Nove optužnice zbog smrti Džordža Flojda

Glavni tužilac Minesote Kit Elison preinačio je optužnicu protiv otpuštenog policajca iz Mineapolisa na ubistvo drugog stepena, zbog smrti Afroamerikanca Georga Floyda. Takođe je podigao optužnicu protiv preostale trojice otpuštenih policajaca koji su učestvovali u hapšenju, prenosi Glas Amerike. Trojica policajaca koja su učestvovala u incidentu - Thomas Lane, J Alexander Kueng i Tou Thao - optuženi su za saučesništvo u ubistvu drugog stepena, prema sudskim dokumentima. Drew Evans, nadzornik u Birou za kriminalno hapšenje u Minesoti, rekao je da su vlasti u procesu privođenja tri policajca, koja su nedavno optužena, u pritvor. "Jedan je već u pritvoru, a druga dva su u postupku privođenja", kazao je, prenosi BBC. U međuvremenu, državni tužilac Ellison saopštio je novinarima da javni pritisak nije uticao na njegovu odluku, i istakao da je "odluku doneo na osnovu zakona". Ellison je rekao da i će pobeda biti teška te da istorija najbolje govori o izazovima sa kojima je suočen i ovaj slučaj. Senatorka Minesote Amy Klobuchar poručila je na Tviteru da su najnovije optužnice "još jedan važan korak za pravdu". Advokat porodice Floyd Benjamin Crump naveo je u izjavi da je to značajan orak na putu ka pravdi i da je zadovoljan što je ova važna akcija izvedena pre sahrane Georgea Floyda, prenosi BBC. Ali Crump je kasnije za CNN rekao da porodica veruje da bi optužba protiv Dereka Chauvina trebalo da bude ubistvo prvog stepena i da su im rekli da istraga traje te da bi optužbe mogle da se dalje menjaju. Džordž Flojd preminuo je nakon što mu je policajac Derek Šovin klečao na vratu skoro devet minuta 25. maja. Šovin je prošle nedelje otpušten i optužen za ubistvo trećeg stepena i ubistvo iz nehata. Nova optužnica - za ubistvo drugog stepena - može da nosi kaznu i do 40 godina zatvora, 15 godina duže od maksimalne kazne za ubistvo trećeg stepena. Demonstranti su tokom protekle nedelje zahtevali i da trojica policajaca takođe budu optuženi u ovom slučaju, izražavajući nezadovoljstvo na protestima koji su povremeno prerastali u demoliranje i pljačke u velikim gradovima. Pentagon rasporedio 1.600 vojnika u okolini Vašingtona Deo policajaca kleknuo pred demonstrantima u SAD Nakon mirnih dnevnih protesta noć 2. juna je ponovo bila obeležena nasiljem i pljačkom, uprkos policijskom času koje su uvele lokalne vlasti u gradovima širom SAD u nastojanju da održe red. Desetine gradova od Njujorka do Los Anđelesa uveli su policijski čas, dok je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) pojačao pritisak na guvernere da pozovu Nacionalnu gardu, dan nakon što je pretio vojnom akcijom zbog nereda i pljačke. Guverner Minesote Tim Volc u sredu je prvi put posetio mesto u Mineapolisu gde je Flojd preminuo. Tu je sada podignut improvizovani spomenik gde građani ostavljaju cveće i poruke, a Volc je sa tog mesta uputio poziv da pravda bude zadovoljena i da se rešava problem rasizma u zemlji. Volc je uputio lično izvinjenje reporteru i kamermanu CNN-a koji su uhapšeni prošle nedelje za vreme protesta. Rekao je da je došao na to mesto da bi lično osetio bol koju ova zajednica oseća zbog smrti Flojda, najnovije u seriji slučajeva kada su Afroamerikanci stradali od ruku policijaca. Guverner Minesote izjavio je za CNN da su protesti i razgovori o sistemskom rasizmu u SAD pružili liderima, kako veruje, poslednju šansu da reše ovo pitanje. “Ne mislim da ćemo dobiti novu priliku da promenimo i poboljšamo ovu zemlju. Zaista ne mislim", rekao je.

Od 4. juna u nekoliko gradova u S. Makedoniji ponovo počinje policijski sat

Od četvrtka 4. juna u 21 sat u nekoliko gradova u Severnoj Makedoniji ponovo počinje policijski sat. Građani Skoplja, Tetova, Kumanova i Štipa neće moći da izađu iz svojih domova do ponedeljka u 5 sati. U ostalim gradovima policijski sat će trajati do petka u 5 ujutro, a u ostalim danima od 16 do 5 sati. Ovu odluku je donela Vlada po preporuci Komisije za zarazne bolesti. Ministar zdravstva Venko Filipče na večerasnjoj pres konferenciji je saopštio da se ova mera donosi zbog nepoštovanja mera predostrožnosti od strane građana, što je rezultovalo velikim brojem novozaraženih od korona virusa. On je informisao da se u narednim danima zabranjuje poseta grobljima u celoj zemlji, jer se od sutra do nedelje obeležava Duhovdan, pa pravoslavni hrišćani uobičajeno u velikom broju odlaze na grobove svojih bližnjih. Samo u toku poslednja 24 sata je registrovan 101 novi slučaj korona virusa, kao i 4 umrlih. Najveći deo novih slučajeva su u Skoplju, Tetovu, Kumanovu i Štipu, pa se zato u ovim gradovima uvode strožije mere. Pratite BLOG UŽIVO o korona virusu U poslednjih nekoliko dana broj novoobolelih se povećava, što dolazi nakon perioda u kome su se te cifre smanjivale. Ministar Filipče je istakao da je najviše novih slučajeva rezultat porodičnih skupova za vreme muslimanskog ramazanskog posta, nepoštovanje mera za nošenje zaštitne maske, kao i nepravilan transport zaposlenih u štipskim konfekcijskim fabrikama. On je dodao da osim toga, svoj udeo ima i nekažnjavanje prekršioca od strane policije.

Lajčak razgovarao sa novoimenovanim premijerom Kosova Hotijem

Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog između Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak obavio je telefonski razgovor sa novoimenovanim premijerom Kosova Avdulahom Hotijem. “Radujem se bliskoj saradnji sa njim na dijalogu pod okriljem Evropske unije kao i evropskoj perspektivi za narod Kosova”, objavio je Lajčak na svom nalogu na Twitteru. Skupština Kosova izabrala je u sredu (3. juna) novu vladu na čelu sa Avdulahom Hotijem, što je druga po redu vlada od kako su u oktobru prošle godine održani parlamentarni izbori. Radio Slobodna Evropa je već objavila da će Lajčak stupiti u kontakt sa novom kosovskom vladom “istog dana” kad se formira vlada Kosova kako bi se obavile poslednje pripreme za održavanje nove runde dijaloga, koja bi obeležia ponovno pokretanje dijaloga o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda pod pod okriljem EU. Miroslav Lajčak namerava da održi prvi susret u okviru dijaloga, što je pre moguće, odnosno već u toku ovog meseca. RSE saznaje: Lajčak namerava obnovu dijaloga Kosova i Srbije već u junu

Kurti poručio da neće prisustvovati primopredaji dužnosti novom premijeru Kosova

Odlazeći premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) izjavio je da je nova Vlada Kosova na čelu sa Avdulahom Hotijem (Avudllah) “nezakonita vlada” i, kako je rekao “beskorisna”. Putem jedne video poruke, Kurti je poručio da u četvrtak neće prisustvovati primopredaji dužnosti novom premijeru Kosova. “Ova vlada je nezakonita, ova vlada je beskorisna. Mi smo alternativna vlada”, kazao je Kurti, najavivši borbu i brz povratak. On je takođe rekao da je Ustavni sud obezvredio sebe tako što je dekret predsednika Kosova o određivanju novog mandatara proglasio ustavnim.  Kosovo dobilo novu vladu, premijer obećao: Nećemo dopustiti promenu granice ili razmenu teritorija Skupština Kosova izabrala je u sredu (3. juna) novu vladu na čelu sa Avdulahom Hotijem, što je druga po redu vlada od kako su u oktobru prošle godine održani parlamentarni izbori. Vlada, koja je odmah po izboru položila zakletvu, je izabrana sa 61 glasom za, 24 protiv i jednim uzdržanim, što je upravo onoliko glasova koliko je bilo potrebno za izbor. Na sednici je bilo 86 poslanika, a poslanici pokreta Samoopredeljenje nisu bili prisutni. Grenel pozdravio izbor nove kosovske vlade EU čestita novoj vladi Kosova i očekuje brz nastavak briselskog dijaloga Jedan od prioriteta nove vlade Kosova biće preuzimanje ustavnih odgovornosti za dijalog sa Srbijom, u saradnji sa EU i SAD, ali "ne dopuštajući promenu granice ili razmenu teritorija", izjavio je novoizabrani premijer Hoti.

Nastavljeno suđenje za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića

Suđenje optuženima za paljenje kuće novinara portala "Žig info" Milana Jovanović nastavljeno je u Drugom osnovnom sudu u Beogradu. Jovanoviću je u noći između 11. i 12. decembra 2018. godine oko 3.30 časova zapaljena kuća u kojoj su bili njegova supruga i on, ali su oni uspeli pobeći.  Predsednik opštine na slobodi, novinar u strahu Kao nalogodavac, optužen je Dragoljub Simonović, nekadašnji predsednik beogradske Opštine Grocka u kojoj je i kuća oštećenog Jovanovića. Suđenje je posle tromesečne pauze nastavljeno ispitivanjem Jele Deljanin, Jovanovićeve supruge. Branioci optuženih su, kako prenosi Udruženje novinara Srbije (UNS), tražili da se ponovo vrati u noć, 12. decembra 2018. i ispriča šta se tačno desilo. „Čula sam u 15 do 3 sati ujutru dva, tri pucnja. Zvuk je bio sličan petardi. Izašla sam na terasu i videla automobil koji odlazi. Pogledala sam ka garaži i videla plamen i dim. Pojurila sam ka prizemlju i kroz gusti dim, lavovskom snagom, izvukla supruga napolje“, rekla je Deljanin, preneo je UNS. Slučaj paljenja kuće novinara: Pravda ili opstrukcija Kako se navodi u izveštaju UNS-a, na uporna pitanja advokata odbrane šta je izgorelo, Deljanin je bila izričita da je sve nestalo u plamenu. „Sva dokumenta, stvari, novac za ‘crne dane’, sve je izgorelo“, rekla je supruga Milana Jovanovića. Navela je da posle svega što joj se desilo ne može mirno da spava, uz misli da će im opet neko zapaliti kuću. Napad na novinara: Paljevina ili pokušaj ubistva? Kao i njen suprug, novinar Milan Jovanović, Jela Deljanin je na suđenju rekla da im je nepoznati čovek došao sa novčanom ponudom da se ovo suđenje „stavi pod tepih“. Kuća novinara Milana Jovanovića u Grockoj zapaljena je u noći 12. decembra 2018. godine, kada su na garažu koja je u sastavu kuće bačeni molotovljevi kokteli. Dragoljub Simonović uhapšen je 25. januara 2019., zbog sumnje da je naložio taj zločin, a na slobodu je pušten 7. marta posle 40 dana u pritvoru. Osim Simonovića, koji je optužen kao nalogodavac paljenja kuće Jovanovića, u ovom procesu kao izvršioci i pomagači optuženi su i Vladimir Mihailović, Igor Novaković i Aleksandar Marinković. Sledeće ročište zakazano je za 1. jul.

Trump: Pozvati Rusiju nazad u G7 je 'zdrav razum'

Američki predsjednik Donald Trump u srijedu je rekao da je stvar "zdravog razuma" pozvati ruskog predsjednika Vladimira Putina da se pridruži G7 (Grupi sedam industrijski najrazvijenijih zemalja svijeta), rekavši da bi bilo puno lakše riješiti različita pitanja ako bi Moskva bila predstavljena na skupovima, prenosi Reuters. "Mnoge stvari o kojima razgovaramo odnose se na Putina", rekao je Trump u intervjuu za Fox News Radio i dodao: "Neka bude u sobi ... da bi se stvari završavale". Rusija je iz ovog formata izbačena 2014. godine nakon ruske aneksije ukrajinske regije Krim. EU protiv povratka Rusije u G7 Dvojica čelnika razgovarali su i u ponedjeljak telefonom o mogućnosti održavanja proširenog samita G7 kasnije ove godine. Iz Kremlja su izjavili da će tražiti više informacija o Trumpovom pozivu. Francuska ne vidi promjenu situacije u Rusiji koja bi garantovala reintegraciju Moskve u G7, rekao je u srijedu Reutersov izvor iz Pariza. "Rusija je izuzeta iz G7 iz preciznih razloga. Danas ne mislimo da se ova situacija promijenila. Ali moramo pronaći načine da vodimo dijalog s Rusijom", rekao je francuski zvaničnik. Njemački ministar vanjskih poslova Heiko Maas rekao je u srijedu da nije siguran je li sada pravo vrijeme da se mijenja format G7, nakon što je Trump rekao da je to "vrlo zastarjela grupa zemalja" u svom sadašnjem formatu. "Sumnjam u to ima li smisla stvarati neki drugi format", rekao je Maas novinarima, dodajući da ostaje da se vidi je li pravo vrijeme za takav potez. Ostale države G7, uključujući Kanadu, protivile su se povratku Rusije, dok neke, poput Japana, nisu donijele odluku.  Trump je također pozvao Australiju, Južnu Koreju i Indiju. G7 čine Njemačka, Kanada, SAD, Francuska, Italija, Japan i Velika Britanija.

UO PIC-a podržao rad Centralne izborne komisije i pozvao na održavanje izbora u Mostaru

Upravni odbor Vijeća za implementaciju mira u Bosni i Hercegovini (PIC)  nakon dvodnevnog zasjedanja pozvao je bh. vlasti da pripreme i usvoje akcioni plan za 14 ključnih prioriteta iz mišljenja Evropske komisije i započnu njegovu implementaciju.  Politički direktori Upravnog odbora Vijeća za provedbu mira pozdravili su inicijativu Predsjedništva BiH da predvodi reforme sa ciljem ispunjavanja ovih prioriteta. “U tom smislu, Upravni odbor PIC-a je pozvao sve aktere da sarađuju u cilju postizanja napretka BiH na njenom putu ka EU”, piše u komunikeu PIC-a. Među prioritetima koje bosanskohercegovačke vlasti trebaju uraditi su imenovanje nove Vlade Federacije BiH, kao i vlade Hercegovačko-neretvanskog kantona i Kantona 10.  “Vlade su još uvijek neimenovane, a ovi kantoni funkcioniraju s vladama iz prethodnih mandata koje su na vlasti više od godinu i po nakon održavanja općih izbora u oktobru 2018. godine”, navedeno je u službenoj obavijesti Upravnog odbora PIC-a. Upravni odbor PIC-a pozdravio je napore vlasti na svim nivoima u borbi protiv pandemije COVID-19.   “Stavljanjem po strani aktualnih političkih nesuglasica, funkcioniranje institucija zaduženih za donošenje odluka na državnom nivou imalo je ključnu ulogu u borbi protiv pandemije”, navedeno je u službenoj obavijesti Upravnog odbora PIC-a. 'Viša sila' učinila BiH funkcionalnijom državom S tim u vezi pozdravili su i odluku Vijeća ministara BiH o raspodjeli zajma od 330 miliona eura Međunarodnog monetarnog fonda u skladu sa postojećim dogovorom Kako je navedeno u komunikeu, Upravni odbor PIC-a zabrinut je zbog izvještaja o sumnjivim nabavkama tokom trajanja pandemije u iznosima od nekoliko miliona konvertibilnih maraka javnih sredstava. Ovo se jednako odnosi na trošenje javnih sredstava poreskih obveznika, kao i na trošenje sredstava iz zajmova i grantova međunarodne zajednice.  Slučaj "Respiratori" Policija izuzima dokumentaciju u slučaju nabavke pokretne bolnice u RS Upravni odbor PIC-a poziva organe vlasti na državnom nivou da prioritetno usvoje izmjene i dopune Zakona o javnim nabavkama koje imaju za cilj bolje usklađivanje sa pravnom stečevinom Evropske unije. Pozvali su i sve nadležne agencije za provedbu zakona da istraže i krivično procesuiraju sumnjive slučajeve. Upravni odbor PIC-a pozvao je sve organe vlasti da što prije osiguraju donošenje izmjena i dopuna Zakona o VSTV-u. Osudili su stalne prijetnje organa vlasti Republike Srpske da će se povući iz državnih institucija i blokirati procese donošenja odluka na državnom nivou izrazivši podršku radu Ustavnog suda BiH i njegovih sudija. Skupština RS usvojila zaključke o 'antidejtonskom djelovanju' Ustavnog suda BiH Upravni odbor PIC-a podržao je rad Centralne izborne komisije (CIK) u vezi s pripremama za lokalne izbore 2020. godine.   PIC apeluje na organe vlasti BiH da što prije usvoje državni budžet za 2020. godinu kako bi se omogućilo neometano funkcionsanje državnih institucija, uključujući i CIK, kao i obavljanje njihovih ustavnih i pravnih nadležnosti. Lokalni izbori u BiH pomjereni na 15. novembar, nejasnoće oko datuma Upravni odbor PIC-a poziva Vijeće ministara BiH da, u međuvremenu, donese specijalnu odluku o rashodima u skladu sa Zakonom o financiranju institucija Bosne i Hercegovine.  “CIK je nezavisno tijelo čije ovlasti proizlaze iz Izbornog zakona BiH, a da entitetske izborne komisije nemaju nadležnosti u organiziranju izbora, izuzev nadležnosti koje im povjeri CIK, i da moraju djelovati u skladu sa Izbornim zakonom BiH”, navedeno je u službenoj obavjesti.  Ustavni sud BiH još nije zakazao sjednicu o pomjeranju izbora Upravni odbor PIC-a je također pozvao političke aktere da hitno provedu odgovarajuće odluke Ustavnog suda BiH i Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa lokalnim izborima u Mostaru.  Bh. vlasti treba da pronađu prihvatljiv dogovor u okviru roka koji je utvrdio Evropski sud, te da osiguraju da se ove godine u Mostaru konačno održe slobodni i demokratski izbori prvi put nakon 2008. godine. Baralija: Bh. vlastima pandemija došla kao savršen izgovor i za pitanje Mostara Upravni odbor PIC-a će svoj sljedeći sastanak održati 1. i 2. decembra 2020. godine. Ruska Federacija se ne slaže s ovim komunikeom, saopšteno je iz OHR-a.

Ministarstvo pravde Srbije: Nema 17 već 13 preporuka GREKO-a

Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da je Radno telo Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO) Srbiji uputilo 13, a ne 17 preporuka. U saopštenju Ministarstva se navodi da je Srbija, u okviru četvrtog kruga evaluacije 2015. godine dobila ukupno 13 preporuka i da taj broj, niti same preporuke, nisu promenjene od tada. Dodaje se i da raniji Izveštaj GRECO o napretku Srbije, iz aprila 2019. godine, navodi da je „Srbija delimično ispunila 10 preporuka, dok tri nije ispunila“. U izveštaju za 2019. godinu koji je GRECO objavio u sredu 3. juna, stoji da su vlasti Srbije od 31. decembra 2019. godine „delimično implementirale 10 od 17 preporuka“, što je, kako se precizira, procentualno 59 odsto. U Izveštaju GRECO, antikorupcijskog tela Saveta Evrope, za Srbiju se kaže i da se nalazi među zemljama sa „najvećim brojem neimplementiranih ili samo delimično implementiranih preporuka Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO)“. GRECO: Srbija među zemljama sa najviše neimplementiranih preporuka Ministarstvo pravde u svojoj reakciji navodi da, „uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija poslednji izveštaj o napretku u borbi protiv korupcije uputila GRECO u decembru 2019. godine, a koji Globalni izveštaj nije uzeo u obzir, očekuju da će naredni izveštaj o napretku Srbije prepoznati učinjene pomake u ispunjavanju preporuka tog tela“. Ministarstvo pravde Srbije je saopštilo i da je "Srbija jasno opredeljena da se uhvati u koštac s korupcijom“, što je, kako se dodaje, pokazala i donošenjem Zakona o poreklu imovine krajem 2019. godine, čiju osnovu, navodi se u sapštenju, „čini metod unakrsne provere imovine kroz poseban poreski postupak koji vodi Poreska uprava". Kako su naveli, u septembru 2020. godine je počela i primena novog Zakona o sprečavanju korupcije, usvojenog 2019. godine, koji treba da zameni postojeći Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. "Zakon je usaglašen sa preporukama GRECO i predstavlja krovni preventivni anti-korupcijski propis. Prošle godine je počela primena Zakona o lobiranju, čije je usvajanje i primena takođe bila jedna od preporuka GRECO“, navodi se u saopštenju. Srbija skinuta sa liste zemalja u riziku od pranja novca i finansiranja terorizma Iz Ministarstva pravde su saopštili i da se "Srbija od prošle godine više ne nalazi na FATF listi država sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, takozvanoj 'sivoj listi' ".

Sarajevo: Federalna policija oduzima dokumentaciju preduzeću GRAS

Službenici Federalne uprave policije (FUP) u srijedu u prostorijama Kantonalnog javnog komunalnog preduzeća GRAS (Gradsko saobraćajno preduzeće u Sarajevu) izuzimaju određenu dokumentaciju, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Tužilaštva Kantona Sarajevo (KS).   "Pripadnici Federalne uprave policije po našem nalogu izuzimaju određenu dokumentaciju i to je sve što možemo reći u ovom trenutku“, rečeno je za RSE u Tužilaštvu Kantona Sarajevo. Gradsko saobraćajno preduzeće u Sarajevu GRAS bilo je predmetom istraživanja Tužilaštva BiH u akciji "Tender" u vezi s krivičnim djelom primanje dara i drugih oblika koristi u slučaju nabavke rabljenih trolejbusa za ovo preduzeće. BiH: Uhapšene četiri osobe u akciji 'Tender' GRAS je preduzeće u državnom vlasništvu i nalazi se među najvećim poreskim dužnicima u Bosni i Herecegovini.   Kako su državne firme postale balast: Gomilanje radnika i gubitaka Naime, prema listi Uprave za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine objavljene 30. aprila GRAS je najveći dužnik po osnovu poreza na dodatnu vrijednost (PDV). Kantonalno javno komunalno preduzeće Gradski saobraćaj d.o.o. Sarajevo. GRAS za PDV državi duguje preko 22,3 miliona KM (oko 11, 15 miliona eura).

TI BIH: Neefikasna borba pravosuđa u slučajevima korupcije

Tokom 2019. godine donesena je samo jedna presuda za korupciju u predmetima koje vodi Tužilaštvo Bosne i Hercegovine (BiH), a tuženi je oslobođen. Donesena je još jedna uslovna osuda koja nije pravosnažna i to su rezultati Tužilaštva BiH kada je u pitanju procesuiranje velikih slučajeva korupcije, navodi se u izvještaju Transparency Internationala u BiH (TI BiH) koji je analizirao efikasnost rada tužilaštava u BiH za 2019. godinu. Mnogo više uspjeha, kako se navodi u izvještaju, nije imalo ni Posebno odjeljenje za suzbijanje korupcije, organizovanog i najtežih oblika privrednog kriminala pri Republičkom javnom tužilaštvu Republike Srpske. Ono je za godinu dana zaprimilo 78 prijava, podiglo samo 4 optužnice i donijelo 63 naredbe o nesprovođenju istrage. „Ova tužilaštva koja procesuiraju najteža korupcijska krivična djela imaju daleko manje podignutih optužnica od kantonalnih i okružnih tužilaštava. Tako je Kantonalno tužilaštvo Zeničko-dobojskog kantona, koje je zaprimilo 68 prijava, podiglo prošle godine 43 optužnice, dok je Tužilaštvo Brčko distrikta BiH podiglo je 20 optužnica, iako je zaprimilo samo 26 prijava”, navedeno je u izvještaju . Virus korupcije u BiH Iako izgleda da su tužioci u BIH tokom 2019. godine povećali ukupan broj podignutih optužnica, navodi se u izvještaju TI BiH, ovo povećanje je uzrokovano isključivo većim brojem optužnica u kantonalnim i okružnim tužilaštvima koja poraznu statistiku najčešće popravljaju istragama za manja korupcijska djela.  Transparency ističe da pojedina tužilaštva pokušavaju popraviti statistiku na način da većina slučajeva korupcije gdje je građanima nanesena milionska šteta ostaje neprocesuirano. Kao primjer navode slučaj „krađe“ 20 litara goriva, koje je vozač umjesto u službeno vozilo, nasuo u kanister i tako počinio „Krivično djelo zloupotreba položaja ili ovlaštenja i krivotvorenja isprave“. „Zbog ovakve prakse se najveći broj slučajeva u cijeloj BIH završi uslovnom ili novčanom kaznom, a od 143 pravosnažne osuđujuće presude za korupciju tokom prošle godine 97, odnosno 67,8%, je završilo uslovnom kaznom. Od ostalih pravosnažnih osuda 32 su zatvorske kazne i 14 novčanih. Takođe, broj oslobađajućih presuda značajno se povećava iz godine u godinu, iako je broj procesuiranih slučajeva na istom nivou“, podaci su do kojih je došao Transparency International. Također se upozorava na činjenicu da više od polovine krivičnih prijava završi naredbom o nesprovođenju istrage. Tužilaštvo BiH uputilo žalbu zbog puštanja na slobodu Novalića, Solaka i Hodžića Prema podacima Suda Bosne i Hercegovine, objavljenih u brošuri o procesuiranju slučajeva korupcije u toku 2019. godine dvadeset tužilaštava u Bosni i Hercegovini sa svih nivoa vlasti podigla su 225 optužnica za krivična djela korupcije. Od 2004. do 2019. godine pred Sudom Bosne i Hercegovine izrečeno je 178 pravosnažnih presuda za krivična djela korupcije. Njih 103 okončano je po sporazumu o priznanju krivice, a 204 osobe osuđene su na ukupno 202 godine zatvora u periodu od 15 godina, ili manje od godinu dana zatvora po osuđenom.