Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je sastanak putem video-linka sa zamenikom predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrijem Medvedevim, objavljeno je na Instagram profilu predsednika Srbije. Uz fotografije Vučića ispred monitora na kom se vidi Medvedev, na Instagramu predsednika Srbije ne navodi se šta je bila tema razgovora. Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je 20. oktobra da je pokrenuta procedura o otvaranju predstavništva Ministarstva odbrane Rusije u Srbiji u skladu sa sporazumom Vlade Srbije i Vlade Rusije. "Cilj osnivanja predstavništva Ministarstva odbrane Rusije je pružanje podrške i brže rešavanje pitanja u vezi sa vojnotehničkom pomoći, vojnom i vojno-tehničkom saradnjom, a u skladu sa sporazumom između Vlade Srbije i Vlade Rusije o vojno-tehničkoj saradnji", navedeno je u saopštenju. U saopštenju Ministarstva odbrane se dodaje i da je sporazum potpisan na osnovu dogovora predsednika Srbije i Rusije Aleksandra Vučića i Vladimira Putina. Ranije je Reuters objavio da je Rusija ovlastila svoje ministarstvo odbrane da otvori kancelariju u Srbiji, na osnovu dokumenta vlade Rusije. Naredba ruske vlade datira od 15. oktobra, a potpisao ju je premijer Mihail Mišustin. U njoj se navodi da će šef predložene kancelarije pomoći u rešavanju vojnih i tehničkih pitanja u vezi sa rusko-srpskom saradnjom, prenio je Reuters. Sporazum, koji su jednom potpisale obe strane, daće ruskom zvaničniku u Srbiji pravo da poseti srpske divizije koje koriste rusko naoružanje i vojnu opremu, pod uslovom da se prethodno najave i daju saglasnost. Srbija je u septembru ove godine obustavila vojne vežbe sa stranim vojskama na šest meseci, pozivajući se na pritisak Evropske unije da se povuče iz zajedničkih vežbi sa Rusijom i Belorusijom. U poslednjih nekoliko godina, Srbija je iz Rusije nabavila borbene avione MiG-29, kao i helikoptere, tenkove i oklopne transportere.

Američki predsjednik Donald Trump nastavio je predizbornu kampanju, dok njegov demokratski protukandidat Joe Biden dva dana nema javnih događaja uoči posljednje televizijske debate zakazane za sutra, 22. oktobra.  Trump je 20. oktobra održao još jedan skup u državi Pennsylvanija. Pennsylvanija, u kojoj je  Trump 2016. godine dobio više glasova od demokrata, smatra se jednom od nekoliko država u kojima mora pobijediti kako bi ponovo bio izabran.  Ankete pokazuju da  Trump zaostaje za Bidenom za 3,7 poena u toj državi, a predviđa se da će bivši potpredsjednik dobro proći i u Philadelphiji.  Razgovarajući sa pristalicama u Eriju, industrijskom gradu sa uglavnom starijom populacijom, Trump se držao poznatih tema, naglašavajući svoja postignuća i upozoravajući na opasnosti ako demokrate pobijede na izborima.  "Najbolje tek dolazi", rekao je u optimističnom obraćanju o mogućem drugom mandatu. "Nastavit ćemo pobjeđivati, pobjeđivati, pobjeđivati.”  Iako Biden ne vodi kampanju 20. i 21. oktobra, dva dana uoči debate, tokom kampanje je dosta putovao u ovu državu. Odražavajući važnost države, Bidenov tim rekao je da će bivši predsjednik Barack Obama voditi kampanju u Pennsylvaniji 21. oktobra, a senator Bernie Sanders, popularna ličnost lijevog krila demokrata, ići će za vikend. Iako se predsjednički izbori održavaju 3. novembra, milioni ljudi s pravom glasa već su iskoristili pravo ranijeg glasanja lično ili putem pošte.  

Almir Čehajić Batko, predat je u srijedu u nadležnost Tužilaštva Kantona Sarajevo (KS), nakon hapšenja u akciji “Network”, potvrdila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) glasnogovornica  Tužilaštva KS Azra Bavčić.  “ Nakon kriminalističke obrade u Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) osumnjičeni je predat u nadležnost  Tužilastva KS. Bit će zadržan 24 sata i nakon što ga u tom zakonskom roku ispita postupajuća tužiteljica odlučit će o daljnjim mjerama”, rekla je Bavčić za RSE. Tuzilaštvo KS Ćehajića tereti, kako je rečeno za RSE, da je zloupotrebom položaja i pranjem novca stekao nezakonitu korist u iznosu većem od pola miliona maraka. “Inače, pod istragom je još jedna osoba, koja je trenutno nedostupna organima gonjena”, dodala je Bavčić. U akciji kodnog naziva "Network" koja je 20. oktobra provedena pod nadzorom Tužilaštva KS izvršeni su pretresi na četiri lokacija i izuzeta određena dokumentacija, te kako je istakla glasnogovornica Tužilštva KS,  ona će poslužiti u daljnjem krivičnom postupku. Advokat Omar Mehmedbašić, koji zastupa Almira Čehajića Batka je nakon privođenja u SIPA-I za RSE rekao da je Čehajića prijavilo 'sedam nezadovoljnih ljudi koji žele da im se vrati novac koji su dali za transplantaciju, ali da je taj novac trenutno upotrijebljen za druge bolesnike'. Mehmedbašić navodi kako tog novca sada nema, ali kaže da te osobe nisu na redu za operacije. „E sada je tu taj procijep što je on uplaćivao pare za druge pacijente, dok su ovi na čekanju. I oni su tražili sad povrat i zbog toga je Batko pritvoren. On nije zaradio nikakav novac“, kaže Mehmedbašić i dodaje kako je Čehajić medijska ličnost i da se 'ovo dobro zakuhalo i zapetljalo'. Almir Čehajić Batko je poznati bh. televizijski i radijski voditelj, glumac amater i humanitarni radnik iz Sarajeva. Ćehajić je osnivač i direktor Nevladine organizacije “Otvorena mreža” koja se bavi humanitarnim radom, a osnovano je s ciljem kako bi se pomoglo porodicama oboljelih i da skupe neophodan novac za liječenje. “Od svog osnivanja, “Otvorena mreža” se pozicionirala u bh. društvu i državi kao vodeći faktor u pružanju podrške i pomoći oboljelim građanima BiH”, navodi se između ostalog na njihovoj službenoj web stranici , uz podatak da je ova mreža ‘uspjela je da spasi preko 560 života građana BiH od kojih su odustale odgovorne državne i društvene strukture’. O Almiru Čehajiću Batku, koji je inače stomatolog po struci, je 2013. godine režiser Pjer Žalica, snimio dokumentarni film “Rob” u kojem Batko govori o teškom periodu svog života, bolesti preminule kćerke i o tome kako je upao u ralje lihvara i kamatara.  

U Lagosu je u srijedu uveden cjelodnevni policijski čas uz prisustvo jakih policijskih snaga na ulicama nekoliko sati nakon što su vojnici pucali na demonstrante u najvećem gradu u Nigeriji, izjavili su očevici, javlja Reuters. Državni guverner saopštio je da je 30 ljudi sinoć povrijeđeno u pucnjavi u okrugu Leki. Očevici su rekli da su vojnici pucali i da su pogođene najmanje dvije osobe. Nigerijska vojska saopštila je na "Tviteru" da njeni pripadnici nisu bili na licu mjesta. Hiljade Nigerijaca protestuju širom zemlje svakog dana već blizu dvije sedmice protiv specijalne policijske jedinice za borbu protiv pljačkaša. Aktivisti godinama optužuju ovu jedinicu za iznude, zastrašivanje, mučenje i ubistva. Policijski čas u Lagosu trajaće 24 časa nakon što su demonstracije postale nasilne, rekao je guverner. Policija je postavila blokade na putevima u gradu i ne dozvoljava prolazak vozila, ali očevici su na ulicama vidjeli manji broj automobila i ljudi koji su išli pješke. Specijalna policijska jedinica rasformirana je 11. oktobra, ali su protesti nastavljeni sa zahtjevom da se izvrši reforma policijskih snaga.   

Vojska Crne Gore odložila je vojnu vježbu, na neodređeno vrijeme, a koja je trebalo da se održi na planini Sinjajevini, odnosno kako je rečeno u saopštenju dok se za to ne steknu uslovi. “Obavještavamo javnost, odnosno medije i nevladine organizacije koje su izrazile interesovanje da prisustvuju vježbi na Sinjajevini da se sjutrašnji prikaz vojne vježbe odlaže dok se za to ne steknu uslovi”, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane Crne Gore i dodaje da će o svim daljim aktivnostima javnost biti blagovremeno obaviještena. Ova odluka Ministarstva odbrane je objavljena nakon višednevnog protesta mještana i aktivista ekoloških organizacija u Crnoj Gori, koje su svojim prisustvom blokirali mjesto na Sinjajevini koje je bilo predviđeno za održavanje vojne vježbe bojevom municijom. Kako je bilo predviđeno planom Vojske Crne Gore, od 19. do 23. oktobra trebalo je bude organizovano stacionarno logorovanje i izvršeno gađanje minobacačima na vježbovno-strelišnom prostoru Sinjajevina. Međutim ekoaktivisti i mještani Sinjajevine su organizovali danonoćne straže ne dozvoljavajući da vojska obavi vježbu. Predstavnici ekoloških nevladinih organizacija tvrde da bi vojna vježba i formiranje vojnog poligona na prostoru Sinjajevine, narušilo ekosistem i biodiverzitet najvećeg pašnjaka na Balkanu. Na drugoj strani, iz Ministarstva odbrane je poručivano da ne može biti učinjena ekološka šteta po prirodnu sredinu Sinjajevine, zbog čega su pozvali predstavnike nevladinog sektora i medija da prisustvuju samoj vojnoj vježbi. Vojska Crne Gore nije odredila drugi datum i prostor za održavanje vojne vježbe. Načelnik štaba Generalštaba Vojske Crne Gore, pukovnik Aleksandar Pantović, saopštio je za Televiziju Crne Gore da će Vojska Crne Gore nastaviti svoje aktivnosti kad se za to steknu uslovi jer je izviđački tim konstatovao da se nijesu stekli uslovi za vojnu vježbu gađanja minobacačima na Sinjajevini. Generalni sekretar alijanse, Jens Stoltenberg je rekao da NATO ne može da komentariše o određenim lokacijama gde će biti održane vežbe. “Uveren sam da postoje načini kako se bi se pronašao način da se sa jedne strane zaštiti priroda a sa druge strane održe vežbe, što je važno za naše saveznike”, izjavio je Stoltenberg.

U posljednja 24 sata u Hrvatskoj su zabilježena 1.424 nova slučaja zaraze korona virusom, što je do sada najveći broj u jednom danu, priopćio je Nacionalni stožer Civilne zaštite u svom redovitom jutarnjem priopćenju u 10 sati, u kojem objedinjuje izvještaje s terena pristigle taj dan do 07.45 sati. Broj aktivnih slučajeva je 6.459. U tom razdoblju 11 je osoba preminulo, pa je ukupni broj žrtava 393. Od ukupnog broja oboljelih, njih 622 je na bolničkom liječenju, 48 više nego dan ranije. Od toga je 38 na respiratoru, šest više nego dan ranije. Od početka epidemije u Hrvatskoj 25. veljače ukupno je oboljelo 28.287 osoba, a njih 21.435 se oporavilo, što je 473 oporavljena više nego dan ranije. U samoizolaciji su 24.242 osobe. Do danas je ukupno testirano 411.947 osoba, od toga 8.255 u posljednja 24 sata.  Od županija koje su objavile podatke, ponovo je najviše novooboljelih u gradu Zagrebu – njih 337. BLOG UŽIVO O KORONA VIRUSU Prema podacima Europskog centra za nadzor i prevenciju zaraza, Hrvatska je – prema podacima od 20. listopada - sa 200,6 novooboljelih na 100.000 stanovnika unazad 14 dana na 17. mjestu među 31 državom Europske unije, Europske ekonomske zone i Velike Britanije. Prva je Češka sa 905,1 a nakon toga slijedi Belgija sa 828,6 novozaraženih na 100.000 stanovnika unazad 14 dana.

U Kirgiziji će biti organizovani novi parlamentarni izbori 20. decembra pošto su prethodni, održani početkom oktobra, poništeni zbog ozbiljne političke krize koja je dovela i do ostavke šefa države. Centralna izborna komisija je u srijedu saopštila da je jednoglasno odredila novi datum izbora. Kirgizija je u dubokoj političkoj krizi od parlamentarnih izbora 4. oktobra. Pobeda stranaka bliskih Soronbaju Ženbekovu, tadašnjem šefu države, pokrenula je proteste u kojima je jedna osoba umrla, a 1.200 povređeno.     Rezultati izbora su osporeni zbog sumnji u kupovinu glasova. Oni su poništeni ubrzo nakon glasanja, ali to nije stabilizovalo zemlju pa je Ženbekov prošle sedmice podneo ostavku. Parlament treba da odredi i datum predsedničkih izbora. Građani Kirgizije, jedne od najsiromašnijih država na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, sa 6,5 miliona stanovnika, od 2005. godine su dva puta uspeli da zbace predsednika države masovnim demonstracijama. Kao i u prethodna dva navrata, 2005. i 2010. godine, i aktuelni protesti su podstaknuti rivalitetom klanova koji ima dominantnu ulogu u politici Kirgizije.  

Ministar finansija tehničkoj Vladi Srbije Siniša Mali izjavio je da je "dobio ponudu da nastavi da vodi resor finansija" i u novoj Vladi mandatarke Ane Brnabić, saopštilo je Ministarstvo finansija. Mali je u saopštenju naveo da je Srbija pre nekoliko godina bila poslednja po stopi rasta u Evropi, a da "smo sada prvi prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda" i dodao da će narednih dana biti poznato u kom procentu će biti povećane plate u javnom sektoru. On je prethodno za televiziju Prva rekao da će uvek želeti da radi u timu Aleksandra Vučića i da će se "zajedno boriti" i u mandatu nove Vlade. Mali je za ministra finansija izabran 2018. godine na predlog tadašnje premijerke Ane Brnabić. Na toj poziciji zamenio je Dušana Vujovića, koji je ranije podneo ostavku iz ličnih razloga. Prethodno je, od 2014. godine, bio gradonačelnik Beograda. Nakon što je veći broj univerzitetskih profesora osporio njegovu doktorsku titulu, Senat Beogradskog univerziteta je u decembru 2019. godine poništio doktorat Siniše Malog, posle postupka za plagijat koji je trajao pet godina. Jedina posledica ove odluke, za sada, je to što je izbrisao doktorat iz biografije na sajtu Ministarstva. On sam nikada nije priznao da je plagirao svoj rad.  Mandat Siniše Malog na mestu gradonačelnika Beograda obeležilo je noćno rušenje objekata u beogradskom kvartu Savamala, aprila 2016. godine, zbog izgradnje projekta "Beograd na vodi". Usledili su masovni protesti građana sa zahtevom da Mali podnese ostavku. Aleksandar Vučić, tada predsednik Vlade, u junu 2016. je izjavio da su za rušenje odgovorni gradski čelnici. Ipak, Mali je na funkciji gradonačelnika ostao do lokalnih izbora u Beogradu 2018. godine nakon čega je izabran za ministra finansija. Predsednik Srbije i lider SNS-a Aleksandar Vučić izjavio je 20. oktobra da će imena svih budućih ministara u novoj Vladi biti objavljena u nedelju, 25. oktobra. Uz SNS, koja je osvojila ubedljivu većinu na izborima 21. juna, novu vladu će činiti i njihov dosadašnji partner Socijalistička partija Srbije (SPS) Ivice Dačića, ali i Srpski patriotski savez – SPAS Aleksandra Šapića, koji je do sada bio u opoziciji, rekao je Vučić. Šapić: Neću biti ministar Lider SPAS-a Aleksandar Šapić je za televiziju "Prva" izjavio da je sigurno da neće biti ministar u novoj Vladi Srbije. Šapić je naveo da će SPAS imati ministarsko mesto, ali da on neće biti ministar. Vučić je prethodno rekao da Šapić, dosadašnji čelnik Novog Beograda, najmnogoljudnije opštine u Srbiji, u pregovorima nije tražio ništa, a da su razgovarali o budućnosti zemlje i spoljnoj politici. On je naveo i da je Šapiću ponudio jedno ministarsko mesto. Nova vlada će, kako je rekao, imati ograničen mandat i vanredni parlamentarni izbori biće održani najkasnije 3. aprila 2022. godine, zajedno sa redovnim predsedničkim izborima. Mihajlović: Rodna ravnopravnost prioritet nove Vlade Ministarka građevinarstva u tehničkoj Vladi i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović saopštila je da je uverena da će nova Vlada Srbije "nastaviti da unapređuje rodnu ravnopravnost" i da se "samo kroz koordinirani i multisektorski pristup može ostvariti napredak". Mihajlović je u saopštenju navela da se pandemija korona virusa posebno negativno odrazila na žene, kao najveću marginalizovanu grupu na svetu. "U kriznim i izazovnim vremenima žene su posebno ranjiva kategorija. One čine većinu zaposlenih u sistemu zdravstvene i socijalne zaštite, 76 odsto, ali i kao radnice u trgovini, i u većem su riziku da se razbole", navela je Mihajlović. Dodala je da žene provode i dvostruko više vremena u kućnim poslovima, brizi o deci i starima, a da je taj "nepriznati i neplaćeni rad prepreka za ekonomsku nezavisnost i istinsku slobodu žena". Žene su, prema njenim rečima, u još većem riziku od porodičnog i partnerskog nasilja. Mihajlović je dodala da je Srbija u prethodnih nekoliko godina "postigla zapažene rezultate, jer je rodna ravnopravnost podignuta na najviši politički nivo", ali da su potrebni kontinuitet i dalji zajednički rad resornih institucija, međunarodnih partnera i civilnog sektora.

Svemirski brod američke Nase spustio se na neravnu površinu asteroida Bennu i sakupio uzorke stijena iz vremena nastanka Sunčevog sistema da bi ih vratio na Zemlju. Brod veličine kombi vozila Osiris-Rex, koji je napravila kompanija Lockheed Martin, ispružila je robotsku ruku dužine 3,35 metara prema ravnoj površini pod šljunkom nedaleko od sjevernog pola asteroida i uzela nekoliko komada. Istraživački aparat će tokom dana poslati na Zemlju slike sakupljanja uzoraka, a naučnici će procijeniti koliko je materijala uzeto i da li je potrebno da se ista operacija pokuša još jednom. Ukoliko bude potvrđeno da ima dovoljno uzoraka, svemirski brod će krenuti kući i stići će na Zemlju 2023. godine. Japan je jedina zemlja koja je do sada uspješno obavila ovakvu misiju. Bennu je udaljen više od 160 miliona kilometara od Zemlje, a formirao se u oblik žira u ranom periodu Sunčevog sistema. Podaci iz ove misije mogli bi da pomognu razumijevanju porijekla života na Zemlji, navode naučnici. Svemirski brod je lansiran prema asteroidu iz Svemirskog centra Kennedy 2016. godine. Aparat je bio u orbiti oko asteroida blizu dvije godine i za to vrijeme se pripremao za manevre spuštanja i podizanja sa ovog tijela.  

Crna Gora i Albanija će u predstojećem periodu dobiti na desetine respiratora i medicinsku opremu u vrednosti od oko 1,5 miliona eura, saopšteno je iz sedišta NATO-a. Ova sredstva će Alijansa između oktobra i novembra dati zemljama iz Povereničkog fonda za odgovor na pandemiju. Kako se u saopštenju navodi, ovo sledi nakon zahteva tri države za pomoć evroatlantskom Centru za koordinaciju odgovora na katastrofe NATO-a. NATO je uspostavio zalihe medicinske opreme kako bi mogao da pruži trenutnu pomoć njenim članicama ili partnerima u potrebi. NATO agencija za podršku i nabavke (NSPA), navodi se u saopštenju, upravlja kupovinom i skladištenjem pomoćnih predmeta za zalihe. Prema rečima generalnog skeretara NATO, Jensa Stoltenberga ova pomoć je “demonstracija NATO-a solidaronosti u praksi”. “Ako postoji potreba, NATO saveznici će biti spremni da ponude dalju podršku, ali bar neka podrška dolazi u bliskoj budućnosti u isporuci ventilatora”, izjavio je Stoltenberg na konferenciji za novinare. Blog o pandemiji korona virusa Mapa širenja korona virusa Preporuke za život u vrijeme pandemije Albanija je već proteklog vikenda primila 60 respiratora iz zaliha NATO-a kao odgovor na pandemiju COVID-a 19. Ventilatori su deo donacije Sjedinjenih Američkih Država zalihama NATO-a. Njih je NATO-ova agencija za podršku i nabavke uskladištila u Južnom operativnom centru u Tarantu u Italiji i u ime albanskog Ministarstva odbrane isporučena je komercijalnim drumskim prevozom u Albaniju. Uz ovu pomoć, dodatni medicinski materijal i oprema će biti isporučeni Albaniji u narednim nedeljama.