Aleksandar Kandić, srpski dobrovoljac koji je poginuo u Ukrajini ratujući na strani Rusije, sahranjen je 6. marta u Trsteniku u centralnoj Srbiji, a na grob je položen venac sa potpisom ruskog Ministarstva odbrane. Sahrani su prisustvovali i predstavnici udruženja Svesrpski savez "Bojevo bratstvo" koji je povezan sa istoimenom organizacijom u Moskvi. Kandić je poginuo na frontu u maju 2025. godine, a detalji o njegovoj pogibiji nisu poznati, kao ni to u kojoj jedinici se borio. Kandić je više puta ranjavan, a novinari Ruskog servisa Radija Slobodna Evropa pronašli su njegovo ime u dokumentaciji baza pacijenata medicinskih ustanova Glavnog vojno-medicinskog direktorata Ministarstva odbrane Rusije u martu 2025. godine. Nema zvaničnih podataka o broju srpskih državljana koji učestvuju na strani Rusije u ratu u Ukrajini, kao ni o ukupnom broju onih koji su poginuli. Učestvovanje na stranim ratištima u Srbiji je krivično delo, za koje je do septembra 2024. godine osuđeno 37 osoba. Član 'Bojevog bratstva'Na grob Aleksandra Kandića položen je venac u bojama ruske zastave koji je nosio poruku na ruskom jeziku "Od Ministarstva odbrane Ruske Federacije". Kako je javila reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE), osim porodice i prijatelja ispraćaju Aleksandra Kandića na groblju u okolini Trstenika prisustvovala je i grupa muškaraca sa crvenim i zelenim beretkama na glavama, a neki su došli u majicama sa natpisom "Armija Rusije". Među prisutnima su bili i predstavnici udruženja Svesrpski savez veterana "Bojevo bratstvo", čiji je član, kako su rekli bio i Kandić. Jedan od predstavnika ovog udruženja rekao je da se Aleksandar Kandić "borio za slobodu", kao i da su "svi ponosni na njega". Svesrpski savez "Bojevo bratstvo" je udruženje osnovano 2016. godine sa sedištem u Trsteniku. U maju 2022. ovo udruženje je organizovalo dečji kamp u Kruševcu, u centralnoj Srbiji, tridesetak kilometara od Trstenika. Tom prilikom je za decu školskog uzrasta organizovana simulacija situacije iz Drugog svetskog rata, u kojoj su imali zadatak da "pomognu jugoslovenskom partizanskom odredu i vojnicima (ruske) Crvene armije u rešavanju taktičkih zadataka i pružanju lekarske pomoći ranjenim vojnicima". Organizatori su u objavi na Fejsbuk nalogu naveli da su događaj pomogli Ambasada Rusije u Beogradu, lokalna vlast Kruševca i Srpsko-ruski humanitarni centar. Kako je RSE ranije pisao, Svesrpski savez "Bojevo bratstvo" je povezan sa istoimenom organizacijom u Moskovskoj oblasti u Rusiji. Predsednik ruskog udruženja Boris Gromov je u više mandata bio guverner Moskovske oblasti na predlog Jedinstvene Rusije predsednika Vladimira Putina. Među zamenicima predsednika je Rašid Nastuev, pripadnik ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Ova organizacija je sa "Svesrpskim savezom" 2017. potpisala sporazum o saradnji. Bez detalja o odlasku na frontPrema izveštajima medija, Kandić je poginuo u maju 2025. godine, ali su njegovi posmrtni ostaci dopremljeni u Srbiju tek u martu. O tome su nekoliko dana uoči sahrane javnost obavestili članovi njegovi njegove porodice na društvenim mrežama, a informacija je objavljena i na Instagram nalogu lokalnog portala Central.info. U toj objavi se navodi da je Kandić poginuo na frontu 25. maja 2025. godine, boreći se u ratu u Ukrajini "na ruskoj strani". Detalji o njegovoj pogibiji nisu poznati, kao ni kojim kanalima je Aleksandar Kandić regrutovan u redove ruskih snaga. U maju 2023. godine na nekoliko Facebook profila povezanih sa Kandićem objavljeno je da je poginuo na ratištu u Rusiji. Međutim, ubrzo su usledile nove objave u kojima se tvrdi da je ranjen i da se vraća u Srbiju radi lečenja. Fotografije objavljene na društvenim mrežama, pokazuju da je Kandić boravio u Srbiji u periodu od avgusta 2023. do septembra 2024.godine. U tom periodu je kao deo neformalne grupe Arbi iz Trstenika realizovao akciju postavljanja kontejnera za reciklažu i eko presa u selu Grabovac kod Trstenika. Projekat je dobio podršku EU resurs centra, programa koji finansira EU. Nije poznato kada se vratio na front. Sredinom juna 2025, vest o njegov smrti objavili su na društvenim mrežama članovi porodice ali i prosruski desničarski nalozi na Telegramu kao i Željko Tomić, koji se na mrežama predstavlja kao "Četnik dobrovoljac". Tomić se u javnosti dovodi u vezu sa regrutovanjem srpskih boraca za rusku vojsku koja učestvuje u ratu u Ukrajini. U kratkom videu, sačinjenom od kolaža fotografija Aleksandra Kandića, Tomić je napisao: "Poslednji poz brate, carstvo nebesko, brat 'Ural heroj Srbije'". Vest o Kandićevoj smrti objavila je i lokalna Radio-televizija Trstenik, uz navode da će "njegovo ime biti zapisano među onima koji su život dali za slobodu i čast". Ovaj medij je u većinskom vlasništvu Velibora Jovanovića, odbornika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Kruševcu. Aktivnosti na društvenim mrežamaPoslednju objavu na mreži Facebook Aleksandar Kandić je napisao u martu 2025. Profil na toj mreži označen je kao "zvanični nalog jednog sanjara". Na njemu nisu javno dostupne Kandićeve fotografije sa fronta u Ukrajini. Među dostupnim sadržajem je slika ruske i srpske zastave, uz Kandićev komentar: "Srećan rođendan NATO paktu, u nadi da je poslednji, želi porodica Kandić". Slika je objavljena 4. aprila 2021. godine, na godišnjicu osnivanja Severnoatlantskog saveza. Kandić je imao profil i na ruskoj društvenoj mreži Vkontakte, ali ni tamo nije javno objavljivao svoje fotografije iz Rusije. Na profilnoj fotografiji vidi se muškarac fotografisan sa leđa kako salutira pred grobom Vojislava Tankosića, majora nekadašnje Srpske kraljevske vojske i jedan od osnivača tajne organizacije "Crna ruka" s početka 20. veka. Do februara 2021. Aleksandar Kandić je bio zastupnik trsteničkog udruženja "Jerinin grad", pokazuju javno dostupni podaci. Udruženje je osnovano 2009. godine, a kao oblast ostvarivanja ciljeva navodi "demokratizaciju društva i aktivnu participaciju građana u društvenom životu opštine Trstenik". Ovo udruženje je poslednju objavu na Fejsbuku imalo u maju 2018. godine. Kako se može videti na toj društvenoj mreži, organizovali su kulturno-umetničke događaje i ekološke akcije na teritoriji Trstenika. U novembru 2016. "Jerinin grad" je objavio da je prva trstenička organizacija koja je dobila akreditaciju za besplatne omladinske razmene između Trstenika i gradova zemalja članica Evropske unije. Koliko je u Srbiji osuđenih za ratovanje u Ukrajini?Rusija je u februaru 2022. pokrenula vojnu invaziju na susednu Ukrajinu. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama koje su zemlje Zapada uvele Rusiji. Zvanični podaci o broju poginulih srpskih državljana koji su kao dobrovoljci na strani Rusije borili u Ukrajini do sada nisu objavljeni. Početkom 2025. stigla je informacija o smrti Marka Matovića koji je kao proruski dobrovoljac poginuo u Kurskoj oblasti. U aprilu 2022. je na frontu u Ukrajini poginuo i Stefan Dimitrijević, koji je u Srbiji ranije osuđen za ratovanje u stranoj zemlji. Učestvovanje i organizovanje učestvovanja u ratu na teritoriji strane države krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama do deset godina zatvora. Detaljna analiza sudskih spisa u Srbiji od 2014. godine do septembra 2024. pokazuje da je 37 osoba osuđeno za učešće u ukrajinskom ratu i još jedna za organizovanje takvog učešća. Do objavljivanja ovog teksta, iz Višeg suda u Beogradu RSE nije dobio odgovor o evenutalnim novim presudama. U šest slučajeva određene su zatvorske kazne, dok se samo jedna tiče angažmana u ratu nakon eskalacije sukoba 2022. godine. Zvaničnici Srbije do sada nisu izašli ni sa okvirnim procenama o broju srpskih dobrovoljaca koji trenutno ratuju u Ukrajini. U vreme dok je bio ministar odbrane Miloš Vučević je u januaru 2023. rekao da vojne i civilne bezbednosne agencije prate informacije o državljanima Srbije koji su se priključili ruskim jedinicama u ratu u Ukrajini. Fedir Venislavski, predstavnik predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog u parlamentu Ukrajine, izjavio je u aprilu 2023. u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da ukrajinske istraživačke grupe "imaju informacije da u ruskim redovima ima i Srba", ali da njihov broj nije toliki da može da utiče na odnose zvaničnog Beograda i Kijeva.

Grupa iz Srbije je po nalogu ruske obaveštajne službe izazivala nerede u Francuskoj i Nemačkoj, potvrđeno je presudama srpskog suda u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid. Iako vlasti u Beogradu do sada nisu imenovale rusku službu kao organizatora niza rasističkih akcija u Parizu i Berlinu, u kojima su u proleće i leto 2025. učestvovali državljani Srbije, sudska dokumenta to pokazuju. RSE je dobio presude Višeg suda u Smederevu, protiv trojice državljana Srbije osuđenih za špijunažu i rasnu diskriminaciju. Uz još osam osumnjičenih iz Srbije, uhapšeni su krajem septembra 2025. Gotovo četiri meseca kasnije, krajem decembra 2025, njih trojica su sklopili sporazume o priznanju krivice i dobili kazne od šest meseci do godinu i po dana kućnog zatvora. Ostalih osmoro osumnjičenih nije u pritvoru. U presudama, dostavljenim RSE, navodi se da su akcije ove grupe bile usmerene na jevrejsku i muslimansku versku zajednicu, kako bi se pojačale tenzije u Nemačkoj i Francuskoj. Naloge, instrukcije i novac za akcije, grupi su davale "strukture obaveštajne službe Ruske Federacije". Nema, međutim, više detalja – ko su pripadnici ruske obaveštajne službe koji su organizovali ovu grupu. Na pitanja o delovanju ruske obaveštajne službe u Srbiji, do objave teksta, nisu odgovorila ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova Srbije, Bezbednosno-informativna agencija i Ambasada Rusije u Beogradu. Pre hapšenja i sudskog postupka u Srbiji, ove slučajeve istraživale su francuske i nemačke vlasti. "Verovatno smo presuda došli, zato što su bili predočeni dokazi koje srpske vlasti nisu mogle da ignorišu", ističe za RSE Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Navodi da Rusija bira Srbiju za regrutaciju, zbog tradicionalne naklonjenosti i proruskih stavova stanovništva, koje vlast predvođena Srpskom naprednom strankom "dodatno ojačava i utvrđuje". "Dakle, imamo milje koji je veoma pogodan za takvu vrstu delovanja, i s druge strane imamo jako dobre odnose između vlasti u Srbiji i Rusiji", dodaje on. Šta otkrivaju presude?Presude opisuju četiri rasističke akcije u Francuskoj i Nemačkoj. Grupa je, pored ostalog, odgovorna za polivanje zelene farbe na Muzej holokausta i tri sinagoge u Parizu, kao i za ostavljanje svinjskih glava ispred devet džamija u tom gradu. U centru Berlina su, u blizini memorijalnog kompleksa posvećenog ubijenim Jevrejima, postavljali plastične skelete. Cilj je, kako se navodi u presudama, bilo "raspirivanje verske i nacionalne netrpeljivosti", posebno između jevrejske i muslimanske zajednice, i "destabilizacija prilika" u Nemačkoj i Francuskoj. Pored plaćenih troškova puta – iznajmljivanja vozila, kupovine autobuskih i avionskih karata i hotelskog smeštaja, pripadnicima grupe je obećano da će za svaki obavljeni "posao" dobiti novac – po petsto, hiljadu ili hiljadu i po evra. Grupa je, kako se opisuje, organizovana od aprila do septembra 2025. Predrag Petrović za RSE ističe da je cilj ruskih službi bio da izazovu nestabilnost u Evropi, kako bi "smanjila pritisak i podršku Ukrajini jer se Rusija poprilično zaglavila na ukrajinskom ratištu". Tenzije između EU i Rusije, traju od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. i zapadnih sankcija Kremlju. Od Velike Plane do Pariza i BerlinaVelika Plana, sa oko 15.000 stanovnika, bila je mesto gde je ruska služba tokom 2025. regrutovala državljane Srbije za izazivanje nemira u Nemačkoj i Francuskoj. U ovom gradiću u centralnoj Srbiji, na oko devedeset kilometara od Beograda, žive sva trojica osuđenih za špijunažu i rasnu diskriminaciju. Oni su označeni kao "pripadnici grupe" koja je pomagala rad strane obaveštajne službe i podstrekavala mržnju, diskriminaciju i nasilje u Parizu i Berlinu. U presudama, međutim, nije precizirano koliko je tačno članova imala ova grupa. Sva imena drugih osumnjičenih su sakrivena u dokumentima, dostavljenim Radiju Slobodna Evropa. Grupu je, kako se navodi u presudama, organizovao jedan državljanin Srbije, čije je ime takođe sakriveno. Sa njim se, kao organizator, pominje i "NN lice pod nadimkom Hanter". O "Hanteru" nema detalja u dokumentima Višeg suda u Smederevu. Ta dvojica organizatora su, kako se navodi, primala instrukcije ruskih obaveštajaca. Prva akcija, organizovana je u aprilu 2025, kada su se pripadnici grupe uputili u Pariz. Tada su, prema jednoj od presuda, "lepili nalepnice sa genocidnim sadržajem", usmerenim protiv Jermena i muslimana. Između 600 i 700 nalepnica, sa cvetom, kao simbolom, i natpisom "I remember and demand" ("pamtim i zahtevam") na engleskom i jermenskom, izlepljeno je po Parizu – pored ostalog oko Trijumfalne kapije i u 18. arondismanu (okrugu), u kojem živi značajan broj stanovnika muslimanske veroispovesti. Akcija je sprovedena 24. aprila, na dan obeležavanja stradanja jermenskog naroda, "sa ciljem da izazovu versku i nacionalnu netrpeljivost i destabilizaciju prilika u Parizu i Francuskoj". Nakon obavljenog posla, kako se navodi u presudi, morali su da fotografišu mesta sa postavljenim nalepnicama. Za to im je obećano 500 evra. Finale Lige šampiona i zelena farba na Muzej holokaustaMaja 2025, Pariz je bio domaćin Lige šampiona u fudbalu. Pred meč PSŽ-a iz Pariza i Intera iz Milana, koji je odigran 31. maja, u glavni grad Francuske stiže i grupa iz Srbije – iznajmljenim kolima i redovnim avionskim letom. Cilj im je bio da destabilizuju "etničke i verske odnose" u Francuskoj. Kako se navodi u presudi, za datum akcije je izabrano finale Lige šampiona, jer se u Parizu očekivao "veliki broj ljudi na ulicama". Okrivljeni su se podelili u dve grupe i zelenom farbom precrtavali natpise, mazali i prskali objekte – sinagoge, jevrejske restorane i Muzej holokausta. Za obavljeni posao im je obećana zarada od hiljadu evra. Plastični skeleti kod Brandenburške kapijeU julu 2025, članovi grupe su se, po nalogu ruskih službi, uputili u Nemačku. Ispred Brandenburške kapije u Berlinu, u blizini memorijalnog kompleksa posvećenog ubijenim Jevrejima Evrope, postavili su 31. jula pet plastičnih skeleta zalivenih u betonu, u plastičnim kofama – opisuje se u presudi. Svaki od skeleta imao je natpis na nemačkom jeziku, "Još čekam penziju. Hvala, Merc", kojim se referiše na nemačkog kancelara Fridriha Merca. Ovo je učinjeno kako bi se "destabilizovale etničke i političke prilike" u Nemačkoj, opisuje se u jednoj od presuda. Sudski dokument detaljno opisuje i kojim su kolima okrivljeni stigli u Nemačku, kako su u Berlinu kupovali plastične kofe, sprejeve, cement, motke i ostali materijal, a da su plastične skelete kupili u Minhenu. U Berlinu su, kako se navodi, iznajmili hladnjaču u kojoj su pripremali beton u kofama. Postavljanje skeleta u ranim jutarnjim satima, jedan od članova grupe posmatrao je iz kola. Kao dokaz za sprovedenu akciju, morali su da pošalju fotografije. Obećana im je zarada od hiljadu evra. Svinjske glave ispred džamija u ParizuU septembru 2025, nekoliko članova grupe, po nalogu ruskih obaveštajnih struktura, odlazi u Pariz. Postavljali su odsečene svinjske glave ispred devet džamija i ispisivali grafite "10. septembar", uoči masovnih protesta. Cilj je, i ovog puta, bilo raspirivanje rasne i verske netrpeljivosti. U Parizu i drugim gradovima Francuske su 10. septembra održani veliki protesti protiv budžetskih rezova i vladinih mera štednje, pod parolom "blokirajmo sve". Grupa je akciju izvela 9. septembra, nakon čega se vratila u Srbiju. Uz pokrivene troškove puta i smeštaja, obećano im je 1.500 evra. Ko je 'Hanter'?Presude opisuju u kojoj je od akcija u Nemačkoj i Francuskoj, kao pripadnik grupe, svako od osuđenih učestvovao. Svoj trojici osuđenih je u presudama dostavljenim RSE sakriven identitet. Ipak, dokumenta daju neke detalje o njima. Sva trojica su iz Velike Plane. Jedan je nezaposlen, drugi je radio u jednom domu zdravlja, a treći, po zanimanju konobar, bio je zaposlen, ali se ne navodi gde. Niko od njih nema nekretnine na svoje ime. Inicijale osuđenih, RSE je saznao na osnovu ranijeg odgovora Višeg suda u Smederevu, u kojem je potvrđeno da su krajem decembra 2025. sklopili sporazume o priznanju krivice. A.S. je sa Višim sudom u Smederevu sklopio sporazum 22. decembra 2025. godine. Osuđen je na godinu i po dana kućnog zatvora. U kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru, od 28. septembra do izricanja presude i početka služenja kazne. Istog dana, 22. decembra, sklopljen je sporazum i sa F.P, koji je osuđen na godinu dana kućnog zatvora. Par dana kasnije, 24. decembra, Viši sud je sklopio sporazum i sa okrivljenim N.Ć, koji je dobio kaznu od šest meseci kućnog zatvora. Pored njih trojice, krajem septembra 2025. su na teritoriji Smedereva, u zajedničkoj akciji policije i Bezbednosno-informativne agencije, uhapšena još osmorica osumnjičenih. Oni danas nisu iza rešetaka. Neki su na slobodi, a neki u kućnom pritvoru. U saopštenju MUP-a iz septembra 2025, navodi se da je grupa, zadužena za izazivanje incidenata u Nemačkoj i Francuskoj, imala 14 članova i da je jedan u bekstvu. A ko je osoba sa nadimkom "Hanter", koja je organizovala grupu, iz presuda Višeg suda nije poznato. Nema detalja ni kako su grupu regrutovale ruske službe, niti koliko je ruskih obaveštajaca u tome učestvovalo. Iako srpski zvaničnici do sada nisu imenovali rusku službu kao organizatora, njihovu ulogu utvrđivali su francuski i nemački istražitelji. Deo grupe iz Srbije, koja je učestvovala u rasističkim akcijama, priveden je u Francuskoj još krajem maja, preneli su tada francuski mediji. Identifikovani su zahvaljujući snimcima sa nadzornih kamera i telefonskim zapisima. "Ovo je veoma nezgodna činjenica za vlasti u Srbiji. Oni su morali da urade nešto, najpre da uhapse te ljude, a sada i da donesu presudu. S obzirom na to da je Moskva dala podršku srpskim vlastima, njima sada nije u interesu da se hvale time i zbog Kremlja, ali i zbog svog glasačkog tela koje je većinski antizapadno orijentisano i proruski orijentisano", ukazuje Predrag Petrović. Istraga ruskih paravojnih kampova u SrbijiSrbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Zvanični kontakti nisu prekinuti ni četiri godine od rata, uprkos pozivima Evropske unije i Vašingtona Beogradu da se distancira od Moskve. Predrag Petrović podseća i na obaveštajnu saradnju dve države u borbi protiv takozvanih "obojenih revolucija", što je termin kojim Kremlj opisuje svrgavanje autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama. Suočen sa masovnim protestima u Srbiji od novembra 2024, uz optužbe hiljada demonstranata protiv vlasti za korupciju, predsednik Aleksandar Vučić je tvrdio da je na delu pokušaj "obojene revolucije". "Vlasti u Rusiji su praktično zadužile srpske vlasti onim izveštajima da se u Srbiji priprema 'obojena revolucija'. Sve to ukazuje da je Srbija pogodan milje i odskočna daska za delovanje ruskih službi na Zapadnom Balkanu, ali i više u Evropi", dodaje on. Rusija i Srbija dovedene su u vezu u još jednoj istrazi, ovoga puta u Moldaviji. Moldavska policija objavila je u septembru 2025. video snimak uz tvrdnju da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba". U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra. Na izborima je proevropska vladajuća partija osvojila većinu i ubedljivo pobedila proruski blok, a glasanje je proteklo bez većih incidenata. Rusija je negirala mešanje u izborni proces, dok je Moldavija optužuje za hibridni rat, uključujući kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija. Dva dana uoči glasanja u Moldaviji, Srbija je privela dve osobe zbog organizovanja borbeno-taktičke obuke za sukobe sa moldavskom policijom u slučaju nereda tokom izbornog dana. Obuka je, prema navodima srpske policije, organizovana u jednom ugostiteljskom objektu kod Loznice na zapadu Srbije, a kroz obuku je prošlo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. "Ta obuka je tekla dužem vremenskom periodu neometano i do tog saznanja smo došli tek nakon što su vlastima u Srbiji predočeni neoborivi dokazi o postojanju tog paravojnog kampa", ukazuje Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Slučaj je u Srbiji i dalje u fazi istrage. Dvojica osumnjičenih nisu u pritvoru. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u mesecima nakon hapšenja izjavio da su nadležni u Srbiji ustanovili da su u kampu bila tri državljanina Rusije. Nije, međutim, doveo rusku obaveštajnu službu u vezu sa kampom. Rusija se zvanično ne pominje u saopštenjima srpske policije i tužilaštva. Evropski parlament je još u izveštaju iz 2023. ocenio da Rusija koristi uticaj u Srbiji pokušavajući da destabilizuje i meša se u pitanja susednih suverenih država. Pre toga je američki Stejt department 2019. okarakterisao Srbiju, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, kao državu sa "najpropustljivijim okruženjem" za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu. Saradnja na tekstu:Dušan Komarčević

"Sky nije dokaz", kratko je za Radio Slobodna Evropa Danilo Mićović, advokat bivšeg gradonačelnika Budve Mila Božovića, prokomentarisao podizanje optužnice protiv njegovog klijenta sa dokaznim materijalom u kom su i poruke koje je navodno slao putem Sky aplikacije. Božović, koji je od septembra 2025. godine na američkoj crnoj listi zbog veza sa organizovanim kriminalom, sredinom aprila 2023. godine uhapšen je pod sumnjom za stvaranje kriminalne organizacije i neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga. Božović je bivši poslanik jedne od stranaka rasformirane koalicije Demokratski front, čiji lider Andrija Mandić vrši funkciju predsednika skupštine. Milo Božović nalazi se u istražnom zatvoru u Spužu, u blizini Podgorice. U septembru 2023. godine optužnicu protiv Božovića podnelo je Specijalno državno tužilaštvo u Crnoj Gori. Pored Božovića, optužnicom je obuhvaćeno još 20 ljudi, među kojima su i visoki policijski službenici i navodni pripadnici crnogorskih narko klanova. Crnogorski dnevnik "Vijesti" prenosi da se u Sky prepisci na koju se oslanja optužnica pominje i ambasada Srbije u Lisabonu koju su Božović i njegovi saradnici navodno koristili kao skrovište kokaina. Advokat Danilo Mićović koji brani Božovića na pitanje da li je imao uvid u te poruke navodi da ih nije čitao, zato što Sky aplikaciju ne prihvata kao validan dokaz, a ostale tvrdnje odbio je dalje da komentariše. Specijalno državno tužilaštvo u Crnoj Gori koje je nadležno za slučaj Mila Božovića do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa (RSE). U Srbiji se nadležni organi izvršne i sudske vlasti nisu izjašnjavali povodom ovih navoda u medijima. RSE je komentar zatražio od Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva spoljnih poslova, ali do objavljivanja teksta nisu odgovorili na upite. Da li Sky poruke mogu biti dokaz na suđenju?Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za Bezbednosnu politiku navodi da praksa domaćih sudova ide u pravcu toga da Sky prepiska ne može biti jedini dokaz za presudu. "U Crnoj Gori je poslednjih godina u sudskoj praksi potvrđivano da kriptovana komunikacija može biti dokaz, ali njena ‘težina’ zavisi od toga kako je pribavljena, validirana i potkrepljena drugim dokazima. S druge strane, nakon što su sudovi Sjedinjenih Država i Švajcarske pravosnažno odbili da prihvate dokaze pribavljene iz nezakonito hakovane aplikacije Sky ECC, istu pravnu poziciju zauzeo je i Sud Bosne i Hercegovine, ocjenjujući da takvi podaci ne mogu poslužiti kao zakonit dokaz u krivičnim postupcima", objašnjava Bjeloš. Bilo je i drugačijih primera, kao kada je u julu prošle godine Radovana Damjanovića Sud Bosne i Hercegovine osudio na dve i po godine zatvora zbog krivičnih dela organizovanog kriminala, a na osnovu dokaza koji su, između ostalog, prikupljeni iz Sky aplikacije. Bjeloš pojašnjava da su se Sky poruke i u Srbiji koristile kao dokazi na suđenjima. Tako je prošle godine Apelacioni sud prihvatio Sky prepisku kao validan dokaz u postupku protiv nekadašnjeg inspektora Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Božidara Stolića, jer je pribavljena od nadležnih organa Francuske putem međunarodne pravne pomoći. Međutim, objašnjava Bjeloš, u predmetu protiv narko-bosa Darka Šarića, Viši sud u Beogradu je 2023. godine odlučio da se policijski izveštaj u kojem su istražni organi identifikovali učesnike Sky prepiski neće koristiti kao dokaz, te da tužilaštvo identitet učesnika mora dokazati na drugi način. Tužilaštvo za organizovani kriminal je u avgustu 2024. godine podiglo optužnicu protiv 19 okrivljenih, na čelu sa Darkom Šarićem i Veljkom Belivukom pod sumnjom da su organizovali i izvršili četiri ubistva pripadnika "škaljarskog" klana u Grčkoj 2020. godine. "Škaljarski" i "kavački" kriminalni klanovi u sukobu su zbog droge od 2014. godine, a prema proceni crnogorske policije, u međusobnim likvidacijama dva klana ubijeno je oko 50 osoba. Šta je poznato o Milu Božoviću?Milo Božović bio je visoki funkcioner proruski orijentisane koalicije Demokratski front i član skupštinskoj Odbora za bezbednost i odbranu. Od oktobra 2022. godine bio je na čelu opštine Budva, jednog od najpopularnijih letovališta na crnogorskom primorju, koja od turizma godišnje prihoduje skoro pola milijarde evra. Božović je ostao na čelu Budve i nakon hapšenja u aprilu 2023. i to naredna 22 meseca tokom kojih je, uz dozvolu suda, iz zatvora upravljao Budvom. Prvih godinu dana primao je punu platu, a preostalih deset meseci umanjenu. U februaru prošle godine na mesto gradonačelnika Budve izabran je Nikola Jovanović, lider grupacije koja je ostala lojalna Božoviću nakon njegovog hapšenja. Njegova frakcija suprotstavljena je onoj koja je nakon hapšenja Božovića stala na stranu predsednika Skupštine Crne Gore Andrije Mandića. Božović inače negira optužbe o povezanosti sa organizovanim kriminalom i prodajom droge. Zašto u Srbiji ne potvrđuju ni demantuju navode o Ambasadi u Lisabonu?Predstavnici nadležnih organa u Srbiji nisu komentarisali navode da je ambasada Srbije u Lisabonu povezana sa organizovanim kriminalnim grupama. RSE se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova Portugalije, ali na naša pitanja o tome da li imaju saznanja o ovim navodima do objavljivanja teksta nisu odgovorili. Crnogorski mediji prenose da se navodno skladištenje kokaina u sprskom diplomatskom predstavništvu dogodilo se 2020. godine. Tada je funkciju ministra spoljnih poslova u Srbiji vršio aktuelni ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije, dugogodišnjeg koalicionog partnera vladajuće Srpske napredne stranke. Maja Bjeloš smatra da je malo verovatno da će nadležni u Srbiji pokrenuti istragu u ovom slučaju, imajući u vidu da, kako smatra, policija i tužilaštvo trpe političke pritiske. Tvrdnje o pritisku na pravosudnu vlast iznete su i u ocenama posmatrača prilika u Srbiji. U prošlogodišnjem Izveštaju Evropske komisije o stanju vladavine prava u Srbiji navodi se da je primetan politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo, bez adekvatnog institucionalnog odgovora. Iste godine u izveštaju Evropskog parlamenta o napretku Srbije takođe je izražena zabrinutost zbog vladavine prava i stanja demokratije. Bjeloš navodi da bi istinitost navoda o umešanosti srpske ambasade u trgovinu drogom mogla dodatno narušiti međunarodni ugled države. "Takvi navodi mogu imati šire posledice – od pogoršanja bilateralnih odnosa i pojačanih bezbednosnih provera diplomatskih kanala, do dodatnog političkog i institucionalnog pritiska u okviru saradnje sa Evropskom unijom, posebno u oblastima vladavine prava i borbe protiv organizovanog kriminala", objašnjava ona. Crna Gora se smatra liderom u pristupnim pregovorima sa Evropskom Unijom, a vlada Crne Gore vođena premijerom Milojkom Spajićem najavljuje zatvaranje svih poglavlja u pregovorima za članstvo do kraja godine. Inače, otvorila je sva pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila njih 13. Srbija je, s druge strane, otvorila 22 pregovaračka poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. Nijedno novo poglavlje nije otvoreno od 2021. godine, a kao razlozi za to najčešće se navode problemi sa vladavinom prava, zastoj dijaloga Srbije i Kosova i neusklađivanje Srbije sa zajedničkom spoljnom politikom Evropske unije.

Srbija se ponovo nije uskladila sa restriktivnim merama Evropske unije koje se odnose na Rusiju, potvrđeno je u Savetu EU. Reč je o odluci od 26. februara kojom se na spisak fizičkih i pravnih lica, subjekata i tela dodaje osam fizičkih osoba. Sa ovom odlukom uskladile su se i ostale države Zapadnog Balkana sa statusom kandidata za članstvo u EU. "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas. Srbija se do sada nije uskladila ni sa jednom odlukom EU o sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Nedavno se Srbija nije uskladila ni sa restriktivnim merama koje se odnose na Iran, a koje takođe datiraju od kraja februara ove godine. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku pristupanja Uniji. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje i izgubila je status jedne od zemalja lidera u procesu pristupanja.

"Ovo će nedvojbeno biti daljnje pogoršanje ionako ne baš dobrih odnosa." Tim rečima bivši diplomata Hrvatske Božo Kovačević za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše preporuke Ministarstva spoljnih poslova građanima Srbije. Kao odgovor na rat u Iranu, srpsko Ministarstvo izdalo je savete za putovanja, ne preporučujući građanima odlaske na Bliski istok, dok je susednu Hrvatsku uvrstilo na listu zemalja koje treba posetiti samo "u slučajevima krajnje potrebe", a Albaniju "uz dodatne mere opreza". U Ministarstvu vanjskih i evropskih poslova Hrvatske odgovaraju da je ta zemlja "jedna od najbezbednijih u Evropi", dok se iz zvanične Tirane nisu oglašavali ovim povodom. 'Semafor' preporukeMinistarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE na osnovu kakvih bezbednosnih analiza su sročene takozvane "Semafor" preporuke građanima za putovanje u inostranstvo. Šef diplomatije Marko Đurić objavio je 4. marta na društvenoj mreži X video u kojem navodi da su preporuke napravljene na njegovu inicijativu. U preporukama, koje su objavljene na sajtu Ministarstva, države su klasifikovane u četiri kategorije – od zelene (slobodno putovanje uz redovan oprez), preko žute (putovanje uz dodatne mere opreza) i narandžaste (putovanje u slučaju krajnje potrebe) do crvene (ne preporučuje se putovanje). Hrvatska, koja je od 2013. članica Evropske unije, jedina je evropska zemlja koja se našla u narandžastoj kategoriji, u kojoj su, između ostalih, Togo, Tanzanija, Mjanmar i Republika Kongo. Kao obrazloženje se navode "sve učestaliji incidenti, tenzije i nepovoljne bezbednosne okolnosti", bez preciziranja o kojim događajima je reč. Državna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nevena Jovanović izjavila je 6. marta da kategorizacija ne nosi nikakvu vrstu političke poruke, ali da građanima Srbije treba da predoči sve eventualne rizike na koje mogu naići i upozori na eventualne incidente koji bi mogli da se dogode. Ona je za Radio-televiziju Srbije rekla da su prilikom izrade preporuka bili razmatrani različiti faktori, između ostalih, "sveukupna bezbednosna situacija" u državama, kao i procene različitih vrsta rizika i napada, "kao i sagledavanje svih potencijalnih incidenata sa kojima se strani državljani mogu u određenim zemljama sresti". "Nije nikakva tajna da smo mi u prethodnom periodu bili suočeni sa ne malim brojem incidenata koji su bili usmereni prema našim državljanima, i uopšte prema pripadnicima srpskog naroda koji i živi u Republici Hrvatskoj", rekla je Jovanović. "Taj potez je u većoj meri posljedica projekcije koju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dio političke elite u Srbiji imaju o Hrvatskoj", kaže Božo Kovačević, bivši hrvatski diplomata i politički analitičar. On navodi da u Hrvatskoj postoje pokušaji "obnavljanja ustaštva", ali dodaje da se ne može reći da je to određujuća crta hrvatske politike. U novembru 2025. godine hrvatski ultradesničari ustremili su se na događaje organizovane u okviru manifestacije Dani srpske kulture. Nekoliko desetina huligana i ratnih veterana prekinulo folklornu priredbu u Splitu, na kojoj je učestovalo kulturno-umetničko društvo iz Novog Sada. Nedugo potom, manja grupa huligana okupila se i u Zagrebu, protestujući protiv izložbe organizovane u okviru iste manifestacije. "Takvih pojava u Hrvatskoj ima, ali od njih se vlast ograđuje i općenito društvena klima nije takva da bi se pripadnici bilo koje manjine ili državljani bilo koje države trebali a priori osjećati ugroženima", kaže Kovačević. U Albaniju 'uz oprez'Albanija se našla među šezdesetak zemalja u kojima se građanima Srbije savetuju "dodatne mere opreza". Ipak, u obrazloženju Ministarstvo spoljnih poslova navodi da "u Albaniji ne postoje ozbiljne pretnje po bezbednost posetilaca". "Građanima se tokom trajanja turističke sezone, u letnjim mesecima, preporučuje da svoja dokumenta, lične stvari i stvari od vrednosti ne ostavljaju u automobilima. Kada su u pitanju vozila, preporuka je da se ostavljaju na parkinzima koji se nadgledaju, kao i da se obavezno zaključavaju", navodi se na sajtu. Kosovo, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, nije uključeno na listu. Šta kažu Zagreb i Tirana?Hrvatsko Ministarstvo vanjskih i evropskih poslova Hrvatske saopštilo je, ne imenujući Srbiju, da je Hrvatska svrstana u narandžastu kategoriju "zbog neodređenih 'tenzija'". "Hrvatska, članica EU, NATO i Šengena i jedna od najsigurnijih zemalja u Evropi prema podacima Eurostata, svake godine dočekuje milione posetilaca i nastavlja da beleži dosledno uspešne turističke sezone", navodi se u objavi hrvatskog Ministarstva na mreži X. "Iskustvo nas uči da kad god se podigne nivo upozorenja za putovanja, često vidimo još više posetilaca iz tih istih zemalja", dodalo je Ministarstvo nazivajući to klasičnim slučajem "zabranjenog voća". Iz Ministarstva spoljnih poslova Albanije nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu preporuke Srbije. Bivši srpski diplomata Srećko Đukić preporuke zvaničnog Beograda ocenjuje kao "nerazumnu i neracionalnu odluku". "Mislim da bi ih trebalo ukinuti. To nije politika dobrosusedskih odnosa i politike pridruživanju Evropskoj uniji", rekao je Đukić za RSE. Šta su motivi Beograda?Bivši hrvatski diplomata Božo Kovačević smatra da bi jedan od motiva za ovakvo pozicioniranje Hrvatske i Albanije mogao biti i sporazum o produbljivanju bezbednosne saradnje koji su te dve zemlje potpisale sa Kosovom. U martu 2025. godine ministri odbrane Albanije, Hrvatske – obe članice NATO saveza – i Kosova potpisali su deklaraciju o jačoj saradnji na polju odbrane i bezbednosti. Predsednik Srbije je u više navrata optuživao tri države da su napravile "vojni savez" protiv Srbije i srpskog naroda i najavio da će Beograd više investirati u odbranu. Božo Kovačević kaže da je sporazum Albanije, Hrvatske i Kosova uporediv sa Balkanskim paktom koji su potpisali Grčka i Turska kao članice NATO saveza i Jugoslavija 1953. godine. "To je bilo posredno jamstvo da će NATO braniti Jugoslaviju u slučaju da je Sovjetski Savez napadne. Tako i ovaj sporazum treba shvatiti kao pokušaj ohrabrivanja Kosova, koje su priznali i Albanija i Hrvatska", kaže Kovačević. Dalje pogoršanje odnosaDiplomatski odnosi Hrvatske i Srbije godinama unazad su daleko od skladnih. Nakon izbijanja masovnih antivladinih protesta i studentskih blokada, zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024. godine, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje protesta, što su hrvatski zvaničnici oštro negirali. Prema podacima Ambasade Hrvatske u Srbiji, gotovo 20 hrvatskih državljana je proterano iz zemlje tokom protesta, uz obrazloženje da predstavljaju "bezbednosni rizik". Zbog toga je u decembru 2025. Ministarstvo vanjskih poslova Hrvatske državljanima preporučilo da "odgode putovanja koja nisu nužna", te "pojačan oprez", kao i da posebno izbegavaju "mjesta okupljanja većeg broja osoba". Božo Kovačević smatra da nema razloga da zvanični Zagreb odgovori na najnovije preporuke Srbije, ali dodaje da potez Beograda neće poboljšati odnose sa susednom Hrvatskom. "Mislim da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ponajprije imao u vidu unutrašnje političke posljedice i ovo mi izgleda kao pokušaj homogenizacije njegovog biračkog tijela", kaže Kovačević. Uprkos politički turbulentnim odnosima, značajan broj građana Srbije bira hrvatsko i albansko primorje kao letnju turističku destinaciju. Prema poslednjim podacima Hrvatske turističke zajednice iz 2023. godine, tu zemlju je posetilo 212.000 turista iz Srbije, dok je godinu dana ranije zabeleženo 186.000 srpskih turista. Prema podacima koje je u julu 2022. iznela ministarka turizma Albanije Mirela Kumbaro Furki, od 2019. do 2021. godine broj srpskih turista u Albaniji povećan za 110 odsto. *Tekst je ažuriran 6. marta u 12:36.

Tokom fudbalske utakmice klubova Crvene zvezde i Novog Pazara, održane u tom gradu 5. marta, došlo je do incidenata između navijača. Meč su obeležile nacionalističke parole sa obe strane, i bacanje baklji, zbog čega je već na početku meč prekinut na nekoliko minuta. Incidenti na tribinama nastavili su se nakon drugog gola Zvezde, a navijači su upozoreni preko razglasa da meč može biti prekinut u svakom trenutku "zbog rasističkog i političkog vređanja". Crvena zvezda je gostovala u Novom Pazaru, u okviru plasmana u polufinale Kupa Srbije. Meč je završen rezultatom 2:0 u korist Crvene zvezde. Zbog incidenata je reagovao Fudbalski savez Srbije, koji je u saopštenju nakon utakmice najoštrije osudio ponašanje pojedinih navijala i sve češću upotrebu pirotehničkih sredstava. U saopštenju su ukazali da su slične situacije zabeležene u poslednje vreme na stadionima širom Srbije. "U poslednjem periodu evidentan je porast korišćenja pirotehnike na tribinama, što je u više navrata dovelo do povređivanja policijskih službenika, redara, ali i aktera na terenu", naveli su u Fudbalskom savezu Srbije. Dodali su da je generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Branko Radujko zatražio hitan sastanak sa rukovodstvom Zajednice klubova Super i Prve lige Srbije, "kako bi se razmotrile dodatne mere u cilju sprečavanja nasilja i podizanja bezbednosti na stadionima". Oglasila se i Zajednica Super lige. U saopštenju su naveli da "u potpunosti podržavaju inicijativu za hitno rešavanje problema bezbednosti na stadionima". Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije se do zaključenja teksta vesti nije oglasilo ovim povodom. Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama može se videti veliko prisustvo policije, koja je reagovala nakon incidenata. Novi Pazar je grad u jugozapadnoj Srbiji. Reč je o multietničkoj sredini, koju većinom naseljavaju Bošnjaci.

Britanska ambasada u Beogradu je kao nedopustivo osudila ometanje dvoje njenih zaposlenih tokom diplomatske posete Aranđelovcu, u centralnoj Srbiji, navodeći da takve aktivnosti podrivaju ugled Srbije i umanjuju mogućnost uzajamne saradnje na dobrobit obe države. Nakon što je provladina televizija Informer objavila snimak, na kojem se vidi kako dva muškarca provociraju i vređaju više osoba u ugostiteljskom objektu u Aranđelovcu, a zatim ih prate na ulici, Britanska ambasada je na Iksu izrazila "duboko razočaranje" tim agresivnim postupcima. U objavi na mreži X 5. marta iz Ambasade su naveli da je u javnost "dospeo snimak koji prikazuje nedopustivo ometanje dvoje zaposlenih u Britanskoj ambasadi u Beogradu tokom rutinske diplomatske posete Aranđelovcu". Tamo su, kako su naveli, zaposleni u Ambasadi trebalo da se sastanu sa predstavnicima lokalne samouprave i opozicije. "Duboko smo razočarani jer su im dvojica ljudi agresivno prišli šikanirali ih i sprečili da rade svoj posao. Ovakve aktivnosti su neprihvatljive, podrivaju ugled Srbije i umanjuju mogućnost uzajamne saradnje na dobrobit obe države", navodi Britanska ambasada u postu na mreži X. Na snimku koji je objavio Informer, vidi se kako jedan od dvojice muškaraca postavlja provokativna pitanja i upućuje uvrede ženi zaposlenoj u Britanskoj ambasadi i lokalnom predstavniku opozicione stranke Srbija centar. Nepoznati muškarac sa snimka, insinuira da su lokalni izbori u Aranđelovcu, koji su zakazani za 29. mart, povod za susret zaposlenih u Britanskoj ambasadi sa predstavnikom opozicije u tom gradu. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić raspisala je za 29. mart izbore u devet lokalnih samouprava, među kojima je i Aranđelovac. Reč je o redovnim izborima pošto su prethodni održani u aprilu 2022. godine. Izbori u devet opština i gradova raspisani su u vreme kada više od godinu dana traju antivladini protesti u Srbiji, sa kojih se traži raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Demonstranti predvođeni studentima koji su više meseci blokirali fakultete izbore zahtevaju jer niko nije odgovarao za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024 i zbog široko rasprostranjene korupcije. Vlasti u Srbiji negiraju odgovornost za pad nadstrešnice. Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao da bi izbori mogli biti raspisani pre vremena, on to još nije učinio a nije poznato kada bi izbori mogli biti raspisani. Zvaničnici Srbije su za proteste u više navrata optuživali strane vlade. Za to, pak, nikada nisu javnosti predočili konkretne dokaze.

I prozivke Sjedinjenih Država zbog napada na Iran i želja za stratetškim dijalogom sa tom zemljom, poruke su Beograda od početka sukoba na Bliskom istoku. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da nije podržao ni jednu stranu u sukobu, ali je ocenio da je reč o pokušaju preuzimanja vlasti u Iranu. Uporedio je to sa NATO bombardovanjem Jugoslavije 1999. i smenom režima Slobodana Miloševića u Srbiji, koji je zemlju odveo u međunarodnu izolaciju. Po njegovoj oceni i tada je bio cilj promena režima u Srbiji i sticanje nezavisnosti Kosova. Stejt department nije do objavljivanja ovog teksta odgovorio na upit RSE za komentar tih navoda predsednika Srbije. A Marko Savković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) smatra da su u ovom trenutku pozicije Beograda i Vašingtona dosta udaljene. "Nema nekog procesa koji bi mogao da ih prbiliži, to svakako nije ni Kosovo, nije Bosna, ništa od onoga što se dešava u regionu", kaže. On primećuje da su "američki interesi očigledno negde drugde." "Možda bi jednom Beograd mogao malo da sačeka i da isprati politiku Evropske unije", dodaje Savković. Sjedinjene Američke Države i Izrael su 28. februara pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susednim zalivskim državama. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) rekao je da je naredio napad u cilju sprečavanje Irana da razvije nuklearno oružje. Takođe je kao ciljeve naveo obustavljanje programa balističkih projektila i okončanje nasilja nad antivladinim demonstrantima, od kojih su hiljade ubijene u brutalnom gušenju protesta u proteklim sedmicama. U američko-izraleskim napadima na iransko vojno i političko vođstvo ubijen je i vrhovni vođa Ali Hamnei i mnogi drugi bezbednosni, vojni i politički lideri. Kakve je paralele Vučić povukao?Na početku američko-izraelske akcije na Iran, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ocenio da se sve sprovodi "kao što je bilo u Srbiji". "Lagali su nas sve vreme da je reč o nekoj humanitarnoj katastrofi", rekao je Vučić 28. februara za televiziju Informer. On je tada naveo da je suština NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. bila u smeni režima u Beogradu i sticanju nezavisnosti Kosova od Srbije, kao što je sada, kako tvrdi, preuzimanje vlasti u Iranu i okretanje te zemlje zapadnim vrednostima. "Ići će se na rušenje Hamneija u potpunosti i zatim uspostavljanje ekonomske računice koja će ići u prilog najmoćnijoj sili sveta. Time Tramp ostvaruje svoje ciljeve", naveo je Vučić. Marko Savković iz ISAC fonda kaže da to zvuči kao "izjava za unutrašnju upotrebu." "Naši ljudi su osetljivi i uvek kada je reč o vazdušnoj kampanji protiv bilo koje zemlje ta poređenja sa 1999. su neminovna", naveo je. NATO intervencija na Jugoslaviju pokrenuta je nakon progona i zločina srpskih snaga nad albanskim stanovništvom tokom rata na Kosovu, koji su dokazani presudama vojnom i političkom vrhu Srbije pred Međunarodnim sudom u Hagu. Srpska vojska i policija su se nakon NATO bombardovanja povukle sa Kosova koje je 2008. proglasilo nezavisnost. Beograd je do danas ne priznaje. Režim Slobodana Miloševića oboren je nakon masovnih demonstracija građana 5. oktobra 2000. godine. Navodeći da je Srbija kao mala zemlja uvek predmet trgovine i da bi "uvek bilo onako kako Amerikanci kažu", Vučić je dodao "nama ostaje da sa Amerikancima krenemo u strateški dijalog, da donosimo važne odluke u odnosima sa njima." Savković ipak ne veruje da će ove Vučićeve ocene dodatno zakomplikovati ionako komplikovane odnose Srbije i SAD. "Ja u ovom trenutku, za razliku od rukovodstva u Republici Srpskoj (bh entitet), ne vidim da Beograd ima jasan kanal ka Vašingotnu", ocenio je. Američki državni sekretar Marko (Marco) Rubio najavio je u avgustu održavanje zajedničkog strateškog dijaloga sa Srbijom kasnije tokom 2025, ali do toga još nije došlo. Vučić je nedavno priznao da odnosi sa Trampovom administracijom ne idu kako se Beograd nadao, a američki predsednik nije pozvao Srbiju u Odbor za mir u Gazi. Odnosi Srbije sa IranomZvanični Beograd održava prijateljske odnose sa Iranom i drugim zemljama obuhvaćenim sukobima na Bliskom istoku, pre svega sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. "Srbija je uvek protiv bilo kakvog napada na civilne ciljeve bez obzira sa čije strane dolaze i bez obzira ko je žrtva", poručio je 5. marta šef diplomatije Marko Đurić. On je prethodno osudio napade Irana na suverenitet i teritorijalni integritet zemalja Zaliva - Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Bahreina, Kuvajta i Saudijske Arabije. U telefonskim razgovorima sa šefovima diolomatija tih zemalja naveo je da takvi napadi podrivaju regionalnu stabilnost i ugrožavaju međunarodnu bezbednost. Kako je objasnio u medijskim gostovanjima, Srbija mora principijelno da stane uz partnere ne ulazeći u analizu šireg konflikta. A jedan od partnera Beogradu je i Iran, koji je godinama pod međunarodnim sankcijama zbog razvijanja nuklearnog programa. "U Beogradu se nije ulazilo mnogo u prirodu režima u Iranu", kaže Savković. Srbija se više puta nije usklađivala sa odlukama Evropske unije o restriktivnim merama protiv Irana, kako zbog nuklearnih aktivnosti, tako i zbog kršenja ljudskih prava. Poslednji put nije se uskladila sa sankcijama EU iz januara koje su se odnosile na situaciju u Iranu u vreme masovnih antivladinih protesta. Sankcije su se odnosile i na iransku vojnu podršku ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine i oružanim grupama i subjektima na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora. "Mislim da je Kosovo skoro isključivi razlog. Ne vidim nijedan drugi", kaže Savković za odbijanje Beograda da podrži sankcije Iranu. Iran podržava Srbiju u protivljenju nezavisnosti Kosova. Za razliku od političke, ekonomska saradnja je skromna, pa je trgovinska razmena u 2005 iznosila 55,4 miliona američkih dolara. Do skoro 'Trampe, Srbine', sada podrška IranuIzvođenje napada na Iran prati i promena retorike u provladinim tablodima, ranije naklonjenim američkom predsedniku Donaldu Trampu. Dok su ranije bilbordima proslavljali Trampovu pobedu, sada objavljuju naslove poput "Pada Donald Tramp?!", "Krah američkih planova", "Zversko bombardovanje u toku, Amerika i Izrael bez milosti spaljuju sve". "Iako tabloidi i te kako oblikuju pogled na svet jednog dela građana, mislim da je njihov značaj za određivanje pravaca politike vrlo, vrlo ograničen", smatra Savković. Proemenu tona prati i lider ultradesne Srpske radikalne stranke i haški osuđenik za ratne zločine Vojislav Šešelj. Dok je prethodnih godina nosio majicu sa likom Donalda Trampa, sada se upisao u knjigu žalosti povodom ubistva Hamneija.

Za Srbiju i Rusiju je važno da nastave "pragmatičnu saradnju u oblastima od zajedničkog interesa, uprkos složenim okolnostima", poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandrom Bocan-Harčenkom, 5. marta. Uoči susreta, ruski ambasador je rekao da Rusija želi da se odnosi Srbijom nastave da se razvijaju i da je "najvažnije da se Srbija nije pridružila sankcijama". Ocenio je da bi se saradnja dve zemlje "sama po sebi" prekinula ukoliko bi Srbija uvela sankcije Rusiji. "Ako se jedna zemlja pridruži sankcijama, onda nema saradnje – sankcije je automatski obustavljaju. To ne zavisi od želje Moskve", rekao je Harčenko za Radio televiziju Srbije. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija, država kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, odbija pozive Brisela da se uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji. Govoreći o ekonomskoj saradnji, Harčeko je naveo da je trgovinska razmena dve zemlje u padu i naglasio da je to direktna posledica zapadnih sankcija Moskvi. "Srbija se nalazi u okruženju zemalja koje podržavaju režim sankcija i zato se suočavamo sa poteškoćama, pre svega u transportu, logistici i finansijama", rekao je Bocan-Harčenko. U poslednje četiri godine, kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu, Evropska unija počela je sa uvođenjem sankcija Rusiji. Do sada je uvedeno 19 paketa sankcija. 'Neverovatno niska cena' gasa doprinos prijateljstvuBocan-Harčenko je rekao i da Srbija ima stabilno snabdevanje gasom iako je "globalno tržište trenutno veoma nestabilno". "Danas postoji stabilan dotok gasa po ceni koja je za Evropu neverovatno niska. To je najbolji doprinos naše prijateljske saradnje", poručio je Bocan-Harčenko. Iako poslednjih godina pokušava da smanji zavisnost, Srbija se u najvećem procentu snabdeva gasom iz Rusije. Tokom 2025. godine, nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju gasom, dok kratkoročni sporazum postignut u decembru, ističe 31. marta. Zvaničnici u Srbiji više puta su poručivali da će ugovor o nabavci ruskog gasa biti produžen, ali potvrda iz Moskve još nije stigla.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije savetuje putovanje u susednu Hrvatsku samo u "slučaju krajnje potrebe", dok se za Albaniju savetuje putovanje "uz dodatne mere opreza". Te preporuke se navode u savetima za putovanje "Semaforu", koje je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije objavilo na svom sajtu. Hrvatska je jedina evropska zemlja u narandžastoj kategoriji koja podrazumeva "putovanje u slučaju krajnje potrebe", kao i Albanija u žutoj za koju važe "dodatne mere opreza". Kao objašnjenje za Hrvatsku, koja je članica Evropske unije, navode se "sve učestaliji incidenti, tenzije i nepovoljne bezbednosne okolnosti", bez preciziranja o kojim događajima je reč. U slučaju putovanja građani se pozivaju na izbegavanje javnih okupljanja i mesta na kojima se mogu očekivati provokacije i oprez u komunikaciji. Kao poseban bezbednosni rizik navedena su organizovana putovanja, odnosno dolasci sportskih ekipa i kulturnih delegacija. Za Albaniju nije navedeno zbog čega se savetuju dodatne mere opreza, dok se u rubrici bezbednosna situacija navodi da ne postoje ozbiljne pretnje po bezbednost posetilaca. RSE se obratio za komentar Ministarstvima spoljnih poslova Hrvatske i Albanije. Saveti za putovanja sa procenom bezbednosnih rizika klasifikovani su u četiri kategorije – od zelene, preko žute i narandžaste do crvene. U crvenoj kategoriji zemalja u koje se državljanima Srbije iz bezbednosnih razloga ne preporučuje putovanje su 23 zemlje Bliskog istoka, Azije i Afrike. U toj kategoriji je 14 zemalja Bliskog istoka - Bahrein, Izrael, Irak, Iran, Jemen, Jordan, Katar, Kuvajt, Liban, Oman, Palestina, Saudijska Arabija, Sirija, Ujedinjeni Arapski Emirati. U crvenoj kategoriji su i Ukrajina, Avganistan, Libija, Gvineja Bisao, Južni Sudan, Mali, Somalija, Sudan i Centralno Afrička Republika. U žutoj kategoriji je 61 zemlja, a u narandžastoj 28. Osim Hrvatske u narandžastoj kategoriji nalaze se afričke i azijske zemlje. Rusija, koja je pod sankcijama EU zbog invazije na Ukrajinu, svrstana je u žutu kategoriju kojom se savetuje putovanje uz dodatne mere opreza. Dok je Belorusija kao saveznica Rusije, takođe pod sankcijama, u zelenoj kategoriji.

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) kritikovao je u sredu izjavu bivšeg šefa Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA) Aleksandra Vulina, koji je izjavio da srpske službe treba da naprave plan kako će se odnositi "prema nosiocima antisrpske politike", pomenuvši u tom kontekstu premijera Kosova Aljbina Kurtija (Albin). Svečlja je Vulinovu izjavu opisao kao "neprihvatljivu i duboko preteću" prema Kosovu i njegovom premijeru. U video‑snimku koji je Svečlja podelio na Fejsbuku, Vulin, kako se čini, poziva Srbiju da deluje protiv Kosova na isti način kao što je izraelska obaveštajna agencija Mosad delovala u Iranu, rekavši: "Ako može Izrael, zašto ne možemo i mi?" Vulin je 27. februara gostovao na provladinoj televiziji Informer i tom prilikom govorio o Zakonu o strancima i vozilima koji bi na Kosovu trebalo da stupi u punu primenu 15. februara. Nekadašnji prvi čovek BIA-e je, između ostalog, rekao da "srpska država mora da deluje" i da službe treba da naprave "jasan plan kako ćemo se odnositi prema pojedincima, sa imenom i prezimenom, koji su nosioci antisrpske politike". "Ako može Izrael, ako može Mosad, što ne možemo mi? Nije da nismo to nikad radili. Znamo mi kako se to radi. Nas se niko ne boji. Kuri uopšte nema problem sa tim da izigra bilo kakav dogovor i ne boji se da će mu se bilo šta desiti", rekao je Vulin. Svečlja je rekao da uvođenje analogije iz sukoba koji uključuje otvoreni rat, naoružane pretnje i objavljene operacije protiv aktera koji se smatraju neprijateljima, i aluzija na premijera Kosova, "podrazumeva normalizaciju logike tajnih operacija kao sredstva direktne pretnje i destabilizacije na Balkanu". Vulin je nekoliko godina služio kao ministar odbrane Srbije, a kasnije i kao direktor BIA-e. Godine 2025. zaposlio se u udruženju koje vodi šef ruske obaveštajne službe. Vulin ima bliske veze s Rusijom i zbog svojih aktivnosti nalazi se na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država. Kosovski ministar je dalje rekao u sredu da je Vulin upotrebio „"pasan presedan" kada je izjavio da srpska obaveštajna služba "zna kako se to radi, jer smo to već radili ranije". Svečlja je takođe rekao da su sredinom februara kosovske vlasti uhapsile dva beloruska državljanina i jednog ruskog državljanina, koji su, prema njegovim rečima, ilegalno ušli na Kosovo, nakon što su prethodno boravili u Srbiji. Kako je dodao, taj slučaj je još uvek otvoren. "Pored njihovog vojnog iskustva, specijalističke obuke za eksplozive i veza sa Srbijom, posedovali su opremu za orijentaciju, kamuflažu i izvršavanje operativnih planova – elemente koji se podudaraju sa retorikom koju je izneo Vulin", naglasio je Svečlja. Kosovo i Srbija i dalje imaju veoma zategnute odnose, posebno od 2023. godine, kada je grupa naoružanih Srba napala kosovsku policiju u selu u opštini Zvečan, na severu zemlje, pri čemu je jedan policajac ubijen. Zemlju je dodatno potresla eksplozija godinu dana kasnije, kada je vitalni vodeni kanal Ibar–Lepenac teško oštećen na severu. Kosovo je za oba incidenta optužilo Srbiju, ali je Beograd negirao bilo kakvu umešanost.

Ambasada Srbije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) obavestila je građane Srbije da je vazdušni prostor u UAE delimično otvoren i da u ovom trenutku jedino lokalne aviokompanije organizuju ograničen broj odlaznih letova iz zemlje. "Prema informacijama kojima raspolažemo, prioritetne grupe su građani koji su ostali u tranzitu i turisti", stoji u objavi Ambasade na mreži X. Građanima koji su se zatekli u UAE usled ratnih sukoba na Bliskom istoku preporučeno je da prate najave i budu u redovnom kontaktu sa svojim aviokompanijama koje rade na organizaciji povratnih letova. U poslednja dva dana kompanija Flydubai organizovala je dva leta od Dubaija do Beograda. U toku noći stigao je i jedan aviona Er Srbije koji je prevezao državljane Srbije iz Izraela. Oni su prvo transportovani u Egipat, da bi iz Šarm El Šejka bili vraćeni avionom u Srbiju. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić rekao je da se radi na proceni bezbednosne situacije kako bi se uveli novi letovi ka zalivskim zemljama u kojima su ostali građani Srbije. On je dodao da će Er Srbija "vrlo moguće realizovati čarter letove i za neke od zemalja u regionu". Sjedinjene Američke Države i Izrael su 28. februara pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susednim zalivskim državama. Hiljade letova na Bliskom Istoku prizemljeno je od početka napada 28. februara. To je izazvalo najveći poremećaj u globalnom vazdušnom saobraćaju od pandemije korona virusa.

Tri od 11 osoba, uhapšenih u septembru 2025. zbog špijunaže i izazivanja rasističkih incidenata u Francuskoj, osuđene su pred Višim sudom u Smederevu, dok su ostali u statusu osumnjičenih i pušteni su iz zatvorskog pritvora. To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rečeno u Višem sudu u Smederevu, gradu udaljenom 60 km južno od Beograda. Kako se navodi u odgovoru, trojica okrivljenih koji su sklopili sporazum o priznanju krivice osuđeni su na kazne u rasponu od šest meseci do godinu i po dana kućnog zatvora. RSE nije dobio detalje presude. Okrivljeni A.S. sklopio je sporazum sa Višim sudom 22. decembra 2025. godine, na osnovu kojeg je osuđen na godinu i šest meseci kućnog zatvora, "uz primenu mere elektronskog nadzora". U kaznu mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 28. septembra do izricanja presude i početka služenja kazne. Istog dana sklopljen je sporazum i sa F.P. koji je osuđen na godinu dana kućnog pritvora "koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora". Nekoliko dana kasnije, 24. decembra, Viši sud sklopio je sporazum sa okrivljenim N.Ć. Kaznu od šest meseci služi kod svoje kuće bez primene elektronskog nadzora. Kao u slučaju A.S, u kaznu F.P. i N.Ć. uračunato je vreme koje su proveli u pritvoru. Niko od ostalih osam osumnjičenih nije više u zatvorskom pritvoru. Ova mera je ukinuta za osumnjičene Đ.P, A.M, N.S. i N.D. Osumnjičeni N.Ž, D.M. i S.P. su u kućnom pritvoru. U zajedničkoj akciji Bezbednosno informativne agencije (BIA) i policije u Smederevu je krajem septembra uhapšeno 11 osoba zbog sumnje da su od aprila do septembra 2025. godine u Parizu i Berlinu izveli čitav niz rasističkih akcija. Navodi se da su one bile usmerene na jevrejske i muslimanske verske zajednice kako bi dodatno pojačale tenzije u društvu. Uhapšenima se na teret stavljaju krivična dela rasna i druga diskriminacija i špijunaža. U saopštenju koje je tada objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), navedeni su inicijali uhapšenih. MUP je naveo i da je jedna osoba, sa inicijalima M.G. u bekstvu. Ta osoba se, prema navodima policije, sumnjiči da je "po instrukcijama strane obaveštajne službe" i na teritoriji Srbije organizovala i obučavala 14-članu grupu srpskih državljana. Dva incidenta, koji su se desila u razmaku od nekoliko meseci, potresla su javnost u Francuskoj ove godine. Najpre su krajem maja nepoznate osobe polile zelenu farbu na Muzej Holokausta, tri sinagoge i jedan restoran u centru Pariza. Potom je početkom septembra ispred devet džamija u Parizu ostavljena svinjska glava, a na nekoliko njih bilo je ispisano ime francuskog predsednika Emanuela Makrona. Istraživački portal Mediapart iz Pariza objavio je početkom decembra da je francuska obaveštajna služba došla do internih dokumenata Kremlja u kojima se vidi da je predsednička administracija Rusije "direktno odobrila" skrnavljenje jevrejskih spomenika u maju 2025. godine. Nakon skrnavljenja jevrejskih spomenika 30. maja, francuska policija je uhapsila trojicu srpskih državljana u gradu Antibu na jugu zemlje. Prema pariskom tužilaštvu, identifikovani su zahvaljujući snimcima sa nadzornih kamera i telefonskim zapisima. U drugom incidentu, sa svinjskim glavama ispred džamija u Parizu početkom septembra, naknadna krivična istraga u Francuskoj pokazala je da su dva muškarca kupila deset svinjskih glava od uzgajivača svinja u Normandiji, nekoliko sati pre nego što se incident dogodio. Nakon što su sproveli akcije, ovi ljudi su se provukli preko francusko-belgijske granice u automobilu sa srpskim tablicama, piše Mediapart. Prema obaveštajnim podacima u koje su novinari tog portala imali uvid, ključni čovek u oba incidenta bio je državljanin Srbije Aleksandar Savić. On, prema informacijama bezbednosnih službi, nikada nije ušao na teritoriju Francuske, ali je koordinisao sve aktivnosti.

Iz Izraela, preko Egipta, na putu do kuće. Tako je 67 ljudi, u noći 4. marta, stiglo u Beograd. Posebnim letom prevezla ih je državna aviokompanija Srbije. Neki turistički, neki poslom, zatekli su se u Izraelu kada je 28. februara počela američko-izraelska vojna operacija u Iranu zbog njegovog nuklearnog programa. Iran je odgovorio napadima na više zalivskih država. Svi događaji otežali su a negde i zaustavili avio saobraćaj. Let iz egiptskog Šarm el Šejka je među prvim ka Srbiji. U Ministarstvu spoljnih poslova, koje je sa Vladom organizovalo evakuaciju, kažu da je među putnicima bilo i državljana Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore i Hrvatske.