Protestne blokade u Srbiji sa kojih se, pored ostalog, traži raspisivanje vanrednih izbora nastavljene su 6. jula, sedmi dan zaredom. Građani i akademci Srbije protestuju i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Užicu, Novom Pazaru. Oni su blokirali raskrsnicu kod Pravnog fakulteta na uglu Beogradske ulice i Bulevara kralja Aleksandra u Beogradu, a na Autokomandi je policija prekinula blokadu nakon nešto više od 30 minuta. Studenti ispred Pravnog su na kolovoz stavili klupe, okupljeni su seli na put i kažu da su spremni da ostanu tu celu noć. Ispred Pravnog fakulteta je prisutna samo saobraćajna policija. U večernjim satima građani i akademci su blokirali jednu od najprometnijih raskrsnica u Novom Sadu u blizini Futoške pijace. Policija je blokirala veći deo Bulevara oslobođenja, na potezu od raskrsnice sa Ulicom Maksima Gorkog do raskrsnice sa Ulicom kralja Petra Prvog. Prethodnih večeri blokade raskrsnica u Novom Sadu počinjale su blokadom kod Futoške pijace, a potom su se širile i na druge delove grada. Na blokadu su pozvali studenti i Zborovi građana Novog Sada. Pripadnici policije su u nedelju uveče intervenisali u Užicu kako bi razbili blokadu magistralnog puta. Građani su seli na kolovoz ispred policajaca, ali su ih pripadnici ministarstva unutrašnjih poslova ipak sklonili, prenela je Beta. Građani su se povukli na obode magistralnog puta koji je bio blokiran, a policajci su formirali kordon ispred građana kako ne bi mogli da prođu na magistralni put. Ispred Centralnog zatvora u Beogradu se održava protest zbog hapšenja anesteziologa Vladimira Stefanovića. Stefanović je uhapšen prošle subote, 28. juna, dok je na protestu u centru Beograda pružao prvu pomoć povređenom građaninu, i određen mu je pritvor do 30 dana. Stanovnici Konjarnika, Šumica, Denkove bašte, Medakovića, Braće Jerković, Učiteljskog naselja, Dušanovca i Malog Mokrog Luga okupili su se na raskrsnici Ustaničke i ulice Vojislava Ilića u 17.30 odakle su krenuli ka Okružnom zatvoru. Ispred Centralnog zatvora okupljeni su odali poštu za 16 nastradalih u nesreći koja se desila u Novom Sadu 1. novembra prošle godine. Protest podrške uhapšenom lekaru organizovao je Zbor zdravstvenih radnika radnika Srbije. Više desetina građana okupilo se u nedelju uveče na Ibarskoj magistrali u Preljini kod Čačka kako bi blokiralo magistralu, ali policija nije dozvolila da to učine. Policija je formirala kordon duž dela Ibarske magistrale kod crkve u Preljini, gde je bila najavljena blokada i okupljenim građanima nije dozvoljavala pristup kolovozu. Građani su ostali iza korodona, pored kolovoza, a saobraćaj se odvijao neometano. Protestne blokade u gradovima širom Srbije počele su pošto su studenti pozvali na građansku neposlušnost nakon protesta u Beogradu 28. juna. Oni traže raspisivanje vanrednih izbora, uklanjanje kampa iz centra grada u kojem mesecima borave osobe koje se protive blokadama i puštanje na slobodu studenata koji su privedeni tokom demonstracija 28. juna. Masovni protesti i blokade fakulteta širom Srbije počeli su nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra, a studenti i građani traže odgovornost vlasti za nesreću.

Centar za bezbjednost poljske vlade poslao je u nedjelju upozorenje građanima da se od ponoći privremeno vraćaju kontrole na granici sa Njemačkom i Litvanijom do 5. avgusta uz mogućnost da budu produžene. "Ako Njemačka ukine svoje kontrole koje su, da podsjetim, uvedene još u oktobru 2023. godine i mi ćemo ukinuti svoje", kazao je poljski ministar unutrašnjih poslova i administracije Tomaš Šemonjak. Statistike sa njemačke granice ne bilježe veći porast legalno vraćenih migranata od momenta kada je Njemačka vratila kontrole, a posebno od maja ove godine kada je prestala da prihvata zahtjeve za azil ako izbjeglice i migranti dolaze iz zemlje Evropske unije, Poljske ili Češke, prenosi Beta. Poljska opoziciona desnica, iako migranata vraćenih u Poljsku ima u prosjeku isto kao u vrijeme kada su konzervativni nacionalisti iz Prava i Pravde bili do jeseni 2023. godine na vlasti, još od predsjedničkih izbora sredinom maja i početkom juna vodi žestoku kampanju da proevropska centristička vlada premijera Donalda Tuska navodno nije u stanju da zaštiti zapadnu granicu i da Nijemci nelegalno deportuju svake nedjelje hiljade i hiljade migranata iz Sjeverne Afrike i Azije u Poljsku. Uz zdušnu podršku lidera opozicionih konzervativaca Jaroslava Kačinjskog i obojice predsjednika, odlazećeg Andžeja Dude i novoizabranog Karola Navrockog, poljski radikalni nacionalisti i ekstremisti sazivali su se od marta na društvenim mrežama i posljednjih sedmica pojavili su se na granici sa Njemačkom kao samozvani Pokret za odbranu granice. Te samozvane patrole u kojima su uglavnom huligani i radikalni desničarski batinaši postavile su svoje punktove i zaustavljaju prolaznike i automobile, legitimišu ih, a učestali su i izgredi kada napadaju i vrijeđaju graničare iz poljske Granične straže i policiju zašto navodno ne rade svoj posao. Da vlada hitno skloni te samozvane patrole koje smetaju i žiteljima poljskih naselja duž granice, koji računaju na njemačke klijente i turiste a samozvane patrole ih plaše dok nikakvih hiljada migranata nema, zatražio je poljski javni zaštitnik građana i Helsinški komitet za ljudska prava. "Poljaci nisu ravnodušni. Brane svoje osnovne interese. Brane Poljsku. Brane bezbjednost naših građana, žena. Migranti nam jesu potrebni da rade, ali nema nikakvih razloga da puštamo mlade muškarce o kojima ni ne znamo ko su", kazao je u nedjelju lider opozicije Kačinjski koji je obišao granicu sa Njemačkom. Vlada premijera Tuska reagovala je na kampanju opozicije, lažne vijesti i probleme koje svojim "građanskim hapšenjima" i legitimisanjima prave radikalni nacionalisti tako što je odlučila da vrati na mjesec dana kontrole i pošalje na granicu sa Njemačkom i Litvanijom 5.000 vojnika da pomognu graničarima i policiji. Dio vojnika teritorijalne odbrane i vojne policije, kao i vazduhoplovstva sa dronovima biće direktno uključene u kontrole, dok će se drugi nalaziti dublje na poljskoj teritoriji. Od 7. jula prelazak poljske granice sa Njemačkom biće moguć samo na 52 određena prelaza, od kojih će na 16 biti stalni kontrolni punkt a sa Litvanijom na 13 prelaza od kojih su stalni punktovi na dva. Kontrole neće biti klasične kao na spoljašnjim granicama Evropske unije već nasumične, a graničari će se usredsrediti na vozila sa više putnika i autobuse.

Premijer Sjeverne Makedonije i lider VMRO DPMNE Hristijan Mickoski u nedjelju je izjavio da ipak neće biti poreza za neudate i neoženjene, iako je to nagovijestio u petak. Mickoski je u petak rekao da je njegova vlada počela "borbu protiv demografske recesije" i da "ozbiljno razmišlja o dodatnim porezima za neudate i neoženjene" jer "naš glavni imperativ je da se više mladih ljudi vjenčava i da ima više djece". On je to tada kazao na skupu "Demografski trendovi, izazovi i moguća rješenja - Izrada strateških dokumenata za demografsku otpornost". Međutim, u nedjelju, pošto je njegov izjava o porezu za samce izazvala oštre reakcije u makedonskoj javnosti, Mickoski je rekao da je cilj te njegove izjave od petka bio "podsticanje javne rasprave" i izražavanje "ekstremne zabrinutosti" zbog "demografske recesije" u Sjevernoj Makedoniji posljednjih godina. "Naravno da neće biti takvog poreza. Izvinjavam se onima koji su možda pogrešno protumačili tu moju inicijativu, ali činjenica je da sam izuzetno zabrinut zbog demografske situacije u Makedoniji i činjenica je da je kao premijer moja odgovornost da budem zabrinut zbog demografske budućnosti moje otadžbine", poručio je Mickoski. Dodao je da se njegova vlada "izuzetno duboko bavi demografijom i demokratskom kretanjima, ne samo u Makedoniji, već i šire". "To što mogu da zaključim je da mi tiho nestajemo i izumiremo, i to prolazi tako neprimjetno, kao da je to opšteprihvaćena činjenica i da mi treba da pomirimo sa tim", rekao je Mickoski na stranačkoj konferenciji za novinare na kojoj je najavio kandidata VMRO DPMNE za gradonačelnika Skoplja na predstojećim lokalnim izborima. Istakao je da ne može i da bi bilo neodgovorno da se pomiri s činjenicom da je 2016. rođeno 23.000 beba u Sjevernoj Makedoniji, a 2024. samo 16.000, što je 30 odsto manje, kao i da je 2021. bilo nešto više od 13.300 sklapanja braka, a 2024. svega 11.100 što je 17 odsto manje.

Novo izdanje poznatih, ali kontroverznih utrka s bikovima u sjevernom španskom gradu Pamploni počelo je u nedjelju u neuobičajenom političkom tonu, piše DPA. Propalestinski aktivisti odabrani su za otvaranje devetodnevnog festivala Svetog Fermina tradicionalnim ispaljivanjem rakete "chupinazo" tačno u podne po lokalnom vremenu. Aktivisti žele skrenuti pažnju na rat između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze, koji je počeo u oktobru 2023. razornim terorističkim napadom palestinske militantne grupe na Izrael. Izrael se sada suočava sa snažnim međunarodnim kritikama zbog odmazde i teške humanitarne situacije u uglavnom razorenom i izoliranom obalnom pojasu, podsjeća DPA. Festival, lokalno poznat i kao Sanfermines, posvećen je gradskom zaštitniku Ferminu, a u gradu s 200.000 stanovnika u regiji Navarra slavi se od kraja 16. vijeka, uvijek početkom jula. Utrka s bikovima vrhunac je festivala: svakog jutra između 7. i 14. jula stotine ljudi lovi šest bikova, teških i preko 600 kilograma, s nekoliko volova, uskim ulicama do arene gdje se održavaju borbe s bikovima. Svake godine ima povrijeđenih tokom ovih pothvata, pretežno kod mladih trkača na stazi od 875 metara. Aktivisti za prava životinja ponovno su protestirali protiv spektakla i opisuju ih okrutnošću prema životinjama. Već dugo uzalud demonstriraju protiv utrka s bikovima. Usprkos tome, festival, koji uključuje koncerte, procesije i druge događaje, nastavlja privlačiti hiljade posjetitelja iz cijelog svijeta.

Napadnut je brod u Crvenom moru uz obalu Jemena, a na njega je ispaljeno vatreno oružje i raketne granate. Napad se dogodio dok u regiji vlada pojačana napetost zbog rata između Izraela i Hamasa te nakon rata između Irana i Izraela i zračnih napada SAD-a na iranska nuklearna postrojenja, prenio je AP. Nije poznato ko stoji iza napada, a odgovornost još niko nije preuzeo. Prema navodima tijela britanske vojske, UKMTO-a, naoružana zaštitarska ekipa na brodu uzvratila je vatru, a situacija je i dalje u toku. "Vlasti provode istragu", saopćeno je. Pobunjenici Huti iz Jemena, koje potpomaže Iran od kraja 2023. godine redovno izvode napade projektilima i dronovima na komercijalne i vojne brodove u regiji. Tvrde da su ti napadi dio "odgovora na izraelsku ofanzivu u Pojasu Gaze". Od novembra 2023. do januara 2025., Huti su napali više od 100 trgovačkih brodova, potopili dva i usmrtili četiri pomorca, što je drastično smanjilo promet kroz Crveno more, kojim godišnje prođe roba u vrijednosti oko bilion dolara, podsjeća AP.

Republički Hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) objavio je 6. jula upozorenja na vrućinu i opasnost od požara zbog visokih temperatura vazduha u naredna dva dana koje će se kretati do 40 stepeni Celzijusa. Navodi se da će toplotni talas na jugu i istoku zemlje trajati do utorka. Posebno upozorenju na visoke temperature izdato je za područje Beograda do 7. jula. „Najviša dnevna temperatura 6. i 7. jula od 32 do 37 stepeni Celzijusa, na jugu i istoku zemlje i do 40“, saopštio je RHMZ. U upozorenju pod naslovom "Ekstremni uslovi za nastanak i razvoj požara na otvorenom" navodi se da će meteorološki uslovi biti izrazito pogodni za iniciranje i širenje požara usled isušenog tla i produžavanja perioda bez padavina, u kombinaciji sa sunčanim vremenom i visokim dnevnim temperaturama. RHMZ je za 8. jul izdao upozorenje na vremenske nepogode, zbog prognoze na jake pljuskove i grmljavinu praćene velikom količinom kiše za kratko vreme i gradom. Republički Hidrometeorološki zavod Srbije izdao je i Hidrološko upozorenje do 10. jula zbog vodostaja Dunava, Save i na Tise ispod plovidbenih nivoa. RHMZ navodi da se na Kolubari sa pritokama, Jadru i na gornjim tokovima Zapadne i Južne Morave protok vode se približio biološkom minimumu za život u tim rekama.

Vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Sveçla) izjavio je da je broj telefona s kojeg je 6. jula upućena pretnja bombom Skupštini Kosova, registrovan u Srbiji, te da se radi o broju kompanije MTS (Telekom Srbija). On je naveo i da korisnik tog broja telefona s kog je stigla pretnja objavljuje na društvenim mrežama fotografiju Ratka Mladića – bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske koji je u Hagu osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i ratnih zločina nad bošnjačkim stanovništvom. "Korisnik broja bio je ili jeste državljanin Srbije, Lazar Živković. Na nekoliko profila, povezanih s tim brojem, pronađena je fotografija ratnog zločinca Ratka Mladića", rekao je Svečlja ne iznoseći više detalja. Svečlja je u objavi na svom Facebook nalogu napisao da su bezbednosni organi dali visoki prioritet ovom "hibridnom napadu" na kosovske institucije, koji, kako je ustvrdio, "potiče iz Srbije". Kosovske vlasti su u subotu navele da je dojava o bombi u Skupštini Kosova bila lažna. Tužilac koji je istraživao slučaj pretnje bombom Zejnulah Gaši (Zejnullah Gashi) rekao da je ona upućena telefonom od strane jednog muškarca, te da se vodi sajber istraga o tom slučaju. On je dodao da je pretnju uputila "anonimna osoba sa muškim glasom, na engleskom jeziku, s akcentom za koji mislimo da je iz jedne neprijateljske države", bez navođenja o kojoj zemlji je reč. Policija Kosova je u subotu uveče saopštila da se na osnovu istrage sumnja da je pretnja upućena s broja telefona koji je registrovan u Srbiji. Policija je dodala da će, u saradnji sa nadležnim tužilaštvom, nastaviti dalju istragu, uključujući komunikaciju sa međunarodnim bezbednosnim partnerima, kako bi locirali sredstva i komunikacione mreže koje su korišćene za ovu pretnju.

Stotine hiljada Avganistanaca napustilo je Iran tokom proteklih nedelja otkako je Teheran dao milionima avganistanskih migranata rok do 6. jula da napuste zemlju, saopštile su Ujedinjene nacije. Više od 256.000 Avganistanaca vratilo se u svoju zemlju iz Irana samo u junu, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM). Agencija je saopštila da neviđeni porast repatrijacija ometa mogućnosti ove organizacije i partnera da pruže pomoć dosežući samo do oko 10 procenata onih kojima je potrebna. Iran navodi da je domaćin više od šest miliona Avganistanaca, od kojih mnogi tamo žive bez legalnog statusa. Mnogi avganistanski migranti tvrde da se suočavaju sa redovnom diskriminacijom u Iranu. Neki izveštaji iranskih medija ukazuju na to da su čak i Avganistanci sa važećim vizama nasilno proterani tokom najnovijeg talasa deportacija. Dvanaestodnevni rat Irana sa Izraelom sredinom juna navodno je doprineo odlascima, a iranski državni mediji i korisnici društvenih mreža tvrde da je jedan broj avganistanskih državljana uhapšen zbog sumnje da su špijunirali za Izrael. Avganistanci pritvoreni zbog optužbi za špijunažuRičard Benet, specijalni izvestilac UN za ljudska prava u Avganistanu, rekao je 5. jula u emisiji X da su "stotine" Avganistanaca i pripadnika drugih etničkih i verskih manjina pritvorene i "optužene za špijunažu". Benet je takođe izrazio zabrinutost zbog onoga što je opisao kao "etiketiranje Avganistanaca (i) manjinskih zajednica kao izdajnika" od strane iranskih medija. Nekoliko migranata koji žive u Iranu reklo je za RSE da su avganistanski državljani koji su pritvoreni zbog optužbi za špijunažu bili zlostavljani u pritvoru i potom deportovani u Avganistan uprkos tome što su imali važeće dozvole boravka i dokumentaciju. Mladi avganistanski migrant koji živi u Teheranu rekao je za RSE pod uslovom anonimnosti da je njegov otac nedavno pritvoren i zlostavljan od strane iranske policije zbog lažne optužbe za špijunažu. "Moj otac je uhapšen i mučen pod optužbom za špijunažu", rekao je migrant pod uslovom anonimnosti. "Noge su mu bile vezane lancima i nije mu data hrana ni voda. Iranska policija ga je zadržala nekoliko dana, a kasnije deportovala u Avganistan. Situacija ovde za avganistanske izbeglice je veoma loša", dodao je. Migrant je rekao da mu je viza nedavno istekla i da ne izlazi iz kuće plašeći se da će i on biti uhapšen i deportovan. Drugi avganistanski migrant deli slična iskustva rekavši da se "situacija avganistanskih izbeglica dodatno pogoršala u poslednjih nedelju ili dve". "Čak i oni koji imaju legalan status i rade, žive u strahu. Većina naših prijatelja je proterana. Situacija je veoma zabrinjavajuća", rekao je za RSE 6. jula. IOM i druge međunarodne organizacije, poput Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (IFRC) koje pružaju pomoć povratnicima, rekle su da mnogi Avganistanci stižu "samo sa odećom (spakovanom) na leđima" i "hitno im je potrebna hrana, medicinska nega i podrška". IFRC je 5. jula saopštio da velike grupe Avganistanaca, uključujući mnogo dece, stižu preko graničnog prelaza Islam Kala, nakon što su na putu kući izdržali "iscrpljenost, glad i neizvesnost", dok su temperature prelazile 43 stepena Celzijusa. Ta organizacija je saopštila da se više od 800.000 Avganistanaca vratilo iz Irana od januara. U međuvremenu, stotine hiljada ljudi je stiglo iz Pakistana, još jedne glavne zemlje domaćina avganistanskih izbeglica. Pakistan planira da ove godine protera tri miliona Avganistanaca. Ujedinjene nacije su prošlog meseca saopštile da je najmanje 1,2 miliona Avganistanaca bilo primorano da se vrati iz Irana i Pakistana do sada ove godine, što je izazvalo krizu koja bi potencijalno mogla da destabilizuje krhku situaciju u Avganistanu. Izvor: RSE Radio Azadi

Spasioci su rano 6. jula tragali za 27 devojčica koje su nestale iz letnjeg kampa pored reke u Teksasu, nakon što su bujne kiše izazvale razorne poplave u kojima je poginulo najmanje 70 ljudi u toj američkoj državi. Višestruka upozorenja na poplave ostala su na snazi širom centralnog Teksasa nakon što je voda prodrla u naselja, a reka Gvadalupe je porasla za osam metara za samo 45 minuta. Letnji kamp okruga Ker, gde su stotine ljudi boravile, bio je u neredu, sa ćebadima, plišanim medvedićima i drugim stvarima prekrivenim blatom. "Pronašli smo 43 preminule osobe u okrugu Ker. Među preminulima ima 28 odraslih i 15 dece", rekao je Lari Leita, šerif regiona pogođenog poplavama. Šefica Ministarstva za unutrašnju bezbednost Kristi Noem rekla je da se američka obalska straža "probija kroz oluje" kako bi evakuisala ljude. Šef Odeljenja za vanredne situacije Teksasa Nim Kid rekao je da ekipe iz vazduha, zemlje i vode pretražuju duž reke Gvadalupe tražeći preživele i tela poginulih. Guverner Teksasa Greg Abot rekao je da je nastavak potrage tokom cele noći neophodan jer se "svaki sat računa". Poplave su počele 4. jula. Nacionalna meteorološka služba (NWS) upozorila je da se prognozira još kiše i da "prekomerno oticanje može dovesti do poplava reka, potoka, reka i drugih niskih i poplavama sklonih lokacija". Bujične poplave, koje se javljaju kada tlo nije u stanju da apsorbuje bujne padavine, nisu neuobičajene. Ali brojni naučnici kažu da su poslednjih godina klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem uticale da ekstremne vremenske prilike poput poplava, suša i toplotnih talasa budu češće i intenzivnije.

Trojica demonstranata uhapšeni su u Čačku zbog sumnje da su pre tri dana napali policajce na protestu u tom gradu na jugozapadu Srbije, saopštila je 6. jula čačanska policija. Kako prenosi Beta, navodi se da su u saradnji sa tužilaštvom uhapšeni N. V. (38), V. M. (21) i U.Đ. (28) zbog sumnje da su izvršili krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti ispred prostorija vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). "Sumnjiče se da su kao učesnici neprijavljenog skupa vređali i pretili policijskim službenicima, a zatim ih fizički napali. Pri čemu je N. V. policijskom službeniku naneo laku telesnu povredu", navodi se u saopštenju policije. Dodaje se da je uhapšenima određeno zadržavanje do 48 sati i da će uz krivičnu prijavu biti privedeni nadležnom tužilaštvu. Stotinak građana Raške, u južnoj Srbiji, protestovalo je 5. jula uveče ispred lokalne policijske stanice tražeći da se suspenduje policajac koji je, kako su rekli na skupu, pretukao maturanta tamošnje Gimnazije, prenela je agencija Beta. Beta je dodala da su učesnici protesta, nakon šetnje gradom, pred policijskom stanicom skandirali protiv policajca za kog tvrde da je povredio gimnazijalca. Protestna šetnja održana je 5. jula uveče i u Leskovcu, na jugu Srbije, uz blokadu raskrsnice i apelom da se ispune studentski zahtevi. Blokade saobraćaja u Srbiji održavaju se od 28. juna kada su studenti na protestu u Beogradu pozvali na građansku neposlušnost do ispunjenja zahteva da se raspišu vanrednih izbori, ukloni šatorsko naselje protivnika blokada koje je od marta na ulici i parku pred zgradom Predsedništva i Skupštine Srbije, i oslobode uhapšeni studenti. Deo studenata u Srbiji poslednjih osam meseci kontinuirano blokira fakultete i predvodi proteste širom zemlje zahtevajući odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.