02/24/2020 07:23 PM
Pad indeksa na Volstritu zbog korona virusa
Indeksi na Njujorškoj berzi su opali danas na samom početku poslovanja, pošto su se ulagači zabrinuli da dolazi dugotrajno usporavanje svetske ekonomije zbog ponovnog porasta broja slučajeva oboljevanja od novog korona virusom van Kine. Industrijski indeks "Dau Džons" (Dow Jones) pao je za 3,69 odsto, odsnosno1,069 indeksnih poena u 19.30 po srednjeevropskom vremenu, a indeks firmi visoke tehnologije "Nasdak" je opao za 4.12 procenta. "S end P 500" koji predstavlja 500 najvećih kompanija na Volstritu, izgubio je 3.60 odsto. Kao znak interesovanja investitora za imovinu koja se smatra manje rizičnom, stopa na desetogodišnje američke državne obveznice pala je na 1,36 odsto, dok je u petak bila 1,471 procenat. Neki posmatrači su bili zabrinuti da bi stopa na 10-godišnje obveznice mogla da padne ispod one na dvogodišnje, koja je takođe vrlo oštro pala. Ta pojava, nazvana "inverzija krivulje prinosa", generalno je vodeći pokazatelj recesije. Zlato koje se takođe se smatra sigurnim utočištem kapitala, poskupelo je danas za gotovo 2,0 odsto i dostiglo cenu od 1.675,74 dolara za uncu, što je najviše od 2013. godine. Volstrit je završio "u crvenom" u petak, pogođen nesigurnošću zbog dugotrajnih posledica epidemije virusne upale pluća i razočaravajućim pokazateljima američke ekonomije: tokom čitave prošle nedelje "Dau Džons" je izgubio 1,4 odsto, a "Nasdak" 1,6 procenata. Međunarodne organizacije su zabrinute zbog povećanja broja obolelih izvan Kine, posebno u Južnoj Koreji i Iranu, kao i u Italiji, gde je zabeleženo sedam smrtnih slučajeva i oko 200 slučajeva zaraze. "Koren problema je rastuća bojazan da će paraliza koja je pogodila kinesku ekonomiju imati posledice drugde, što bi nanelo još jedan udarac globalnom rastu, rastućim profitima i izgledima preduzeća", rekao je Patrik O'Her, iz firme "Brifing". Direktno pogođene uticajem korona virusa, koji ugrožava međunarodni avio-saobraćaj, glavne američke aviokompanije bore se danas s cenama na berzi: "Delta" je potonula za 6,3 odsto, "Ameriken erlajns" za 6,2, a "Junajted" za 4,7 procenata. Deonice američke tehnološke kompanije "Epl" koja u Kini proizvodi i prodaje veliki deo svojih telefona "iPhone", izgubile su danas 3,0 odsto vrednosti. Američki milijarder Voren Bafet, međutim, na TV-kanalu finansijskih vesti CNBC nije izrazio zabrinutost zbog dugoročnog uticaja korona virusa. "Mislim da to ne bi trebalo da utiče na tržište akcija, ali za čovečanstvo je pandemija zastrašujuća", rekao je Bafet. "Kupujemo kompanije na 20 ili 30 godina. Kupujemo ih u celosti ili delimično... i verujemo da korona virus neće promeniti perspektivu posla za 20 ili 30 godina", rekao je Bafet, vlasnik holding kompanije "Berkšir Hatavej". SZO: Kina sprečila još težu epidemiju
02/24/2020 06:12 PM
Brnabić: Srbija za unapređenje saradnje s Velikom Britanijom posle Bregzita
Premijerka Srbije Ana Brnabić je danas na sastanku u Londonu s britanskim ministrom odbrane Benom Volasom "zaključila da je Srbija opredeljena za dalje unapređenje saradnje sa Ujedinjenim Kraljevstvom u svim oblastima nakon izlaska te države iz Evropske unije", piše u saopštenju objavljenom u Beogradu. Brnabić je u tom razgovoru istakla da je "Srbija opredeljena za jačanje sveukupnih odnosa, posebno političkog dijaloga na najvišem nivou" i rekla: "Očekujemo da premijer Boris Džonson poseti Srbiju ove godine". Brnabić i ministar odbrane Volas saglasili su se da je saradnja u oblasti odbrane veoma razvijena, pre svega vojnoobrazovna i vojnomedicinska. Pošto se na sastanku razgovaralo i o jačanju privredne saradnje, Vlada Srbije u saopštenju navodi da je Velika Britanija na drugom mestu uvoznika usluga iz Srbije pošto je za 11 meseci prošle godine izvoz usluga iz Srbije u Veliku Britaniju iznosio 552 miliona evra, a uvoz 274 miliona, prenosi Beta. Izvoz usluga informacionih i komunikacionih tehnologija iz Srbije u Veliku Britaniju za 11 meseci 2019. godine imao je vrednost 139 miliona evra, a uvoz 54 miliona. Poslednjih godina beleži se i rast spoljnotrgovinske razmene, dodala je Vlada Srbije, ne iznoseći podatke i o tome.
02/24/2020 06:06 PM
Weinstein proglašen krivim po dve tačke za seksualne napade
Bivši fimski producent Harvey Weinstein proglašen je krivim po dve tačke u procesu suđenja za seksualne napade. Osuđen je po manjim optužbama za silovanje trećeg stepena i krivično delo seksualnog napada prvog stepena, prenosi BBC. Weinstein je, međutim, oslobođen najozbiljnije optužbe protiv njega - predatorskog seksualnog napada i silovanja prvog stepena. I dalje se suočava s optužbama u Los Anđelesu za silovanje i seksualno zlostavljanje dve žene 2013. godine. Harvi Vajnstin optužen za seksualno zlostavljanje u Los Anđelesu Weinstein se 'nagodio sa desetinama žena' Weinstein se izjasnio kao nevin za seksualno zlostavljanje bivše asistentkinje produkcije Mimi Haleyi i silovanje Jessice Mann, nekadašnje glumačke nade. Porota od sedam muškaraca i pet žena donela je presudu u ponedeljak ujutru, petog dana rasprave. Slučaj je bio u središtu pokreta #MeToo koji je inspirisao žene da izađu u javnost s optužbama protiv moćnih muškaraca.  
02/24/2020 05:30 PM
Specijalno tužilaštvo u Hagu podnelo sudu prve optužnice
Portparolka Specijalizovanih veća Kosova Angela Griep potvrdila je za RSE da je predsednica suda (Ekaterina Trendafilova) “odredila sudiju za prethodni postupak za pregled podnete optužnice od strane Specijalizovanog tužioca”. “Sadržaj je poverljiv. Prethodni sudija ima maksimum šest meseci da potvrdi ili odbaci optužnicu”, dodala je Griep. Specijalizovani tužilac prethodno je obavestio predsednicu Specijalizovanih veća Kosova o svojoj nameri da pokrene postupke pred Specijalizovanim većima i zatražio da se, u skladu sa Zakonom, odredi sudija za prethodni postupak. U skladu sa Zakonom i Pravilnikom o raspoređivanju sudija Specijalizovanih veća sa liste međunarodnih sudija, predsednica je odredila sudiju za prethodni postupak koji će pregledati optužnice podnete od strane specijalizovanog tužioca. Sadržaj optužnica ostaje poverljiv sve do trenutka dok ih ne potvrdi sudija za prethodni postupak. Prethodni postupak se pokreće tako što specijalizovani tužilac podnosi optužnicu sudiji za prethodni postupak na pregled. Optižnica će biti potvrđena samo ukoliko su optužbe potrkepljene dovoljnim dokazima. Kako je prethodno objašnjeno iz Specijalizovanih veća, u tom slučaju optuženi se izvodi pred sudiju za prethodni postupak i izjašnjava o krivici. Ukoliko se optuženi izjasni da nije kriv slede naredne faze prethodnog postupka a ukoliko prizna krivicu zakazuje se odmeravanje kazne. Ako optužnica ne bude potvrđena, predmet se odbacuje. Specijalizovana veća u Hagu su replika kosovskog pravosudnog sistema u malom. Osnovana su pri svakom nivou sudskog sistema na Kosovu, od Osnovnog do Ustavnog suda i upošljavaju samo međunarodno osoblje. Finansira ga uglavnom Evropska unija, a formiran je na insistiranje međunarodne zajednice. Istražuje navodne zločine pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova počinjene nad etničkim manjinama i političkim rivalima koji se pominju u izveštaju Saveta Evrope iz 2011. čiji je autor švajcarski senator Dik Marti. Specijalizovano veće ima mandat za navodne zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga krivična dela koji se povezuju sa navodima iz izveštaja Dika Martija, a koji su počinjeni u periodu od januara 1998. do decembra 2000. Na Kosovu mnogi su se protivili formiranju ovog suda budući da se bavi samo navodima iz izveštaja Dika Martija, u kojem se ne pominju i srpski zločini na Kosovu. Zaštita svedoka, glavni izazov Specijalnog suda Kosova Ističe li mandat kosovskom sudu u Hagu? Pred tužilaštvom u Hagu od januara prošle godine traju ispitivanja bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, bilo u svojstvu osumnjičenih ili u svojstvu svedoka.  Na razgovor su do sada bili pozvani bivši premijer Ramuš Haradinaj, te ostali rukovodioci OVK-a Azem Sulja (Syla), Sami Ljuštaku (Lushtaku), Rustem Mustafa, Šukri Buja a početkom decembra na razgovor je pozvan i Kadri Veselji, predsednik Demokratske partije Kosova i bivši predsednik Skupštine Kosova. Bojazan od zastrašivanja svedoka jedan je od razloga zašto se sud nalazi u Hagu, a ne na Kosovu. Veterani OVK u nekoliko navrata su i protestvovali, a krajem 2017. u Skupštini Kosova je čak izvršen neuspeli pokušaj ukidanja suda, na šta je međunarodna zajednica oštro reagovala. Protivljenja su bila i 2015. kada je Skupština Kosova, u drugom pokušaju, usvojila ustavni amandman i zakonodavstvo za funkcionalizaciju ove sudske institucije. U Specijalnom tužilaštvu ne žele da komentarišu. 
02/24/2020 05:22 PM
Vulin: Vlada Crne Gore će morati da nađe drugo opravdanje za otimanje imovine SPC
Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin izjavio je danas da će Vlada Crne Gore morati da "nađe neko drugo opravdanje za otimanje imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi umesto naplate poreskog duga". Reagujući na izjavu crnogorskog premijera Duška Markovića da "Mitropolija crnogorsko-primorska ne ispunjava poreske obaveze i da ih u tome neće podučavati niko, pa ni predsednik Srbije" Aleksandar Vučić, Vulin je rekao da će Vučić pomoći Srpskoj pravoslavnoj crkvi i da će njen "poreski dug, pravi ili lažni, biti pokriven", saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije. "Da je cilj Vlade Crne Gore stvarno izmirenje duga, ova vest bi ih obradovala. Umesto zahvalnosti, napad na Vučića. Cilj Vlade Crne Gore nije ni plaćanje duga, ni poštovanje zakona. SPC treba oduzeti imovinu, a Srbima pamćenje", naveo je Vulin. On je dodao da Vučić "ne pokušava da nauči bilo čemu Duška Markovića" jer bi to, kako je rekao, "bio gubitak vremena" pošto je "za njega prekasno da bilo šta nauči". Marković: Zakon važi za sve, neće nas Vučić učiti Pošto je Poreska uprava Crne Gore saopštila da Mitropolija crnogorsko-primorska ima višemilionski dug koji će, ako ga ne plati, biti prinudno naplaćen iz njene imovine, Vučić je rekao da će Srbija, ako bude potrebno, pomoći SPC u Crnoj Gori da joj ne bi oduzimali svetinje.
02/24/2020 04:51 PM
Radončić u Bihaću: Pomoći USK u upravljanju migrantskom krizom
Ministar sigurnosti BiH Fahrudin Radončić obećao je 24. februara pomoć vlastima na području Unsko-sanskog kantona (USK) u procesu upravljanja migrantskom krizom. "Ne možemo dozvoliti da zatrpamo BiH i od nje napravimo najveći parking za migrante koji ne žele ovdje, već u žele u Evropsku uniju. Mi nemamo pravo da uništimo život ovog kantona, turizam, slobodu naših ljudi da se kreću", kazao je Radončić nakon razgovora sa predstavnicima vlasti u Unsko-sanskom kantonu. Zaključeno je i da je potrebno razdvojiti sigurnosni od humanitarnog aspekta krize, te da je neophodno hitno donijeti kvalitetnu Strategiju o upravljanju migracijama u BiH. Kako je rečeno, mora se raditi i na jačanju kapaciteta Granične policije BiH i Službe za poslovne sa strancima, uspostavi kvalitetne koordinacije svih policijskih agencija u zemlji, te pristupiti izmjenama zakonskih propisa u ovoj oblasti. Radončić: Migrantska kriza je sigurnosni izazov Dodik i dalje odbija Frontex, u Bihaću evropske graničare vide kao spas U Unsko-sanskom kantonu trenutno, prema procjenama Ministarstva unutrašnjih poslova, boravi blizu 5.000 izbjeglica i migranata. U četiri prihvatna centra u Unsko-sanskom kantonu, čiji su kapaciteti već odavno popunjeni, smješteno je oko 3.500 izbjeglica i migranata. Nešto više od 1.000 je u privatnim smještajima ili u napuštenim objektima, najviše u Bihaću i Velikoj Kladuši.    
02/24/2020 04:47 PM
Roditelji nestalih beba u Srbiji traže povlačenje zakona
Nekoliko desetina roditelja okupljenih oko „Beogradske grupe roditelja nestalih beba“ protestovalo je u ponedeljak ispred Narodne skupštine Srbije, tražeći da se iz skupštinske procedure povuče takozvani Zakon o nestalim bebama, za koji smatraju da im ne može pomoći da saznaju istinu o svojoj deci. Zakon bi trebalo ove sedmice da bude na dnevnom redu parlamenta, a za roditelje u ovom udruženju je sporan po više osnova. Rada Pantelić, koja već 18 godina pokušava da sazna šta se dogodilo sa njenim detetom, kaže da udruženje traži da se predlog zakona povuče još otkako je u martu 2018. otišao u skupštinu proceduru. "On nas neće odvesti do istine o deci, zato što nije bilo javne rasprave, zato što nisu obuhvaćena usvojena deca, zato što nema istrage, zato što je baziran na odšteti a to nas ne zanima. Hoćemo istražne radnje da se kaže gde je živo dete, sa krajnjim epilogom DNK analizom. Ako kažu i dokažu da je dete mrtvo, da mi kažu gde je leš moga deteta i gde je sahranjeno", kaže Pantelić. Zakon o nestalim bebama u Skupštini uprkos protivljenju roditelja Okupljeni roditelji, koji su imali podršku predstavnika Inicijative "Ne davimo Beograd", kao i nekoliko opozicionih poslanika, nosili su transparente sa porukama: "Vratite mi dete", "Nećemo ovaj zakon", "Deca nemaju cenu". Za "Beogradsku grupu roditelja nestalih beba" je naročito sporan član 21. "Mi sa članom 21 ćemo prodati i poslednju nadu za našu decu. Taj član kaže: ako ne može da se utvrdi šta se desilo sa nestalim detetom, povređeno je pravo na porodični život, doneće se rešenje i tim rešenjem imate pravo nadoknade do 10.000 evra. Mi želimo da se taj član briše, da ne postoji", kaže za RSE Mirjana Novokmet, iz "Beogradske grupe roditelja nestalih beba". Veliki podsticaj za roditelje koji tragaju za svojom decom bila je presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz 2013. godine, u slučaju Zorice Jovanović. Evropski sud je tom prilikom presudio da je država Srbija prekršila prava ovoj ženi koja decenijama pokušava da otkrije šta se dogodilo sa muškim detetom za koje joj je nakon porođaja rečeno da je preminulo. Takođe, naloženo je da Zorici Jovanović bude isplaćena odšteta u visini od 10.000 evra, kao i da Srbija uspostavi nezavisno nadziran mehanizam sa dovoljno jasnim ovlašćenjima koji će moći da pruži odgovor na pitanje – šta se dogodilo sa decom za koju se sumnja da su nestala u porodilištima. Ukoliko bude usvojen, ovaj zakon neće omogućiti roditeljima da posredstvom sudova dođu do istine o svojoj deci, kaže za RSE Danilo Ćurčić, pravnik iz Inicijative A11, koja pruža pravnu podršku "Beogradskoj grupi roditelja".  "Osnovni problem je što predlog zakona ne omogućava da sud utvrdi sudbinu nestale dece. Dakle, vanparnični sud, što je isti sud koji određuje međe u Srbiji, zapravo treba, korišćenjem svojih mehanizama, da utvrdi šta se dešavalo u predmetima koji su vrlo kompleksni, koji su se dešavali pre 30, 40 i više godina, koji uključuju potencijalno veliki broj lica, koji zahtevaju određena veštačenja, što jednostavno nije moguće, imajući u vidu prirodu postupka koji je predviđen. Zbog toga će sud u najvećem broju slučajeva, ako ne i u svim, donositi rešenja u kojima će utvrditi da nije moguće utvrditi šta se dogodilo i isplatiti deo nematerijalne štete u iznosu do 10.000 evra, kako je predviđeno predlogom zakona", kaže Ćurčić. Podsetimo, Savet Evrope je u više svojih izveštaja izražavao zabrinutost što vlasti u Srbiji nisu usvojile mere koje zahteva presuda Evropskog suda za ljudska prava u presudi Zorici Jovanović. Savet Evrope ponovo zatražio od Srbije da usvoji zakon o 'nestalim bebama' Inače, nevladine organizacije Autonomni ženski centar i ASTRA – akcija protiv trgovine ljudima –uputile su u ponedeljak apel narodnim poslanicama, članicama Ženske parlamentarne mreže, da pokažu svoju nezavisnost i solidarnost sa majkama nestalih beba i glasaju protiv usvajanje ovog zakona. "Ukoliko bude usvojen, Zakon o nestalim bebama će zauvek onemogućiti da majke, čija su deca oteta iz porodilišta, saznaju istinu o tome šta se desilo njihovoj deci. Stoga apelujemo na narodne poslanice, članice Ženske parlamentarne mreže, da se ujedine i budu glas žena Srbije protiv predloženog zakona", navodi se u saopštenju.
02/24/2020 04:28 PM
Nemačka: Vozač udario u povorku, više od 30 povređenih
Više od 30 ljudi je povređeno nakon što je automobil udario u karnevalsku povorku u gradu Folkmarzen na zapadu Nemačke, saopšteno je iz policije, dodajući da je vozač automobila, star 29 godina, uhapšen. Među povređenima ima i dece, a sedam lica je zadobilo povrede opasne po život, saopštila je policija, prenosi Rojters.  Napadač je povređen pa je podvrgnut lečenju pre nego što bude ispitan.  Nemački list "Bild" je preneo izjavu portparola policije da pretpostavlja da je u pitanju sračunati napad, ali da nema indicija da je politički motivisan.  Folkmarsen koji ima 7.000 stanovnika, nalazi se u centralnom delu Nemačke, blizu mesta Kasel, istočno od Dizeldorfa. Incident se dogodio manje od sedam dana nakon što je prošle sedmice napadač ubio deset ljudi i sebe, u jednom od najgorih rasističkih napada u Nemačkoj još od Drugog svetskog rata. Njemačka tuguje za žrtvama pucnjave u Hanau Karneval je veoma popularan u zapadnom delu Nemačke, pre svega u gradovima u Rajnskoj oblasti, kao što su Keln i Diseldorf, gde proslava doživljava vrhunac na “Ružičasti ponedeljak” sa nekoliko desetina hiljada okupljenih, uključujući komične i satirične sadržaje. Karnevalske povorke u Kelnu, Diseldorfu, Majncu i drugim gradovima, poznati po nemilosrdnoj satiri, ciljali su i na Bregzit, zatim i na potencijalne kandidate za mesto vođe stranke kacelarke Angele Merkel CDU, i na američkog predsednika Donalda Trampa, prenosi AP. U jednoj povorci bila je figura klovna sa oznakom "Karneval - virus" koji se ruga biću "đavolskog izgleda" s natpisom "Koronavirus". Prošle srede, jedan 43-godišnji Nemac je objavio rasističku poruku na internetu zagovarajući genocid i pobio devetoro ljudi stranog porekla u Hanauu, predgrađu Frankfurta, a potom ubio svoju majku i sebe. Bio je to poslednji u nizu napada ultradesničara u Nemačkoj zbog kojih su mnogi uperili prst u stranku Alternativa za Nemačku (AfD), smatrajući da je njena nacionalistička antimigrantska retorika doprinela stvaranju klime za nasilje. U Diseldorfu je u karnevalskoj povorci bila jedna gnevna lutka iz čijih usta štrči cev ;pištolja ;s natpisom "Rasizam", a uz to natpis "Od reči potiču dela" i spisak napada, uključujući i u Hanauu. U povorci u Kelnu je jedna uplakana "dvorska luida" držala srce s natpisom "Naše srce kuca za Hanau". Na jednim karnvelaskim kolima u Diseldorfu prikazan je lider AfD u ;pokrajini Tiringiji, Bjern Heke koji Berlinski spomenik žrtvama nacističkog holokausta kojeg je nazvao "spomenikom sramote", pozdravlja nacistički - ukoso uvis ispruženom desnom rukom koju pridržavaju figure Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Merkel (CDU) i Stranke slobodnih demokrata.  
02/24/2020 04:07 PM
SZO: Kina sprečila još težu epidemiju
Neverovatno teške mere koje je Kina preduzela u rešavanju krize sa virusom korona najverovatnije su sprečile pojavu više stotina hiljada obolelih, rekao je šef delegacije Svetske zdravstvene organizacije (SZO koja boravi u Pekingu Brus Ajlvord. On je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa zvaničnicima kineske Nacionalne komisije za zdravlje istakao da više podataka ukazuje na smanjenje broja novih obolelih. Tim SZO-a posetio je nekoliko delova Kine, uključujući Vuhan, gde je epicentar epidemije. Nacionalna komisija za zdravlje ranije je prijavila 409 novih slučajeva zaraze, što je smanjenje u odnosu na 648 prijavljenih juče. U više od 20 provincija, uključujući Peking i Šangaj, saopšteno je da nema novih obolelih. Najviše rukovodstvo Kine, uključujući predsednika Si Đinpinga, i dalje traži od javnosti da ostane na oprezu. Od virusa je do sada preminulo skoro 2.600 ljudi, a zaraženo je blizu 80.000. Nacionalna komisija za zdravlje danas je, takođe, saopštila da je više od 3.000 medicinskih radnika u Kini zaraženo novim virusom korona. U međuvremenu, u Iranu je u gradu Kom preminulo 50 ljudi, javlja AP pozivajući se na izjavu jednog lokalnog poslanika. Ministarstvo zdravlja Irana to međudim negira, navodeći da je preminulo 12 lica.  U Južnoj Koreji je registrovano više od 800 slučajeva zaraze. Sedma osoba je preminula od zaraze virusom korona u Italiji, javila je italijanska novinska agencija ANSA. Najnovija žrtva je muškarac star 80 godina, koji je živeo na severu Italije. On je prošle sedmice dovezen u bolnicu u gradu Lodi, nakon što je preživeo infarkt. Lekari veruju da se virusom korona zarazio od drugog pacijenta u bolnici. Državna medijska kuća RAI javila je ranije danas da je u Italiji preminulo šest osoba. U Italiji je do sada potvrđeno najmanje 220 slučajeva zaraze.  U Italiji je preminula šesta osoba od koronavirusa u Italiji, javila je državna medijska kuća RAI. Italija pokušava da se izbori sa najvećom epidemijom virusa korona u Evropi, koja je koncentrisana u regionima Lombardija i Veneto Nekoliko gradova i naselja u ovim oblastima stavljeno je u karantin, a na putevima su postavljeni policijski punktovi. U gradovima su otkazani javni skupovi. Zbog širenja virusa drastično je pala vrednost akcija na svetskim berzama. Tako je njujorški Dau Džouns (Dow Jones) u ponedeljak u minusu više od 3 odsto, odnosno oko 900 indeksnih poena.  Novi smrtni slučajevi od koronavirusa u Kini, Iranu i Italiji
02/24/2020 03:54 PM
Tramp hvalio indijskog premijera Modija na skupu na stadionu
Predsednik SAD Donald Tramp i indijski premijer Narendra Modi obasipali su jedan drugog hvalama danas u govorima na velikom stadionu u Ahmedabadu gde je američkom predsedniku priređen veličanstven miting. Više od 100.000 ljudi okupilo se na najvećem stadionu kriketa na svetu u Ahmedabadu u Modijevoj rodnoj državi gde je Trampu organizovan najveći miting u političkoj karijeri. Taj miting je vrhunac dana, održan između obilaska bivšeg doma vođe za nezavisnost Indije Mahatme Gandija i planiranog obilaska čuvenog spomenika Tadž Mahal. Skoro svi na novom stadionu u Ahmedabadu nosili su bele kape sa natpisom "Namaste Tramp" ili "Dobro došao Tramp", kako je nazvan današnji miting. Tramp je na počektu govora u Ahmedabadu izjavio da je putovao oko 8.000 milja (oko 13.000 kilometara) da prenese poruku da "Amerika voli Indiju, Amerika poštuje Indiju" i da će Amerika uvek biti veran prijatelj indijskog naroda. Tramp je uživao u bučnom i slikovitom prijemu. Bilo je muzičara na kamilama, svirali su hitovi Bolivuda i numere koje se puštaju za vreme Trampovih skupova u SAD. Osunčan grad Ahmedabad bio je živ pri današnjem dolasku Trampa, ulice su bile pune ljudi željnih da vide američkog predsednika. Ulice su sveže očišćene, novo cveće zasađeno i postavljeno stotine bilborada na kojima su naslikani Tramp i prva dama Melanija Tramp. Hiljade ljudi izašlo je duž puta da pozdrave kolonu vozila sa Trampom. Na putu za stadion kolona vozila sa američkim predsednikom prešla je reku gde je stajao bager sa natpisom Tramp. Stadion je bio pun ljudi, od kojih su mnogi nosili maske sa likom Trampa ili Modija. Tramp je u 27-ominutnom govoru hvalio Modija i demokratiju koju on vodi, ukazujući na napore koje je Modi uložio da podigne stanovnike iz siromaštva rekavši da "Indija daje nadu celom čovečanstvu". Posle Ahmedabada, Tramp odlazi u glavni grad Nju Delhi. Tu će imati sastanke sa Modijem oko blokiranih trgovinskih pregovora i gala večeru. Dve zemlje su veliki saveznici, delimično da deluju kao brana rastućem uticaju Kine. Tramp je na stadionu objavio da će Indija uskoro kupiti američku vojnu opremu vrednu tri milijarde dolara. Međutim, trgovinske tenzije između dve zemlje porasle su od kada je Trampova administracija uvela carine na čelik i aluminijum iz Indije. Indija je uzvratila višim carinama na poljoprivredna dobra i restrikcijama na američke medicinske uređaje. Zatim su SAD odgovorile skidanjem Indije sa programa preferencijalne trgovine, u kome je bila decenijama. Tramp je izrazio optimizam da sporazum može da bude postignut ali je i rekao okupljenima na stadionu, da Modija svi vole ali da je on vrlo tvrd pregovarač. U Nju Delhiju gde Tramp stiže kasnije danas policija je koristila suzavac i dimne bombe da rastera demonstrante koji protestuju zbog zakona o državljanstvu koji isključuje muslimane. Demonstracije protiv Trampa takođe su izbile u Nju Delhiju, Kolkati, Hajderabadu i Gauhatiju, ali ne u gradu gde je Tramp dočekan Ahmedabadu. Trump u Indiji obećao jačanje trgovinskih veza
02/24/2020 03:16 PM
Vlada Hrvatske osudila paljenje lutaka koje simbolišu gej par s detetom
Vlada Hrvatske osudila je danas sramotno paljenje lutaka koje simbolizuju gej par s detetom u naručju na karnevalu u Imotskom i ocenila da to nije tradicionalno, ni zabavno, niti u duhu hrvatskih i evropskih vrednosti. "'Tradicionalno spaljivanje karnevalske lutke obično se sastojalo u svojevrsnoj duhovitoj i podrugljivoj kritici raznim događanjima u hrvatskom društvu. Takav karnevalski duh može ostati u okvirima satire kad se 'sudi' onima koji su na poziciji vlasti, poput predsednika države, vlade ili gradonačelnika i drugih političara, a nipošto ne onima koji su predstavnici različitih manjina u hrvatskom društvu", navela je Vlada za Novu TV. Hrvatska vlada u reagovaju je dodala da je njen pristup da se odupire svakoj vrsti govora mržnje i agresije - političke, ideološke, verbalne i fizičke, kao i svakom činu koji vređa osećaje hrvatskog naroda i doprinosi podelama u društvu. I predsednik Hrvatske Zoran Milanović ranije danas je oštro osudio paljenje lutke gej para s detetom u naručju u Imotskom, ocenivši da je reč o "žalosnom, nehumanom i potpuno neprihvatljivom činu". Udruženje "Dugine porodice" i poslanik Socijaldemokratske partije (SDP) Arsen Bauk odvojeno su najavili podnošenje krivičnih prijava protiv organizatora karnevala KD 'Bakove svečanosti' zbog širenja mržnje.
02/24/2020 03:07 PM
Marković: Zakon važi za sve, neće nas Vučić učiti
Crnogorski premijer Duško Marković izjavio je danas da je Mitropolija crnogorsko primorska poreski obveznik koji ne ispunjava svoje obaveze i da o poštovanju zakona neće podučavati niko pa ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić. "Mitropolija crnogorsko primorska je poreski obveznik koji ne ispunjava obaveze. Zakon važi za sve, o tome neće podučavati niko pa ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Poreski obveznici su oni koji rade i ostvaruju prava u Crnoj Gori, a ne građani druge države i njeni zvaničnici. Poreska uprava radi zakonito", istakao je on. Mitropolija odbacila navode da duguje milione za porez u CG Nakon što je Poreska uprava Crne Gore saopštila da mitropolija ima višemilionski dug i da će ga ako ga ne plate, prinudno naplatiti iz imovine, Vučić je kazao da će Srbija ako treba, pomoći SPC u Crnoj Gori, da im ne bi oduzimali svetinje. "Ne znam šta da kažem, nemam nikakav problem sa tim. Ako treba da pomognemo SPC i Mitropoliji crnogorsko-primorskoj ili bilo kojoj eparhiji u Crnoj Gori po tom pitanju da nam ne bi oduzimali svetinje, pomoći ćemo, platićemo sve što treba da platimo", poručio je Vučić gostujući na Prvoj TV.  
02/24/2020 03:04 PM
Stojiljković: Tek svaki četvrti u Srbiji se zapošljava za stalno
Predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković izjavio je danas da se u Srbiji svaki četvrti zapošljava na neodređeno vreme, dok su ostali u volonterskom ili ugovornom odnosu koji ne osigurava status, prava i sigurnost radnika. Stojiljković je novinarima u Kragujevcu rekao da je osnovni problem svih sindikata, pa i Nezavisnosti, da pruže radno-pravnu, socijalnu, političku zaštitu svim radno angažovanim, a ne samo zaposlenima. Podsetio je da su mnogi u prekarnom položaju, angažovani su u sivoj zoni, ali i oni koji rade ne znači da su obezbedili pristojnu egzistenciju. Prema rečima Stojiljkovića, u fokusu pažnje sindikata je i problem dostojanstvenog rada, a to je, kako je naveo, rad koji je plaćen na vreme, pristojno i rad koji je osiguran, pokriven ugovorima i bezbedan. "Često imamo i mobingovanje i stav da treba samo da ćutiš i da budeš zadovoljan što primaš kakvu takvu platu", kazao je Stojiljković. Stojiljković je naveo da su masovni slučajevi u Srbiji da kada sindikati jedinstvenije uđu u štrajk stvar se završi tako što se formira neki prodržavni ili direktorski sindikat. Naveo je i da u tim slučajevima izađu i visoki državni funkcioneri sa pričom da je štrajk politički instruiran, a da nemaju nijedan dokaz za to. S druge strane, Stojiljković smatra da i sindikati gube poverenje zato što se ne vidi dovoljno njihov uspeh i jedinstvo ali pre svega zbog toga što su procenjeni kao organizacija koja je potrebna ali nije naročito "moćna". Stojiljković je ukazao i na problem diskriminacije po osnovu sindikalne i političke pripadnosti koja je "visoko pozicionirana" u svim istraživanjima diskriminacije u procesu rada i zapošljavanja. On je rekao da se do kraja ove godine očekuju zakoni o Socijalno-ekonomskom savetu i o štrajku, a Zakon o radu do kraja 2021. godine. Stojiljković je rekao i da svi oni koji izlaze ili ne uzlaze na izbore moraju da vode računa o svim problemima kojima se bave sindikati. Zaključio je, međutim, da socijalnih zahteva i politika "nešto nema naročito na političkim agendama".
02/24/2020 02:28 PM
Ministar prosvete Srbije vređao novinare
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević prekinuo je obraćanje predstavnicima medija na Niškom univerzitetu nakon što su mu novinari televizije N1 i niškog portala Južne vesti postavili pitanja u vezi sa razrešenjem dekana tri niška fakulteta. Na njihovo insistiranje da dobiju odgovor, Šarčević im je rekao: "Nemojte da budete ’navalantni’, nećete da dobijete odgovor nikad više". Nakon što su novinari nastavili da insistiraju na odgovoru, Šarčević se, odgurnuvši mikrofon, povišenim tonom obratio novinaru N1. "Zašto mi gurate to (mikrofon) u oči? Sklonite to da ne budem ja siledžija kad ste vi. Sramota ljudi, gde ste to naučili", izjavio je pre ulaska u salu Univerziteta gde učestvuje na skupu o izradi Strategije obrazovanja i vaspitanja do 2027. godine, za oblast predškolskog i osnovnog obrazovanja. Novinari su postavljali pitanja koja se odnose na to što su dekani Fakulteta umetnosti, Građevinsko-arhitektonskog i Fakulteta sporta i Fizičkog vaspitanja u Nišu ostali na funkcijama i nakon što je Agencija za borbu protiv korupcije sredinom 2019. godine donela rešenja o njihovom razrešenju, između ostalog, zbog nepotizma i kršenja profesionalne etike. Predstavnici Ministarstva prosvete, uključujući i ministra Mladena Šarčevića najavili su da će razgovarati sa rektorom Univerziteta u Nišu Draganom Antićem kako bi se našlo rešenje, ali su dekani još na funkcijama. Ministarstvo traži rešenje za spor oko dekana u Nišu Korupciju na fakultetima (ni)je teško prijaviti