godišnjica Jasenovca i Oluje povod je za novo zaoštravanje odnosa. Davor Gjenero: Ne čini mi se da je Jasenovac nekakav problem u bilateralnim odnosima. U Hrvatskoj nema dileme o tome da je Jasenovac genocid, da je srpska nacionalna zajednica u Hrvatskoj u vrijeme NDH decimirana, nema neslaganja sa ozbiljnim povijesnim nalazima o broju žrtava. Rijetko se čovjek može pozvati na stanovište Srpske pravoslavne crkve, ali mislim da je episkop Jovan Ćulibrk govoreći o tome kako je strašna aritmetika smrti imao jedan od najboljih, najracionalnijih, najpametnijih i najpoštenijih nastupa. Ne vidim, dakle, neke velike probleme vezane uz Jasenovac. Naravno da Hrvatska neće dozvoliti da gospodin Vučić priređuje performanse u Jasenovcu kakve je priređivao u Potočarima. Neće dozvoliti da se poslije priča o navodnim atentatima na Vučića, pa mu nije bio dopušten ulazak na područje Hrvatske da bi posjetio Jasenovac jer nije išao u dobroj namjeri nego s namjerom izazivanja sukoba. Inače, razlika između Srebreničkog genocida i genocida u Jasenovcu je u tome što u Hrvatskoj nitko tko pripada mainstreamu politike ne negira genocid u Jasenovcu, a mainstream politike u Srbiji i u državama satelitima i paradržavama pokušava negirati nedvojbeni međunarodno presuđeni genocid u Srebrenici. Što se tiče Oluje i to je potpuno jasna stvar. Oluja je bila legitimna operacija. U toku Oluje, a posebno nakon te vojne operacije bilo je ratnih zločina. Veliki je grijeh režima u Hrvatskoj što ti ratni zločini nisu odmah sankcionirani. Sve drugo je poigravanje sa nacionalističkim sentimentima, pogotovo ono što zadnjih nekoliko godina sustavno radi gospodin Vučić. Indikativno je da srpska zajednica iz Hrvatske, barem njeni legitimni predstavnici, nisu sudjelovali u tim provokativnim akcijama. Aleksandar Popov: Jasenovac i Oluja ne bi bili nepremostiva prepreka da je urađeno ono što sam na početku rekao, a to je da smo se suočili sa nedavnom prošlošću i na pravi način tumačili zbivanja za vreme Drugog svetskog rata. Za Hrvatsku je Oluja oslobodilačka akcija, za Srbiju je to etničko čišćenje i ratni zločini prema civilima. Dakle, dijametralno suprotno gledamo na te stvari. Činjenica je da je Hrvatska akcijom Oluja povratila suverenitet na jednom delu svoje teritorije, ali je isto tako činjenica je da je bilo etničkog čišćenja i velikog broja žrtava. U Srbiji je poražavajuće primljeno kada je Haški tribunal prvostepenu presudu Anti Gotovini na 24 godine i Mladenu Markaču na 18 godina preinačio u oslobađajuće presude. A oni su najodgovorniji za zločine. Mi hodamo po prošlosti, po osetljivom terenu i nikako da izađemo iz toga. Setimo se samo kakva je bura nastala u odnosima Srbije i Hrvatske kada je pretprošle godine u Srbiji podignuta optužnica protiv hrvatskih pilota koji su tokom Oluje učestvovali u napadu na izbegličku kolonu na Petrovačkoj cesti. Kada je reč o Jasenovcu, nevolja je u tome što se žrtve stalno zloupotrebljavaju umesto da se prema njima odnosimo sa pijetetom. Mnogo toga već je rečeno o Jasenovcu, znaju se mnoge činjenice, politizira se, nažalost, broj žrtava. Tačan broj bi trebalo da se utvrdi na stručnoj osnovi. To bi trebalo da urade nepristrasni istoričari, a ne oni koji su u službi politike. Prošlosti treba prilaziti onako kako joj prilazimo mi u Igmanskoj inicijativi, regionalnoj mreži nevladinih organizacija Zapadnog Balkana. Mi pre svega osuđujemo nacionaliste i ratne zločince iz vlastite nacije, otvoreno govorimo o tome šta su oni počinili. Sve počinje onim famoznim - a šta su oni nama radili. Stalno se vrtimo u krug i ljudi nasedaju na te priče jer su slabo otporni na nacionalizam i populizam. Videli smo devedesetih godina kako se negativne emocije potpaljuje kao barut šibicom. Ne mogu se ratni zločinci tretirati kao nacionalni heroji i odavati im se počasti umesto da budu izopšteni iz društva. Blokada? Omer Karabeg: Ako se odnosi između Zagreba i Beograda ne poprave, da li bi Hrvatska mogla blokirati prijem Srbije u Evropsku uniju, kao sto su najpre Grčka, a zatim Bugarska blokirale Severnu Makedoniju? Davor Gjenero: To je potpuno neusporediva situacija. Grčka i Bugarska su u sporu sa Makedonijom ispostavljale bilateralna pitanja. Hrvatska se prilikom pristupanja Evropskoj uniji obvezala da u procesu pristupanja susjednih država neće na dnevni red stavljati pitanje bilateralnih odnosa. Međutim, Hrvatska kao i ostale države Evropske unije ima pravo insistirati na tome da država, koja je u pristupnome procesu, ispunjava kriterije za prijem, dok se režim u Beogradu veoma cinično odnosi prema njima i zato ne napreduje prema članstvu. Sasvim je sigurno da će biti više država koje će inzistirati na provođenju vladavine prava i implementaciji zajedničke politike Evropske unije kao na uvjetu za proširenje Evropske unije na Srbiju. Ali budimo ozbiljni. Režim Aleksandra Vučića ne želi članstvo u Evropskoj uniji. Želi da bude dio evropskog ekonomskog prostora da dobija benefite koji proizilaze iz pregovaračkog procesa, da koristi evropske fondove, ali niti ne pomišlja na mogućnost članstva u Evropskoj uniji jer je Vučić svjestan da bi kriteriji koji se postavljaju pred članice doveli do razgradnje njegovog autoritarnog režima. Aleksandar Popov: Sadašnja situacija je takva da je Srbija stotinama ili hiljadama milja daleko od prijema u Evropsku uniju tako da to pitanje nije aktuelno. Ako bi se kojim slučajem, a voleo bih da se to desi sutra, toliko primakla prijemu, to bi značilo da je usaglasila svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije, da je uradila unutrašnje reforme i onda bi na dnevni red došla bilateralna pitanja u odnosima sa Hrvatskom - granica na Dunavu, nestali, sukcesija. Zato mislim da bi bilo dobro da se već sada počnu rešavati ta pitanja koja dugoročno mogu da spotaknu Srbiju na evropskom putu. Naravno, za svađu je uvek potrebno dvoje. Ne kažem da su strane jednako krive za sadašnju situaciju, ali nikada ne treba reći nikad. Videli smo kako se ponašala Slovenija prilikom prijema Hrvatske u Evropsku uniju kada je postavila pitanje granice. Tako da osetljiva pitanja što pre treba da dođu na dnevni red. Davor Gjenero: Hrvatska je iz iskustva sa Slovenijom naučila da u pristupnom procesu nije moguće rješavati bilateralna pitanja. Kad bi se u Srbiji promijenio režim i na vlast došli ljudi koji bi zemlju vodili prema članstvu u Evropskoj uniji, sasvim je sigurno da Hrvatska ne bi blokirala pristup Srbije. U krajnjoj konzekvenci Hrvatskoj je u interesu da šengensku granicu odmakne sa svojih granica, da prestane biti granična država Evropske unije, da prestane plaćati cijenu zaustavljanja migracijskih procesa i sve druge cijene koje donosi status države na vanjskoj granici Evropske unije.

Ministarstvo spoljnih poslova Kosova potvrdilo je u subotu da je osoba koju su istog dana priveli vlasti Srbije, državljanin Kosova i da je upoznato sa slučajem. Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je ranije u subotu da je na graničnom prelazu Horgoš uhapšen M. I., zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. "Lišeno je slobode lice M. I. zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva na taj način što je u junu 1999. godine u Prištini sa više pripadnika tzv. 'Oslobodilačke vojske Kosova' uz upotrebu fizičke sile, vatrenog oružja i ozbiljnih pretnji po život i telo oteo supružnike srpske nacionalnosti, nakon čega su ih odveli u improvizovani zatvor gde su nastavili njihovo fizičko i psihičko zlostavljanje", navelo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Po nalogu Javnog tužilaštva za ratne zločine osumnjičenom će biti određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će ga policijski službenici uz krivičnu prijavu sprovesti u nadležno Javno tužilaštvo za ratne zločine. Kako se navodi u saopštenju, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije ne može da iznese više detalja kako ne bi ugrozili istragu koju sprovode u Javnom tužilaštvu za ratne zločine.

Policija u Boru, na istoku Srbije, uhaspila je dve osobe osumnjičene da su preko društvenih mreža Tiktok i Jutjub izneli neosnovane optužbe i pretili roditeljima ubijene devojčice Danke Ilić iz Bora, saopštilo je u subotu Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP). Kako MUP navodi, N.R. (44) se tereti za ugrožavanje sigurnosti i izazivanje panike i nereda, dok se D.S. (44) tereti za izazivanje panike i nereda.   Osumnjičenima je Osnovni sud u Boru odredio pritvor do 30 dana. Više javno tužilaštvo u Zaječaru podiglo je 24. septembra protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića zbog ubistva dvogodišnje devojčice Danke Ilić. Devojčica Danka Ilić je nestala 26. marta ispred kuće u naselju Banjsko Polje kod Bora. Policija u Srbiji saopštila je u aprilu da su uhapšene dve osobe zbog sumnje da su ubili devojčicu. Iako je policija tada saopštila da su osumnjičeni priznali krivično delo, tužilaštvo u Boru je saopštilo da su obojica negirali zločin i tvrdili da devojčicu nikada nisu ni videli. Tužilaštvo je takođe ranije saopštilo da je uzeto više od 500 tragova sa službenog vozila JKP "Vodovod" za koji policija sumnja da su vozila dvojica osumnjičenih kada su vozilom udarili devojčicu. Telo Danke Ilić i dalje nije pronađeno.

U porodičnoj kući u Subotici, na severu Srbije, penzionerka Marija Francišković i njen muž žive u kući koja se već dvadesetak godina greje na gas. "U decembru i januaru, dva udarna meseca tokom zime, stizali su nam (mesečni) računi za gas od 25.000 dinara (214 evra). To je bukvalno pola moje penzije ili cela muževljeva penzija", kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) penzionerka Marija Francišković. Gas štedljivo troše kako bi umanjili račune. "U poslednjih nekoliko godina, više nam je hladno, nego što nam je toplo. Temperature (u prostorijama) su minimalne, znači održavamo temperaturu od 20 stepeni", kaže Francišković. Gas koji stiže do domaćinstva Marije Francišković i još preko 340.000 priključenih na gasovodnu mrežu u Srbiji, najvećim delom je iz Rusije, države sa kojom Srbija decenijama ima dugoročne ugovore o isporukama prirodnog gasa. Poslednji, dogovoren u jeku ruske invazije na Ukrajinu, u maju 2022. između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina, ističe u martu 2025. Srbija je rusku invaziju na Ukrajinu dočekala u potpunosti zavisna od gasa iz Rusije, a gas je bio jedan od ključnih argumenata zbog kojih Beograd nije uveo sankcije Moskvi. U međuvremenu, po ugledu na mnoge države Evropske unije (EU) koja je uvela sankcije Rusiji, Srbija je počela da radi na pronalaženju drugih izvora snabdevanja. Od 1. novembra do 1. marta naredne godine, u Srbiju će, kako je najavilo Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, dnevno stizati milion kubnih metara gasa iz Azerbejdžana. Ugovorom je predviđeno da Srbija iz Azerbejdžana do 2026. godine dobija godišnje do 400 miliona kubnih metara gasa. To je dovoljno da podmiri tek 13 odsto potreba Srbije u kojoj se godišnje potroši više od tri milijarde kubika. Dug put do energetske nezavisnosti od Rusije U EU plan je da do 2027. godine ruski gas bude potpuno isključen sa tržišta. Kako za RSE kaže Predrag Grujičić, šef Sektora za gas u Sekretarijatu Energetske zajednice – Srbija je još daleko od toga. Sekretarijat Energetske zajednice je regulatorno telo EU za oblast energetike. Prema podacima Agencije za energetiku Srbije (AERS), nacionalnog regulatornog tela, dostavljenim RSE, u 2023. gotovo 94 odsto uvezenog gasa u Srbiju je došlo iz Rusije. U prvoj polovini 2024. taj procenat bio je nešto manji – 92 odsto. Oko osam odsto gasa od ukupne količine, Srbija je, prema podacima AERS-a, uvezla od kompanija iz Mađarske, Švajcarske i Azerbejdžana. "Ruske isporuke sada čine manje od osam odsto gasnog miksa EU. Dakle, postoji mnogo drugih izvora gasa koji su potencijalno dostupni Srbiji. Gasprom se pokazao kao nepouzdan snabdevač. Zato se moraju istražiti nove opcije", ističe Grujičić. Prema Draganu Vlaisavljeviću, energetskom stručnjaku iz Srbije, kapaciteti za tranzit azerbejdžanskog gasa su mali da bi Srbija značajnije smanjila zavisnost od energenta iz Rusije. "Tih 400 miliona kubnih metara gasa godišnje, eventualno sa opcijom od još 400 miliona kubika godišnje je maksimum koji može da se postigne koristeći postojeću infrastrukturu gasovoda", pojašnjava Vlaisavljević. Gas iz Azerbejdžana u Srbiju dolazi novim gasovodom ukupnog kapaciteta 1,8 milijardi kubnih metara gasa, kojim se Srbija preko Bugarske povezala na grčki terminal tečnog gasa u Aleksandrupoliju. Reč je o prvom prekograničnom gasovodu u Srbiji koji nije u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma i koji je delimično finansiran bespovratnim sredstvima iz Evropske unije. "Sama zavisnost (od Rusije) dugoročno je moguća da se redukuje na nekih 50 i manje od 50 posto samo ako se u celu jednačinu snabdevanja Srbije u narednoj deceniji uključi i Rumunija", ocenjuje Vlaisavljević za RSE. Srbija je sa Rumunijom u avgustu potpisala ugovor o izgradnji zajedničkog gasovoda kapaciteta 1,6 milijardi kubnih metara gasa koji bi, prema najavama zvaničnika, trebalo da bude završen do 2027. godine. I tim gasovodom azerbejdžanski gas će moći da se transportuje do Srbije i gas iz drugih dobavljača na tržištu. Monopolski položaj ruskog Gasproma u Srbiji Predstojeća obustava isporuke ruskog gasa preko Ukrajine do evropskih zemalja, koju su vlasti u Kijevu najavile od 1. januara 2025. godine, učiniće Srbiju privlačnijom tranzitnom rutom za gas koji iz drugih država stiže do zemalja jugoistočne i centralne Evrope, kaže Predrag Grujičić iz Sekretarijata Energetske zajednice. "Srbija bi, kao što smo ranije ukazivali, trebalo da usvoji mere kako bi omogućila novim dobavljačima da efikasno koriste gasnu infrastrukturu i primeni mere de-monopolizacije prema dominantnom igraču", kaže Grujičić. Taj dominanti igrač u Srbiji više od četvrt veka je ruski Gasprom, zajedno sa javnim preduzećem Srbijagas, na čijem je čelu 18 godina Dušan Bajatović, funkcioner Socijalističke partije Srbije, koja je u koaliciji sa vladajućom Srpskom naprednom strankom, blizak Kremlju. Do izgradnje gasnog interkonektora Srbije i Bugarske, koji je u probni rad pušten u decembru 2023, Srbija se oslanjala samo na gasovode na svojoj teritoriji čiji je većinski vlasnik ruski Gasprom. Ruski gas do Srbije se doprema Balkanskim tokom, krakom zajedničkog rusko-turskog projekta Turski tok. Do njegovog puštanja u rad u januaru 2021. Srbija je gas iz Rusije dobijala preko Ukrajine i Mađarske. Deonica Turskog toka u Srbiji je u većinskom ruskom vlasništvu i njime protiče samo ruski gas, nakon što ga je domaće regulatorno telo Agencija za energetiku Srbije, izuzelo iz pravila Evropske unije, po kojima mora da se dozvoli pristup i drugim dobavljačima. Taj potez vlasti u Srbiji naišao je na oštre kritike Sekretarijata Energetske zajednice. U međuvremenu, kako su za RSE naveli u Agenciji za energetiku Srbije (AERS), deset odsto kapaciteta tog gaasovoda je otvoreno za druge dobavljače. "Gasovod je u 2023. godini osim vlasnika gasovoda, koristilo sedam kompanije iz EU i Švajacarske, a u prvoj polovini 2024. godine tri kompanije iz EU i Švajacarske", navodi se u pisanom odgovoru AERS-a. Putinov poziv Vučiću na pregovore o gasu – bez odgovora Srbija kroz dugoročni ugovor sa Rusijom gas nabavlja, kako tvrde zvaničnici u Beogradu, po povoljnijim cenama u odnosu na one na slobodnom tržištu. Prema sporazumu koji su Rusija i Srbija dogovorile tri meseca nakon što je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu, Rusija dostavlja Srbiji 2,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje po povlašćenoj ceni koja se kreće između 300 i 420 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. Podaci Eurostata pokazuju da je cena gasa u Srbiji za domaćinstva i industriju među povoljnijim u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, bez najavljenih povećanja do kraja godine. Pet meseci pre isteka ugovora, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću već je stigao poziv za pregovore o novom gasnom aranžmanu lično od ruskog predsednika Vladimir Putina. Poziv za pregovore o gasu Putin je Vučiću uputio uz pozivnicu na Samit BRIKS-a, koji čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika, a koji se od 22. do 24. oktobra održava u ruskom gradu Kazanju. O tome da li će prihvatiti Putinov poziv, Vučić je rekao da će odluku doneti sredinom oktobra. "Mi za tad (u vreme održavanja BRIKS-a) imamo važne goste iz inostranstva", rekao je Vučić 5. septembra odgovarajući na novinarsko pitanje hoće li ići u Rusiju. Dan kasnije je precizirao da Putinov poziv "nije ni odbio, ni prihvatio". Kurta Basenera (Bassuener) iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu, kako kaže u izjavi za RSE, ne bi iznenadilo da Vučić "propusti" samit u Kazanju. "Iako je Putin dominantni partner (u energetskom sektoru za Srbiju), njegova sloboda da poremeti i zbuni svoje geopolitičke protivnike na Zapadu na Zapadnom Balkanu zavise od Vučića kao centralnog čvorišta. Tako da me ne bi čudilo da Vučić ovo preskoči", kaže Basener. Prema njegovom mišljenju, Vučićeva "geopolitička igra" sa Zapadom korisna je i za Putina. Basener dodaje da "ne vidi kraj" Vučićevom balansiranju između Zapada i Kine i Rusije. To mu, kako ističe, omogućava i sam Zapad. "On je stekao legitimitet Zapada i popustljivost prema njegovom načinu centralizovane, neodgovorne, autoritarne vladavine iz EU (posebno Nemačke i Francuske), ali i Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije. Vučić se nije uskladio sa sankcijama EU Rusiji i, koliko vidim, nije pod pravim pritiskom da to i učini", kaže Basener. Vučić sa Evropskom unijom sarađuje po pitanju kritičnih sirovina, među kojima je i litijum, važan pre svega za Nemačku, zbog litijumskih baterija koje napajaju električne automobile. Sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom (Scholz) sastao se u julu u Beogradu, kad je potpisan sporazum Srbije i EU o kritičnim sirovinama i u oktobru, kad je u Hamburgu u Nemačkoj prisustvovao konferenciji od održivosti. Sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmnuel Macron) u septembru je dogovorio da Srbija kupi 12 novih borbenih aviona francuske proizvodnje Rafal. Evropska unija, sa čijom spoljnom i bezbednosnom politikom je Srbija u obavezi da se postepeno uskladi, zbog invazije Moskve na Ukrajinu je od februra 2022. uvela 14 paketa sankcija. Deo sankcija usmeren je i na ruske energetske kompanije, međutim Gasprom se još ne nalazi na "crnoj listi" EU. * Saradnja na tekstu: Natalija Jakovljević

Saradnja u namenskoj industriji i stabilnost u regionu Zapadnog Balkana bile su među glavnim temama razgovora predsednika Turske i Srbije Redžepa Tajipa Erdoana i Aleksandra Vučića u Beogradu. Erdoan je odnose dve države ocenio kao "zlatno doba". Ovo je četvrta njegova poseta Srbiji od 2017. tokom koje je potpisano više sporazuma. Između ostalog o saradnji u oblastima energetike, privrede i u vanrednim situacijama. Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader

Dan nakon odluke poslanika Skupštine Srbije da ne usvoje opozicioni predlog zakona kojim je tražena zabrana istraživanja i eksploatacije litijuma i bora, deo parlamentarne opozicije i ekološki aktivisti najavljuju vaninstitucionalnu borbu. Sa druge strane, iz kompanije Rio Tinto, međunarodnog rudarskog giganta, kažu za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ne komentarišu političke procese, ali da podržavaju dijalog na osnovu činjenica. Skupština Srbije 10. oktobra nije prihvatila opozicioni Predlog o izmenama i dopunama Zakona o rudarenju i geološkim istaživanjima, kojim je opozicija tražila zabranu istraživanja i eksploatacije litijuma i bora. Protivnici iskopavanja litijuma u Srbiji okupljeni oko dela parlamentarne opozicije i ekoloških pokreta najavili su 11. oktobra nastavak vaninstitucionalne borbe protiv rudarskog projekta kompanije Rio Tinto u zapadnoj Srbiji. "Sve što smo mogli institucionalno mi smo upotrebili u tri-četiri godine unazad", rekao je o skupštinskoj raspravi Zlatko Kokanović iz ekološkog pokreta "Ne damo Jadar" novinarima ispred Skupštine Srbije. Sa druge strane, iz kompanije Rio Tinto saopštili su za RSE da podržavaju "uspostavljanje dijaloga na temu litijuma na osnovu činjenica". Poslanici Skupštine Srbije raspravljali su četiri dana o Predlogu izmena i dopuna Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji su predložila 86 poslanika opozicije. Ovaj predlog predviđao je zabranu istraživanja i eksploatacija ruda bora i litijuma, čime bi se stavila tačka na projekat "Jadar", odnosno planove kompanije Rio Tinto da otvori rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji. Do predloga je došlo nakon niza protesta u pedesetak gradova Srbije protiv rudarenja litijuma, a zbog bojazni od posledica koje bi rudnik ostavio na životnu sredinu. 'Nastavak borbe van institucija' Aktivistkinja Ljiljana Bralović rekla je 11. oktobra novinarima da se nije ni očekivalo usvajanje zakona koji je opozicija predložila u Skupštini. Poslanica opozicionog "Ekološkog ustanka" u Skupštini Srbije i predstavnica predlagača zabrane istraživanja i eksploatacije bora i litijuma Danijela Nestorović rekla je tada da je njena uloga bila da predoči građanima "koliko je projekat (Rio Tinta) štetan". "Opozicija je (u ovome) bila ujedinjena bez obzira na političke razlike", istakla je ona. Šta je saopštio Rio Tinto? Na upit RSE za komentar o neusvajanju predloga o zabrani eksploatacije litijuma, iz kompanije "Rio Tinto" su odgovorili da ta kompanija "ne učestvuje niti komentariše političke procese u bilo kojoj zemlji, pa tako i u Srbiji". "Ostajemo otvoreni da razgovaramo sa svim zainteresovanim stranama na temu predloženog projekta kao i o planiranim merama zaštite životne sredine i koristima koje bi projekat mogao da donese lokalnoj zajednici i Srbiji", rekli su za RSE 10. oktobra. Iz ove kompanije su ranije za RSE naveli da bi eventualna zabrana eksploatacije litijuma "predstavljala presedan jer bi zahtevala temeljne promene u zakonodavnom okviru koji reguliše rudarske aktivnosti i eksploataciju mineralnih resursa". Kako je tekla rasprava u Skupštini Srbije? Četvrtog dana rasprave o zabrani eksploatacije litijuma, od prisutna 214 poslanika, njih 84 su glasala za, 128 protiv, uzdržanih nije bilo, dok dvoje poslanika nije glasalo. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović je na kraju rasprave pozvala poslanike da ne glasaju za zakon jer bi, prema njenim rečima, to "dovelo do višestrukih posledica, ne samo po ekonomiju, već i po geopolitički položaj Srbije". Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je tokom rasprave 8. oktobra optužila opoziciju da se služi "jasnim i otvorenim lažima" i da "širi paniku". Ona je tokom rasprave navela i da nije čula argumente zašto opozicija unapred traži zabranu istraživanja i eksploatacije litijuma i bora kada kompanija nije završila studiju o uticaju tog rudnika na životnu sredinu. Sa druge strane, predstavnici opozicije govorili su o, kako tvrde, negativnim posledicama po životnu sredinu ukoliko bi rudnik bio otvoren. Šta je prethodilo skupštinskoj raspravi? Do predloga o zabrani eksploatacije litijuma je došlo nakon niza protesta u pedesetak gradova Srbije, koji su ove godine počeli u junu, protiv planova kompanije Rio Tinto da otvori rudnik u zapadnoj Srbiji. Inače, ova kompanija je 2004. na zapadu Srbije otkrila rudu "jadarit" – kombinaciju litijuma i bora, a rezerve ovog metala procenjene su na preko 158 miliona tona. Rio Tintov rudnik litijuma bi mogao da počne sa radom 2028. ako kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole, prema ranijim najavama vlasti. Prvi masovni protesti protiv rudnika litijuma, na poziv ekoloških organizacija u Srtbiji, počeli su u jesen 2021. kada su organizovane blokade i međunarodnog autoputa. Nakon tih protesta, Vlada Srbije je 2022, kada je na njenom čelu bila Ana Brnabić, stopirala projekat i poništila dozvole Rio Tintu. Međutim, Ustavni sud je 11. jula proglasio neustavnom uredbu Vlade Srbije o zaustavljanju projekta Rio Tinta, a nekoliko dana kasnije, Vlada je donela odluku koja ponovo otvara mogućnost za realizaciju projekta rudnika. To je izazvalo novu seriju protesta koji su započeli u Loznici 28. juna, a zatim su se proširili na više desetina gradova u Srbiji, da bi se najveći protest održao u Beogradu 10. avgusta. Zvaničnici Srbije su u međuvremenu sa Evropskom unijom 19. jula u Beogradu potpisali Memorandum o kritičnim sirovinama tokom posete potpredsednika Evropske komisije Maroša Ševčovića i nemačkog kancelara Olafa Šolca. Šolc je tom prilikom rekao da je litijum važan za mobilnost u budućnosti, kao što je nafta bila do sada. On je rekao i da će se projekat rudnika na zapadu Srbije sprovoditi "uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine". Litijum se koristi za proizvodnju baterija za električne automobile, mobilne telefone i laptopove. Evropska unija, koja većinski zavisi od Kine kada je taj resurs u pitanju, svrstala ga je u kritične sirovine.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji zbog "osnovane pretpostavke" da su dogovarali cene prehrambenih proizvoda, saopštilo je u petak ovo telo. Kako se navodi u saopštenju, postupak je pokrenut protiv društava "Delhaize Serbia doo", Privrednog društva za poslovne usluge "Mercator-s doo Beograd", "Univerexport Export-Import doo Novi Sad" i proizvodno i trgovinskog preduzeća "Dis doo Krnjevo". Komisija je, kako je saopšteno, 10. oktobra izvršila nenajavljeni uviđaj u njihovim prostorijama, kao i u poslovnim prostorijama društva Cenoteka, kao trećeg lica. "Postupak je pokrenut zbog osnovane pretpostavke Komisije da su pomenuti trgovinski lanci izvršili povredu konkurencije zaključenjem restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije", saopšteno je. Kako se navodi, Komisija sprovodi Sektorsku analizu stanja i uslova konkurencije na tržištima određenih prehrambenih proizvoda na teritoriji Republike Srbije u periodu od 2018. do 2022. godine. Uz to, Komisija je, dodaje se, sprovela i detaljniju analizu uslova konkurencije na tržištu maloprodaje za veći broj prehrambenih proizvoda. "Detaljnija analiza je izvršena praćenjem odabranih proizvoda kod maloprodavaca protiv kojih je pokrenut postupak, a koji, prema javno dostupnim podacima iz finansijskih izveštaja koje objavljuje Agencija za privredne registre Republike Srbije, ukupno čine preko 50 odsto tržišta maloprodaje na teritoriji Republike Srbije", kaže se u saopštenju. Tako je, kako navode, Komisija tokom više meseci praćenja kretanje cena za 35 izabranih proizvoda, konstatovala da su u maloprodajnim lancima za posmatrane proizvode cene identične". Komisija je potom za 45 proizvoda tokom avgusta 2024. godine upoređivala cene kod stranaka u postupku, uz dodatak još jednog maloprodavca. Na osnovu svih sprovedenih analiza Komisija je, između ostalog, zaključila da je u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine porast cena u maloprodaji bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka. "U periodu višemesečnog praćenja (april – septembar 2024. godine) redovne cene osam proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) kod svih posmatranih maloprodavaca su bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke", navodi Komisija. U saopštenju se dodaje da je na osnovu svega utvrđenog Komisija osnovano pretpostavila da su pokazatelji konstatovani na tržištu maloprodaje rezultat odsustva međusobnog konkurentskog pritiska posmatranih maloprodavaca, odnosno da su navedena društva zaključila restriktivni sporazum iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije. "Izneto je utvrđeno naročito na osnovu toga što je kod posmatranih proizvoda jedini oblik cenovna konkurencija, koja u uslovima istih redovnih, pa i istih akcijskih cena izostaje u potpunosti", konstatovala je Komisija. Iz ovog tela su pozvali sve koji raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u navedenom postupku, da ih dostave Komisiji za zaštitu konkurencije.

Podsekretar za ekonomski rast, energiju i životnu sredinu Sjedinjenih Američkih Država Hoze Fernandez (Jose Fernandez) rekao je konferenciji za novinare 11. oktobra u Beogradu da je odluka o projektu "Jadar" suverena odluka Srbije i da podržava debatu koja se u Srbiji vodi o ovom projektu. "Nijedna zemlja ne želi da trguje životnom sredinom kako bi ostvarila ekonomski rast. To je lažan izbor u koji nijedna zemlja ne želi da se upušta", rekao je on. On je dodao da u Srbiji postoji "otvorena i transparentna debata" o tome. Fernandez kaže da "Rio Tinto" nije američka kompanija, ali da smatra da će projekat rudnika "otvoriti radna mesta, približiti Srbiju Evropskoj uniji, da će biti od koristi ne samo Srbiji, ne samo EU, već i svima nama širom sveta". On je rekao da će svetu biti potrebna 42 puta veća količina litijuma od one koja se danas koristi do 2050. godine, a da ovu kritičnu sirovinu, kao i druge, kontrolišu "jedna ili dve zemlje". "Za svaku zemlju je od suštinskog značaja da ima svoje prirodne resurse, koji koristi zajednicama, donosi dobra radna mesta, i koji će dovesti do tehnologije sutrašnjice", rekao je on. Fernandez je 10. oktobra izjavio da je projekat "Jadar" velika prilika za Srbiju koja se "ne ukazuje tako često". Skupština Srbije tog dana je odbacila zakon koji je predložila opozicija, a koji je trebalo da zabrani eksploataciju litijuma i bora u zapadnoj Srbiji (projekat rudnika "Jadar"). Izgradnji rudnika protivi se deo građana i ekološki aktivisti zbog, kako navode, velikog rizika po životnu sredinu. Mineral jadarit, koji sadrži litijum i bor, pronašli su na zapadu Srbije geolozi britansko-australijskog rudarskog giganta "Rio Tinto". Ta kompanija planira da otvori rudnik koji bi godišnje proizvodio oko 58.000 tona litijum karbonata, dovoljno za 1,1 milion električnih vozila. Fernandez o projektima u oblasti održive energije Fernandez je najavio i projekte koje će Srbija u saradnji sa kompanijama SAD-a realizovati na planu zelene energije. "Sledeće nedelje biće potpisan sporazum sa firmom UGT, to je važan sporazum o solarnoj energiji koji može obebediti jedan gigavat čiste energije", rekao je Fernandez. Rekao je i da se trenutno radi na projektu hidroelektrane na Dunavu koji je još u fazi predizvodljivosti sa Ministarstvom energetike Srbije. "Srbija je dugo oslonjena na ugalj, kao i gas iz Rusije. Interes svake države je da dostigne energetsku nezavisnost", rekao je on. Fernandez kaže da SAD vide da "Srbija hoće da diverzifikuje izvore snabdevanja energijom" kako bi smanjila zavisnost od Rusije. "Neke zemlje su naučile na teži način da se Putin naoružava zavisnošću od ruskog gasa", kaže on. Srbija i Sjedinjene Države su 18. septembra potpisale u Vašingtonu Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike između dve zemlje. Kako je navelo Ministarstvo rudarstva i energetike za RSE, cilj sporazuma je povećanje primene čiste energije i ubrzanje procesa postepenog ukidanja proizvodnje električne energije iz uglja. Srbija još uvek zavisi od Rusije u snabdevanju gasom. Od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. počela je, poput drugih evropskih zemalja, da traži alternativu za ruski gas.

Turski predsednik Redžep Tajip (Recep Tayyip) Erdogan ocenio je u Beogradu da su odnosi Turske i Srbije takvi da može da kaže da je to "zlatno doba" između dve zemlje, čiji su lideri najavili saradnju u oblasti namenske industrije. Prema rečima Erdogana, mogućnosti koje Turska ima u domenu odbrambenih vazdušnih sredstava, odnosno dronova, mogle bi da budu jedna od osnova saradnje u domenu namenske industrije dve zemlje. "Što se tiče zajedničkih koraka u domenu namenske industrije, Srbija ima određene kapacitete i mi imamo određene kapacitete. Kao prijateljske zemlje naše kapacitete možemo zajedno da razvijamo", poručio je Erdogan. On je ocenio da ima ljudi u svetu koji bi blagonaklono gledali na ti saradnju, ali i da ima onih kojima se neće svideti, navodeći da je saradnja u namenskoj industriji neophodna kako bi štitili mir. Turski predsednik je pre Beograda boravio u Tirani gde je obećao donaciju "značajnog" broja dronova kamikaza. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je "imamo ideje šta nam je potrebno od Turske i ideje šta možemo zajedničkim snagama da razvijamo." "Mi smo nedavno prvi put, posle dugo vremena, obnovili naše izvozne dozvole za Tursku, te smo jedan značajan deo granata izvezli na tursko tržište", dodao je Vučić. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom prethodne Erdoganove posete u septembru 2022. godine ponovio da Srbija želi da kupi turske bespilotne letelice "Bajraktar", ali kupovina nikada nije realizovana. 'Zajednička zaštita stabilnosti u BiH' Dvojica lidera su, kako su preneli tokom zajedničkog obraćanja medijima, razgovarali o regionalnim, ali i geopolitičkim pitanjima. "Podvukli smo značaj mira i stabilnosti na Balkanu i jako je važno imati zdrav razum u pristupu kada je reč o tenzijama između Srbije i Kosova. Još jednom smo potvrdili našu rešenost da zaštitimo stabilnost u Bosni i Hercegovini, BiH je politički vrlo ranjiva i to treba promeniti što pre. Mislim da će Srbija imati u tome konstruktivnu ulogu", rekao je Erdogan. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ponovio da Srbija podržava teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, ali i integritet Republike Srpske unutar BiH. On je na pitanje koji bi bili konkretni koraci koje Srbija i Turska nameravaju da preduzmu kada je reč o stabilnosti Balkana, rekao da "Erdogan ima mnogo ideja". "U skladu sa tim ćemo pokušati da širimo i pokazujemo nešto drugačije znakove i signale prema i Bosni i Hercegovini, i obrnuto. Da garantujemo onima koji dolaze posle nas sigurnost, mir i posvećenost rešavanju problema, a posebno ekonomski razvoj", poručio je Vučić. Trgovinska razmena od dve milijarde dolara Turski predsednik je rekao da odnosima Turske i Srbije upravljaju ekonomski odnosi. "U poslednje dve godine imamo trgovinsku razmenu u obimu od dve milijarde dolara. Investicije koje imamo u Srbiji premašuju 400 miliona dolara, a zapošljavamo oko 96.000 ljudi", rekao je on. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za Tursku rekao da je "najveći igrač" na Balkanu. Naveo je da su Srbija i Turska usedmostručile trgovinsku razmenu o odnosu na pre nekoliko godina i da je u prvih osam meseci ove godine vrednost te razmene skoro dve milijarde evra. Svečani doček Erdogana, koji je u Beograd stigao u četvrtak uveče, priređen je uz intoniranje himni Srbije i Turske i počasnu gardu ispred Palate Srbije. Osim sastanka dvojice predsednika održana je i četvrta sednica Visokog saveta za saradnju između Srbije i Turske. Dvojica predsednika učestvuju i na biznis forumu Srbija-Turska. Četvrta poseta od 2017. Ovo je četvrta poseta turskog predsednika Srbije od 2017. godine. Turska je četvrta u rangu zemalja iz koje je Srbija najviše uvozila tokom 2023. Turske kompanije su prisutne u Srbiji u tekstilnoj, automobilskoj, građevinskoj i mašinskoj industriji, bankarstvu i turizmu. Srbija ima sa Turskom potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2009. godine, dok je 2017. potpisana Zajednička politička deklaracija o uspostavljanju Visokog saveta za saradnju. Tokom posete u septembru 2022. godine potpisan je protokol kojim je omogućeno putovanje državljana Srbije i Turske u te dve zemlje sa ličnom kartom. Erdogan je 2017. posetio i Novi Pazar na jugozapadu Srbije, grad sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, gde ga je na centralnom trgu dočekalo više hiljada građana. Zbog ulaganja u razvoj infrastrukture Novog Pazara, 2018. je proglašen počasnim građaninom tog grada. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama unazad održava dobre odnose sa turskim liderom, ali se Beograd i Ankara razilaze oko Kosova, budući da je Turska priznala Kosovo dok Srbija ne priznaje nezavisnost svoje bivše južne pokrajine. Iz Turske su Srbiji proteklih godina stizali zahtevi za ekstradiciju turskih državljana koje je Ankara optuživala za rušenje ustavnog poretka ili terorizam. Srbija je Turskoj 2017. izručila Kurda Dževdeta Ajaza, uprkos pozivima Ujedinjenih nacija da se uzdrže od ekstradicije. Ajaz je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka. Sud za ljudska prava u Strazburu utvrdio je da je Ajaz prilikom ranijeg pritvora u svojoj domovini bio izložen torturi. U Srbiji se dugo vodio i spor oko turskog aktiviste i političara Edževita Piroglua (Ecevit Piroğlu). Sud u Beogradu odbio je zamolnicu Turske za njegovim izručenjem, međutim vlasti mu nisu odobrile azil i zato je morao da napusti Srbiju. Piroglu je uhapšen u Srbiji 2021. godine po Interpolovoj poternici koju je raspisala Turska optužujući ga za terorizam i ratovanje u Siriji. Piroglu i njegova odbrana su osporavali optužbe tvrdeći da su politički motivisane.

Pojedini opozicioni aktivisti i kritičari vlasti u Srbiji sa strepnjom čitaju nacrt izmena Krivičnog zakonika koje je sastavilo resorno Ministarstvo pravde. Među njima je i Milica Ranđelović, aktivistkinja opozicione Demokratske stranke iz Kule, koju je nakon ekoloških protesta u avgustu zadržala policija na razgovoru zbog sumnje za "nasilne promene ustavnog uređenja". Za nju je sporna predložena izmena koja je i privukla najviše pažnje - uvođenje krivičnog dela "Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela". U nacrtu stoji da ono, između ostalog, podrazumeva da se krivično goni onaj koji "putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela". "Kriminalizuje se ne samo čin protesta, nego i pisanje o protestu. To (krivično delo) može biti svaki poziv na protest, blokadu (puta)", kaže Ranđelović za Radio Slobodna Evropa (RSE). Javna rasprava o ovom zakonu počela je 1. oktobra, a pojedine nevladine organizacije i aktivisti ukazuju da vlast uvođenjem novog krivičnog dela u zakon pokušava da uguši kritiku i kriminalizuju pozive na proteste u Srbiji. Sa druge strane, Ministarstvo pravde, koje je predlagač izmena zakona, oštro je reagovalo na ove kritike nazivajući ih "manipulacijom i politikanstvom". U saopštenju od 6. oktobra navode da novi zakon nema za cilj ograničavanje ljudskih prava i da je novo krivično delo uvedeno sa ciljem sprečavanja izvršenja težih krivičnih dela. Oskar Roginer Hofmeister iz Instituta za evropske poslove (EUROPEUM) u Pragu, pak, navodi da bi ove izmene zakona mogle "dodatno da suze slobodu izražavanja" u Srbiji. "Ove promene su direktno protiv vrednosti koje predstavlja Evropska unija", smatra on. Šta piše u nacrtu? Nacrtom zakona Ministarstvo pravde, između ostalog, uvodi novi član zakona i novo krivično delo "Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela". "Ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine". Istom kaznom bio bi, prema ovom članu, kažnjen i onaj ko "vrši posredovanje u pristupanju materijala". Zakon dalje predviđa da "ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu iz stava 1. ovog člana, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine". Piše i da se "materijalom iz stava 1. ovog člana smatra se svaki materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete za upotrebu sredstava izvršenja krivičnog dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnog dela. Materijal iz stava 1. ovog člana oduzeće se". U obrazloženju nacrta Ministarstvo pravde navodi da se ovo krivično delo uvodi "kako bi se zaštitilo društvo od opasnih sadržaja koji mogu podsticati kriminalno ponašanje". "Kao rezultat porasta kriminaliteta i događaja koji su se desili u Republici Srbiji 2023. godine, Vlada je donela niz mera radi sistemskog rešavanja problema i veće bezbednosti građana", navodi se u obrazloženju. U Srbiji su se u maju 2023. dogodile dve masovne pucnjave u kojima je stradalo 19, uglavnom mladih ljudi. 'Nejasno definisano' krivično delo Sudija Apelacionog suda u Beogradu i jedan od osnivača opozicione inicijative "ProGlas" Miodrag Majić kaže za RSE da je ovaj član "iz više razloga sporan". "To je izrazito nekvalitetno formulisana odredba. Sama formulacija osnovnog stava je prepuna nekih nepotrebnih, neodmerenih reči koje stvaraju veliku konfuziju", smatra Majić dodajući da u krivičnom pravu "norme moraju da budu jasne i nedvosmislene". Majić dodaje da, kada je norma nejasno definisana, "ostavljate na milost i nemilost građane tužiocima i sudijama (na tumačenje) što nije dobro ni u daleko uređenijim sistemima". "Ne vidim kojim se delom ove norme to ograničava na teža krivična dela. Ja sam na Tviteru (mreži X) od jutros našao desetine potencijalnih objava koji bi mogli potpasti pod ovu inkriminaciju", kaže Majić. Njegovo mišljenje deli Sreten Đorđević, advokat iz udruženja "Ne damo Jadar" koje se protivi otvaranju rudnika litijuma u zapadnoj Srbiji. On za RSE eksplicitno tvrdi da bi vlast mogla da koristi ovaj član zakona da krivično goni veliki broj opozicionih aktivista. "Ovo je pokušaj da se uguši građanski aktivizam, da se ljudi zaplaše i da se zabrinu za svaku objavu na internetu", smatra Đorđević. On objašnjava da sam poziv na neki protest ili blokadu saobraćajnice nije krivično delo, ali da to može postati u praksi imajući u vidu i ranije slučajeve privođenja aktivista. "Ako neko pozove građane da se blokira saobraćajnica kojom neki operater nezakonito prevozi opasan otpad na divlju deponiju i ljudi zbog toga blokiraju neku saobraćajnicu, to nije krivično delo, ali u ovom slučaju to tužilaštvo može tako da okarakteriše", ističe Đorđević. On dodaje da je posebno problematično to što se ovim članom istom kaznom sankcioniše onaj "ko podeli informacije". "I što je potpuno neverovatno kažnjava se i lice koje svesno 'pristupi materijalu'. Svako ko klikne na neku objavu na internetu, svesno pristupa materijalu, nejasno je kako neko može nesvesno da otvori neku poruku", kaže Đorđević. On navodi da ovaj član "ne štiti društvo od kriminala", kako je navelo resorno Ministarstvo, već "štiti se vlast od aktuelnih dešavanja vezanih za masovne proteste zbog velikih rudarskih projekata". Bojazan aktivista od novih hapšenja Bojazan Sretena Đorđevića da se uvođenjem novog krivičnog dela vrši pritisak na opozicione aktiviste deli Milica Ranđelović, koja je u avgustu zadržana "u svojstvu građanke" na beogradskom aerodromu zbog sumnje za "pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja". Ranđelović je, inače, moderatorka Fejsbuk (Facebook) stranice "Aktivizam" koja ima više od 20.000 članova, na kojoj su se delile objave u vezi sa protestima protiv iskopavanja litijuma širom Srbije, uključujući i najveći, održan 10. avgusta u Beogradu. RSE je u avgustu pisao o ovom slučaju, a iz policije se tada nisu izjašnjavali o slučajevima aktivista koji su u policiji bili na razgovorima zbog učešća u protestima. Ranđelović smatra da se uvođenjem novog krivičnog dela u Krivični zakonik još više otvara prostor za takva postupanja protiv aktivista. "Ja sam bila u policiji zbog sporne objave koju je organizacija 'Eko straža' podelila na (Fejsbuk) stranici 'Aktivizam' gde sam ja moderatorka. Znači, to je preko dva proxy-ja (posrednika) povezano sa mnom. A uvođenjem ove norme daje se izuzetan menevarski prostor za zloupotebe", smatra ona. Ranđelović je jedna od mnogobrojnih aktivista koje je policija saslušala nakon ekološkog protesta u Beogradu. Saslušani su zbog sumnje da su pozivali na nasilnu promenu ustavnog uređenja, krivično delo za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina. Serija protesta protiv iskopavanja litijuma u zapadnoj Srbiji počela je u Loznici 28. juna i održana je u više desetina gradova. Protesti su počeli nakon odluka vlasti kojima se projekat rudnika litijuma međunarodnog rudarskog giganta Rio Tinta "vraća u život" - dve godine nakon što ga je Vlada, pod pritiskom ekoloških protesta, stopirala 2022. godine. 'U suprotnosti sa vrednostima EU' Oskar Roginer Hofmeister iz Instituta za evropske poslove (EUROPEUM) u Pragu je u pisanom odgovoru za RSE naveo da bi predložene izmene mogle biti "dodatno oruđe režima za ograničavanje informacija". "Naročito u vreme kada izveštavanje o protestima poljoprivrednika i nastavnika (u Srbiji) dopunjuje rastuće nezadovoljstvo zbog potencijalnog rudnika litijuma Rio Tinta u Jadru", smatra on. On dodaje da bi ovaj propis mogao "u velikoj meri obeshrabriti ionako nesigurnu opštu javnost da deli informacije jer bi one mogle biti protumačene kao savet u cilju izvršenja krivičnog dela". On navodi da se, iz ugla vrednosti EU, postavlja pitanje " zašto bi neko donosio takav zakon ako je u suprotnosti sa težnjama države u budućnosti". Savez udruženja "Nacionalni konvent o EU" u Beogradu, osnovan sa ciljem unapređenja dijaloga u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, tražio je u saopštenju 9. oktobra produženje javne rasprave o Krivičnom zakoniku. Predložene izmene krivičnih zakona, prema njihovim navodima, predviđaju uvođenje novih krivičnih dela koja imaju potencijal da ozbiljno utiču na stanje osnovnih ljudskih prava građana Srbije. 'Neopravdan strah' aktivista Drugačije mišljenje o ovom nacrtu ima Milan Antonijević, viši saradnik organizacije "Foreign Policy Center" u Londonu. On smatra da ove kritike na spomenuti član zakona nisu osnovane. "Iz stava 4 je jasno na šta se to odnosi. Uvedeno je jedno krivično delo koje treba imati, govorimo o pravljenju (na primer) nekih eksplozivnih sredstava za koje možete doći do materijala preko interneta", navodi on. Antonijević smatra da su potrebne male izmene ovog zakona "kako bi bio više pravnički", ali da je strah aktivista da bi na osnovu ovog člana mogli da budu privođeni "neosnovan". "To je prilično domaštano. Zna se šta su sredstva za izvršenje krivičnih dela i to ne može tako široko da se formuliše", kaže on. Antonijević, sa druge strane, smatra da treba promeniti "nejasnu" odredbu o kažnjavanju lica koje svesno pristupi "materijalu koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela". "Internet omogućava da vas sajt prebacuje sa jedne na drugu adresu bez vaše saglasnosti i onda je nejasno kako to kvalifikovati", kaže Antonijević. Kritike sa ciljem 'obmanjivanja građana' Ministarka pravde Maja Popović 6. oktobra saopštila je da su kritike na spomenuti nacrt "svesna manipulacija i politikanstvo koji imaju za cilj obmanjivanje građana". Ona je, kako se navodi na sajtu Ministarstva pravde, rekla da predstojeće izmene nemaju za cilj ograničavanje prava i sloboda. Ona je ponovila navode iz obrazloženja nacrta zakona da je novo krivično delo predviđeno kako bi se zaštitilo društvo od opasnih sadržaja koji mogu podsticati kriminalno ponašanje. "Takvi sadržaji, poput Darknet-a, uglavnom se bave ilegalnom aktivnošću ‒ drogama, nedozvoljenim korišćenjem oružja, pedofilijom i najčešće ih koriste teroristi, kriminalci i pedofilske grupe kako bi njihove aktivnosti ostale sakrivene", navodi se u saopštenju. Dodaje se da su na taj način "dostupni i načini izvršenja ubistva, hakovanja, falsifikovanja novca, falsifikovanja isprava, pa je zbog toga objavljivanje i korišćenje takvog sadržaja neophodno propisati kao posebno krivično delo". Ona je navela da će se o izmenama i dopunama izjasniti i Evropska komisija kojoj je nacrt zakona dostavljen na mišljenje. Javna rasprava o nacrtu, prema najavama Ministarstva, traje do 1. novembra. Potom resorno Ministarstvo nacrt šalje Vladi Srbije. Nakon usvajanja od strane Vlade, izmene zakona razmatra Skupština Srbije.