Ruski predsednik Vladimir Putin i saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman razgovarali su u sredu o daljoj saradnji po pitanju cena nafte kao članovi OPEK+, rekao je portparol Kremlja. U saudijskom izveštaju sa sastanka navodi se da je prestolonaslednik pohvalio koordinaciju dve zemlje "koja je pomogla da se otklone tenzije na Bliskom istoku". Putin i de fakto vladar najvećeg svetskog izvoznika sirove nafte, održali su na brzinu dogovorene razgovore nekoliko sati pošto je ruski lider posetio Ujedinjene Arapske Emirate. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prema navodima ruskih novinskih agencija, rekao je da će se saradnja nastaviti u okviru OPEK plus, koji uključuje Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEK) i druge zemlje na čelu s Rusijom. Sastanak je održan nakon pada cena nafte uprkos najavi OPEK plusa da će dalje smanjiti proizvodnju. Očekivalo se da će Putin, koji je retko napuštao Rusiju od slanja trupa u Ukrajinu u februaru 2022, takođe razgovarati o Ukrajini i sukobu u Pojasu Gaze. Putin je na početku razgovora, koji je prikazan na ruskoj televiziji, zahvalio na pozivu bin Slamanu. Prvobitno je očekivao da će saudijski princ posetiti Moskvu, "ali je došlo do promena u planovima". Njihov sledeći susret trebalo bi da se održi u Moskvi, rekao je bin Salman i dodao: "Ništa ne može sprečiti razvoj naših prijateljskih odnosa". Izvor: Reuters

Dvojica Ukrajinaca optužena za saradnju s ruskim vlastima su ubijena – jedan blizu Moskve, a drugi u eksploziji automobila bombe u delu ukrajinskog regiona Lugansk koji je okupirala Rusija. Izvori za ukrajinskih bezbednosnih agencija rekli su za RSE da je Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) u sredu "likvidirala" bivšeg ukrajinskog poslanika Ilju Kivu u specijalnoj operaciji. U izveštajima medija u Rusiji ranije je rečeno da je Kiva pronađen mrtva u blizini Moskve, prenela je redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku. Kiva je bio poznat po proruskom stavu. Sud u Lavovu na zapadu Ukrajine osudio ga je prošlog meseca u odsustvu na 14 godina zatvora pošto ga je proglasio krivim za veleizdaju. Nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Kiva se preselio u Rusiju, gde je učestvovao u televizijskim prokremljskim emisijama i diskusijama za okruglim stolom. Smrt Oleha Popova, bivšeg de fakto poslanika u delu ukrajinske oblasti Lugansk koju je okupirala Rusija, takođe je prijavljena u sredu. Popov je ubijen u eksploziji naprave koja je detonirana u njegovom automobilu u gradu Lugansk. Ruski Istražni komitet je saopštio da je pokrenuo istragu o smrti Popova. Popov je bio na čelu komiteta za državnu bezbednost i odbranu, agencije za sprovođenje zakona, pravosudni sistem i zaštitu ljudskih i građanskih prava. Taj komitet je osnovala ruska vlada. Jurij Jorov, poslanik de fakto parlamenta u Lugansku, rekao je da je u septembru 2022. godine izvršen atentat na Popova za koji je rekao da ga je organizovala SBU, prenela je agencija Interfaks. Nekoliko ukrajinskih državljana optuženih za saradnju sa okupacionim ruskim vlastima bilo je na meti poslednjih godina, a neki od njih su ubijeni. De fakto poslanik regionalne skupštine u Lugansku koju je postavila Rusija, Mihajlo Filiponenko, ubijen je prošlog meseca u eksploziji bombe u automobilu. Odgovornost je preuzela glavna obaveštajna uprava Ukrajine. Rusija je optužila ukrajinske specijalne službe za organizovanje atentata. Kijev retko preuzima odgovornost za napade.

Najmanje tri osobe su hospitalizovane u sredu nakon što je jedna osoba pucala u kampusu Univerziteta u Nevadi u Las Vegasu, saopštila je policiji koja je navela da je napadač pronađen mrtav. "Trenutno znamo da postoje tri žrtve, ali je nepoznat stepen povreda", rekao je šerif Kevin Mekmehil na mreži X. "Taj broj bi se mogao promeniti." Zvaničnik univerzitetske policije Adam Garsija rekao je da su policajci pronašli osumnjičenog s kojim su se suočili. Nije zasad jasno kako je osumnjičeni poginuo. Policija Las Vegasa objavila je na mreži X da je osumnjičeni "lociran i da je preminuo" oko 40 minuta pošto je nešto pre podne po lokalnom vremenu objavljeno prvo upozorenje da neko puca u kampusu. Las Vegas još ima ožiljke od jednog od najgorih masovnih ubistava u istoriji SAD. Prvog oktobra 2017. u masovnoj pucnjavi u kazinu Mandalej Bej ubijeno je 60 ubijeno, dok su stotine ranjene. Izvor: AP

Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) pozvao je u sredu Kongres SAD da brzo odobri veću vojnu pomoć Ukrajini, upozoravajući da će predsednik Rusije Vladimir Putin biti ohrabren da zauzme druge teritorije ako pobedi na bojnom polju u Ukrajini. "Ako Putin zauzme Ukrajinu, neće stati na tome. On je to prilično jasno rekao", rekao je Bajden u televizijskom govoru. On je upozorio da bi Putin mogao da pokuša da pošalje trupe u članice NATO-a ako zauzme Ukrajinu, što bi rezultiralo vojnim sukobom SAD i Rusije. "Ne možemo dozvoliti da Putin pobedi. To je u našem ogromnom nacionalnom interesu", rekao je on. Bajden je govorio uoči glasanja u Senatu o njegovom predlogu da se Ukrajini, Izraelu i Tajvanu dodeli 106 milijardi dolara vojne pomoći. Predlog zakona takođe sadrži sredstva za veću bezbednost na južnoj granici SAD. Republikanci u Predstavničkom domu, gde imaju većinu. već mesecima zadržavaju taj predlog dok pokušavaju da pooštre zakone kako bi usporili talas migracija. Američka vojna pomoć Ukrajini će isteći krajem meseca ako ne bude usvojen novi zakon, upozorila je Bela kuća ranije ove nedelje. SAD su najveći snabdevač oružjem Ukrajine od početka ruske invazije u februaru 2022. Bela kuća je saopštila da bi prekid američke pomoći značajno uticao na mogućnosti Ukrajine da se odbrani od Rusije, koja povećava proizvodnju oružja i regrutaciju. Predsednik SAD je rekao da je "zapanjujuće" što je Kongresu trebalo toliko vremena da donese paket pomoći, rekavši da je odlaganje "najveći poklon" Putinu. Bajden je održao govor posle razgovora s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i liderima Grupe sedam, za koje je rekao da su ponovili svoju posvećenost podršci Ukrajini. Senat bi trebalo da glasa dok ukrajinske snage vode bliske borbe s ruskim trupama oko industrijskog grada Avdijivke. Ruske snage već nekoliko nedelja pokušavaju da opkole grad u istočnom regionu Donjecka koji je postao najnoviji simbol ukrajinskog otpora. Izvor: Reuters

Konzervativni švedski premijer pridružio se u srijedu oko 200 ljudi na protestima u Stockholmu nazvanim "kippa marš" protiv antisemitizma, javioje novinar AFP-a s mjesta događaja. Noseći tradicionalnu jevrejsku vjersku kapu poput većine prosvjednika i kojem se pridružilo još osam ministara iz njegovog kabineta, premijer Ulf Kristersson rekao je da je "vrlo zabrinut činjenicom da se mnogo antisemitizma širi u Švedskoj, kao iu mnogim europskim zemljama ." Rat između Izraela i Hamasa pogoršao je situaciju, rekao je za AFP. Mjesec dana nakon početka sukoba, švedska vlada je rekla da su zločini iz mržnje s antisemitskim motivima porasli za gotovo 50 posto u toj skandinavskoj zemlji. "Želim da moja vlada pokaže da smo jako protiv toga i jako za to da Židovi mogu živjeti svoj život u slobodi i sigurnosti ovdje u Švedskoj", rekao je. Na događaju je sudjelovala i čelnica socijaldemokrata, bivša premijerka Magdalena Andersson. Izrael je objavio rat Hamasu nakon napada te militantne skupine 7. listopada u kojima je ubijeno 1.200 ljudi, uglavnom civila, prema izraelskim vlastima, i oko 240 uzeto za taoce. Od početka rata, Švedska je inzistirala da "Izrael ima pravo na obranu, u okviru međunarodnog prava".

Centralna izborna komisija Kosova (CIK) je saopštila da se građani sa severa Kosova za pokretanje inicijative za smenu gradonačelnika u Severnoj Mitrovici, Leposaviću Zvečanu i Zubinom Potoku trebaju obratiti predsednicima Skupština opština. Portparol CIK-a Valjmir Eljezi (Valmir Elezi) je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa rekao da su na službenu email adresu 5. decembra stigla četiri pisma sa zahtevom za pokretanje inicijative za smenu gradonačelnika, koje je CIK razmotrio i zaključio da se trebaju javiti nadležnim organima. "Prema podzakonskim aktima Ministarstva za lokalnu samoupravu, oko ovog pitanja se treba obratiti predsedniku Skupštine opštine, zato smo ih uputili da zahteve podnesene CIK-u proslede nadležnom organu", navodi Eljezi. Grupa građana je 5. decembra pokušala da pokrene inicijativu za smenu aktuelnih gradonačelnika u opštinama na severu, ali kako su potom naveli tako nešto im nije bilo omogućeno. Sanja Krtinić iz Severne Mitrovice je u izjavi pojedinim lokalnim medijima na srpskom jeziku rekla da niko u opštini nije želeo da ih primi i razgovara sa njima, te da su ih uputili na Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave. Predsednik Skupštine opštine Severna Mitrovica, Nedžad Ugljanin, je u izjavi za RSE objasnio da inicijativa građana nije bila upućena njemu, kako to predviđa Administrativno uputstvo Vlade Kosova za smenu gradonačelnika. Oglasio se i ministar za administraciju lokalne samouprave, Eljbert Krasnići (Elbert Krasniqi) uz navode da nisu primili nikakvo zvanično obaveštenje u vezi ove inicijative od predsednika Skupština opština, kako je predviđeno Administrativnim uputstvom. Dolazak albanskih gradonačelnika na vlast u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova je podiglo tenzije krajem maja. Zapadne zemlje i EU su zbog toga od Kosova tražili da organizuje nove izbore, što je Vlada na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti) i prihvatila ali uz uslov da aktuelni gradonačelnici budu smenjeni isključivo na osnovu zakona. To predviđa potpisivanje peticije od strane najmanje 20 odsto građana sa pravom glasa u opštinama na severu Kosova. Međutim, Administrativno uputstvo Vlade Kosova, koje je izdato početkom septembra, pre prikupljanja peticije za smenu gradonačelnika predviđa niz koraka a prvi je formiranje inicijativne grupe, koja se sastoji od najmanje tri osobe koje zastupaju zahtev određene opštine. Ta grupa, pre nego što počne sa prikupljanjem potpisa, mora da obavesti predsednika Skupštine opštine, a može i Centralnu izbornu komisiju (CIK). Zatim predsednik Skupštine opštine o toj inicijativi građana obaveštava gradonačelnika, resorno ministarstvo za administraciju lokalne samouprave i CIK. Ova grupa potom ima 30 dana da prikupi potpise za smenu gardonačelnika, a rok može da se odloži samo jednom, na 15 dana. Ukoliko CIK potvrdi da su prikupljeni potpisi odgovarajući i verifikuje ih, organizuje se glasanje o smeni gradonačelnika, koje treba da bude održano u roku od 45 dana. Da bi ovaj proces za smenu gradonačelnika bio uspešan, potrebno je 50 odsto plus jedan glas građana sa pravom glasa. Nakon toga, rezultat se šalje predsednici Kosova Vjosi Osmani, koja ima zakonski rok od 30 do 45 dana da raspiše vanredne izbore. Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba koja ima podršku Beograda i koja je pozivala na bojkot poslednjih lokalnih izbora, sredinom oktobra je saopštila da je spremna da učestvuje na vanrednim izborima u opštinama na severu Kosova. Oni tada nisu precizirali da li će pokrenuti proces prikupljanja potpisa za peticiju za smenu gradonačelnika, već su samo pozvali na raspisivanje novih izbora. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 12. oktobra pozvao predstavnike Srba na severu Kosova da iniciraju održavanje novih izbora na severu kako bi "osnovne poluge vlasti došle u ruke onih koji tamo žive".  

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da postoji mogućnost da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog poglavlja 35, a tima i uslov za prijem Srbije u Evropsku unije (EU). Poglavlje 35 u pristupnim pregovorima između Srbije i Evropske unije, obuhvata odnose sa Kosovom. Ohridski sporazum predviđa da Srbija prizna državne simbole Kosova, ne prigovara članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, te da strane uzajamno poštuju teritorijalni integritet i suverenitet. Vučić je dodao i da za Srbiju "prijem Kosova u Ujedinjene nacije ne dolazi u obzir". "O tome sam upoznao Francuze, Nemce, Italijane, sve Evropljanje, Amerikance. Svi sve znaju", rekao je Vučić za nedeljnik NIN. Kako je Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije pisao, EU će formalno tražiti od Evropske komisije da uvrsti obaveze iz sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, u pregovore o članstvu između Beograda i Brisela. "Savet traži od Komisije i visokog predstavnika da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije", stoji u nacrtu zaključaka u koji RSE ima uvid. Ove zaključke će usvojiti ministri za evropska pitanje na sastanku Saveta Opštih poslova 12 decembra. Iste zaključke će potom potvrditi i Evropski savet na samitu evropskih lidera koji će biti održan 14. i 15. decembra. EU redovno upozorava da brzina pristupnog procesa sa Srbijom zavisiti od napretka u dijalogu o normalizaciji odnosa. Srbija i Kosovo su 27. februara postigli sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa. U Ohridu je 18. marta usaglašen aneks primene ovog dogovora. Beograd i Priština nisu potpisale sporazum ni aneks primene jer je to odbio predsednik Srbije Aleksandra Vučić. Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost koju Srbija ne priznaje.

Ruski predsednik Vladimir Putin stigao je danas u Ujedinjene Arapske Emirate, domaćina ovogodišnje međunarodne konferencije o klimi COP28, što je njegovo prvo putovanje u taj region od početka rata u Ukrajini 2022. godine. Ministar spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata šeik Abdulah bin Zajed Al Nahjan sastao se s Putinom i u saopštenju rekao da su razgovarali o "važnosti jačanja dijaloga i saradnje kako bi se osigurala stabilnost i napredak", piše AP, prenijela je Beta. Na početku razgovora sa predsednikom UAE Mohamedom bin Zajedom Al Nahjanom, Putin je ponudio da razgovaraju o energetskoj saradnji, sukobu na Bliskom istoku i "krizom u Ukrajini". On je pohvalio stanje odnosa Rusije sa UAE i čestitao toj državi što je domaćin klimatskih pregovora UN COP28. Putin je došao u Emirate iako je protiv njega Međunarodni krivični sud (MKS) izdao nalog za hapšenje vezan za delovanje tokom rata u Ukrajini. Ni Saudijska Arabija ni Emirati nisu potpisnici osnivačkog ugovora Međunarodnog krivičnog suda što znači da nemaju obavezu da privedu Putina zbog naloga za hapšenje, prema kojem je optužen da je lično odgovoran za otmicu ukrajinske dece tokom ruskog rata u toj zemlji. UAE i Saudijska Arabija, gde bi Putin trebalo da se sastane s prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, ključni su učesnici međunarodnih pregovora o okončanju rata Izraela i Hamasa. Putin želi da ojača poziciju Rusije kao moćnog posrednika u sukobu na Bliskom istoku i izazove Vašington, nazivajući rat neuspehom američke diplomatije, navodi AP. On je sugerisao da bi Moskva mogla da bude posrednik zahvaljujući prijateljskim vezama i sa Izraelom i sa Palestincima. Putin će nastaviti svoju diplomatsku ofanzivu u četvrtak kada se u Kremlju sastane s predsednikom Irana Ebrahimom Raisijem.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da pripadnici kriminalne grupe Veljka Belivuka nisu obezbeđivali njegovu inauguraciju 2017. u Beogradu već da je, kako je rekao, "moguće da je neko od njih tada došao". "Pri tome oni do tada nisu počinili nijedno ubistvo, niti bilo šta. I nikad nisu obezbeđivali skup, niti su dobili od nas bilo kakvu dozvolu, niti smo ih plaćali za tako nešto.", rekao je Vučić u intervjuu za NIN. Belivuku i Miljkoviću se već sudi za niz teških krivičnih dela, među kojima su ubistva, otmica i silovanje, trgovina drogom i oružjem. Deo opozicije je više puta izneo tvrdnje da su članovi grupe Veljka Belivuka bili deo ličnog obezbeđenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom otvaranja atletskog stadiona u Novom Pazaru 2017. i njegove inauguracije iste godine. Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) je i ranije te tvrdnje demantovala. Na konstataciju da za generalnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića postoji policijska beleška koja dokazuje da je u vrlo bliskim odnosima s grupom Belivuka, Vučić je odgovorio da "policijska beleška nikada ne dokazuje ništa, ona može samo da ukaže na nešto". Prema njegovim rečima, "to je ispitano do kraja" i pokazalo se da Nedić "nije učestvovao u kriminalnim radnjama". "Dakle, nekoga možete da gonite ako postoji biće krivičnog dela, a ne na osnovu novinarskih napisa. Država nije tabloid", rekao je Vučić. Vojni sindikat Srbije je 2017. podneo krivičnu prijavu protiv nadležnih u vojsci, zbog toga što su Belivuk i drugi članovi njegove grupe vežbali pucanje na državnom vojnom strelištu. Prema tim navodima, sa njima je u društvu bio je i Novak Nedić. Vojska je demantovala te navode, a Osnovno tužilaštvo u Pančevu je istragu o tom slučaju obustavilo 2018. godine, pošto su dokazi nestali. Belivuk i Miljković su, zajedno sa više od 15 članova kriminalne grupe, uhapšeni u velikoj policijskoj akciji 4. februara 2021. godine. Oni su nakon hapšenja negirali navode iz optužnice da su odgovorni za dela koja im se stavljaju na teret i optužili najviše predstavnike države, konkretno predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, da su od njih tražili usluge. I Vučić i Vulin su to demantovali. Belivuk (36), kome je nadimak Velja Nevolja, važi za vođu navijača fudbalskog kluba "Partizan", odnosno navijačke grupe "Principi", nastale od bivše grupe "Janjičari". Belivuk je u medijima označen kao navodni član "kavačkog" kriminalnog klana.

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski obećao je da će Ukrajina poraziti Rusiju i izboriti pošten mir dok su se dužnosnici iz Kijeva žurili kako bi osigurali vitalnu vojnu pomoć iz Washingtona za koju se čini da visi o koncu. "Bilo je teško, ali izdržali smo... Nije sada lako, ali idemo. Koliko god bilo teško, doći ćemo. Do naših granica, do naših ljudi. Do našeg mira. Pošteno mir. Slobodan mir", rekao je u videu koji je sam snimio rano 6. decembra. Samo nekoliko sati ranije, Zelenski je otkazao obraćanje američkim senatorima dok se rasprava zahuktala o zahtjevu predsjednika Joea Bidena za financiranje ratova u Ukrajini i Izraelu u iznosu od gotovo 106 milijardi dolara. Očekivalo se da će Zelenski, koji je snimio video na Dan oružanih snaga Ukrajine, govoriti o zalaganju Kijeva za nastavak američke vojne pomoći dok se Ukrajina priprema za tešku zimu na bojnom polju i dok rusko granatiranje i udari nastavljaju ubijati civile. Dok se Zelenski snimao dok je hodao iz svog ureda središnjom ulicom Hruševskoho prema "zidu sjećanja" u središtu Kijeva, ukrajinski ministar obrane Rustem Umerov sastao se s čelnicima odbora Zastupničkog doma Kongresa SAD-a kako bi se izjasnio o slučaju Ukrajine. "Istaknuo sam važnost nastavka podrške Ukrajini u 2024.", rekao je Umerov u objavi na X, bivšem Twitteru. "Zračna nadmoć, protuzračna obrana, bespilotne letjelice, elektroničko ratovanje, topništvo i streljivo naše su hitne potrebe na bojnom polju. Također sam primijetio važnost jačanja pritiska i kontrole sankcija", rekao je. "Agresor povećava proizvodnju oružja, prije svega dronova. To znači da sankcije nisu dovoljne", dodao je Umerov. Bidenova administracija je u oktobru zatražila od Kongresa da odobri paket pomoći, koji bi obuhvatio ne samo pomoć Ukrajini i Izraelu, već i sigurnost granica, ali Zastupnički dom pod republikanskom kontrolom odbio je zahtjev jer zahtijevaju da bude vezan za obnovu američke imigracijske i granične politike. U izravnom upozorenju, Bidenova direktorica za budžet, Shalanda Young, rekla je republikanskom predsjedniku Zastupničkog doma, Mikeu Johnsonu, u pismu da bi nedostatak američke vojne pomoći "ometao" napore ukrajinske vojske, povećavajući izglede Rusije na bojnom polju. "Već su naši paketi sigurnosne pomoći postali manji, a isporuke pomoći sve ograničenije. Ako naša pomoć prestane, to će uzrokovati značajne probleme za Ukrajinu. Dok su naši saveznici diljem svijeta pojačali da učine više, podrška SAD-a je kritična i drugi je ne mogu ponoviti", napisala je Young. Do ovakvog razvoja događaja dolazi u trenutku kad su ukrajinske snage u bliskoj borbi s ruskim trupama oko industrijskog grada Avdiyivka. Ruske snage već nekoliko sedmica pokušavaju opkoliti grad u istočnoj regiji Donjeck, koji je postao simbol ukrajinskog otpora. Ukrajinska protuzračna obrana oborila je 41 od 48 bespilotnih letjelica iranske proizvodnje koje je Rusija lansirala na mete u Ukrajini rano 6. decembra, priopćile su ukrajinske zračne snage, dodajući da su bespilotne letjelice lansirane s rta Chaud na Krimu koji je okupirala Moskva i iz ruske regije Kursk. Nisu navedeni detalji o mogućim žrtvama ili šteti.

Povećanje plata za 45 odsto zatražili su zaposleni u socijalnoj zaštiti Srbije na protestu 6. decembra u Beogradu. Zahtevaju i novi kolektivni ugovor i hitno zapošljavanje još 2.000 radnika u tom sektoru. "Sam bog zna koliko predmeta zadužuje i za koliko je ljudi odgovoran jedan radnik. Samo jedan negovatelj opslužuje do 40 korisnika u jednoj smeni", rekla je Mirjana Veljović, predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti. Nekoliko stotina ljudi upozorilo je na okupljanju pred zgradom Vlade Srbije, koje je počelo u simboličnih pet do 12, da rade u katastrofalnim uslovima. Objavili su da u sistemu socijalne zaštite vlada preopterećenost poslom zbog hroničnog manjka stručnih lica, administrativnog, tehničkog i pomoćnog osoblja.   Neki od okupljenih na protestu govorili su za Radio Slobodna Evropa (RSE). Dragana Radogostić, psihološkinja u centru za socijalni rad, rekla je da u proseku godišnje obrađuje i do 700 predmeta. "Mi smo godinama u sindromu pregorevanja na poslu. A radimo sa veoma osetljivim kategorijama i odluke koje donosimo utiču na sudbine nekih ljudi", navela je Radogostić. Učesnici protesta istakli su da bi im lični dohoci veći za bar trećinu pružili dostojan standard. Socijalna radnica Jelena Džunić rekla je za RSE da ima platu 84.000 dinara, što je oko 714 evra. „Oskudevam u mnogim stvarima ali mi najteže pada obim posla. Svakog dana dobijamo po šest predmeta. Iako bi dnevno trebalo da imamo tri do četiri stranke kako bi svakoj mogli da posvetimo dovoljno vremena“, navela je Džunić.   I za pravnika Nikolu Jeftića male plate nisu jedini problem. "Nadležno ministarstvo nedavno je saopštilo da se u sistem uvodi 583 različita postupka. Sve to rade centri za socijalni rad", rekao je Jeftić. Radnik u gerontološkom centru Nikola Pjevac ima platu 52.000 dinara, što je 442 evra. "Nas je četvoro u porodici, od toga ne možemo da živimo. Radiš dodatne poslove da bi preživeo. Tuga", rekao je Pjevac za RSE. Sindikat zaposlenih u socijalnoj zaštiti najavio je da će 15. decembra održati štrajk upozorenja ukoliko vlast ne ispuni aktuelne zahteve.

Italija se povukla iz goleme kineske infrastrukturne inicijative Pojas i put, četiri godine nakon što je postala jedina nacija G7 koja se pridružila, rekao je vladin izvor u srijedu. Dugo očekivana odluka priopćena je Pekingu prije tri dana, prema talijanskim novinama Corriere della Sera, koje su prve objavile vijest. Nijedna strana nije objavila službenu komunikaciju, ali izvor iz talijanske vlade potvrdio je za novinsku agenciju Associated France Press (AFP) da se Rim povukao. Izvor nije iznio nikakve detalje osim što je rekao da je to učinjeno na takav način da se "održe otvoreni kanali političkog dijaloga". Premijerka Giorgia Meloni dugo se protivila sudjelovanju Italije u inicijativi koju mnogi smatraju pokušajem Pekinga da kupi politički utjecaj i čije su koristi Rimu bile ograničene. Ugovor je trebao biti automatski obnovljen u martu 2024. osim ako se Italija ne odustane do kraja ove godine. No Meloni i njezina tvrdodesničarska vlada također su bile oprezne s provociranjem Pekinga i riskiranjem odmazde protiv talijanskih kompanija. Rekla je novinarima na summitu G20 u Delhiju u septembru da, ako Rim napusti projekt, to "neće ugroziti odnose s Kinom". Peking kaže da je više od 150 zemalja, koje se protežu od Urugvaja do Šri Lanke, potpisalo inicijativu, središnji stup nastojanja kineskog predsjednika Xi Jinpinga da proširi kinesku moć u inozemstvu. Zagovornici Pojas i put pozdravljaju zbog dovođenja resursa i ekonomskog rasta, ali inicijativa je također kritizirana zbog toga što je siromašne zemlje opteretio golemim dugom. Postoji zabrinutost, osobito među zapadnim nacijama, da Kina nastoji ustanoviti globalni svjetski poredak u svoju korist, dok su glasovi opozicije u zemljama Pojasa i puta  također osudili ono što vide kao povećanje kineskog utjecaja u lokalnoj politici. U međuvremenu, Washington je upozorio da bi Kina mogla iskoristiti inicijativu kao izgovor za izgradnju vojnih baza diljem svijeta u ime zaštite ulaganja u sklopu Pojasa i puta. Italija, članica Europske unije, skupine naprednih ekonomija G7 i NATO-a, pristupila je Pojasu i putu 2019. pod vladom tadašnjeg premijera Giuseppea Contea. Prije preuzimanja dužnosti u oktobru 2022., Meloni je rekla da je to "pogreška". Osim toga, talijanski ministar vanjskih poslova Antonio Tajani rekao je u septembru da članstvo "nije proizvelo rezultate kojima smo se nadali". Stručnjaci su primijetili da se druge velike europske ekonomije, poput Njemačke i Francuske, nisu pridružile Pojasu i putu, ali su unatoč tome osigurale važne trgovinske i investicijske poslove s Kinom.

Jevrejska opština Beograd najoštrije je osudila gest predsednice Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u Srbiji Olivere Zekić koja je na svom Telegram kanalu postavila profilnu fotografiju u nacističkoj SS uniformi, nazvavši to "promocijom nacizma". "Dok je javni medijski prostor, uključujući medije sa nacionalnom frekvencijom, doživeo eksploziju antisemitizma i širenja mržnje, predsednica REM koristi najgori period ljudske istorije kao materijal za zabavu istovremeno vređajući čitavu jevrejsku zajednicu u Srbiji i regionu i relativizuje najveća zla čovečanstva, koja mnogi naši preživeli članovi i dalje pamte", navodi se u saopštenju. Dodaje se i da je nacistička ideologija dokazano najveće zlo u istoriji ljudske civilizacije, koje zahteva stalnu edukaciju i podsećanje na njene posledice. "Imajući u vidu odgovornu funkciju koju gospođa Zekić obavlja, nije primereno šokirati javnost na ovaj način, već da utiče da se ovakve pojave ne dešavaju", istakla je Jevrejska opština Beograd. Postupak predsednice REM-a osudile i NVO Nevladin Biro za društvena istraživanja (BIRODI) ocenio je da je predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić prekršila Kodeks tog Saveta. "Umesto pokretanja sudskog postupka protiv NN osobe koja je napravila neprimerenu fotomontažu, predsednica Saveta REM-a se odlučila da 'provocira deo javnosti', što je neprimereno ponašanje imajući ulogu REM-a u oblasti javnog komuniciranja. Provociranje dela javnosti je u suprotnosti sa izgradnjom poverenja na šta su se članstvom u Savetu REM-a obavezali njegovi članovi", piše u saopštenju. Prethodno je reagovala i Koalicija za slobodu medija pozvala je nadležne organe da što pre reaguju. Koalicija je zatražila primenu Zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja. Ovim Zakonom zabranjena je "proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, prezentacija, veličanje ili na bilo koji drugi način širenje propagandnog materijala, simbola ili obeležja kojima se izaziva, podstiče ili širi mržnja ili netrpeljivost, propagiraju ili opravdavaju neonacističke i fašističke ideje i organizacije". Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić je na upit RSE zašto je za ličnu fotografiju postavila sebe u nacističkoj SS uniformi, rekla da je to uradila "iz čiste provokacije". "Kao što znate ja volim da provociram. Mogla sam da okačim i neke Koraksove i Petričićeve karikature koje su mnogo gore. To je fotomontaža sa Tvitera i ja sam je okačila", izjavila je Zekić za RSE, pominjući imena dvojice poznatih karikaturista iz Srbije. Ona je dodala da se nije bavila time koji je tip uniforme u pitanju. "To je neko drugi napravio pre par godina na Tviteru", navela je. Kroz Google image reverse pretragu, RSE nije uspeo da pronađe na internetu ili društvenoj mreži X (bivši Twitter) ovu fotomontažu sa likom Olivere Zekić. Koalicija za slobodu medija upitala je "koga provocira Olivera Zekić promovišući nacističku uniformu – milione žrtava Holokausta". U njihovom reagovanju se navodi da je SS divizija bila elitna formacija oružanih snaga Trećeg Rajha, odgovorna za najstravičnije zločine počinjene tokom Drugog svetskog rata. "Apsolutno je bestidno i degutantno i to što je u pokušaju pravdanja tog gnusnog čina Olivera Zekić za karikature Predraga Koraksića Koraksa i Dušana Petričića navela da su 'mnogo gore' od uniforme koju je ona odabrala za fotomontažu kojom se promoviše na društvenim mrežama", navedeno je. Koalicija za slobodu medija saopštila je da je od suštinske važnosti za društvo da, sem pravosudnih organa, na "ovaj opasan čin reaguju sve institucije sistema i javni akteri". "Ukoliko to ne učine, biće poslata užasna poruka da u Srbiji postoji institucionalna podrška reafirmaciji nacističkih ideja, a time i svih strašnih posledica koje su one proizvele, ili koje bi tek mogle proizvesti", navedeno je. Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija "Lokal Pres" i Slavko Ćuruvija Fondacija.

Sud Bosne i Hercegovine je 6. decembra prihvatio zahtjev odbrane Milorada Dodika, i odgodio početak glavnog pretresa, dok Apelaciono odjeljenje suda ne riješi zahtjev Dodikovih advokata da se suđenje premjesti iz Sarajeva u Banjaluku. Prethodno je sud odbio ovaj zahtjev, koji je Dodikova odbrana podnijela 4. decembra. Nakon toga se o zahtjevu za premještanje suđenja u Banjaluku treba izjasniti i Apelacioni odjel Suda BiH. Novi termin glavnog pretresa je najavljen za 20. decembar, pod uslovom da Apelacioni odjel suda donese rješenje po zahtjevu odbrane. Dodik je u sudnici odbio odgovarati na pitanja sudije, a odbio je i da ustane na njegov zahtjev. Milorada Dodiku, predsjednika bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, i Miloša Lukića, vršioca dužnosti direktora Službenog glasnika tog entiteta, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je optužilo za krivično djelo "neizvršavanje odluka visokog predstavnika u BiH", a sud je optužnicu potvrdio 11. septembra. Skupština Republike Srpske, u kojoj većinu ima Dodikov Savez nezavisnih socijeldemokrata (SNSD), je izglasala dva zakona u junu ove godine. Zakoni su propisivali da se na teritoriji ovog entiteta neće izvršavati odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, niti u entitetskom služenom glasniku objavljivati odluke Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini (OHR). Visoki predstavnik u BiH, Kristijan Šmit (Christian Schmidt), je 1. jula poništio oba donesena zakona, dok je zakonodavna procedura još trajala. Istog dana je Šmit, koristeći svoje takozvane "bonske ovlasti", nametnuo izmjene Krivičnog zakona BiH. Izmjenom Krivičnog zakona BiH, visoki predstavnik je propisao da se službeno lice, koje ne izvršava i ne poštuje odluke visokog predstavnika, može kazniti zatvorskom kaznom od šest mjeseci do pet godina, kao i zabraniti vršenje bilo koje dužnosti u bilo kojem organu koji se u cijelosti ili djelimično finansira iz budžeta. Sedam dana nakon Šmitove odluke, Dodik je nastavio sa zakonodavnom procedurom poništenih zakona. Tako je 7. jula donio Ukaz o proglašenju Zakona o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH, kao i Ukaz, koji propisuje da se u entitetskom Službenom glasniku više neće objavljivati odluke Ureda visokog predstavnika u BiH (OHR). Dva dana kasnije, ukaz je objavljen u entitetskom službenom glasniku. U optužnici protiv Dodika i Lukića se navodi da je Dodik potpisao ukaze "iako je bio svjestan da su odluke visokog predstavnika u BiH (OHR) obavezujuće". Tužiteljstvo je u optužnici navelo da je Dodik to učinio "u namjeri da se navedene odluke OHR-a u BiH ne primjene i ne sprovedu". Lukić se tereti da je kao vršilac dužnosti direktora Službenog glasnika RS, objavio ukaze. Odbijanje izjašnjenja o optužnici Dodik i Lukić su se tokom prethodnog postupka odbili izjasniti o krivici po optužnici, pa je Sud BiH zaključio po službenoj dužnosti da su optuženi negirali krivicu. Američka administracija je Dodika i nekoliko političkih zvaničnika u Republici Srpskoj sankcionisala zbog kontinuiranog napada na ustavni poredak Bosne i Hercegovine i podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Uz Dodika, na listi sankcionisanih su i član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović, predsjednik Narodne Skupštine RS Nenad Stevandić, premijer RS-a Radovan Višković, te ministar pravde tog bh. entiteta Miloš Bukejlović. "Ovi lideri direktno su odgovorni za poticanje na donošenje zakona u Narodnoj skupštini Republike Srpske kojim se odluke Ustavnog suda BiH proglašavaju neprimjenjivim u RS-u, čime se opstruira i ugrožava provedba Daytonskog mirovnog sporazuma", saopšteno je tada iz Ministarstva financija SAD-a. Ispred Suda Bosne i Hercegovine 6. decembra su se okupili i predstavnici boračkih udruženja, zbog, kako su saopštili, "podrške Miloradu Dodiku".

Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Christian Schmidt izjavio je 6. decembra da secesionistička retorika truje proces pomirenja i duh saradnje u BiH, naglašavajući da je međunarodna zajednica spremna da štiti BiH i njene građane ukoliko to bude potrebno. "Jasno je da bilo ko, ko bude pokušao da ugrozi državu BiH i njenu stabilnost, unutar zemlje ili izvan nje, predstavlja opasnost za ovu zemlju i njenu evropsku budućnost. No, istovremeno ističem da su Evropska unija (EU) i međunarodna zajednica spremni da štite ovu zemlju i njene građane ako bude potrebno", kazao je Schmidt. Predsjednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik, kojeg su sankcinirale Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija zbog narušavanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, nekoliko puta je u medijskim istupima najavljivao mogućnost da taj bh. entitet proglasi nezavisnost od BiH. Teritorijalni integritet i suverenitet BiH, kao jedne države sa dva entiteta i Brčko Distriktom, garantirani su Dejtonskim mirovnim sporazumom, a ovaj sporazum i Ustav BiH ne daju pravo na otcjepljenje nijednom entitetu. Obraćajući se nakon zasjedanja Upravnog odbora Vijeća za provedbu mira (PIC), visoki predstavnik je istaknuo da bh. građani nikada nisu bile bliže integraciji u EU i da "postoji stvarna šansa da će u idućih mjesec dana biti bliže tom cilju". BiH je u decembru 2022. dobila status kandidata za punopravno članstvo u EU. Evropska komisija je 8. novembra ove godine preporučila Vijeću EU otvaranje pristupnih pregovora s BiH, nakon što bude postignut nužan stepen usklađenosti s kriterijima za članstvo u EU. Sve o 14 za BiH teško ostvarivih EU kriterija BiH mora da pokaže rezultate da bi počela pregovore sa EU   "To bi BiH dalo veliki podsticaj u smislu ekonomskog razvoja i infrastrukturnih projekata. Vrijeme je za poduzimanje koraka koji znače približavanje EU, a manje razgovora o secesiji. Građani BiH spremni su za EU, ali, nažalost, neki političari ostavljaju utisak da nisu došli do te faze", kazao je Schmidt na konferenciji za novinare u Sarajevu. Na novinarski upit da li će proces pred Sudom BiH, koji se vodi protiv Dodika, utjecati na evropski put BiH, Schmidt je kazao da ga ne želi komentirati, ali je naglasio da to nije politički proces kako to često tvrde predstavnici vlasti u RS. "Oni koji su optuženi često se brane time da je to politički proces. On to nije, nego je to proces protiv Milorada Dodika. Ne radi se o srpskom narodu koji je na sudu, nisu RS ili BiH na sudu, nego se radi o Dodiku i on mora na pristojan način da prihvati da se radi o nepristrasnom pravosuđu", kazao je Schmidt. Sud BiH je 11. septembra potvrdio optužnicu kojom Tužilaštvo Bosne i Hercegovine tereti Milorada Dodika i Miloša Lukića, vršioca dužnosti direktora Službenog glasnika RS, za krivično djelo "neizvršavanje odluka visokog predstavnika u BiH". O zakonu o imunitetu u RS Na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da prokomentira činjenicu da predstavnici vlasti u RS najavljuju donošenje zakona o imunitetu, kojim će biti zaštićeni od nepoštivanja odluka visokog predstavnika, Schmidt je kazao da su "svi jednaki" i da neće biti mogućnosti da neko bude izvan dosega pravosuđa. Nacrt zakona o imunitetu naći na dnevnom redu Narodne skupštine RS, čije zasjedanje zakazano za 12. decembra. Od početka mandata Christiana Schmidta, predsjednik RS i ostatak rukovodstva u tom entitetu tvrde da on nije legitiman, jer njegovo imenovanje nije potvrđeno u Vijeću sigurnosti UN. Zvaničnom imenovanju Schmidta u Vijeću sigurnosti UN-a protivile su se Rusija i Kina, što u RS koriste kao potvrdu svojih stavova. Druge zemlje su tada ocijenile da za time nije ni bilo potrebe. Schmidt se na konferenciji za novinare, među ostalim, osvrnuo i na važnost Ustavnog suda BiH, kao nezavisne institucije. "Ne dirajte Ustavni sud BiH. Ustavni sud je nezavisna institucija i tražim od oba entiteta da imenuju kandidate", kazao je Schmidt. Predstavnici vlasti u RS osporavaju odluke Ustavnog suda BiH, inzistirajući na donošenju državnog zakona kojim bi se iz te pravosudne institucije isključili strane sudije. Ustavni sud BiH trenutno ne razmatra desetke apelacija koje su uputili građani, jer ne može održavati redovne sjednice zato što nedostaju tri suca koji ne mogu biti imenovani zbog političkih blokada u dva entiteta.   PIC: Entiteti nemaju pravo na otcjepljenje Uoči Schmidtovog obraćanja, Upravni odbor Vijeća za provedbu mira (PIC) je saopćio da entiteti u BiH nemaju pravo na otcjepljenje i da oni pravno postoje samo na osnovu Ustava BiH, osudivši "flagrantne napade vladajuće koalicije RS na Dejtonski mirovni sporazum i ustavno-pravni poredak BiH". "To predstavlja direktnu prijetnju suverenitetu, teritorijalnom integritetu i multietničkom karakteru zemlje, te regionalnoj stabilnosti", saopćio je Upravni odbor PIC-a nakon dvodnevne sjednice u Sarajevu. Politički direktori Upravnog odbora PIC-a razgovarali su provedbi Općeg okvirnog sporazuma za mir u BiH, a posebna pažnja je, kako je navedeno, posvećena secesionističkoj retorici vladajuće koalicije u RS, te na podrivanje ustavnog poretka BiH, uključujući i pokušaje da se pogrešno okarakterizira međuentitetska linija razgraničenja, kaže se u saopćenju. Upravni odbor PIC-a potvrdio je i opredjeljenje za teritorijalni integritet i "temeljnu strukturu BiH kao jedinstvene i suverene države, koja se sastoji od dva entiteta". Upravni odbor PIC-a pozvaoje RS i da "odmah odustane od svoje politike nepriznavanja i nesarađivanja sa visokim predstavnikom". Pozvao je i Skupštinu RS da ne prihvati Nacrt zakona o posebnom registru i transparentnosti rada neprofitnih organizacija, te da poništi svoju odluku kojom se kriminalizira kleveta. Upravni odbor PIC-a čine ambasadori zapadnih zemalja, Organizacije islamske konferencije, a ranije i Rusije koja više ne učestvuje u radu. To tijelo nadležno je za davanje političkih smjernica Uredu visokog predstavnika (OHR) u BiH. Idući sastanak Upravnog odbora PIC-a zakazan je za 4. i 5. juna 2024. godine.

Velika Britanija najavljuje 46 novih sankcija protiv pojedinaca i grupa koje snabdijevaju i finansiraju Putinov rat u Ukrajini. To uključuje preduzeća u Bjelorusiji, Kini, Srbiji, Turskoj, UAE i Uzbekistanu koji nastavljaju podržavati rusku invaziju na Ukrajinu. Uključujući subjekte koji djeluju u Kini, Srbiji i Uzbekistanu, Ujedinjeno Kraljevstvo je sada preduzelo mjere protiv preko 30 subjekata iz trećih zemalja koji podržavaju ratne napore Rusije. "Današnje sankcije pogodit će Putina tamo gdje bole, oštetiti će ruske odbrambene sisteme i razbiti ilegalne lance snabdijevanja koji podupiru rusku ratnu mašinu. Radeći zajedno sa našim partnerima iz G7 i međunarodnim saveznicima, nastavićemo da pojačavamo pritisak na Putina i da se obračunavamo sa trećim stranama koje pružaju ograničenu robu i tehnologiju Rusiji, gde god da se nalaze", rekla je ministarka Anne-Marie Trevelyan. Današnje sankcije se bave ponovljenim pokušajima Rusije da zaobiđe i nadoknadi jasan uticaj koji sankcije Ujedinjenog Kraljevstva imaju na njene ratne napore. U augustu je Velika Britanija pokrenula jednu od svojih najvećih akcija ikada usmjerenih na ruske vojne dobavljače, a prošlog mjeseca je poduzela akciju da poremeti mrežu tajnih nabavki koju koristi Rusija za nabavku kritične zapadne tehnologije. Strani vojni dobavljači koji izvoze opremu i dijelove u Rusiju su među desetinama pojedinaca i grupa koje su danas sankcionisane a pomažu Putinovoj ratnoj mašini. Ruski proizvođači oružja i uvoznici odbrane također su bili među 46 novih sankcija, kao i tri aktera koji podržavaju mrežu grupe Wagner i četiri operatera takozvanih brodova "sjene flote" koje Rusija koristi da ublaži udar sankcija vezanih za naftu koju je nametnula Velika Britanija zajedno sa partnerima iz G7. Kako je premijer rekao ukrajinskom predsjedniku Volodimiru Zelenskom tokom prošlosedmičnog poziva, "podrška Ujedinjenog Kraljevstva našim ukrajinskim saveznicima je nepokolebljiva. Današnje mjere će poremetiti Putinovu sposobnost da opremi svoju vojsku putem lanaca nabavke trećih strana u Bjelorusiji, Kini, Srbiji, Turskoj, UAE i Uzbekistanu. Taj potez će pogoditi Rusiju tamo gdje je boli i izgladnjeti Putina za resurse koji su mu potrebni za njegov ilegalni rat protiv Ukrajine." Današnji paket dolazi kada lideri G7 treba da razgovaraju i dogovore dodatne mjere osmišljene da idu dalje u smanjivanju prihoda koji su Rusiji potrebni za finansiranje Putinove ratne mašinerije; spriječiti Rusiju da pristupi ulazima u svoju vojnu i industrijsku bazu; i pokazati Rusiji da se plaća za štetu koju je nanijela Ukrajini. Među danas sankcionisanim su: Ruski vojni industrijski kompleks: 31 pojedinac i entitet povezan s dizajniranjem i proizvodnjom dronova i dijelova za rakete te uvozom i isporukom ključnih elektronskih komponenti. Ovo uključuje nekoliko direktora i članova njihovih užih porodica. Dobavljači iz trećih zemalja za rusku vojsku: JSC Display Design Bureau, bjeloruska odbrambena organizacija povezana s proizvodnjom vojne tehnologije za bjeloruski režim, što je direktno omogućilo Putinov ilegalni rat; AVIO CHEM srpska kompanija koja je poslala više pošiljki dijelova i pribora za avione ruskim subjektima; MVIZION je uzbekistanska kompanija koja je bila posrednik za uvoz dijelova u Rusiju; Turski entitet Smart Trading Limited uključen u isporuku sankcionisane zapadne elektronike Rusiji i tri kineska entiteta, Asia Pacific Links Limited, Sinno Electronics Co., Limited i Xinghua Co., Limited, isporučujući sankcionisanu robu, ključnu za ratne napore Rusije, Wagner grupa povezana sa: tri entiteta i pojedinca povezana sa širom mrežom Wagner grupe, uključujući vojnu grupu RUSICH, privatnu rusku kompaniju aktivnu u Ukrajini i njenog komandanta. Vezano za naftu: četiri entiteta sa sjedištem u UAE koji koriste neprozirne korporativne strukture i obmanjujuću praksu dostave kako bi olakšali nesmetanu trgovinu ruskom naftom, umanjujući napore Rusije da ostvari prihode od rata.

Rumunjsko Ministarstvo zdravstva proglasilo je epidemiju ospica (morbile) na nacionalnoj razini usred alarmantnog porasta slučajeva u cijeloj zemlji. "Ministarstvo proglašava nacionalnu epidemiju kako bi se omogućilo cijepljenje djece između 9 i 11 mjeseci i starije djece koja još nisu cijepljena", navodi se u priopćenju od 5. decembra, dodajući da je ukupno gotovo 2000 novih slučajeva u 29 od 41 okruga u Rumunjskoj. Rumunjska bilježi kontinuirani pad broja djece cijepljene protiv ospica potaknut kampanjama protiv cijepljenja na društvenim mrežama. Kao izuzetno zarazna bolest, ospice ili rubeola zahtijevaju stopu vakcinacije od oko 95 posto kako bi postigao kolektivni imunitet - odnosno tačka u kojoj bolest neće slobodno cirkulirati populacijom. Godine 1978., nakon što je prva doza vakcina protiv ospica uvedena u Rumunjskoj, 540 od svakih 100.000 ljudi oboljelo je od ospica. Na kraju 1999. godine, vakcinacija djece dosegla je 96 posto, a incidencija u Rumunjskoj smanjena je na 0,16 na 100.000 ljudi – ogromno postignuće po svim standardima. Ali tada je stopa vakcinacije protiv ospica počela padati. Do 2017. smanjila se na 86 posto stanovništva za prvu dozu, 75 posto za drugu, a Rumunjska je bila na pragu višegodišnje epidemije, s velikim dijelom Europe. U 2018. bilo je 83.540 slučajeva ospica diljem Europe, u usporedbi s 5.273 samo dvije godine prije.

U štampariji Javnog preduzeća "Službeni glasnik" u Beogradu počelo je štampanje glasačkih listića za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 17. decembar, prenela je Beta. Republička izborna komisija (RIK) saopštila je da će broj glasačkih listića koji se štampaju biti jednak broju glasača, 6.500.165. Glasački listići će biti svetle kajsija boje. Za učešće na vanrednim parlamentarnim izborima prijavljeno je 18 lista sa ukupno 2.817 kandidata predloženih za 250 mesta u parlamentu. Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević rekao je da će se glasati na ukupno 8.273 biračka mesta od čega će 29 biti u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, a 81 u inostranstvu u 35 država. Vanredni izbori 17. decembra raspisani su na zahtev dela opozicionih stranaka, nakon višemesečnih protesta građana i političkih aktivista širom Srbije, nezadovoljnih odgovorom države na dva masovna ubistva početkom maja u Beogradu i okolini Mladenovca, u kojima je stradalo 19 ljudi, mahom dece.

Policija u Novom Pazaru, u zapadnoj Srbiji, u saradnji sa Službom za borbu protiv terorizma identifikovala je  dvojicu učenika jedne osnovne škole koji su, kako se sumnja, slali mejlove o postavljenim bombama u osnovnim i srednjim školama, kao i jednom marketu u ovom gradu. Kako se navodi, policija je sa dvojicom učenika od 12 i 13 godina obavila razgovor u prisustvu roditelja i o svemu obavestila Više tužilaštvo i Centar za socijalni rad. Protiv roditelja dečaka su podnete prekršajne prijave zbog sumnje da su učinili prekršaj propuštanje dužnog nadzora nad detetom. U Policijskoj upravi kažu da su učenici, zaposleni i građani nakon prijava o postavljenim bombama evakuisani, te da su policajci pregledali objekte i utvrdili da su prijave bile lažne. Dodaju da su policajci dodatno pojačali prisustvo u i oko škola, te da će postupati po svakoj prijavi i, u saradnji sa nadležnim institucijama, preduzimati sve mere i radnje.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom, uhapsili su N. H. (1975) i V. O. (1996) zbog postojanja sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, saopštio je MUP. U saopštenju se dodaje da se N. H. tereti i za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti. Prema saopštenju policija je kod Beograda "zaustavila kombi kojim je upravljao V. O. i u vozilu pronašla 36 iregularnih migranata, dok je ispred njega N. H. upravljao automobilom i, kako se sumnja, obaveštavao vozača kombija o prisustvu policije na putu". "Кako se sumnja, N.H. se oglušio o naređenje policijskih službenika da zaustavi svoje vozilo, nastavio kretanje i tom prilikom oštetio policijsko vozilo, da bi potom udario u stub ulične rasvete, nakon čega je uhapšen", naveo je MUP. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Srbija se nalazi na takozvanoj "Balkanskoj ruti" koja je druga najaktivnija ruta izbeglica, pokazuju izveštaji Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Frontex).