Novi protesti u Belorusiji, na desetine uhapšenih demonstranata
Beloruska policija privela je desetine demonstranata u nedelju 27. septembra tokom marša u Minsku protiv Aleksandra Lukašenka koji više od mesec dana tvrdi da je pobedio na predsedničkim izborima u zemlji. Istog dana snage bezbednosti u gradu Gomelju koristile su suzavac protiv učesnika antirežimskih protesta koji se ne smiruju od izbora održanih 9. avgusta. Protesti u Minsku, Gomelu i drugim gradovima usledili su nakon što je Lukašenko (66), koji je na vlasti od 1994. godine, inaugurisan 23. septembra na tajnoj ceremonijiji koja je podstakla članove Evropske unije i Sjedinjene Države da izađu sa stavom da ne priznaju njegov legitimitet. Portparol Glavnog odeljenja unutrašnjih poslova Gomeljskog regionalnog izvršnog odbora rekao je da su „tehnički uređaji“ korišćeni za izazivanje glasne eksplozije i blic svetlosti i suzavca „jer su se neki ljudi ponašali neprimereno“, javila je beloruska redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE). Desetine hiljada ljudi, mašući crveno-belim opozicionim zastavama, prodefilovali su kroz Minsk u poslednjim demonstracijama otkako je Lukašenko proglašen pobednikom na predsedničkim izborima 9. avgusta. Demonstranti su planirali da održe "inauguraciju naroda" u znak podrške Svetlani Tihanovskoj (Svyatlana Tsikhanouskaya), samoizgnanoj opozicionoj kandidatkinji koja se sada nalazi u Litvaniji. Tihanovskaja, koja se pridružila predsedničkoj trci u poslednjem trenutku nakon što je njen suprug kao predsednički kandidat zatvoren, rekla je da je na izborima 9. avgusta pobedila sa 60 do 70 odsto glasova. Ona je pozvala Beloruse da 27. septembra demonstriraju za „nove, poštene izbore i, kao rezultat toga, zvaničnu, zakonitu inauguraciju“. Policija sa fantomkama je u Minsku opkolila i uhapsila desetine demonstranata. Skupovi su održani i u drugim delovima Belorusije, uključujući gradove Mogiljev, Hrodna i Lidu. Protesti su usledili dan nakon što su snage bezbednosti u Minsku tokom ženskog marša privele više od 100 demonstranata. Stotine hiljada Belorusa izlazi na ulice poslednjih sedam nedelja, pozivajući Lukašenka da se povuče i da se održe novi izbori. Lukašenko je nakon izbora organizovao brutalnu akciju kao odgovor na proteste, uhapsivši hiljade demonstranata, među kojima su mnogi prijavili da su bili tučeni. On je negirao optužbe da su predsednički izbori namešteni. Apel iz Litvanije U međuvremenu, većina ličnosti iz Koordinacionog saveta opozicije, tela osnovanog da olakša dijalog i miran prenos vlasti, oterana je u egzil ili pritvorena. U Litvaniji su vodeći pisci, umetnici i naučnici 27. septembra apelovali na francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), koji u ponedeljak započinje dvodnevnu posetu Litvaniji i Letoniji, da podrži demonstrante u Belorusiji. "Muškarci i žene Belorusije su podvrgnuti neljudskim mučenjima. A to se dešava u Evropi 21. veka!", navodi se na letku koji je osmišljen kao otvoreno pismo Makronu, a potpisalo ga je više od 40 vodećih litvanskih ličnosti iz sveta kulture. „Verujemo da ćete i vi koji predstavljate Francusku, u kojoj su rođena ljudska prava, čuti bolan vapaj beloruskog naroda za slobodom“, navodi se se u apelu. Makron: Lukašenko mora da ode Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je za francuski list “Žurnal di dimanš” (Le Journal du dimanche) da Aleksandar Lukašenko “mora da ide" sa mesta predsednika Belorusije. "Ono što se dešava u Belorusiji je kriza vlasti, autoritarne vlasti koja ne može da prihvati logiku demokratije i održava se na silu", rekao je Makron u intervjuu za "Žurnal di dimanš" uoči posete Litvaniji i Letoniji zakazane za 28. septembar. Evropska unija saopštila je u četvrtak da ne priznaje Lukašenka za predsednika Belorusije zbog velikih protesta širom zemlje koji dovode u pitanje rezultate prošlomesečnih predsedničkih izbora. Borrell: EU ne priznaje Lukašenka za predsednika
Makron: Lukašenko mora da ode
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) izjavio je za francuski list “Žurnal di dimanš” (Le Journal du dimanche) da Aleksandar Lukašenko “mora da ide" sa mesta predsednika Belorusije. "Ono što se dešava u Belorusiji je kriza vlasti, autoritarne vlasti koja ne može da prihvati logiku demokratije i održava se na silu", rekao je Makron u intervjuu za "Žurnal di dimanš" uoči posete Litvaniji i Letoniji zakazane za 28. septembar. Evropska unija saopštila je u 24. septembra da ne priznaje Lukašenka za predsednika Belorusije zbog velikih protesta širom zemlje koji dovode u pitanje rezultate prošlomesečnih predsedničkih izbora za koje je Lukašenko tvrdio da je ubedljivo pobedio, dok pristalice opzicije smatraju da su izbori namešteni. Borrell: EU ne priznaje Lukašenka za predsednika U obraćanju na virtuelnom sastanku Generalne skupštinem Ujedinjenih nacija u subotu, beloruski ministar inostranih poslova upozorio je na mešanje zapadnih zemalja i nametanja sankcija zbog predsedničkih izbora u zemlji i vladinog odgovora na demonstracije. "Vidimo pokušaje destabilizacije situacije u zemlji. Uplitanja u naše unutrašnje poslove, sankcije i druga ograničenja u Belorusiji imaće suprotan efekat i apsolutno su štetni za sve", rekao je šef beloruske diplomatije. Više od 12 hiljada je uhapšeno tokom demonstracija otkako je predsednik Aleksandar Lukašenko proglašen za pobednika izbora. Od predsedničkih izbora održanih 9. avgusta u Belorusiji, u toj zemlji se svakodnevno održavaju masovni protesti građana koji traže ostavku Lukašenka zbog, kako smatraju, izbornih neregularnosti. Lukašenko pobedio na izborima, Belorusija u protestima, nasilju policije i hapšenjima Lukašenko (66), bivši upravnik kolektivne farme koji je na vlasti u Belorusiji od 1994. godine, položio je 23. septembra zakletvu za šesti mandat na ceremoniji održanoj bez najave.
Srbija: Još jedna osoba preminula od posledica COVID-19, 72 novozaraženih
U poslednja 24 sata u Srbiji je preminula jedna osoba od posledica korona virusa u Srbiji, pa je ukupan broj preminulih 747, objavilo je Ministarstvo zdravlja na sajtu covid19.rs. U istom vremenskom periodu, na korona virus je testirano 3.138 osoba, a registrovana su 72 nova slučaja zaraze. BLOG UŽIVO: Pandemija korona virusa Ukupno su 274 osobe hospitalizovane, od kojih je 21 pacijent na respiratorima. U Srbiji su od početka epidemije potvrđena 33.384 slučaja infekcije. Procenat smrtnosti je 2,24 odsto. Do 15 časova 27. septembra u Srbiji je testirano ukupno 1.115.095 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
U rijeci Drini kod Zvornika pronađeno tijelo muškarca
Pripadnici Policijske uprave Zvornik, na sjeveroistoku Bosne i Hercegovine (BiH) na obali rijeke Drine u mjestu Tabanci, pronašli su tijelo nepoznatog muškarca, potvrđeno je u nedjelju za Radio Slobodna Evropa (RSE). Policiji je 27. septembra prijavljeno da je uočeno tijelo, nakon čega je izvršen uviđaj, a o događaju je obaviješten je dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini. Radi se, kako je rečeno za RSE o muškoj odobi, srednje životne dobi. Obavljen je uviđaj, a sve dalje mjere i radnje, kako je rečeno, preduzimaće se po instrukcijama i pod nadzorom tužioca. Zvaničnih informacija o tome da se radi o migrantu koji se utopio prelazeći Drinu, kako su mediji ranije izvijestili, nema.
U BiH 123 slučaja korona virusa, preminule dvije osobe
U posljednja 24 sata na području Bosne i Hercegovine zabilježena su 123 slučaja novozaraženih korona virusom, a šest osoba je preminulo. Na području Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) zabilježena su 62 slučaja pozitivna na korona virus u posljednja 24 sata, a od 429 testiranih uzoraka. Zavodu za javno zdravstvo Federacije BiH u posljednja 24 sata prijavljen je jedan smrtni slučaj. Radi se o ženskoj osobi iz Travnika. BLOG UŽIVO: Pandemija korona virusa Ukupan broj smrtnih ishoda na području Federacije BiH do sada je 498, i to 327 muškaraca i 171 žena kod kojih je potvrđena zaraza korona virusom. Do sada su na području Federacije BiH korona virusom zaraženo ukupno 17 442 osobe. Prema podacima Instituta za javno zdravstvo u Republici Srpskoj (RS), u posljednja 24 sata, kod 61 osobe potvrđena je zaraza korona virusom, od 369 testiranih uzoraka. Rаdi sе о 37 muških i 24 žеnskе оsоbе, оd kојih је 12 mlаđе, 29 srеdnjе i 20 оsоbа stаriје živоtnе dоbi. Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе priјаvljеn je i јеdаn smrtni slučај kоd kојеg је pоtvrđеnо prisustvо korona virusа. Rаdi sе о muškаrcu srеdnjе živоtnе dоbi iz Bаnje Lukе. Do sаda је u Rеpublici Srpskој pоtvrđеnо 9.167 slučајeva virusа kоrоnа, а prеminulо је ukupnо 298 оsоba kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа korona virus.
Jermenija proglasila ratno stanje zbog sukoba u Nagorno-Karabahu
Jermenija je u nedelju, 27. septembra, proglasila ratno stanje i opštu mobilizaciju zbog eskalacije sukoba u Nagorno-Karabahu. "U Jermeniji je proglašeno ratno stanje i opšta mobilizacija. Zahtevam da se svi jave u vojne odseke", napisao je jermenski premijer Nikol Pašinjanin na Fejsbuku, preneo je AFP. "Podržimo čvrsto našu državu, našu vojsku (...) i pobedićemo. Živela slavna jermenska vojska", napisao je Pašinjanin. Prethodno je predsednik nepriznate republike Nagorno-Karabah Araik Artjunjan u Stepanakertu saopštio da je uvedeno ratno zakonodavstvo, preneo je TASS. "Počeli smo da mobilišemo sve građane starije od 18 godina. U zemlji je proglašeno ratno zakonodavstvo", rekao je on. Predsednik Azejberdžana Ilham Alijev je u televizijskom obraćanju nešto ranije obećao pobedu u borbama njegove vojske i jermenskih i separatističkih snaga u Nagorno - Karbahu, preneo je AFP. "Azerbejdžanska vojska se bori danas na svojoj teritoriji, brani svoj teritorijalni integritet, zadaje razorne udarce neprijatelju. Naš cilj je pravedan i pobedićemo", rekao je on. U spornom regionu Nagorno-Karabaha u nedelju ujutro je ponovo izbio sukob između Jermenije i Azerbejdžana, a jermensko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su oborena dva azerbejdžanska helikoptera. Portparolka ministarstva Šušan Stepanjan rekla je da su jermenske snage pogodile tri azerbejdžanska tenka. Stepanjan je rekla da je sukob 27. septembra počeo azerbejdžanskim napadom, ali Azerbejdžan je saopštio da je jermenska strana napala i da je Azerbejdžan krenuo u kontraofanzivu. Tri decenije borbe za Nagorno-Karabakh Nagorno-Karabah je etnički jermenska enklava u sastavu Azerbejdžana koja je van kontrole Azerbejdžana od kraja rata 1994. godine. Obe strane imaju jako vojno prisustvo duž demilitarizovane zone koja odvaja region od ostatka Azerbejdžana. Kremlj pozvao na hitan prekid vatre Zvanična Moskva pozvala je strane u sukobu u zoni Nagorno-Karabaha da odmah prekinu vatru i započnu pregovore za stabilizaciju situacije "Prema dostupnim informacijama, situacija u zoni sukoba oko Nagorno-Karabaha naglo se pogoršala", saopštilo je u nedelju rusko Ministarstvo spoljnih poslova, a prenosi TASS. "Pozivamo strane da odmah prekinu vatru i započnu pregovore kako bi stabilizovali situaciju", naglasila je ruska diplomatska služba. Oštra reakcija Turske Turska je ošto reagovala na vest o sukobu. Portparol turske vladajuće stranke Omer Čelik oštro je osudio napad Jermenije na Azerbejdžan. On je objavio na Tviteru da će Turska stajati uz Azerbejdžan i rekao da se "Jermenija igra vatrom i ugrožava regionalni mir". Portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin takođe se oglasio na Tviteru, osuđujući Jermeniju. "Jermenija je prekršila prekid vatre napadajući civilna naselja ... međunarodna zajednica mora odmah da reaguje i zaustavi ovu opasnu provokaciju". Sukob Jermenije i Azerbejdžana počeo je februara 1988. godine, kada je autonomni region Nagorno-Karabah proglasio otcepljenje od Azerbejdžana. Za vreme sukoba od 1992. do 1994. godine, Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona. Od 1992. godine održavaju se pregovori o mirnom rešenju sukoba u okviru OEBS Minsk grupe, kojom predsedavaju Rusija, SAD i Francuska.
Hrvatska: Tri osobe preminule, 190 novih slučajeva korona virusa
U Hrvatskoj je u posljednja 24 sata zabilježeno 190 novih slučajeva zaraze korona virusom, tri osobe su umrle, a broj aktivnih slučajeva trenutno iznosi 1316, izvijestio je u nedjelju Nacionalni stožer civilne zaštite. Među njima je 280 pacijenata na bolničkom liječenju, od kojih su na respiratoru 23 pacijenta. U posljednja 24 sata testirano je 3945 uzoraka, a oporavile su se 204 osobe. U samoizolaciji su trenutno 9372 osobe. Od 25. veljače, kada je zabilježen prvi slučaj zaraze u Hrvatskoj, zabilježeno je 16.197 osoba s korona virusom, od kojih je 272 preminulo. Oporavilo se 14.609 osoba. Do danas je ukupno testirano 292.969 osoba, prenosi Hina.
Tramp nominovao Ejmi Koni Beret za sudiju Vrhovnog suda
Američki predsednik Donald Tramp (Trump) nominovao je Ejmi Koni Beret (Amy Coney Barrett) za sudiju Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Tramp se nada da će mu izgledi da bude reizabran na predsedničkim izborima 3. novembra porasti ako Senat Kongresa SAD potvrdi nominaciju konzervativne sudije Beret za mesto u Vrhovnom sudu, upražnjeno posle prošlonedeljne smrti Rut Bejder Ginzberg (Ruth Bader Ginsburg), ikone liberala. Objavljujući u Beloj kući odluku o nominaciji, Tramp je u subotu uveče za Beret rekao da je "žena postignuća bez premca" i "jedan od najbrilijantnijih i najtalentovanijih pravnih umova" u SAD. Dodao je da je "izuzetno kvalifikovana" za funkciju sudije Vrhovnog suda, navodi Asošiejted pres. "Ulozi za našu zemlju su izuzetno visoki, presude Vrhovnog suda narednih godina odlučiće o opstanku Drugog amandmana na Ustav SAD (koji garantuje pravo na nošenje oružja), o našim verskim slobodama, javnoj bezbednosti", kazao je Tramp. Beret, koja je prisustvovala ceremoniji sa suprugom i sedmoro dece, od kojih su dvoje usvojili iz karipske države Haiti, izjavila je da je "zaista počastvovana" ukazanim poverenjem. Funkcija sudije Vrhovnog suda SAD je doživotna, a izbor sudije je važan zbog ideološke orijentacije najvišeg suda u zemlji. Do smrti Ginzberg, konzervativne sudije su imale tesnu većinu od pet prema četiri u odnosu na liberale. Ako Beret uđe u Vrhovni sud, razlika u korist konzervativaca biće šest prema tri. Ginzberg je preminula 18. septembra u 88. godini, a njena naslednica imaće narednih godina ulogu u donošenju odluka Vrhovnog suda o nizu važnih pitanja, među kojima će verovatno biti pravo na abortus, pitanje zdravstvene zaštite, zakoni o oružju, verske slobode, imigracija i sloboda govora, navodi Glas Amerike. Ko je Ejmi Koni Beret? Beret, 48-godišnja katolkinja čvrstih konzervativnih uverenja, 15 godina je predavala pravo na Univerzitetu Notr Dam, jednom od najpoznatijih katoličkih univerziteta u SAD. Tramp ju je 2017. godine postavio za sudiju Apelacionog suda, za područje saveznih država Ilinois, Indijana i Viskonsin. Veoma je popularna među konzervativnim evangelistima, možda najlojalnijim Trampovim pristalicama, navodi Glas Amerike. Tramp i njegovi politički saveznici nadaju se da bi izbor Beret u Vrhovni sud mogao da im donese i važne glasove katolika u Pensilvaniji, jednoj od ključnih država na predstojećim izborima koju kandidat demokrata Džozef Bajden, takođe katolik, pokušava da osvoji, navodi AP. Žestoka debata između demokrata i republikanaca Odbor Senata za pravosuđe imaće od 12. do 15. oktobra saslušanja u procesu potvrđivanja kandidature Ejmi Koni Beret, saznaje AP od tri neimenovana izvora. Lider većine u Senatu, republikanac Mič Mekonel, rekao je u subotu uveče da će senatori glasati o izboru Beret "narednih nedelja", ali nije precizirao da li će to biti pre 3. novembra. Poznato je da republikanci žele da glasanje bude krajem oktobra.  Tramp je u sredu rekao da je važno da Vrhovni sud ima svih devet sudija na dan izbora, u slučaju da budu uložene žalbe na izborni proces. Odluka Trampa da nominuje novu sudiju Vrhovnog suda svega pet nedelja uoči predsedničkih izbora odmah je dovela do žestoke debate demokrata i republikanaca. Republikanski senatori žele da potvrde izbor Beret pre predsedničkih izbora, kako bi učvrstili konzervativnu većinu u najvišem sudu zemlje. Tramp se nada i da će nominacija mobilisati njegove pristalice. S druge strane, demokrate navode da proces nominacije treba odložiti dok ne bude poznat pobednik predstojećih predsedničkih izbora. Predsednički kandidat Demokratske stranke, bivši potpredsednik SAD Džozef Bajden (Joseph Biden), odmah posle nominacije Beret ponovio je stav da kandidata za Vrhovni sud treba da imenuje pobednik izbora 3. novembra, kada će Amerikanci birati i 35 od 100 senatora. "Senat ne bi trebalo da popuni upražnjeno mesto dok američki narod ne izabere narednog predsednika i Kongres", kazao je Bajden. Tramp je međutim apelovao na senatore da brzo razmotre kandidaturu Beret i zatražio od demokrata "da se uzdrže od ličnih i partijskih napada". Optužbe za licemerje Republikanci imaju 53 od 100 senatora, a dve senatorke te stranke, Lisa Murkovski sa Aljaske i Suzan Kolins (Susan Collins) iz Mejna, najavile su da će se usprotiviti popunjavanju upražnjenog mesta sudije Vrhovnog suda pre predsedničkih izbora. Međutim, njima bi morala da se pridruže još dva senatora republikanaca da bi demokrate mogle da blokiraju izbor Beret. Trenutno izgleda da su preostali republikanci jedinstveni u želji da nominacija Beret bude potvrđena, navodi Glas Amerike. Lideri demokrata u Senatu optužuju republikance za licemerje, pošto su 2016. godine odbili da stave na razmatranje poslednjeg kandidata za Vrhovni sud kojeg je predložio tadašni američki predsednik, demokrata Barak Obama (Barack). Republikanski senatori su tada tvrdili da pozicije u Vrhovnom sudu ne treba popunjavati u izbornoj godini, kako bi građani na izborima indirektno mogli da utiču na izbor sudije. Demokrate ističu da bi republikanci sada trebalo da se drže istog stava kao pre četiri godine i da odlože popunjavanje mesta u Vrhovnom sudu za period posle predsedničkih izbora. Republikanci međutim navode da je situacija 2016. bila drugačija jer je vlast bila podeljena, pošto je jedna stranka imala predsednika SAD, a druga većinu u Senatu. Republikanci danas imaju kontrolu i nad Belom kućom i nad Senatom.
Preliminarni rezultati: Švajcarci odbacili ograničenje Sporazuma o slobodi kretanja sa EU
Švajcarski birači odbacii su na referendumu održanom u nedelju, 27. sepembra, predlog desničarske stranke da se ograniči broj građana Evropske unije (EU) kojima je dozvoljeno da žive i rade u toj zemlji, pokazuju preliminarni rezultati. Švajcarska televizija SRF je nakon zatvaranja birališta saopštila da preliminarni rezultati zasnovani na delimično prebrojanim glasovima pokazuju da je većina glasača odbila meru. Ta mera, koju zagovara desničarska populistička Švajcarska narodna stranka, omogućila bi švajcarskim državljanima preferencijalni pristup radnim mestima, socijalnoj zaštiti i pogodnostima u odnosu na one iz 27-članog bloka. Da je usvojen, predlog bi dodatno zaoštrio odnose Švajcarske i Evropske unije i doveo do recipročnih mera kojima bi bili pogođeni Švajcarci koji žele da žive i rade u EU. U Švajcarskoj živi oko 1,4 miliona građana EU, a oko 500.000 Švajcaraca živi u zemljama EU. Na sličnom referendumu 2014. godine, Švajcarci su tesno izglasali ograničavanje pristupa građanima EU da žive i rade u Švajcarskoj. Zakonodavci su, međutim, odbili da u potpunosti primene referendum strahujući od velikog uticaja na švajcarsko društvo i preduzeća, što je navelo Narodnu stranku da ponovo vrati to pitanje na glasanje ove godine.
Vulin: Pronađen snimač parametara vojnog aviona koji se srušio u petak
Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin izjavio je u nedelju da su posle pada vojnog aviona komisije završile terenski rad, da su prikupljeni materijalni dokazi i pronađen je snimač parametara. "To nije prava crna kutija koja bi snimala i razgovore, snimač parametara leta koji je nađen u dobrom je stanju i sada se iščitava, pokazaće parametre leta, visinu, brzinu, kako je funkcionisao. Svi materijalni dokazi su tu, sada u komandi vazduhoplovstva komisije rade i proučavaju dokaze i ne mogu prognozirati kada će završiti", rekao je Vulin za TV Prva. Ministarstvo odbrane Srbije: Dva pilota poginula u padu aviona On je dodao da niko ne može da naredi komisijama da rade brže ili sporije, da su oni samostalni u radu i da će rezultati istrage biti dostavljani tužilaštvu, a ono će obavetiti javnost ili ih koristiti u postupku. Vulin je dodao da i najjače vojske lete na avionima starim po 30 godina i da stručna javnost zna da je to normalno jer se avioni remontuju. On je demantovao pisanje nekih medija da je jedan od poginulih pilota menjao kolegu, ili da je bio na jedan dan do penzije. Major Dejan Krsnik i kapetan prve klase Zvonko Vasiljević poginuli su u petak, 25. septembra, u padu aviona MiG-21 u oblasti sela Brasina kod Malog Zvornika. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nekoliko sati nakon nesreće da, prema podacima koje ima, uzrok pada nije neispravnost aviona, ali da će zvanični istražni organi rasvetliti taj događaj. Vučić: Prema dostupnim podacima, uzrok pada aviona nije neispravnost letelice