Film "Quo vadis, Aida", višestruko nagrađivane bosanskohercegovačke rediteljke Jasmile Žbanić, prikazan je 10. jula u Omladinskom centru CK 13 u Novom Sadu, Međunarodnog dana sećanja na genocid u Srebrenici. Iz Omladinskog centra CK 13 su poručili da žele da pomognu otvaranje i širenje prostora u probuđenoj građanskoj svesti u Srbiji u vezi sa potisnutom temom genocida u Srebrenici i afirmišu snagu umetnosti da transformiše lične i kolektivne traume i predrasude i pomognu procesu suočavanja sa istinom i prihvatanje odgovornosti, prenela je Beta. "Pozivamo građane da nam se pridruže u sećanju na žrtve genocida u Srebrenici i na taj način posvete sebe nadama i naporima da naše društvo istinski transformišemo i oslobodimo iz decenijske zatočenosti unutar nacionalističke pomračenosti, mržnje i zla", naveli su iz Omladinskog centra CK 13. Dodali su da borba građana Srbije protiv korupcije i za ostvarenje društvene pravde se nužno mora voditi suočavanjem s prošlošću i priznanjem istine o zločinima počinjenim u naše ime. "Mi nismo odgovorni za tu prošlost, ali jesmo odgovorni prema toj prošlosti, i to je suštinski aspekt naše odgovornosti za sadašnjost", naveli su. "Ovo je film koji je posvećen ženama i majkama Srebrenice i njihovim sinovima, muževima, braći, muškarcima koji su ubijeni, njih 8.372 zbog svog imena. Danas u atmosferi u kojoj fašizam sve više jača, dužnost nam je govoriti o genocidu, da se nikome nikada ne bi ponovio", izjavila je ranije Jasmila Žbanić o svom filmu. Povodom obeležavanja 30 godina od genocida u Srebrenici, organizacije civilnog društva iz Srbije u junu i julu 2025. godine realizuju niz javnih događaja i umetničkih programa pod nazivom "Srebrenica – 30 godina posle: Ljudi pamte ljude". Specijal RSE: Dokumentovanje genocida u SrebreniciKako su objasnili, cilj je da podsete institucije Srbije na obavezu poštovanja sudskih činjenica, koje uključuju odavanje počasti žrtvama i razvijanje kulture sećanja, u kojoj neće biti mesta poricanju ili iskrivljavanju događaja u Srebrenici, koje su Međunarodni krivični tribunal i Međunarodni sud pravde kvalifikovali kao genocid.

Američki predsjednik Donald Trump kazao je da će Sjedinjene Države uvesti 35-postotne carine na uvoz iz Kanade sljedećeg mjeseca te da planira uvesti opće carine od 15 ili 20 posto većini ostalih trgovinskih partnera. Trump je u pismu objavljenom na njegovoj društvenoj platformi Truth Social poručio kanadskom premijeru Marku Carneyu da će nove stope stupiti na snagu 1. augusta te da će se povisiti ako Kanada bude uzvratila, prenosi Reuters. "Umjesto da surađuje sa Sjedinjenim Državama, Kanada je uvela vlastite carine. Počevši od 1. augusta 2025., uvest ćemo carine od 35 posto na kanadske proizvode izvezene u Sjedinjene Države", napisao je Trump u pismu. "Te carine se mogu mijenjati, naviše ili naniže, u skladu s našim odnosima s vašom zemljom", upozorio je Trump. U pismu od jedne stranice američki predsjednik ponovno je optužio Kanadu da nije uspjela zaustaviti priljev fentanila u SAD-u, iako podaci pokazuju da samo marginalna količina tog opioida ulazi u zemlju iz njezinog sjevernog susjeda. Trump je posljednjih dana proširio svoj trgovinski rat uvodeći nove carine za niz zemalja. Dvadesetak uglavnom azijskih zemalja već je primilo slična pisma od početka tjedna, s carinama od 25 posto primijenjenim na proizvode saveznika poput Japana i Južne Koreje te do 40 posto za neke druge zemlje jugoistočne Azije. Međutim, Brazil, koji prije nije bio pogođen dodatnim carinama iznad 10 posto, zabilježio je najveće povećanje na svoje proizvode. Američki predsjednik najavio je carinu od 50 posto kao odgovor na kazneni progon bivšeg brazilskog predsjednika Jaira Bolsonara, optuženog za pokušaj državnog udara nakon poraza na izborima.

Sjedinjene Američke Države šalju oružje Ukrajini preko NATO-a, izjavio je američki predsjednik Donald Trump 10. jula, sedmicu nakon što je Pentagon naveo da se isporuke određenog oružja ratom pogođenoj zemlji privremeno obustavljaju. Trump je takođe rekao da će 14. jula dati "važnu izjavu" o Rusiji. Nije pojasnio šta će izjava sadržavati, ali je dao objašnjenje o snabdijevanju američkim oružjem. "Šaljemo oružje NATO-u, a NATO u potpunosti plaća to oružje, 100 posto. Dakle, ono što radimo jeste da oružje ide ka NATO-u, a onda NATO to oružje daje (Ukrajini), i NATO ga plaća", rekao je Trump u intervjuu za američku televiziju NBC. Ranije ove sedmice, Trump je rekao da će odobriti isporuku dijela defanzivnog oružja namijenjenog Ukrajini, nakon što su neki članovi Kongresa negativno reagirali na objavu Pentagona od 2. jula da se dio oružja za Ukrajinu obustavlja zbog zabrinutosti da su američke zalihe previše iscrpljene. Trump je, čini se, promijenio tu politiku 8. jula kada je rekao da će Sjedinjene Države ipak slati defanzivno oružje Ukrajini uslijed pojačanih ruskih napada. Takođe je izrazio frustraciju prema ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu i rekao da razmatra uvođenje novih sankcija Moskvi. Trump je kazao da proučava prijedlog zakona koji su predložili senator Lindsey Graham (republikanac iz Južne Karoline) i senator Richard Blumenthal (demokrata iz Connecticuta), kojim bi se uvele sankcije i carine zemljama koje podržavaju ruske ratne napore, uz ciljanje ruskog bankarskog sistema. "Mislim da ću u ponedjeljak dati važnu izjavu o Rusiji", rekao je Trump u intervjuu. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski obratio se 9. jula na konferenciji u Rimu o obnovi Ukrajine, pozvavši saveznike da "aktivnije" koriste rusku imovinu za obnovu i apelovao na dodatno oružje, zajedničku proizvodnju odbrambene opreme i investicije. Zelenski je rekao da se na konferenciji sastao s poljskim premijerom Donaldom Tuskom, zahvalivši mu na učešću na konferenciji i pridruživanju Evropskom vodećem fondu za obnovu Ukrajine, koji je prikupio milijarde dolara obećanih sredstava od učesnika konferencije. "Važno je da Poljska i dalje ostane ključni logistički i tranzitni centar za međunarodnu pomoć Ukrajini", rekao je Zelenski na Telegramu. Ranije 10. jula, američki državni sekretar Marco Rubio rekao je da je tokom sastanka s ruskim ministrom vanjskih poslova Sergejem Lavrovom u Maleziji prenio poruku da Moskva mora pokazati više fleksibilnosti. "Moramo vidjeti plan puta naprijed – kako ovaj sukob može biti okončan", rekao je Rubio, dodajući da je Trumpova administracija u kontaktu sa američkim Senatom o mogućim novim sankcijama Rusiji. "Bio je to otvoren razgovor. Važan razgovor", rekao je Rubio nakon sastanka u Kuala Lumpuru, gdje se sastaju ministri spoljnih poslova članica Asocijacije zemalja jugoistočne Azije (ASEAN). Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštio je da su Rubio i Lavrov imali "suštinsku i otvorenu razmjenu mišljenja". Rubio je rekao da je američka strategija za okončanje rata u Ukrajini nastavak angažmana sa svim uključenim stranama. "Uključit ćemo se kad god se ukaže prilika, kao što smo to učinili danas", rekao je novinarima. "Predsjednik je bio prilično jasan. Razočaran je i frustriran što s ruske strane nije bilo više fleksibilnosti da bi se sukob okončao." Rubio je naveo da su mediji pogrešno predstavili objavu Pentagona o isporuci oružja Ukrajini, te dodao da velika većina vojne pomoći koju Sjedinjene Države pružaju Ukrajini nikada nije bila zaustavljena. Priznao je da Ukrajini treba više sistema Patriot i rekao da su neki dostupni u više evropskih zemalja, ali da ih niko ne želi ustupiti. Izrazio je nadu da će se to promijeniti. "Zemlje koje su naručile Patriot i uskoro trebaju primiti isporuku, bilo bi sjajno kad bi neka od njih pristala da tu isporuku odgodi i pošalje ih Ukrajini umjesto toga", rekao je Rubio. Takođe je istakao da je Rusija od januara izgubila 100.000 vojnika, naglasivši da su poginuli, a ne ranjeni. Ukrajina je, prema njegovim riječima, u istom periodu izgubila manje vojnika, ali su i ti brojevi i dalje vrlo značajni.

Demonstranti u Užicu okupili su se 10. jula, peto veče zaredom, na još jednom protestu podrške uhapšenim sugrađanima. Na protestu je dat rok do nedelje 13. jula, da se uhapšeni puste na slobodu. U suprotnom će, kako su najavili demonstranti, uslediti dalji protesti. Odlukom osnovnog suda u Užicu, devetorici uhapšenih koji su učestvovali u blokadi magistrale u tom gradu na zapadu Srbije 6. jula, određen je pritvor do 30 dana. Među pritvorenima su profesori, studenti, advokati i opozicioni odbornici. Oni se sumnjiče za napad na službeno lice tokom blokade magistrale. Demonstranti su 10. jula skandirali "Pustite ih sve" i potpisivali peticiju za smenu gradonačelnice, načelnika Policijske uprave u Užicu i zamenika komandira užičke Interventne jedinice policije. Kao razlog za smenu naveli su policijsku brutalnost na protestu 6. jula. Na čelu protestne kolone nosili su karikature gradonačelnice, dvojice lokalnih policijskih funkcionera, tužioca i sudije koja je odredila pritvor uhapšenima. Protestna kolona prošla je i pored kuće gradonačelnice, gde su uzvikivali "Ostavka". Nakon protestne šetnje, usledila je blokada magistralnog puta koji vodi ka Zlatiboru. Jake policijske snage, u opremi za razbijanje demonstracija, intervenisale su 6. jula uveče dok su građani sedeli na magistralnom putu u Užicu. Demonstranti su optužili policiju za prekomernu silu tokom razbijanja blokade, a protesti u tom gradu su nastavljeni i narednih dana. Protestne blokade u gradovima širom Srbije počele su pošto su studenti pozvali na "građansku neposlušnost" nakon protesta u Beogradu 28. juna. Oni traže raspisivanje vanrednih izbora, uklanjanje kampa iz centra grada u kojem mesecima borave osobe koje se protive blokadama i puštanje na slobodu studenata koji su privedeni tokom i nakon demonstracija 28. juna.

Jubilarni 25. Exit festival počeo je u četvrtak, 10. jula na Petrovaradniskoj tvrđavi u Novom Sadu. Festival se održava u jeku antivladinih protesta širom zemlje i, kako su organizatori ranije najavili, reč je o poslednjem Exit-u "u ovakvoj Srbiji". Tvrde da su suočeni sa pritiscima vlasti zbog podrške studentskim protestima, na kojima demonstranti širom države u proteklih osam meseci traže odgovornost za pogibiju 16 ljudi u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Ana Radovanović iz PR tima "Exit" festivala izjavila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je dogovoreno održavanje "Exitovog" festivala naredne, 2026. godine u Egiptu. "Zvanično je potpisana saradnja sa egipatskom kompanijom Venture Lifestyle, da 26. izdanje bude smešteno među piramidama u Egiptu. Posle 25. izdanja festivala, biće službena prezentacija narednog festivala", dodala je. Rekla je da narednog jula, "ukoliko se ne promene okolnosti u državi", neće biti festivala u Novom Sadu. Exit je tokom godina postao prepoznatljiv simbol Srbije. Sa oko 200.000 posetilaca godišnje ucrtao se na mapu najvažnijih svetskih muzičkih festivala. Organizatori festivala su za RSE istakli da su "animirali" više inostranih muzičkih zvezda da podrže studente iz Srbije, koji protestuju proteklih osam meseci. "Od kojih je najvažnija podrška ikone društvenog aktivizma u muzičkoj industriji, osnivača Live Aida, Boba Geldofa, koji će ujedno i otvoriti ovogodišnji festival", dodali su. Na ceremoniji otvarana nastupa i italijanska pevačica Gala, čiji je svetski poznati hit iz devedesetih "Freed from desire" postao jedna od nezvaničnih himni protesta i blokada u Srbiji. Nakavljujući svoj dolazak u Novi Sad, pevačica je poslala poruku studentima u Srbiji. "Vi ćete ispisati istoriju jer su sloboda i ljubav ono što tražimo", poručila im je u videu objavljenom na Exitovom Instagramu. Takođe, The Prodigy će nastupiti po šesti put na festivalu. Pored njih, neka od najzvučnih imena ovogodišnjeg Exita su The Sex Pistols, u postavi sa Frankom Carterom, francuski producent i DJ Snake, te holandski DJ Tiësto. Na Exitu će nastupiti i muzičari sa domaće scene, od kojih su mnogi javno podržali studente. Među njima su Goblini, Marčelo, Marko Louis, Atheist Rap, Bojana Vunturišević, Partibrejkersi, Ritam Nereda, Nikola Vranjković, ali i folk zvezda Seka Aleksić kao gošća na jednom od koncerata. U saradnji sa studentima u blokadi više fakulteta u Srbiji, realizovana je "Free students" bina, gde će nastupiti studentski bendovi i DJ-evi. Na Petrovaradinskoj tvrđavi biće postavljena i izložba posvećena studentskim protestima. Bez finansijske podrške državeOgranizatori Exita su za RSE kazali da su donacije koje su ranije stizale iz državne kase, ove godine obustavljene na svim nivoima vlasti – republičkoj, pokrajinskoj i lokalnoj. "Pored obustave finansiranja na svim nivoima vlasti, pojedini dugogodišnji sponzori u državnom vlasništvu bili su primorani da prekinu saradnju sa festivalom", odgovaraju za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Exit tima. Uskraćena državna sredstva pokrivaju oko 15 odsto ukupnog budžeta Exita. Organizatori kažu da pokrajinska i republička Vlada ove godine ni na koji način neće učestvovati u realizaciji festivala, dok na nivou grada Novog Sada imaju samo tehničku saradnju sa komunalnim službama. Nakon prvih najava Exita o mogućem odlasku, studenti u blokadi više fakulteta u Srbiji su im poručili da su "rođeni iz iste borbe" i da "zajedno stoje u borbi za slobodu". Studenti su protestne blokade otpočeli krajem novembra 2024, a u međuvremenu su izrasli u pokret koji predvodi masovne antivladine proteste proteklih osam meseci. I sam festival je pre 25 godina nastao iz studentskog pokreta, koji je doprineo padu autoritarnog režima nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića 2000. godine.

Specijalno tužilaštvo Kosova pokrenulo je istragu oko zakonitosti ugovora o izgradnji dva nova mosta preko reke Ibar u Mitrovici, koji je sklopila Vlada Kosova u tehničkom mandatu. Kako se navodi u saopštenju u četvrtak, tužilaštvo se istragom ne protivi izgradnji samih mostova, već se ona odnosi na "ispunjavanje zakonskih obaveza" u vezi s ugovorom o njihovoj izgradnji. "S ciljem zaštite javnog interesa i vladavine prava, kako bi se garantovalo zakonito i pravično upravljanje javnim resursima", navodi se u saopštenju. Tužilaštvo je dodalo da, iako nije u njegovoj nadležnosti da ocenjuje ili odobrava infrastrukturne projekte, "uloga Specijalnog tužilaštva jeste da postupa u skladu sa važećim zakonima u slučajevima kada postoje sumnje na zloupotrebu javnih sredstava". Pet tužilaca je angažovano da ispita dve hiljade ugovora, uključujući i onaj za izgradnju mostova u Mitrovici, navodi Tužilaštvo. Kamen temeljac za izgradnju dva mosta preko reke Ibar u Mitrovici položen je početkom jula u prisustvu vršioca dužnosti premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija, koji je tada rekao da je cilj povezivanje Severne Mitrovice gde je većinsko srpsko stanovništvo, sa Južnom Mitrovicom gde živi većinsko albansko stanovništvo. Za izgradnju ova dva mosta – jednog za pešake i drugog za saobraćaj – Vlada Kosova je izdvojila oko tri miliona evra a završetak radova se očekuje na jesen. Novi mostovi se grade odmah pored glavnog mosta preko Ibra, koji je deo Sporazuma o slobodi kretanja, postignutog u okviru dijaloga Kosova i Srbije. Na ovom mostu se nalaze vojne misije NATO-a na Kosovu (KFOR), jer je poznat po etničkim sukobima u posleratnom periodu, što je glavni razlog njegovog zatvaranja. Trenutno je glavni most otvoren samo za pešake a Vlada Kosova je jula prošle godine najavila njegovo otvaranje za saobraćaj, što je podiglo tenzije i izazvalo reakcije međunarodne zajednice. Iz Evropske unije su u odgovoru za Radio Slobodna Evropa naveli da izgradnja dva nova mosta preko reke Ibar u Mitrovici "ima i praktičan i politički značaj", te da svaki infrastrukturni projekat između Severne i Južne Mitrovice zahteva blisku koordinaciju i dijalog između svih uključenih zajednica. "Neophodno je da takvi projekti odražavaju volju i potrebe lokalnih zajednica", navedeno je. U međuvremenu je Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, inicirala peticiju protiv izgradnje novih mostova i prikupila 3.628 potpisa građana. Kako je saopštila ta stranka, peticija sa potpisima građana će u narednim danima biti predata predstavnicima zemalja Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija), misiji KFOR-a, misiji EULEX (misija EU za vladavinu prava), Evropskoj uniji, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i misiji UN na Kosovu (UNMIK), te da će od njih zahtevati hitnu i jasnu reakciju, obustavljanje izgradnje mostova bez konsultacija sa srpskom zajednicom i "poštovanje osnovnih demokratskih i međunarodnopravnih principa".

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije u četvrtak je demantovalo optužbe o nehumanom postupanju prema putnicima na aerodromu u Beogradu. Na snimku koji je na Instagramu objavljen 9. jula, vidi se autobus prepun ljudi koji u panici viču policajcima da ih puste da izađu jer nemaju vazduha. U objavama na mrežama navodi se da je reč o putnicima na letu kompanije "Er Srbija "za Tiranu, koji su duže od sat vremena na visokoj temperaturi bili zatvoreni u autobusu bez klime na aerodromskoj pisti u Beogradu, zbog kašnjenja aviona. Policija je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa potvrdila da su putnici bili u autobusu 8. jula, zbog kvara na motoru aviona. Navode da su svi putnici bili obavešteni o kvaru na avionu, da su vrata autobusa bila zatvorena iz bezbednosnih razloga, da je klima uređaj u autobusu bio uključen, kao i da je vozilo sve vreme bilo pod nadzorom vozača. Na snimku, objavljenom na društvenim mrežama, vidi se da je staklo na vratima autobusa razbijeno, a uz video je objavljeno i svedočenje jedne od putnica. "Čekali smo duže od sat i 20 minuta u autobusu punom ljudi, sa zaključanim vratima. Počela sam da paničim - nije bilo vazduha. Pokušala sam da otvorim gornje prozore, ali uz visoke temperature i toliko ljudi natrpanih unutra, nije bilo moguće disati". Ona je navela da su ljudi potom počeli da paniče i lupaju pesnicama po prozorima, nadajući se da će ih neko čuti. "Najstrašniji i najnehumaniji trenutak bio je kada su srpska policija i vozač autobusa stali tačno ispred autobusa, gledajući nas kako ih molimo da otvore vrata - i nisu uradili apsolutno ništa. U jednom trenutku moja 13-godišnja ćerka je zgrabila alat za razbijanje stakla u hitnim slučajevima i razbila prozor na vratima. Tek tada smo konačno mogli da dišemo". MUP Srbije navodi da je policija u 22 časa i 20 minuta obaveštena da je neko od putnika u autobusu razbio srednje staklo autobusa. "Utvrđeno je da se radi o maloletnom licu, koje je putovalo u pratnji majke i brata", navode u odgovoru. Kažu i da je o tom događaju obavešten dežurni tužilac koji je utvrdio da nema elemenata krivičnog dela, ni prekršaja, zbog "uzrasta izvršioca". Naveli su i da je avion kompanije "Er Srbija" sa 104 putnika poleteo za Tiranu u 1.20 iza ponoći, 9. jula. Planirani rad letenja, kako navodi MUP, bio je dvanaest sati ranije – u 13.20 8. jula. U odgovoru policije se naglašava da su poslovi opsluživanja putnika i aviona u nadležnosti aerodroma. Na pitanja o snimku i navodima putnika za RSE nije odgovorio aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu.

Tabuti sa posmrtnim ostacima sedam žrtava srebreničkog genocida u četvrtak su izneseni iz kruga bivše Fabrike akumulatora u Potočarima do prostora Musale u Memorijalnom centru Srebrenica - Potočari. Tabute su na rukama prenijeli članovi porodica i građani koji su došli da odaju počast. Radi se o nekompletnim tijelima koja su pronađena u nekoliko grobnica i biće sahranjeni 11. jula u Memorijalnom centru Potočari. Najmlađe žrtve su Senajid Avdić i Hariz Mujić, koji su imali 19 godina kada su ubijeni u julu 1995. godine. Osim njih, biće ukopani Rifet Gabeljić, Hasib Omerović, Sejdalija Alić i Amir Mujčić. Najstarija žrtva, i jedina žena koja će biti ukopana je Fata Bektić, koja je imala 67 godina u julu 1995. Do sada je u Memorijalnom centru ukopano 6.765 žrtava. U Potočare su poslijepodne stigli i učesnici "Marša mira". Njih nekoliko hiljada su 8. jula krenuli iz Nezuka, pored Tuzle, na stotinu kilometara dug "Marš mira" ka Srebrenici, kako bi odali počast žrtvama genocida počinjenog 1995. godine u zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija (UN). Oni su tri dana pješačili istim stazama kojima su se Srebreničani u julu 1995. godine pokušavali probiti do slobodne teritorije u Tuzli ili Kladnju. U entitetu Federacija BiH 11. juli je proglašen Danom žalosti. Na Dan žalosti ne mogu se održavati programi kulturno-zabavnog karaktera na javnim mjestima u Federaciji BiH. U Srebrenici i okolnim mjestima su u julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske (VRS) ubile više od 8.300 Bošnjaka. Međunarodni sud pravde u Hagu donio je 2007. godine presudu u kojoj se konstatira da je jula 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske (VRS) počinila genocid. Isti sud je Srbiju proglasio krivom za nesprječavanje genocida i da je prekršila obavezu kažnjavanja počinilaca genocida. Pred različitim sudovima, do sada je za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora. Na doživotne zatvorske kazne osuđeni su, među ostalim, ratni predsjednik RS i komandant Vojske tog entiteta, Radovan Karadžić i Ratko Mladić.

Pomoćnik direktora policije Srbije Dejan Luković odbacio je u četvrtak optužbe da je među policajcima, angažovanim tokom antivladinih protesta, bilo i ljudi "sa strane", odnosno onih koji nisu pripadnici policije. Na pitanje da li su na obezbeđivanju protesta bili angažovani ljudi koji nisu policajaci, a da su nosili policijske uniforme, Luković je odgovorio odrično. "Demantujem takve glasine, što se tiče direkcije policije apsolutno mogu da kažem da nikakvi ljudi sa strane nisu dobili uniforme ni značke, niti su nastupali pod okriljem policije", rekao je Luković za Radio-televiziju Vojvodine. Rekao je i da "svi policajaci koji su bili angažovani na bilo kom zadatku su samo i iskljičivo bili policijski službenici", te odbacio suprotne stavove i komentare. Deo opozicionih partija, studenata u blokadi, advokata i predstavnka civilnog društva je proteklih dana iznosio optužbe da su na protestima postupali ljudi koji nisu policajci - navodeći da nisu imali vidno istaknute legitimacije, a da su im lica bila pokrivena maskama. Policiju su optužili i za prekomernu silu nad mirnim demonstrantima. Upitan koliko je policijaca i iz kojih jedinica bilo angažovano da se "suprotstavi" građanima koji protestuju, Luković je odgovorio da policajaci nisu tu da bi se suprotstavili građanima već da bi, kako je kazao, održali javni red i mir, očuvali imovinu i omogućili saobraćaj. Rekao je i da policija, ukoliko bude napadnuta, mora da upotrebi sredstva prinude. Nakon osam meseci masovnih antivladinih protesta širom Srbije, policija je proteklih 11 dana prekidala ulične blokade - praćena optužbama demonstranata za nasilje i represiju. Državni vrh, predvođen predsednikom Aleksandrom Vučićem te optužbe negira. Postupanje policije opisuju kao "visoko profesionalno", u cilju "uspostavljanja reda" na ulicama. Međutim, na desetinama snimaka objavljenim u medijima i na društvenim mrežama, od kojih je neke zabeležio i Radio Slobodna Evropa (RSE), vidi se da policija primenjuje silu. Od početka protestnih blokada 29. juna, policija je širom Srbije legitimisala hiljade demonstranata, a privela stotine njih. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na ranije upite RSE koliko ih je trenutno u pritvoru i za šta se sve terete. Blokade ulica i raskrsnica počele su pošto su studenti pozvali na "građansku neposlušnost" nakon protesta u Beogradu 28. juna. Po završetku protesta na beogradskom trgu Slavija došlo je do sukoba policije sa delom demonstranata u centru Beograda, gde su zabeležena hapšenja, kao i povređeni demonstranti i policajci. Uličnim blokadama pred vlast su demonstranti postavili tri zahteva – da raspišu vanredne parlamentarne izbore i iz centra grada uklone kamp u kojem mesecima borave protivnici studentskih protesta i blokada. Treći zahtev je da se puste na slobodu svi uhapšeni nakon protesta 28. juna i blokada koje su usledile. Evropska unija (EU) i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) zatražili su od vlasti u Srbiji da istraže navode o prekomernoj upotrebi policijske sile.

Više stotina demonstranata okupilo se u četvrtak na prilazima Petrovaradinskoj tvrđavi uoči otvaranja muzičkog festivala Egzit (Exit) u Novom Sadu. Neformalni zborovi građana Novog Sada pozvali su 11. dana protestnih blokada u tom gradu na okupljanje da bi "skrenuli pažnju svetske javnosti na borbu koju građani Srbije već osam meseci vode protiv režima". U Srbiji od novembra 2024. godine, traju masovni antivladini protesti sa kojih se, pre svega, traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudu u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Predvode ih studenti koji blokiraju fakultete širom zemlje. "Cilj ove blokade biće da posetioce festivala kroz izložbu fotografija 'Remember, remember the 1st of November' (Seti se, seti se 1. novembra) upoznamo sa borbom koju građani Srbije trenutno vode", naveli su organizatori uličnih blokada. Podgrađe Petrovaradinske tvrđave zatvoreno je za saobraćaj tokom muzičkog festivala, pa veliki broj posetilaca pešice prelazi preko Varadinskog mosta na putu do Petrovaradinske tvrđave. Exit festival od osnivanja okuplja hiljade posetilaca iz celog sveta. Kako su građani okupljeni u zborove najavili, protestne akcije planiraju tokom sva četiri dana festivala. Orgranizatori festivala su prethodno saopštili da će "ovogodišnji EXIT biti poslednji u ovakvoj Srbiji" zbog, kako tvrde, brojnih pritisaka nakon javne podrške studentima u blokadi. Protestne blokade u Novom Sadu, ali i u drugim gradovima širom Srbije počele su pošto su studenti pozvali na "građansku neposlušnost" nakon protesta u Beogradu 28. juna. Blokade organizaciju neformalni zborova građana. Traže raspisivanje vanrednih izbora, uklanjanje kampa iz centra grada u kojem mesecima borave osobe koje se protive blokadama i puštanje na slobodu studenata koji su privedeni tokom demonstracija 28. juna.

Nekoliko hiljada učesnika koji su učestvovali u "Maršu mira" stigli su u Potočare 10. jula predveče. Oni su 8. jula krenuli iz Nezuka, pored Tuzle, na stotinu kilometara dug ka Srebrenici, kako bi odali počast žrtvama genocida počinjenog 1995. godine u zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija (UN). Oni su tri dana pješačili istim stazama kojima su se Srebreničani u julu 1995. godine pokušavali probiti do slobodne teritorije u Tuzli ili Kladnju. Učesnici "Marša mira" će prisustvovati obilježavanju godišnjice i kolektivnoj dženazi u mezarju Memorijalnog centra Srebrenica u Potočarima. "Marš mira" se održava od 2005. godine, a svake godine se broj učesnika povećava. Cilj manifestacije je izgradnja, unapređenje i njegovanje kulture sjećanja na genocid nad Bošnjacima u Srebrenici. U Memorijalnom centru će ove godine biti ukopani posmrtni ostaci još sedam žrtava. Do sada je u Memorijalnom centru ukopano 6.765 žrtava srebreničkog genocida. U Srebrenici i okolnim mjestima su u julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske (VRS) ubile više od 8.300 Bošnjaka. Međunarodni sud pravde u Hagu donio je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je u julu 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske (VRS) počinila genocid. Isti sud je Srbiju proglasio krivom za nesprječavanje genocida i da je prekršila obavezu kažnjavanja počinilaca genocida. Pred različitim sudovima, do sada je za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora. Na doživotne zatvorske kazne osuđeni su, među ostalim, ratni predsjednik RS i komandant Vojske tog entiteta, Radovan Karadžić i Ratko Mladić.

Vlada Srbije je proglasila elementarnu nepogodu u pet gradova i 11 opština, na čijim terirorijama su julski požari izazvali štetu, saopšteno je nakon sednice. Stotine požara zahvatile su 7. jula južne i centralne delove Srbije, gde su brojna sela evakuisana, a domaćinstva oštećena ili uništena u požaru. U saopštenju Vlade se navodi da je odluka doneta "pošto su usled dugotrajne suše i nedostatka padavina, ekstremno visokih temperatura i vetrova orkanske jačine, deo teritorije Srbije zahvatili veliki požari koji su izazavali ogromnu štetu". Elementarna nepogoda proglašena je u gradovima Prokuplje, Kruševac, Čačak, Kragujevac i Bor. Takođe, stanje elementarne nepogode je proglašeno i u opštinama Bojnik, Lebane, Ivanjica, Aleksinac, Rača, Knić, Žitorađa, Blace, Kuršumlija, Golubac i Mionica. Vlada Srbije je usvojila i uredbu kojom se utvrđuje program državne pomoći i obnove izgorelih i oštećenih kuća. Za tu namenu je na sednici Vlade, dan ranije, iz budžeta obezbeđeno 350 miliona dinara (oko tri miliona evra). Uredbom su utvrđene mere koje treba preduzeti, kriterijumi i postupak državne pomoći - odnosno, kako se prijavljuje i utvrđuje šteta. Bespovratna pomoć države će se kretati u iznosima od 200 do 800 hiljada dinara za oštećene kuće. Za potpuno uništene kuće, domaćinstvima sleduje od tri do četiri miliona dinara. 'Požari pod kontrolom'Pomoćnik direktora policije Srbije Dejan Luković izjavio je 10. jula da su požari "pod apsolutnom kontrolom". Rekao je da je tokom jučerašnjeg i prethodnih dana bilo više od 800 požara na teritoriji Srbije. Kako je naglasio, više od 3.300 ljudi bilo angažovano na njihovom gašenju - uključujući pripadnike Sektora za vanredne situacije, Vojsku Srbije, dobrovoljna vatrogasna društva i građane. "Akcija, kao što je bilo juče i prekjuče nije bilo nikada pre, jer toliki broj požara na teritoriji Srbije nije zabeležen", rekao je on za Radio-televiziju Srbije. Rekao je da je potrebno "još opreme" za Sektor za vanredne situacije, koji je u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i da bi u taj sektor trebalo da bude primljeno "i dodatno ljudstvo". Upitan da li je neki od požara podmetnut, on je odgovorio da direkcija policija nema takva saznanja. Napomenuo je da će uviđaji i istraga dati odgovor da li je bilo podmetanja požara, a ako jeste, kako je ukazao, svi odgovorni će biti procesuirani. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je 10. jula da država u budućnosti treba da uloži više novca u kupovinu helikoptera i druge opreme koja služi za gašenje velikih požara. Po njegovim rečima, situacija je 10. jula bolja nego prethodnih dana. Većina požara je, kako je naglasio, ugašena, a kiša je olakšala posao vatrogascima. Šteta se još procenjuje.

Sjedinjene Američke Države podržavaju napore da se dođe do pravde i da se sa pravdom suoče počinioci gnusnih zločina, poručio je u četvrtak otpravnik poslova Ambasade SAD-a u BiH Daniel Koski uoči obilježavanja 30. godišnjice genocida u Srebrenici. Naglasio je da SAD nastavljaju svoju nepokolebljivu posvećenost miru, pomirenju i zajedničkom životu u Bosni i Hercegovini da bi se izgradila budućnost u kojoj se ovakva patnja nikada neće ponoviti. On je izrazio najdublje poštovanje prema žrtvama Srebrenice i prema svima u Bosni i Hercegovini i cijelom svijetu koji su uz njih. "Obilježavanje genocida ne smije biti samo sjećanje na prošlost; to je i ponovna potvrda zajedničke posvećenosti miru, empatiji, dostojanstvu i pravdi; to je transformisanje tragedije u razlog za nadu. Sjedinjene Države nastavljaju svoju nepokolebljivu posvećenost miru, pomirenju i zajedničkom životu u Bosni i Hercegovini da bi se izgradila budućnost u kojoj se ovakva patnja nikada neće ponoviti", naveo je pored ostalog Koski. Snage Vojske Republike Srpske su u julu 1995. godine ubile oko 8.000 muškaraca i dječaka u Srebrenici i okolini što je pred međunarodnim i domaćim sudovima okarakterizirano kao genocid. Za genocid i druge zločine u srebreničkoj regiji, osuđeno je više od 50 osoba na oko 700 godina zatvora. U Memorijalnom centru Srebrenica-Potočari do sada je ukopano 6.765 osoba, dok je na drugim lokacijama, prema željama porodica žrtava, ukopano oko 250 žrtava genocida. Specijal RSE: Dokumentovanje genocida u Srebrenici"Dug je put ka zacjeljenju, ali vi na tom putu niste sami. Sjećamo se mrtvih. Poštujemo žive. I nastavljamo svoju posvećenost budućnosti koja će biti utemeljena na miru i zajedničkoj čovječnosti", naveo je, pored ostalog, Koski. Brojne delegacije najavile su svoj dolazak na obilježavanje 30. godišnjice genocida u Srebrenici. U BiH je došla i visoka delegacija američkog State Departmenta, predvođena vršiocem dužnosti pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Brandonom Hanrahanom.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je u četvrtak da ima "pouzdane informacije" da je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) nedavno sprečio mogućnost moguće eskalacije situacije iz Srbije na Kosovo. "On (Tramp) je veoma jasan u svojoj izjavi da govori o poslednjih nekoliko nedelja", rekla je Osmani, naglašavajući da se ne radi o dešavanjima iz 2023. ili 2020. godine, već "o dešavanjima koja su veoma, veoma skorašnja". Ona je to rekla tokom predavanja u Vašingtonu, gde je takođe podsetila na napad u Banjskoj iz septembra 2023. godine, opisujući ga kao "čin agresije" koji je izvela Srbija i koji je, kako je navela, "pripremljen u potpunosti unutar Srbije". "Dakle, ne bi trebalo da poričemo tu mogućnost, jer se to već dešavalo", rekla je Osmani, misleći na oružani napad grupe Srba na Kosovsku policiju, u kojem je ubijen narednik Afrim Bunjaku. "Pošto se to dešavalo i ranije, prevencija i odvraćanje su neophodni. A ponekad, prevencija i odvraćanje zahtevaju više od samog prisustva vojske. Takođe zahtevaju političko vođstvo. Potreban je telefonski poziv, upozorenje, i to je upravo ono što se dešava kada Amerika preuzme vodeću ulogu", rekla je ona. Osmani je u govoru upozorila da su opasnosti iz Srbije stalne i da ih ne treba potcenjivati. Prema njenim rečima, Tramp je dosad učinio sve što je u njegovoj moći da obezbedi očuvanje mira u celom regionu Zapadnog Balkana. "I naravno, to počinje odvraćanjem Srbije", rekla je ona. Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića rekla je da je "ostao zaglavljen u načinu razmišljanja 90-ih" i da je napad u Banjskoj 2023. godine dokaz toga. Osmani je rekla da Kosovo tesno sarađuje sa svim nivoima Vlade SAD – bilo u oblasti bezbednosti i obaveštajnih službi, odbrane ili politike – s ciljem da "zajedno zaštitimo i očuvamo mir". "Imamo naše institucije koje rade odličan posao u prikupljanju informacija i sarađujemo sa pojedinačnim partnerima kako bismo potvrdili informacije koje naše institucije prikupljaju. Dakle, nikada nismo sami", rekla je predsednica Kosova. "Prema bezbednosnim informacijama koje dobijam svakodnevno, shvatili smo da je predsednik Tramp sprečio moguću eskalaciju situacije – ako mogu tako da je nazovem – nedavno. Ne govorimo o 2023. godini, ne govorimo o 2020. godini, govorimo o veoma, veoma nedavnim dešavanjima", rekla je Osmani. Ona je pohvalila i vojnike NATO misije (KFOR) na Kosovu, rekavši da "odlično obavljaju posao u održavanju bezbednosti i stabilnosti". Tramp je nekoliko puta je pomenuo svoje posredovanje u odnosima između Kosova i Srbije kao primer uloge SAD u sprečavanju sukoba. Kosovo i Srbija su, tokom prvog Trampovog mandata, u septembru 2020. godine u njegovom prisustvu u Beloj kući potpisali Vašingtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji. Taj sporazum, koji je takođe uključivao izraelsko priznanje nezavisnosti Kosova, nije u potpunosti sproveden. Osmani je na predavanju u Vašingtonu, povodom sastanaka koje održava u SAD i odnosima između Kosova i SAD, rekla da administracija predsednika Trampa ima nove ideje za njihovo dalje jačanje. "Želimo da sednemo sa partnerima u ovoj administraciji kako bismo im objasnili kako Kosovo ima ovaj potencijal. To je, naravno, u interesu našeg naroda, u interesu naše zemlje i u interesu našeg regiona. Ali, istovremeno, to se poklapa s prioritetima Trampove administracije da Amerika bude bezbednija, jača i prosperitetnija", rekla je Osmani. Dodala je da na sastancima sa američkim zvaničnicima nije bilo razgovora o dijalogu za normalizaciju odnosa sa Srbijom "prvi put posle mnogo godina". "Razgovarali smo o Kosovu i SAD. Prvi put nismo razgovarali o Srbiji. Savršeno. Bili su to savršeni razgovori", rekla je Osmani.