Kompanija Amazon, koja se našla pod pritiskom kupaca, brendova i zakonodavaca da suzbije falsifikate na svojoj web platformi za trgovinu, saopštila je u ponedjeljak da je blokirala više od 10 milijardi sumnjivih lažnih oglasa prošle godine kako bi spriječila prodaju njihovih proizvoda, javlja AP. U prvom Amazonovom izvještaju o naporima protiv falsificiranja otkako je 2019. uveo nove alate i tehnologije, navedeno je kako je broj blokiranih lažnih oglasa porastao za približno 67 posto u odnosu na godinu ranije. Multinacionalna tehnološka kompanija sa sjedištem u Seatleu je saopštila da je broj falsifikatora koji pokušavaju prodavati na toj stranici porastao dok su prevaranti pokušavali iskoristiti kupce koji su tokom pandemije više kupovali putem interneta. Amazon se godinama bori sa falsifikatima, ali od 2019. upozorava investitore da prodaja lažne robe predstavlja rizik za kompaniju i njen imidž. Pojedini potrošači neće kupovati na Amazonu zbog falsifikata, a neki brendovi odbijaju svoje proizvode ponuditi na toj web lokaciji. Falsifikatori pokušavaju da svoje proizvode plasiraju na Amazon preko nezavisnog tržišta, gdje prodavci mogu svoje proizvode direktno postaviti na web stranicu. Kompanija je prošle godine uništila dva miliona falsifikovanih proizvoda koji su stigli u njena skladišta i navodi kako je dobila žalbe kupaca zbog falsifikata na manje od 0,01 posto svih proizvoda koji su kupljeni preko te platforme. Amazon je saopštio kako može zaustaviti falsifikatore prije nego što nešto prodaju, zahvaljujući tehnologiji koja automatski skenira liste kako bi uklonila sumnje na falsifikate. Kompanija također daje brendovima mogućnost da sami uklone lažne predmete sa web lokacije, umjesto da ih prijavljuju Amazonu i čekaju da nešto učini.  

Palestinci su se sukobili s izraelskom policijom treću noć u Jeruzalemu, a postoji strah od novog nasilja kasnije u ponedjeljak zbog planiranog jevrejskog nacionalističkog marša u gradu. Na godišnjem maršu povodom Dana Jeruzalema mladi cionisti obično prolaze kroz muslimanska područja. Događaj obilježava zauzimanje Izraela istočnog Jeruzalema - doma Starog grada i njegovih svetih mjesta - 1967. godine. Mnogi Palestinci to smatraju namjernom provokacijom. Bivši visoki izraelski zvaničnik odbrane, Amos Gilad, zatražio je otkazivanje ili preusmjeravanje marša, upozoravajući: "Bure baruta gori i može eksplodirati u bilo kojem trenutku." U gradu su visoke tenzije zbog prijetnje deložacije palestinskih porodica iz dijelova istočne jerusalimske četvrti Sheikh Jarrah. Stotine Palestinaca i više od 20 izraelskih policajaca povrijeđeno je u sukobima tokom protekla tri dana, prema navodima medicinara i policije. Sudsko ročište očekivalo se u ponedjeljak u višegodišnjem slučaju palestinskih porodica. Više od 70 ljudi žali se protiv naloga za deložaciju koji bi ih otjerao iz kuća u korist jevrejskih naseljenika. Ali ročište je otkazano u nedjelju na zahtjev izraelskog državnog odvjetnika. Novi datum bit će postavljen u narednih 30 dana. Netahyahu: Nastavit ćemo graditi u Jerusalemu Izrael “čvrsto odbija” pritisak da se ne gradi u Jerusalemu, izjavio je u ponedeljak premijer Izraela Benjamin Netanyahu, nakon nekoliko dana nereda i povećane međunarodne osude zbog planiranog izbacivanja Palestinaca iz njihovih domova u gradu. Tenzije u oblasti Sheikh Jarrah u okupiranom Istočnom Jerusalemu su se pretvorile u svakodnevne sukobe, a Washington je u subotu saopštio da je “duboko zabrinut” i zatražio od izraelskih vlasti da “pristupe stanovnicima sa saosećanjem i poštovanjem”. Istočni Jerusalem je među teritorijama koje Palestinci vide u svojoj budućoj državi. No, Izrael smatra cijeli Jerusalem svojim glavnim gradom, ali taj status nije priznat u međunarodnoj zajednici. „Odbijamo pritisak da ne gradimo u Jerusalemu. Na moje žaljenje, ovaj pritisak se povećao u posljednje vrijeme”, rekao je Netanyahu tokom televizijskog obraćanja uoči državne komemoracije izraelskog osvajanja Istočnog Jerusalema u ratu 1967. godine. „Također kažem našim najboljim prijateljima: Jerusalem je glavni grad Izraela i kao što svaka nacija gradi u svom glavnom gradu i širi ga, imamo pravo da gradimo Jerusalem. To smo radili i nastavit ćemo”, dodao je Netanyahu, prenio je Reuters. Tenzije u Istočnom Jerusalemu su se prošlog mjeseca pretvorile u sukobe između izraelske policije i Palestinaca oko Al-Akse, treće najsvetije islamske džamije. Netanyahu je rekao da Izrael dozvoljava slobodu vjere, ali da “neće dozvoliti nikakvim ekstremističkim elementima da naruše mir u Jerusalemu”. „Nećemo dozvoliti nasilje”, poručio je Netanyahu. Protekle tri noći u Jerusalemu su zabilježeni žestoki sukobi u kojima su u intervencijama izraelskih snaga sigurnosti povrijeđene stotine Palestinaca.

Najmanje 11 ljudi je poginulo, a desetine su ranjene u bombaškom napadu na autobus u provinciji Zabul, na jugu Avganistana, rekli su u ponedeljak zvaničnici. Eksplozija se dogodila kasno sinoć, a tom prilikom je ranjeno 25 ljudi, uključujući žene i djecu, rekao je portparol guvernera provincije Zabul Gul Islam Sial. On je dodao da među ranjenima ima veći broj lica koja su u kritičnom stanju. Nasilje u Avganstanu u porastu je posljednjih sedmica nakon što su SAD najavile povlačenje trupa do 11. septembra. Analitičari: Bezuslovno povlačenje SAD iz Avganistana je velika pobeda talibana Talibani su saopštili kasno sinoć da će proglasiti trodnevno primirje tokom vjerskog praznika Eid-ul-Fitr kasnije ove sedmice. „Kako bi mudžahedini ponovno osigurali mirno i sigurno ozračje našim sunarodnjacima tokom Ramazanskog bajrama da proslave ovu radosnu prigodu, svim mudžahedinima je rečeno da obustave sve napadačke operacije“, poručio je na Twitteru glasnogovornik talibana Mohammad Naeem, prenosi  Reuters. Talibani su prekid vatre objavili dva dana nakon što je u bombaškom napadu pred školom u Kabulu ubijeno najmanje 68 osoba, većinom učenika, a ranjeno više od 165. Odgovornost za napad nije preuzela ni jedna grupa. Talibanski pobunjenici, koji se bore protiv afganistanske Vlade otkako su ih 2001. s vlasti svrgnule snage predvođene SAD-om, negiraju upletenost u bombaške napade i osuđuju ih, no vlasti u Kabulu tvrde da iza napada stoje talibani. Naeem je objavio da je talibanskim borcima rečeno da obustave sve vojne operacije protiv afganistanske Vlade ali je dodao da su spremni uzvratiti ako ih napadnu Vladine snage. Fraidoon Khwazoon, glasnogovornik Abdullaha Abdullaha, predsjedavajućeg afganistanskog Visokog vijeća za nacionalno pomirenje koje vodi mirovni proces, rekao je da to tijelo pozdravlja talibansku objavu primirja.

Mural koji je naslikan u Novom Sadu u čast preminulom kantautoru Đorđu Balaševiću oskrnavljen je 9. maja ustaškim simbolom, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivan Arpaš, vlasnik obližnjeg kafića "Biciklana". On je rekao da će slučaj prijaviti policiji, kao i da postoje sigurnosne kamere na tom mestu. Ustaški simbol "U" pojavio se na muralu u kasnim popodnevnim satima. Reč je umetničkom delu koje je početkom marta oslikao Deni Božić iz Doboja. "U toku dana mural je još bio čitav, ovo se moglo desiti tek u kasnim popodnevnim satima", rekao je Arpaš. Đorđe Balašević preminuo je 19. februara u 67 godini u Novom Sadu gde je živeo, usled posledica izazvanih korona virusom. Balašević je od 1982. godine gradio solo karijeru, koju su obeležile stotine hitova. Tokom ratova devedesetih bio je veliki kritičar politike Slobodana Miloševića. Nakon smrti čuvenog kantautora, mnogobrojni gradovi u Srbiji, ali i sa prostora bivše Jugoslavije oprostili su se od umetnika čiji su stihovi obeležili čitave generacije.  

Predsednik Francuske Emmanuel Macron izjavio je 9. maja da se nada da će Evropa ponovo otkriti put "velikih projekata, velikih ambicija i velikih snova", nakon što Evropska unija (EU) pokrenula proces širokih konsultacija na kojima bi trebalo da budu osmišljeni načini za oblikovanje EU u budućnosti. U pozdravnom govoru na konferenciji o budućnosti Evrope u Strazburu, Macron je pozvao je građane EU da se uključe u diskusiju o bitnim temama, od granica do novih institucija, kulturnih projekata, obrazovanja i borbe protiv klimatskih promena. Cilj procesa konsultacija je da se komplikovano donošenje odluka u EU približi njenim građanma. Macron je istakao da je za evropski demokratski model zasnovan na solidarnosti, ali je priznao da se "ponekad Evropa nije kretala dovoljno brzo i bez dovoljno ambicije". Evropski blok se našao na udaru kritika zbog sporog početka programa vakcinacija u odnosu na Sjedinjene Države i Veliku Britaniju. "Pandemija je bila traumatična i kao kod svake traume, moramo pronaći način da razgovaramo o njoj ako želimo da je prevaziđemo", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen. Ona je navela da proces konsultacija treba da omogući posebno mladim ljudima da iskažu svoje mišljenje o budućnosti Evrope. Digitalne platforme i niz konferencija omogući će ljudima da razmene mišljenja i poboljšanja koja priželjkuju za EU. Na plenarnim konferencijama učestvovaće predstavnici Evropskog parlamenta, država članica EU, Evropske komisije, kao i predstavnici svih nacionalnih parlamenata, partnera, civilnog društva i građana. "Dok smo na putu da obnove naše ekonomije i društva na novim temeljima, još je važnije i hitnije da saslušamo naše građane, da osetimo njihove potrebei očekivanja", rekao je predsednik Evropskog parlamenta David Sassoli. Na konferenciji bi trebalo da budu usvojeni zaključci radi izrade smernica o budućnosti Evrope do proleća 2022. godine.  

Više od 1.200 migranata u nekoliko starih, pretrpanih ribarskih brodova stiglo je 9. maja do malog italijanskog ostrva Lampeduza u roku od 12 sati, jer su krijumčari ljudima iskoristili mirno more i toplo vreme, izjavio je gradonačelnik Salvatore Martelo. To je najveći broj migranata koji su se ove godine u jednom danu iskrcali na obalu italijanske luke. "Rekao sam da je potreban samo jedan lep dan da vidite ovoliko čamaca", rekao je Martelo. On je apelovao na premijera Maria Dragija (Draghi) da pitanje migranata stavi na dnevni red, iako je vlada usredsređena na ekonomski oporavak zemlje od pandemije COVID-19. Kasno popodne, najmanje devet čamaca prepunih migranata iskrcalo se na ostrvo, na kome se nalazi prihvatni centar. Italijanski mediji su preneli da su čamci italijanske obalske straže i granične policije ispratili brodove do Lampeduze nakon što su primećeni u Sredozemnom moru. Ostrvo koje živi od turizma i ribolova bliže je severnoj Africi nego kopnu Italije. Najviše migranata je iz Bangladeša i Tunisa, uglavnom muškaraca, ali je bilo i nekoliko žena i dece i jedna beba, preneli su mediji. Krajem proleća, kada je lepo vreme, krijumčari iz Libije aktiviraju veliki broj plovila kojima prevoze ljude do Evrope.

Vrhovni sud Izraela odložio je ročište, planirano za 10. maja, kada je trebalo da se odluči o iseljenju palestinskih porodica iz kvarta Šeik Džarah u Jerusalimu. Odluka je doneta pošto je kabinet izraelskog vrhovnog tužioca Avihaja Mandelblita zatražio od suda da ponovo razmotri slučaj, a da se novi datum odredi u narednih 30 dana, što znači da očekivanog iseljenja, koje su već odobrili niži sudovi, u međuvremenu neće biti. Više od sedamdeset Palestinaca trebalo je da se iseli u narednim nedeljama, a da se tamo usele izraelski Jevreji desničari. Palestinci žive u kućama izgrađenim na zemlji koja je pripadala jevrejskim verskim udruženjima pre osnivanja države Izrael 1948. godine, presudili su sudovi. Palestinske porodice žalile su se Vrhovnom sudu navodeći da izraelski zakon iz 1970. godine u praksi omogućuje samo Jevrejima da vrate izgubljenu imovinu u istočnom Jerusalimu, a da ne postoji sličan zakon koji bi njima dao šansu da vrate imovinu unutar Izraela izgubljenu u ratu za nezavisnost jevrejske države 1948. godine. Planirano iseljenje izavalo je gnev Palestinaca, a izraelski arapski saveznici i SAD su izrazili zabrinutost i to je bio jedan od povoda za česte palestinske demonstracije od početka aprila tokom svetog muslimanskog meseca posta Ramazana. Napetost je prerasla u sukobe između izraelske policije i ultranacionalista sa jedne i Palestinaca i njihovih pristalica sa druge strane. Sukobi su kulminirali i proširili se i na druge lokacije u Jerusalimu ovog vikenda, poslednjeg u Ramazanu, kada je povređeno nekoliko stotina palestinskih vernika i demonstranata. Sukobi su izbili i na granici pojasa Gaze i na Zapadnoj obali na kojoj je izraelska vojska 9. maja razmestila tri dodatna bataljona kako bi zaustavila nasilje. Uprava Ministarstva odbrane koja kontroliše granične prelaze ka pojasu Gaze zabranila je ulazak oko 350 palestinskih trgovaca do daljnjeg zbog eskalacije nasilja. Neprijateljstvo je pojačano u kritičnom trenutku izraelske političke krize pošto dugogodišnji premijer Izraela Benjamin Netanjahu nije uspeo da formira vladajuću koaliciju. Njegovi protivnici sada pokušavaju da obrazuju alternativnu vladu i ako im to uspe Netanjahu će otići u opoziciju prvi put posle 12 godina koliko je neprekidno na funkciji premijera, piše agencija AP. Netanjahu: Nećemo dozvoliti da ekstremisti remete mir Premijer Izraela Benjmin Netanjahu izjavio je 9. maja da ta zemlja "neće dozvoliti nasilne javne nemire". "Nećemo dozvoliti ni jednoj ekstremističkoj partiji da remeti mir Jerusalima. Primenjivaćemo vladavinu zakona i red čvrsto i odgovorno. Nastavićemo da održavamo slobodu veroispovesti svih religija ali nećemo dozvoliti nasilne nemire", rekao je Netanjahu na specijalnoj sednici vlade u čast Dana Jerusalima. i Netanjahu je ponovo odbacio pozive SAD i Evrope Izrael da prestane da gradi stanove za Jevreje preko zelene linije, granice prema Zapadnoj obali.

Stranke koje se zalažu za nezavisnost osvojile su 8. maja većinu u parlamentu Škotske, otvarajući time put političkoj, pravnoj i ustavnoj borbi sa britanskim premijerom Borisom Johnsonom oko budućnosti Ujedinjenog Kraljevstva. Premijerka Škotske Nicola Sturgeon rekla je da rezultat znači da će nastaviti sa planovima za drugi referendum o nezavisnosti nakon što se okonča pandemija COVID-19, dodajući da bi bilo "apsurdno i nečuveno" ako bi Džonson pokušao da ignoriše demokratsku volju naroda. "Jednostavno nema nikakvog demokratskog opravdanja za Borisa Johnsona, ili zapravo za bilo koga drugog, koji pokušava da blokira pravo naroda Škotske da bira svoju budućnost", rekla je Sturgeon. "To je volja zemlje", dodala je ona nakon što je njena Škotska nacionalna stranka (SNP) osvojila četvrti uzastopni mandat. Britanska vlada tvrdi da Johnson mora da da odobrenje za bilo koji referendum i više puta je jasno stavio do znanja da će to odbiti da uradi. Rekao je da bi bilo neodgovorno održati referendum sada, ukazujući da su Škoti podržali ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu na referendumu 2014. godine. Ishod izbora verovatno će značiti ogorčeni sukob između škotske vlade u Edinburgu i Johnsonove administracije Ujedinjenog Kraljevstva u Londonu, koja rukovodi 314 godina starom unijom Škotske sa Engleskom i Velsom. Nacionalisti tvrde da na svojoj strani imaju demokratski autoritet, dok britanska vlada tvrdi da je zakon na njenoj strani. Verovatno je da će konačna odluka o referendumu biti doneta na sudovima. Bez apsolutne većine SNP se nadao da će dobiti potpunu većinu, što bi ojačalo njihov poziv na glasanje o secesiji, ali su pali za jedno mesto ispod potrebnih 65 u škotskom parlamentu koji broji 129 mesta, delom i zbog izbornog sistema koji je pomogao manjim strankama. Prosindikalne pristalice tvrde da je neuspeh SNP-a da dobije većinu olakšao Johnsonu da opovrgne svoj argument da imaju mandat za referendum. Međutim, škotski zeleni, koji su obećali da će podržati referendum, izborili su osam mesta, što u celini znači da će u škotskoj skupštini biti komotna većina za nezavisnost. Podele oko referenduma Škotska politika je već neko vreme različita od one u ostalim delovima Ujedinjenog Kraljevstva, ali Škoti ostaju podeljeni oko održavanja još jednog referendma o nezavisnosti. Međutim, izlazak Britanije iz Evropske unije, čemu se protivila većina Škota, percepcija da se vlada Sturgeonove dobro nosi sa krizom COVID-19 i antipatija prema Johnsonovoj konzervativnoj vladi u Londonu pojačali su podršku pokretu za nezavisnost. Škoti su 2014. godine izglasali sa 55 prema 45 odsto da ostanu deo Ujedinjenog Kraljevstva, a ankete sugerišu da bi bilo preblizu sada ponovo raspisivati referendum. Džonson pozvao na pregovore Britanski premijer Boris Johnson pozvao je 9. maja lidere Ujedinjenog Kraljevstva na pregovore nakon što su škotski nacionalisti pobedili na izborima. Ujedinjeno Kraljevstvo čine Engleska, Škotska, Vels i Severna Irska, sa delegiranim vladama u poslednje tri. Džonson je čestitao premijerki Škotske na ponovnom izboru, ali je u pismu poručio da se Ujedinjenom Kraljevstvu najbolje služi "kada radimo zajedno". On je u pismu pozvao lidere na sastanak kako bi razgovarali o planovima za oporavak od pandemije korona virusa i razradili plan kako mogu zajedno da rade zajedno na prevazilaženju "zajedničkih izazova".  

U poslednja 24 sata u Srbiji je od posledica zaraze korona virusom preminulo još 19 osoba, čime je ukupan broj smrtnih slučajeva povećan na 6.558, objavljeno je 9. maja na sajtu Ministarstva zdravlja. Od poslednjeg preseka stanja, registrovana su 834 nova slučaja infekcije, a testirano je 9.389 osoba. U bolnicama je 3.827 ljudi, a na respiratorima je 137 pacijenata. U Srbiji je od početka epidemije potvrđeno 700.408 slučajeva infekcije.  

Američka Peta flota saopštila je 9. maja da je zaplenila velike količine ilegalnog ruskog i kineskog oružja na brodu koji je bio u međunarodnim vodama u Arabijskom moru. Zaplenjeno oružje uključuje desetine antiteknovnskih raketa za navođenje ruske proizvodnje, hiljade kineskih jurišnih pušaka tipa 56 i stotine mitraljeza PKM, snajperskih pušaka i bacača granata, navodi se u saopštenju. Američka krstarica USS Monterej presrela je brod, tradicionalni arapski jedrenjak sa jednim jarbolom, i otkrila teret prilikom rutinske provere u operaciji izvedenoj 6. i 7. maja u Arabijskom moru kod Omana, navela je Peta flota čija baza je u Bahreinu. Pripadnici američke mornarice ušli su na plovilo i pronašli oružje, uglavnom obavijeno zelenom plastikom, ispod palube, prenosi AP. Sada se ispituje poreklo oružja i gde je bilo upućeno, dodaje se u saopštenju. "Kada je povučen ceo ilegalni kargo, procenjeno je da li je brod spreman za plovidbu i posle ispitivanja posada je dobila hranu i vodu i bila oslobodjena", navela je Peta flota. Međutim, jedan američki vojni zvaničnik rekao je da oružje liči na druge isporuke namenjene Huti pobunjenicima u Jemenu. On je rekao da je na osnovu intervjua sa posadom i istragama na brodu utvrđeno da je plovilo došlo iz Irana, prenela je agencija AP. Patrole američke ratne mornarice redovno se vrše u toj oblasti u potrazi za ilegalnim teretom koji se koristi za podršku terorizmu i ilegalnim aktivnostima. Ova zaplena je najnovija u Arabijskom moru ili u Adenskom zalivu koja se odnosi na oružje verovatno namenjeno Jemenu. Zaplene su počele 2016. godine i nastvljaju se povremeno tokom celog jemenskog rata tokom koga su Huti pobunjenici ispaljivali balističke rakete i koristili dronove kasnije povezane sa Iranom, navodi AP. Rat u Jemenu počeo je 2014. godine između jemenske vlade i pobunjeničkog pokreta Huti koji podržava Iran, a eskalirao je godinu dana kasnije kada su Saudijska Arabija i osam drugih arapskih država uz podršku Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Francuske, započele vazdušne napade na Hute. U građanskom ratu ubijeno je na desetine hiljada ljudi, uključujući i veliki broj civila, dok se 80 posto od 24 miliona stanovnika ove zemlje nalazi na rubu siromaštva. Američki predsednik Joe Biden najaviće novog specijalnog izaslanika za Jemen kao i kraj američke podrške ofanzivnim operacijama koalicije koju predvodi Saudijska Arabija, rekao je u februaru savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Jake Sullivan. Ovi potezi pokazuju da Biden planira da pojača američku ulogu u diplomatskim naporima da se završi sukob tokom kojeg je stvorena najveća humanitarna kriza na svetu.