Vršiteljka dužnosti predsednika Kosova Vjosa Osmani je odluku Centralne izborne komisije da ne potvrdi liste kandidata za poslanike pojedinih političkih subjekata za učešće na izborima 14, februara, ocenila presedanom uz napomenu da je tako nešto neprihvatljivo. Ona je u video poruci, objavljenoj na njenom Facebook nalogu, poručila da će biti primorana da preduzme mere u skladu sa Ustavom Kosova. „U obavezi sam da preduzmem sve mere u cilju zaštite CIK-a i ovog izbornog procesa, kako je predviđeno Zakonom o izborima i Ustavom zemlje. Održavanje slobodnih izbora je preduslov za demokratsko funkcionisanje zemlje“, rekla je Osmani. Ona je navela da je „vršen pritisak na Kancelariju za registraciju i verifikaciju političkih subjekata, a da su pritisci i pretnje upućene i šefu te kancelarije”. Inače, Vjosa Osmani se nalazi na listi Samoopredeljenja za učešće na izborima 14. februara. Centralna izborna komisija Kosova nije verifikovala kandidate za poslanike iz redova Samoopredeljenja, Alijanse za budućnost Kosova (ABK) i Socijaldemokratske inicijative (NISMA) zbog problema sa zakonom. Među njima je i lider pokreta Samoopredeljenje Aljbin (Albin) Kurti, koji je 2018. godine osuđen na uslovnu kazne zbog bacanja suzavca u Skupštini Kosova. Ovu odluku CIK-a Pokret Samoopredeljenje je ocenio skandaloznom uz ocenu da predsednica Centralne izborne komisije Valjdete Daka deluje pod pritiskom političkih stranaka. “Što se tiče nepravedne odluke CIK-a, nastavićemo sa svim zakonskim procedurama i predstavićemo slučaj IPŽP-u. Uvereni smo da naša lista biti potvrđena, sa svim imenima na listi i da će biti pobednička”, navodi se u saopštenju. U međuvremenu, i Alijansa za budućnost Kosova, Socijaldemokratska inicijativa (NISMA) i pojedini predstavnici manjinskih zajednica na Kosovu, predali su žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke. Mulj (Mul) Desku iz IPŽP-a je u izjavi za Radio Slobodna Evropa rekao da je pristiglo ukupno osam žalbi. Ukoliko politički subjekti ne budu zadovoljni ni odlukom Izbornog panela za žalbe i predstavke, mogu se obratiti Vrhovnom sudu Kosova. Period žalbi i odluke u vezi verifikacije kandidata za poslanike u Skupštini Kosova trebalo bi da bude zaključen 31. januara da bi 1. februara bio obavljen žreb za rangiranje političkih subjekata na izborima 14. februara. Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora je usledilo nakon što je Ustavni sud Kosova ocenio da Vlada Avdulaha Hotija nije legitimna jer je glas poslanika Etema Arifija nevažeći, imajući u vidu da je bio pravosnažno osuđen na godinu dana i tri meseca zatvora zbog malverzacija sa subvencijama kada je glasao za izbor vlade. U obrazloženju odluke Ustavnog suda je tada precizirano da osoba koja je pravosnažno osuđena za krivično delo u poslednje tri godine ne može da se kandiduje za poslanika na izborima niti da ima važeći mandat u Skupštini Kosova.

Američki televizijski voditelj Larry King preminuo je u subotu ujutru u Los Angelesu, nekoliko sedmica nakon što je hospitaliziran zbog korona virusa. Kingov službeni Twitter nalog je objavio da je voditelj umro u 7:45 ujutru po istočnom vremenu. "S dubokom tugom Ora Media objavljuje smrt našeg suosnivača, voditelja i prijatelja Larryja Kinga, koji je preminuo jutros u 87. godini", naveli su. Larry King rođen je kao Lawrence Harvey Zeiger 19. novembra 1933. godine. Bio je američki televizijski i radijski voditelj, čiji rad je nagrađen nagradama, uključujući dva Peabodysa, nagradu Emmy i 10 ACE. King je karijeru započeo kao lokalni novinar na Floridi i radijski voditelj 1950-ih, a popularnost je stekao od 1978. godine kao voditelj emisije Larry King Show. Od 1985. do 2010. godine vodio je program Larry King Live, na TV kanalu CNN. Od 2012. do 2020. bio je voditelj Larry Kinga Now na Hulu i RT America. Nastavio je voditi Politicking with Larry King, sedmičnu političku emisiju koja se emitirala na dva kanala od 2013. do njegove smrti.

U Srbiji je za 24 časa preminulo 19 osoba od posledica COVID-19, a registrovana su 1.483 slučaja nova slučaja zaraze, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs u subotu, 23. januara. Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na korona virus su testirane 9.434 osobe. Ukupno je hospitalizovano 4.718 pacijenata, a na respiratorima njih 165. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je od početka epidemije zvanično potvrđeno 382.285 slučajeva infekcije, a od posledica zaraze preminulo je 3.868 osoba. Do 15 časova 23. januara u Srbiji je testirano ukupno 2.536.948 osoba, koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.  

Općinski sud u Sarajevu potvrdio je optužnicu Tužilaštva Kantona Sarajevo (KS) protiv Desnice Radivojevića zbog krivičnog djela zloupotreba položaja ili ovlaštenja, potvrđeno je novinskoj agenciji FENA u Tužilaštvu. Optužnica Radivojevića, bivšeg ministra prostornog uređenja FBiH, tereti da je od jula do decembra 2014. godine u svojstvu službene osobe kao zamjenik federalnog premijera, nakon što je došao do saznanja da se na području FBiH vrši dodjela poljoprivredne mehanizacije i opreme koja je donirana od NR Kine, a namijenjena korisnicima pogođenim poplavama iz Posavskog, Tuzlanskog i Zeničko-dobojskog kantona, pokušao za sebe pribaviti traktor, na čiju dodjelu nije imao pravo. Prema tužbenim navodima, Radivojević, koji nije bio upisan u registar poljoprivrednih gazdinstava općine te čije imanje nije bilo pogođeno poplavama, pronašao je osobu koja ispunjava uvjete za donaciju traktora kako bi se na ime te osobe fiktivno donirao traktor koji bi on uzeo sebi, pri tome mu odobrivši isplatu sredstava u ukupnom iznosu od 5.000 KM iz Budžeta FBiH, čime je oštetio Budžet FBiH za iznos od 5.000 KM, a sebi pribavio protupravnu imovinsku korist u vrijednosti doniranog traktora i prikolice u ukupnom iznosu od 15.852,84 KM. U martu 2019. godine izvedena je akcija kodnog naziva "Farmer" u kojoj je uhapšeno više osoba koje se dovode u vezu s malverzacijama oko dodjele traktora koje je Bosni i Hercegovini donirala Kina. Predmet protiv Radivojevića izdvojen je u odnosu na ostale osumnjičene, protiv kojih je istraga nastavljena.  

Nedavno imenovanog predsjednika RFE/RL i direktore dva druga međunarodna emitera koja finansira američka vlada otpustila je 22. januara šefica američke Agencije za globalne medije (USAGM), tijela zaduženog za nadzor nad međunarodnim emitiranjem u SAD-u. Zvaničnici upoznati s promjenama rekli su da je vršilac dužnosti šefa USAGM-a Kelu Chao smijenila predsjednika Radio Slobodne Evrope / Radija Liberty Teda Lipiena, zajedno s direktorima Radija Slobodna Azija (Radio Fee Asia) i Bliskoistočne radiodifuzne mreže (Middle East Broadcasting Networks) mjesec dana nakon što su imenovani na ta mjesta. Promjene su uslijedile dan nakon što je Chao smijenila direktora Glasa Amerike (VOA) i njegovog zamjenika, a šef Ureda za emitovanje Kube odstupio. Glas Amerike i kubanski emiter u vlasništvu su američke vlade. RFE / RL, Radio Slobodna Azija i Bliskoistočne radiodifuzne mreže privatne su neprofitne mreže koje putem američkog Kongresa primaju sredstva američkih poreznih obveznika. Otpuštanja slijede nakon prisilne ostavke odabranog izbora bivšeg predsjednika Donalda Trumpa da vodi USAGM samo dva sata nakon što je američki predsjednik Joe Biden stupio na dužnost 20. januara. Trumpovog šefa USAGM-a Michaela Packa kritizirali su i demokrate i republikanci zbog politike i imenovanja koje je izvršio otkako su ga američki zakonodavci potvrdili u junu. Pack je takođeoptužen za pokušaj miješanja u urednički sadržaj emitera. Tek u decembru Pack je imenovao sve otpuštene 21. i 22. januara. Izvori USAGM-a potvrđuju da je Chao kasno 22. januara poslala pisma o otkazu Lipienu, zajedno sa direktoricom Bliskoistočne radiodifuzne mreže Victorijom Coates i šefom Radija Slobodna Azija Stephenom Yatesom. Nije bilo odmah jasno hoće li neko od uklonjenih pokušati osporiti svoje otkaze ili ko će biti njihova zamjena. Bajdenova administracija imenovala je Chaoa, tridesetogodišnju novinarku veteranku VOA-e, za privremenog izvršnog direktora USAGM-a 20. januara ubrzo nakon što je tražila Packovu ostavku.

Okupljene na skupu podrške ruskom opozicionaru Alekseju Navaljnom u Beogradu policija je legitimisala i zatražila da se raziđu sa obrazloženjem da skup nije prijavljen, kao i da je prema epidemiološkim merama koje su na snazi u Srbiji zabranjeno okupljanje više od pet ljudi, rekli su organizatori skupa Radiju Slobodna Evropa (RSE). Na skupu podrške Navaljnom bilo je manje od 10 građana, a kako su rekli za RSE, okupili su se spontano preko društvenih mreža. Kako je javila ekipa RSE, skup je počeo ispred Hrama Svetog Save, gde su policajci legitimisali nekoliko okupljenih građana i zatražili prijavu skupa. Okupljenima je rečeno da je policija reagovala na poziv obezbeđenja hrama. Učesnici skupa su se potom uputili ispred ambasade Rusije, gde je ih je policija takođe legitimisala, a rečeno im je da prostor ispred ambasade nije mesto za okupljanje. Dobili su instrukcije da se raziđu, uz napomenu da će moći da održe skup onda kad bude bio prijavljen. Nekoliko okupljenih je nešto dalje od ambasade razvilo poruke “Sloboda za Navaljnog”, kojima se širom sveta traži da ruske vlasti oslobode opozicionara. “Zadovoljan sam, policija je bila korektna. Znam mnoge ljude koji isto misle kao mi, ali ne znam zašto nisu došli. Problem sa osuđenima u Rusiji postoji, ovo nije samo za Navaljnog. Ništa me očekujemo, samo smo došli da izrazimo svoje mišljenje”, rekao je jedan od učesnika protesta Jan Žarug. Ispred Hrama Svetog Save, gde je počeo skup, RSE je razgovarao sa jednim od okupljenih Peterom Nikitinom koji je opisao susret sa policijom: „Prišla nam je policija i rekla da je neprijavljen skup, tražila nam dokumenta i rekla da je zabranjeno javno okupljanje više od pet ljudi... Došli smo da podržimo naš narod i našu zemlju…Razlog zašto nije veći broj ovde jeste i što je mala ruska dijaspora, ali i ljudi se boje“, rekao je Nikitin. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 23. januara da mu nije jasno zašto se organizuju protesti protiv Putina u Beogradu. "Ne znam šta oni imaju u Beogradu za ili protiv Putina, a posebno šta je njima Putin ovde loše uradio. Ali imate svakojakih ljudi", rekao je novinarima Vučić na Savskom trgu u Beogradu tokom probnog uključivanja rasvete na trgu i spomeniku Stefanu Nemanji. On je dodao i da će u Srbiji svi moći da protestuju protiv Vučiča. "U ovoj zemlji je u redu da organizujete proteste protiv Vučića. I neprijavljeno. A ako ste prijavili proteste (protiv Putina u Srbiji) držite ih, a ako niste nećete moći", istakao je Vučić. Protesti u znak podrške opozicionom lideru Alekseju Navalnom su počeli su tokom ovog vikenda širom Rusije kako je i najavljeno, a već su uhapšene desetine demonstranata kojima je ranije poručeno da im policija neće dozvoliti demonstracije. Marševi su planirani u više od 90 gradova u Rusiji, a uprkos tome što je policija proteste proglasila ilegalnima i upozorila da će odmah biti suzbijeni, demonstranti su odlučili da nastave sa okupljanjima. Uoči protesta, vlasti su pritvorile saveznike Navaljnog i upozorile društvene mreže da ukinu postove kojima se pozivaju ljudi da prisustvuju "nesankcionisanim" skupovima. Okupljanja su planirana i ispred ruskih ambasada širom sveta. Navaljni je uhapšen odmah po povratku u Rusiju iz Nemačke, gde se lečio od gotovo kobnog trovanja nervnim agensom. Izrečena mu je zatvorska kazna u trajanju od 30 dana, a razlog za hapšenje je kršenje uslovne kazne iz 2014. godine kada je optužen za prevaru. Navaljni kaže da je optužnica bila politički montirana. Navaljni je optužio Putina da je naredio njegovo ubistvo i pozvao Ruse da "izađu na ulice" u znak protesta zbog njegovog pritvora. Pritvaranje Navaljnog izazvalo je široku osudu Zapada, a Sjedinjene Države, Evropska unija, Francuska i Kanada traže od vlasti u Moskvi da ga oslobode. Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom poziva Evropsku uniju da „odmah“ zaustavi završne radove na gasovodu Severni tok 2 - kojim treba da se dopremi ruski gas u Nemačku - kao odgovor na hapšenje Navaljnog.

U Bosni i Hercegovini je potvrđeno novih 420 zaraženih korona virusom od 2.489 testiranih osoba, a preminulo je 14 ljudi, podaci su zavoda za javno zdravstvo dva entiteta i Brčko distrikta. Zavodu za javno zdravstvo Federacije BiH u protekla 24 sata prijavljeno je 1.750 uzoraka, od kojih su 304 pozitivna na SARS-CoV-2. Novi slučajevi registrirani su u svim kantonima bh. entiteta Federacija BiH, navodi se u saopćenju. Do sada je testirano ukupno 387.659 uzoraka, a SARS-CoV-2 potvrđen kod 77.336 osoba. Zaključno s današnjim danom, u Federaciji BiH su izliječena 62.652 pacijenta, dok su se u protekla 24 sata oporavila 184. Trenutno je aktivno 12.269 slučajeva pozitivnih na SARS-CoV-2. U protekla 24 sata, Zavodu za javno zdravstvo Federacije BiH prijavljena su četiri smrtna ishoda - tri u Kantonu Sarajevo i jedan u Zeničko-dobojskom kantonu. S današnjim danom, broj smrtnih ishoda na području FBiH je 2.415. U Republici Srpskoj u posljednja 24 sata izvršеnо je testiranje 683 laboratorijska uzorka, a novi korona virus (SARS-CoV-2) pоtvrđen je kod 108 osoba. U posljednja 24 sata, Institutu za javno zdravstvo RS prijavljeno je devet smrtnih slučajeva kоd kojih je potvrđenо prisustvо korena virusa, saopćeno je u subotu, 23. januara iz Instituta. Do sada je u tom bh. entitetu pоtvrđеno 39.474 slučајеvа kоrоnа virusa, a prеminula je 2.001 osoba kоd koje je pоtvrđen test nа virus. U RS-u оd novog virusа do sada se oporavilo 25.895 оsoba, a testirаno je ukupno 178.555. Ukupan broj hоspitаlizovanih је 596. Pоd zdravstvеnim nadzorom trenutno je 4.927 оsoba, a nadzor je završen kod 126.583. U Brčkom je osam novozaraženih od 56 testiranih, dok je preminula ženska osoba. Oporavilo se 17 ljudi i trenutno je 405 aktivnih slučajeva.  

Policijski službenici Uprave policije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Kantona Sarajevo (KS), uz asistenciju Službe za poslove sa strancima BiH, u subotu 23 januara su od 5.30 do 9.00 sati provodili mjere i radnje iz svoje nadležnosti prilikom realizacije operativne akcije kodnog naziva “BLAŽUJ” 21, saopćeno je iz MUP-a KS. U akciji je učestvovalo 340 policijskih službenika MUP-a KS i 13 službenika Službe za poslove sa strancima BiH Terenski ured Sarajevo. “Planske aktivnosti provedene su po naredbi za pretresanje izdatoj od Općinskog suda u Sarajevu, pod nadzorom Kantonalnog tužilaštava Kantona Sarajevo, shodno operativnom planu Sektora kriminalističke policije u privremenom prihvatnom centru kampu 'Blažuj' na području općina Ilidža, gdje je tom prilikom izvršen pretres određenih objekata u kampu i bezbjednosno interesantnih osoba”, navodi se u saopćenju koje je prenijela novinska agencija FENA. Navodi se da je prilikom pretresa objekta, koji koriste migranti u kampu “Blažuj”, zatečeno oko 3.000 migranata, koji su pregledani i pretreseni u skladu s naredbom za pretresanje i propisanim policijskim ovlastima, gdje su tražene bezbjednosno interesantne osobe, kao i predmeti koji se mogu dovesti vezu s izvršenjem krivičnih djela. U skladu sa navedenim pronađeno je 17 osoba za koje su postojali podaci da su počinioci krivičnih djela u Bosni i Hercegovini i zemljama u okruženju te su isti predati u nadležnost Službe za poslove sa strancima BiH. Bezbjednosno interesantne osobe premještene su u Imigracioni centar Službe za poslove sa strancima, nakon čega će nad istima biti izvršena kriminalistička obrada i izrečene mjere protjerivanja u zemlje porijekla, navodi se u saopćenju. Prilikom provedbe navedenih aktivnosti, u blizini objekata koji su pretresani pronađeni su odbačeni predmeti koji su pogodni za nanošenje tjelesnih povreda (drvene poluge, metalne poluge, odvijači, makaze, skalpeli, kuhinjski noževi i sl.), a koji se dovode u vezu s nedavnim napadom na policijske službenike, saopćio je MUP KS.  

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da je "neosporno" da vlast želi da se nastavi dijalog sa opozicijom, kako bi njeni predstavnici učestvovali na predstojećim izborima, ali da i dalje ostaje otvoreno pitanje formata i tema tog razgovora. Dačić je najavio da će uskoro ponovo razgovarati sa predsednikom Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (EP) Dejvidom Mekalisterom o formatu međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstvom EP. Dodao je da će posle tog razgovora biti jasno šta misli Evropski parlament. „Uspeh dijaloga će zavisiti od toga koje će teme biti (na dnevnom redu). Za (predstavnike opozicije) je važno da se usredsrede na polje gde mogu da dođu do zajedničkog imenitelja. Imate li neke primedbe na izborni zakon, na kontrolu izbornog procesa, na finansiranje političkih stranaka, medijske uslove, oko stvari gde konkretno može da se uradi", rekao je Dačić za TV Pink. On je ocenio da učešće „stranaca" možda podstiče nerealna očekivanja kod predstavnika opozicije i da ne treba da „predlažu ono što oni nisu primenjivali“. Istakao je i da se stranke ne mogu ograničavati da učestvuju u dijalogu. Deo opozicionih stranaka pati od elitizma i smatraju da su samo oni predstavnici opozicije, a postoje stranke koje ne žele da učestvuju u dijalogu ako u njemu učestvuje Evropski parlament, rekao je Dačić. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je u novembru u nacrtu izveštaja o Srbiji pozvao vlasti u Beogradu da nastave reforme u oblasti vladavine prava, osnovnih prava i funkcionisanju demokratskih institucija i javne uprave. Bilčik je takođe naveo da je izborni proces bio efikasan, ali da ostaje zabrinutost zbog dominacije vladajućih stranaka, uključujući i u medijima. Izbori u Srbiji su održani 21. juna, ali ih je veći deo opozicije bojkotovao smatrajući da nema uslova za njihovo slobodno i fer održavanje. Konstituisanje parlamenta je okončano tek krajem oktobra, nakon čega je formirana Vlada.  

U posljednja 24 sata zabilježeno je 599 novih slučajeva zaraze virusom SARS-CoV-2,  te je broj aktivnih slučajeva u Hrvatskoj danas ukupno 3.232, priopćio je Nacionalni stožer Civilne zaštite. Među njima je 1.468 pacijenata na bolničkom liječenju, od toga su na respiratoru 142 pacijenta.  Postotak pozitivnih među testiranima je 12,30 posto. Od posljedica COVID-19 preminulo je 29 osoba.  Od 25. veljače 2020., kada je zabilježen prvi slučaj zaraze u Hrvatskoj, do danas ukupno je zabilježeno 228.568 osoba zaraženih novim korona virusom, od kojih je 4.799 preminulo, ukupno se oporavilo 220.537 osoba od toga 659 u posljednja 24 sata.  U samoizolaciji je trenutno 16.114 osoba.  Do danas je ukupno testirana 1.149.691 osoba, od toga 4.872 u posljednja 24 sata. Prema podacima iz 18 od 20 županija koje su dostavile podatke, najviše je novozaraženih u Splitsko-dalmatinskoj županiji, njih 81. Tri županije imaju manje od 10 novozaraženih, a najmanje ih je u Bjelovarsko-bilogorskoj županiji – četiri.