Severna Koreja je potvrdila da će lansirati izviđački satelit u junu, rekavši da joj je to potrebno za praćenje vojnih kretanja Sjedinjenih Država i njihovih partnera u realnom vremenu, javili su državni mediji u ponedeljak, 29. maja, pozivajući se na visokog zvaničnika odbrane. Japan je u ponedeljak saopštio da ga je Pjongjang obavestio da bi lansiranje satelita moglo da se desi već ove nedelje, ali je Tokio upozorio da Severna Koreja možda planira testiranje balističke rakete. KCNA je citirala Ri Pjong Čola, potpredsednika centralne vojne komisije vladajuće stranke, koji je rekao da će "vojni izviđački satelit br. 1“ biti „lansiran u junu“. Pozivajući se na "nepromišljena" dela Vašingtona i Seula, Ri je rekao da Severna Koreja oseća "potrebu da proširi sredstva za izviđanje i informisanje i poboljša različita odbrambena i ofanzivna oružja" u nastojanju da ojača vojnu spremnost. Zvaničnik je takođe optužio Sjedinjene Države da sprovode "neprijateljske aktivnosti vazdušne špijunaže na Korejskom poluostrvu i u njegovoj blizini”. Severna Koreja je obavestila Japan da će lansirati raketu između 31. maja i 11. juna, identifikujući vode u blizini Žutog mora, Istočnog kineskog mora i istočno od ostrva Luzon na Filipinima kao područja upozorenja, rekao je portparol japanske obalske straže za agenciju Frans pres (AFP). Pjongjang je 2012. i 2016. testirao balističke rakete koje je nazivao lansiranjem satelita. Obe su letele iznad južne japanske regije Okinava.

Peking je odbio poziv Sjedinjenih Američkig Država (SAD) za sastanak u Singapuru između ministra odbrane Lojda Ostina (Lloyd Austin) i njegovog kineskog kolege Li Šangfua, saopštio je Pentagon u ponedeljak, 29. maja. "Preko noći, Narodna Republika Kina (NRK) je obavestila SAD da su odbili naš poziv početkom maja da se sekretar Ostin sastane sa ministrom nacionalne odbrane NR Kine Li Šangfuom u Singapuru ove nedelje“, rekao je portparol Pentagona, brigadni general Pat Rajder (Ryder) u saopštenju. "Nespremnost NRK-a da se angažuje u smislenim razgovorima neće umanjiti posvećenost (Odeljenja odbrane) traženju otvorenih linija komunikacije sa Narodnooslobodilačkom vojskom“, rekao je Rajder. Visoki zvaničnik američke odbrane opisao je odbijeni poziv kao "najnoviji u nizu izgovora“, rekavši da je Kina od 2021. "odbila ili nije odgovorila na više od deset zahteva Ministarstva odbrane za angažovanje ključnih lidera, višestruke zahteve za stalne dijaloge i skoro deset angažmana na radnom nivou“, prenosi agencija Frans pres (AFP). Lija je američka vlada sankcionisala 2018. godine zbog kupovine ruskog oružja, ali Pentagon kaže da to ne sprečava Ostina da vodi zvanične poslove sa njim. Ostin treba da otputuje u Singapur kasnije ove nedelje kako bi prisustvovao Shangri-La dijalogu, samitu odbrane na kojem se susreo sa Lijevim prethodnikom Vei Fengheom prošlog juna. Ostin i Vej su se ponovo sreli u Kambodži kasnije 2022. godine, ali su tenzije između Vašingtona i Pekinga ove godine porasle oko niza pitanja, uključujući Tajvan i navodni kineski špijunski balon koji je oborio američki ratni avion nakon što je preleteo zemlju. Ostin i drugi američki zvaničnici rade na jačanju saveza i partnerstava u Aziji u sklopu napora da se suprotstave sve odlučnijim potezima Pekinga. Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan (Jake Sullivan) sastao se ranije ovog meseca u Beču sa visokim kineskim diplomatom Vang Jijem, a predsednik Džo Bajden (Joe Biden) je nedavno rekao da bi veze između Vašingtona i Pekinga trebalo da se odmrznu "vrlo brzo", navodeći incident sa špijunskim balonom kao faktor koji je podstakao tenzije, podseća AFP.

Vlada Kosova optužila je u ponedeljak uveče, 29. maja Beograd da "predvodi gomilu ekstremista" na severu zemlje, odakle je u sukobima sa demonstrantima u severnoj opštini Zvečan povređeno više desetina pripadnika mirovne misije NATO na Kosovu. "Srpski nacionalistički, šovinistički i grafiti podrške Kremlju sa maskiranim ekstremistima, koji gađaju, vandalizuju i napadaju bilo šta nesrpsko, glavni su pokazatelj motiva nasilnih akcija, koje svi moraju najoštrije osuditi", rekao je predsednik Vlade Kosova Aljbin Kurti. Nakon sastanka sa ambasadorima zemalja KVINTA-e - Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Italije, Nemačke i Francuske - i šefom Kancelarije Evropske unije na Kosovu, Vlada je saopštila da je razgovarano o situaciji na severu zemlje i dogovoreno da se sa njima nastavi bliska komunikacija u narednim satima i danima. "Glavni povod i tema sastanka bila su nedavna dešavanja na severu zemlje, posebno nasilne i kriminalne akcije ekstremista demonstranata protiv Kosovske policije, KFOR-a i pripadnika medija", navodi se u saopštenju. Kako je saopšteno iz Vlade, premijer je na ovom sastanku istakao značaj i potrebu za deeskalacijom i izrazio spremnost da se sa državama KVINTA-e radi na tom cilju. Ambasadori KVINTA-e na Kosovu su osudili nasilje nad pripadnicima KFOR-a i novinarima, i pozvali na deeskalaciju. KFOR je saopštio da je oko 25 njihovih vojnika povređeno u sukobima u ponedeljak ispred zgrade Opštine Zvečan. Takođe, Udruženje novinara Kosova (AGK) saopštilo je da je u Zubinom Potoku zapaljen automobil jedne medijske ekipe, dok je na severu Kosova zabeleženo i više pokušaja napada na automobile novinarskih ekipa. Kosovska policija saopštila je da je u opštini Zvečan uhapsila pet osoba osumnjičenih za napade i nasilje nad pripadnicima KFOR-a. Tenzije suporasle u četiri opštine na severu Kosova nakon što su gradonačelnici koji su izašli na vanredne izbore 23. aprila , svi Albanci, ušli uz pomoć policije u opštinske zgrade u tri opštine na severu, u petak, 26. maja.

Nekoliko desetina građana blokiralo je 29. maja uveče deo autoputa u Beogradu, navodeći to protestom zbog situacije na Kosovu. Na protest je pozvala desničarska organizacija Pokret za odbranu Kosova. Prisutan je i Mladen Obradović, iz ekstremno desničarske organizacije Obraz, čiji je rad Ustavni sud Srbije zabranio 2012. godine.  Mirnovna misija NATO-a na Kosovu, KFOR, intervenisao je 29. maja ujutro kako bi rasterala srpske demonstrante okupljene ispred zgrade opštine Zvečan na severu Kosova. Tada je došlo do sukoba u kojem je bilo desetine povređenih na obe strane. Grupe pripadnika srpske zajednice protestovale su u opštinama Zvečan, Zubin Potok i Leposavić na severu Kosova protiveći se novim gradonačelnicima albanske nacionalnosti u većinski srpskim opštinama. Oni su izabrani na aprilskim izborima koje su lokalni Srbi bojkotavali. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je pripadnike srpske zajednice 29. maja uveče da se ne sukobljavaju sa NATO snagama. KFOR je 29. maja pojačao prisustvo u opštinama na severu Kosova. Ova misija je pre incidenta u Zvečanu pozvala sve strane da se uzdrže od akcija "koje bi mogle podstaći tenzije ili izazvati eskalaciju". Međunarodna zajednica je ulazak novih gradonačelnika u opštinske zgrade uz pomoć policije opisala kao "prisilni ulazak" i zatražila od Kosova da ne preduzima "jednostrane i destabilizujuće korake".

Policija Kosova je saopštila u ponedeljak uveče, 29. maja, da je tokom incidenata u Zvečanu, na severu Kosova, uhapšeno pet lica. "Demonstranti nisu ispoštovali zvanična naređenja da odu, već su pružili otpor i počeli da bacaju razno oruđe, čuli su se molotovljevi kokteli, granate, eksplozivne naprave i pucnji. Usled neobuzdanog nasilja do sada je povređeno više službenika KFOR-a, a do sada je uhapšeno pet osumnjičenih", navodi se u policijskom saopštenju. Od jutra 29. maja, grupe Srba protestuju u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću zbog nasilnog ulaska novih gradonačelnika opština na severu u opštinske zgrade u petak, 26. maja. Protiv demonstranata, okupljenih ispred zgrade opštine Zvečan, intervenisale su trupe mirovne misije NATO-a na Kosovu, KFOR. U sukobima je povređeno oko 25 pripadnika KFOR-a. Policija Kosova navodi da su demonstranti provocirali, bili nasilni i ispisivali provokativne natpise sa srpskim i ruskim simbolima na policijskim vozilima KFOR-a, oštetili delove vozila, bušili gume. Maskirani demonstranti su ometali i rad novinara, dok je jedno policijsko vozilo izgorelo. Policija je u skladu sa mogućnostima obezbedila deo novinarskih ekipa, saopšteno je. I u Leposaviću su demonstranti bacali razne predmete i petarde, odnosno piroteһnička sredstva na službena lica i policijska vozila, navodi se u saopštenju. Policija je, navode, reagovala profesionalno i molila demonstrante da protestuju mirno, da ne napadaju i ne ugrožavaju živote policajaca, da oslobode put i službena vozila za promet, "kako situacija ne bi eskalirala". "Prisutni zvaničnici KFOR-a kontinuirano su upućivali takav zaһtev demonstrantima", navodi policija. Kosovska policija je u kontinuitetu sarađivala sa KFOR-om kako bi upravljala situacijom i KFOR je bio primoran da reaguje, navodi se u saopštenju, budući da su bili ugroženi životi zvaničnika, napravljena šteta na vozilima i javnoj imovini. Pokrenute su istrage u vezi sa nasiljem, a kosovska policija pozvala je građane da ostanu mirni i da ne nasedaju na provokacije bilo koje prirode. Tenzije su ponovo porasle u opštinama na severu Kosova nakon što su izabrani gradonačelnici koji su izašli na vanredne izbore 23. aprila – svi Albanci. Dosadašnji čelnici četiri opštine na severu, Severne Mitrovice, Zubinog Potoka, Zvečana i Leposavića, u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo, bili su sa Srpske liste. Oni su, međutim, u novembru prošle godine podneli ostavke u znak nezadovoljstva odlukom Vlade Kosova da preregistruje automobile na RKS – registarske oznake Republike Kosovo. Izbore 23. aprila bojkotovali su Srpska lista i većinsko srpsko stanovništvo na severu, koje sada ne prihvata rezultate, odnosno nove predsednike. Međunarodna zajednica osudila je odluku Vlade Kosova da gradonačelnici nasilno uđu u zgrade opština i pozvala vlasti na uzdržanost i povlačenje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je Srbe na severu Kosova da ne ulaze u sukobe sa NATO. On im je poručio da kada protestuju to čine mirno. Vučić se obratio javnosti u ponedeljak uveče, 29. maja, nakon intervencije u Zvečanu koju je preduzela mirovna misija NATO-a na Kosovu KFOR. KFOR je intervenisao kako bi rasterao srpske demonstrante okupljene ispred zgrade opštine Zvečan na severu Kosova. Tada je došlo do sukoba u kojem je bilo desetine povređenih na obe strane. Vučić je rekao da je tokom intervencije KFOR-a povređeno 52 Srba od kojih, kako je rekao, troje ima teže povede. Grupe Srba protestovale su u opštinama Zvečan, Zubin Potok i Leposavić na severu Kosova protiveći se novim gradonačelnicima albanske nacionalnosti u većinski srpskim opštinama. Oni su izabrani na aprilskim izborima koje su lokalni Srbi bojkotavali. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom obraćanja javnosti iz Predsedništva Srbije rekao da će u utorak ujutru, 30. maja, održati sastanak sa ambasadorima zemalja Kvinte. Takođe je naveo da je tokom dana razgovarao sa Amerikancima, Nemcima i Evropljanima. "Molim međunarodnu zajednicu da urazumi Albina Kurtija", poručio je. Predsednik Srbije je izneo tvrdnju da je za posledice na severu Kosova odgovaran kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti) rekavši da njemu odgovara da dođe do sukoba NATO-a i Srba. Prema rečima Vučića na srpske demonstrante pucao je pripadnik kosovske policije. RSE takvu tvrdnju nije mogao da proveri. Predsednik Srbije je rekao i da su četiri osobe srpske nacionalnosti uhapšene. On je ponovio da je Srbija za očuvanje mira. "Zapuca li albanski okupator tada će situacija biti drugačija", poručio je. U toku večeri je predsednik Srbije razgovarao sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom i potpredsednikom Saveta ministara i ministrom spoljnih poslova Republike Italije Antonijom Tajanijem. Vučić je sagovornike obavestio o svemu što se dešavalo na Kosovu i ponovio da će Srbija i Srbi učiniti sve da očuvaju mir i stabilnost, navodi se u saopštenju iz Predsedništva Srbije. Vučić je u petak 23. maja kada je kosovska policija pomogla novoizabranim gradonačenicima da uđe u opštinske zgrade izdao naredbu da se podigne borbena gotovost Vojske Srbije na najviši nivo. KFOR je 29. maja pojačao prisustvo u opštinama na severu Kosova. Ova misija je pre incidenta u Zvečanu pozvala sve strane da se uzdrže od akcija "koje bi mogle podstaći tenzije ili izazvati eskalaciju". Međunarodna zajednica je ulazak novih gradonačelnika u opštinske zgrade uz pomoć policije opisala kao "prisilni ulazak" i zatražila od Kosova da ne preduzima "jednostrane i destabilizujuće korake". Priština je branila svoju odluku tvrdnjom da je legitimna. Ambasador Sjedinjenih Država na Kosovu Džefri Hovenijer (Jeffrey Hovenier) pozvao je službenike opština na severu Kosova da ne ulaze na silu u zgrade opština.

Oko 25 vojnika iz multinacionalnog kontingenta povređeno je tokom obuzdavanja demonstranata koji su protestovali u opštini Zvečan, na severu Kosova, saopšteno je iz KFOR-a u ponedeljak uveče, 29. maja. Jedinice KFOR-a raspoređene su u četiri opštine na severu Kosova u cilju obuzdavanja nasilnih demonstracija koje su se desile nakon što su novoizabrani gradonačelnici poslednjih dana pokušali da preuzmu dužnost u četiri opštine na severu gde živi većinsko srpsko stanovništvo. "Nekoliko vojnika italijanskog i mađarskog kontingenta KFOR-a bilo je predmet ničim izazvanih napada i zadobilo rane sa prelomima i opekotinama usled eksplozije zapaljivih uređaja", navedeno je iz KFOR-a. Trenutno se nalaze pod nadzorom medicinskog osoblja. Komandant Misije KFOR-a, general divizije Anđelo Mikele Ristučia, je rekao da su ničim izazvani napadi na jedinice NATO neprihvatljivi i da će KFOR nastaviti da nepristrasno ispunjava svoj mandat. Od jutra 29. maja, grupe Srba protestuju u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću zbog nasilnog ulaska novih gradonačelnika opština na severu u opštinske zgrade u petak, 26. maja. Tenzije su ponovo porasle u opštinama na severu Kosova nakon što su izabrani gradonačelnici koji su izašli na vanredne izbore 23. aprila – svi Albanci. Dosadašnji čelnici četiri opštine na severu, Severne Mitrovice, Zubinog Potoka, Zvečana i Leposavića, u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo, bili su sa Srpske liste. Oni su, međutim, u novembru prošle godine podneli ostavke u znak nezadovoljstva odlukom Vlade Kosova da preregistruje automobile na RKS – registarske oznake Republike Kosovo. Izbore 23. aprila bojkotovali su Srpska lista i većinsko srpsko stanovništvo na severu, koje sada ne prihvata rezultate, odnosno nove predsednike. Međunarodna zajednica osudila je odluku Vlade Kosova da gradonačelnici nasilno uđu u zgrade opština i pozvala vlasti na uzdržanost i povlačenje.

Ambasadori koji predstavljaju neke od država KVINTA-e na Kosovu osudili su nasilje nad pripadnicima KFOR-a i novinarima na severu zemlje u ponedeljak, 29. maja kada je došlo do sukoba pripadnika srpske zajednice i snaga NATO na Kosovu. Iako tačan broj još uvek nije zvanično poznat, ekipa Radija Slobodna Evropa videla je povređene vojnike KFOR-a na terenu. Udruženje novinara Kosova (AGK) saopštilo je da je u Zubinom Potoku zapaljen automobil jedne medijske ekipe, dok je na severu Kosova zabeleženo i više pokušaja napada i vandalizma na automobile novinarskih ekipa. Ambasador Evropske unije na Kosovu Tomaš Šunjog rekao je da EU najoštrije osuđuje nasilne akcije demonstranata u Zvečanu. "Ponavljamo naš poziv na hitan prekid nasilja i smanjenje tenzija“, napisao je on. Nemački ambasador na Kosovu Jorn Rohde osudio je nasilje nad pripadnicima Kfora i novinarima na severu zemlje, rekavši da se situacija mora odmah eskalirati. "Svaka nasilna akcija protiv KFOR-a i novinara je apsolutno neprihvatljiva i mora se prekinuti sada – hitno je potrebno deeskalirati situaciju“, napisao je Rohde na Tviteru. Francuski ambasador Olivije Gero je takođe putem objave na Tviteru poručio da nasilje nad pripadnicima KFOR-a i novinarima nije opravdano i mora prestati, a dao je punu podršku mirovnim trupama na Kosovu. "Pozivamo Vladu Kosova da preduzme hitne mere za ublažavanje situacije“, rekao je Gero. Čak je i američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenije napisao ranije tokom dana u poruci na Tviteru da "SAD oštro osuđuju nasilne akcije demonstranata danas u Zvečanu, uključujući upotrebu eksploziva, protiv pripadnika KFOR-a“. "Ponavljamo naš poziv na hitno zaustavljanje nasilja ili akcija koje podstiču tenzije ili podstiču sukob", rekao je Hovenier. Predstavnici zemalja KVINTA-e na Kosovu - SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Italije, Nemačke i Francuske - zatražili su od premijera Kosova Aljbina Kurtija da preduzme korake koji bi doveli do eskalacije situacije na severu Kosova. Ovaj zahtev su izneli tokom sastanka sa premijerom. Od jutra 29. maja, grupe Srba protestuju u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću zbog nasilnog ulaska novih gradonačelnika opština na severu u opštinske zgrade u petak, 26. maja. Protiv demonstranata, okupljenih ispred zgrade opštine Zvečan, intervenisale su trupe mirovne misije NATO-a na Kosovu, KFOR. Tokom akcije čule su se eksplozije sa suzavcem i šok granatama, a na vojnike su bacane kamenice, flaše i molotovljevi kokteli. Tenzije su ponovo porasle u opštinama na severu Kosova nakon što su izabrani gradonačelnici koji su izašli na vanredne izbore 23. aprila – svi Albanci. Dosadašnji čelnici četiri opštine na severu, Severne Mitrovice, Zubinog Potoka, Zvečana i Leposavića, u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo, bili su sa Srpske liste. Oni su, međutim, u novembru prošle godine podneli ostavke u znak nezadovoljstva odlukom Vlade Kosova da preregistruje automobile na RKS – registarske oznake Republike Kosovo. Izbore 23. aprila bojkotovali su Srpska lista i većinsko srpsko stanovništvo na severu, koje sada ne prihvata rezultate, odnosno nove predsednike. Međunarodna zajednica osudila je odluku Vlade Kosova da gradonačelnici nasilno uđu u zgrade opština i pozvala vlasti na uzdržanost i povlačenje.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro sastao se u ponedeljak, 29. maja sa brazilskim levičarskim liderom Luisom Inasijom Lulom de Silvom tokom njegove prve posete Brazilu od 2015. godine. Lula, koji je pozvao Madura u brazilsku prestonicu na samit južnoameričkih lidera u utorak, nazvao je njegovu posetu "novim trenutkom" u odnosima Brazila i Venecuele i "početkom Madurovog povratka". "Uvek sam mislio da je apsurdno da ljudi koji brane demokratiju poriču da ste predsednik Venecuele, budući da ste izabrani od strane naroda“, rekao je Lula, osuđujući "predrasude“ prema vladi susedne zemlje. Maduro je u međuvremenu pozdravio "novu eru" u odnosima zemalja. "Brazil i Venecuela moraju biti ujedinjeni, od sada i uvek", rekao je on. Poseta je izazvala kritike protivnika. "Brazil se vratio da dočekuje južnoameričke diktatore uz državne počasti“, napisao je opozicioni senator Serhio Moro na Tviteru. Lula, koji je prethodno vodio Brazil od 2003. do 2010. godine, gajio je bliske veze sa Madurovim prethodnikom i mentorom Ugom Čavezom (1999-2013). Lula i Maduro sastali su se u predsedničkoj palati. Među pitanjima na njihovom dnevnom redu bio je i veliki dug koji je Venecuela imala kod Brazilske nacionalne razvojne banke, rekli su brazilski zvaničnici agenciji Rojters. Maduro je jedan od 10 južnoameričkih predsednika koje je Lula pozvao na samit na kojem se razgovaralo o pokretanju bloka regionalne saradnje umesto ugašenog UNASUR-a, koji je stvoren 2008. tokom prethodnog Lulinog predsedavanja sa levičarskim liderima Venecuele i Argentine, Uga Čaveza i Kristine Kiršner. Organizacija je propala kada je nekoliko južnoameričkih zemalja izabralo desničarske vlade, stvarajući diplomatske pukotine na kontinentu, podseća Rojters. Otkako se vratio na funkciju, Lula je obećao da će tražiti prijateljske odnose sa svim zemljama širom sveta, gajeći bliže veze sa partnerima koji su različiti poput Kine i administracije američkog predsednika Džoa Bajdena. Međutim, na Zapadu je naišao na kritike zbog toga što je bio blagonaklon ka Rusiji i Kini i napadao Sjedinjene Države i Evropu zbog podrške Ukrajini koju je napala Rusija u februaru 2022. Bivši brazilski predsednik, ekstremni desničar Žair Bolsonaro zabranio je Maduru ulazak u Brazil kada je preuzeo dužnost 2019. godine, što je mera koju je Lula ukinuo kada se ove godine vratio na vlast.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je da tenzije na severu izazivaju "ilegalne srpske strukture pretvorene u kriminalne bande" koje su napale kosovsku policiju, službenike KFOR-a i novinare. Osmani je objavom na Tviteru osudila nasilje na severu, a predsednika Srbije Aleksandra Vučića optužila za destabilizaciju severa zemlje. "Ove neprihvatljive akte nasilja moraju svi da osude. Oni koji izvršavaju Vučićeve naloge za destabilizaciju severa Kosova moraju da se suoče sa pravdom", napisala je predsednica. Od jutra 29. maja, grupe Srba protestuju u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću zbog nasilnog ulaska novih gradonačelnika opština na severu u opštinske zgrade u petak, 26. maja. Protiv demonstranata, okupljenih ispred zgrade opštine Zvečan, intervenisale su trupe mirovne misije NATO-a na Kosovu, KFOR. Tokom akcije čule su se eksplozije sa suzavcem i šok granatama, a na vojnike su bacane kamenice, flaše i molotovljevi kokteli. Ekipa Radija Slobodna Evropa videla je i povređene vojnike KFOR-a na terenu. Pet policajaca je 26. maja povređeno u sukobima sa demonstrantima koji su ih gađali kamenicama. Policija je odgovorila šok bombama i suzavcem. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je dan ranije da će se na Kosovu dogoditi nešto što "nismo videli", dok je aktuelnu situaciju ocenio kao najtežu do sada. "Plašim se nestabilnosti, čak i velikih sukoba, jer znam da Srbi ne mogu više da izdrže, dok ovaj [premijer Kosova Aljbin Kurti] sanja da bude [predsednik Ukrajine Volodimir] Zelenski“, rekao je Vučić za Pink TV. Tenzije su ponovo porasle u opštinama na severu Kosova nakon što su izabrani gradonačelnici koji su izašli na vanredne izbore 23. aprila – svi Albanci. Dosadašnji čelnici četiri opštine na severu, Severne Mitrovice, Zubinog Potoka, Zvečana i Leposavića, u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo, bili su sa Srpske liste. Oni su, međutim, u novembru prošle godine podneli ostavke u znak nezadovoljstva odlukom Vlade Kosova da preregistruje automobile na RKS – registarske oznake Republike Kosovo. Izbore 23. aprila bojkotovali su Srpska lista i većinsko srpsko stanovništvo na severu, koje sada ne prihvata rezultate, odnosno nove predsednike. Međunarodna zajednica osudila je odluku Vlade Kosova da gradonačelnici nasilno uđu u zgrade opština i pozvala vlasti na uzdržanost i povlačenje.

Važno je da izabrani gradonačelnici opština na severu što pre počnu da pružaju usluge građanima, rekao je u ponedeljak, 29. maja zamenik premijera Kosova Besnik Bislimi. Bislimi je komentare izneo tokom sastanka sa izvestiteljkom za Kosovo u Evropskom parlamentu Violom fon Kramon (Von Cramon). "Kao gradonačelnici opština, oni mogu da vrše svoje dužnosti samo iz opštinskih zgrada, odakle služe interesima svakog građanina bez razlike“, rekao je Bislimi. Bislimi je ovu izjavu dao uprkos činjenici da su predstavnici zemalja KVINTE na Kosovu - SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Italije, Nemačke i Francuske - zatražili od Vlade Kosova da preduzme korake koji bi doveli do deeskalacije situacije na severu Kosova. Ambasador SAD Džefri Hovenije (Jeffrey Hovenier), koji je prisustvovao sastanku, rekao je da "postoji dogovor da se deeskalacija situacije mora desiti, ali ne znam kako će se to dogoditi”. "Smatramo da nije neophodno da izabrani gradonačelnici [opština na severu] rade svaki dan u opštinskim zgradama. Kratkoročno, preporučujemo da se to ne radi", rekao je Hovenier. Prema njegovim rečima, Vlada Kosova je uspela da nađe načina da gradonačelnici polože zakletve u alternativnim zgradama i izbegnu sukob. Takav pristup, dodao je Hovenije, treba primeniti i na njihov rad. On je odbio da kaže da li je Kurti prihvatio ovu preporuku ili ne. "Zabrinuti smo zbog tekućih dešavanja i zatražili smo od premijera da preduzme korake kako bi osigurao da se postigne deeskalacija“, rekao je on. Nešto kasnije, američki ambasador je u poruci na Tviteru napisao da "SAD najoštrije osuđuju nasilne akcije demonstranata danas u Zvečanu, uključujući upotrebu eksploziva protiv pripadnika KFOR-a“. "Ponavljamo naš poziv na hitno zaustavljanje nasilja ili akcija koje podstiču tenzije ili podstiču sukob", rekao je Hovenije. Od ponedeljka ujutro 29. maja, grupe Srba protestuju u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću. Trupe mirovne misije NATO-a na Kosovu, KFOR, intervenisale su da rasteraju srpske demonstrante okupljene ispred zgrade opštine Zvečan. Pripadnici kosovske policije nisu bili prisutni u vreme intervencije u Zvečanu. Pet policajaca je 26. maja povređeno u sukobima sa srpskim demonstrantima koji su ih gađali kamenicama. Policija je odgovorila šok bombama i suzavcem. Lokalni Srbi u ponedeljak protestuju ispred zgrada opština u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, protiveći se novim albanskim predsednicima opština, izabranim 23. aprila. Kosovska policija saopštila je da se protesti na severu nastavljaju, te da su predstavnici Srpske liste - vodeće stranke Srba na Kosovu - podneli dva zahteva da bi protesti prestali. Iz ove stranke su tražili smenu novih albanskih načelnika opština i povlačenje specijalne jedinice Kosovske policije sa severa. Tenzije na severu su porasle od 26. maja, kada je Kosovska policija pomogla novim predsednicima opština da uđu u opštinske zgrade. Međunarodna zajednica je ovu akciju opisala kao "prisilni ulazak" u opštinske zgrade i zatražila od Kosova da ne preduzima "jednostrane i destabilizujuće korake". Priština je branila svoju odluku, rekavši da je legitimna. Novi albanski gradonačelnici izabrani su 23. maja, nakon što su prethodni predsednici opština sa Srpske liste u novembru prošle godine podneli ostavke. Ova stranka napustila je sve institucije Kosova, zbog odluke Vlade u Prištini da sprovede proces preregistracije automobila sa nelegalnim srpskim tablicama. Izbore je bojkotovalo većinsko srpsko stanovništvo na tom području, koje sada ne prihvata rezultate, odnosno nove gradonačelnike.

Kijevski parlament odobrio je u ponedeljak, 29. maja paket sankcija protiv ruskog saveznika Irana, optuženog za slanje oružja Moskvi tokom više od godinu dana invazije na Ukrajinu. Paket je parlament odobrio dan nakon što je Ukrajina saopštila da je Rusija koristila iranske dronove Shahed u najvećem napadu bespilotnih letjelica na prestonicu od početka invazije. "Rezolucija sinhronizuje ukrajinske sankcije sa akcijama celog civilizovanog sveta na putu potpune izolacije Irana“, saopštio je ukrajinski parlament na svom sajtu. Paket uključuje zabranu "vojne robe i robe dvostruke namene" sa Iranom i "suspendovanje ekonomskih i finansijskih obaveza u korist stanovnika Irana". Potrebno je još da ga potpiše predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski - što je formalnost jer je ukrajinski lider sam podneo zakon, podseća agencija Frans pres (AFP). Zelenski je prošle nedelje direktno apelovao na Irance, pitajući: "Zašto želite da budete saučesnici u ruskom teroru?" Njegov savetnik Mihajlo Podoljak rekao je u nedelju da je Kijev pogođen desetinama bespilotnih letelica Shahed i nazvao Iran "terorističkim režimom“. "Teheran je postao ključni saveznik Moskve u ovom ratu, namerno je snabdevajući oružjem za napade na civilne gradove“, naveo je Podoljak na Tviteru. Zvanični Teheran je odgovorio da je ovo pokušaj Zelenskog da dobije vojnu i finansijsku podršku Zapada.

Hrvatska policija podnijela je kaznene prijave protiv dvojice muškaraca koji su podmetanjem eksplozivnih naprava na riječkom području pokušali iznuditi novac od dva uspješna poduzeća. Jedan je njemački državljanin za kojim od ranije postoji europski uhidbeni nalog, a drugi je dvojni hrvatski i njemački državljanin koji je živio u Njemačkoj. Obojici je određen pritvor od mjesec dana. Pokušaj ucjene Dvije tvrtke, Liburnia Riviera Hoteli iz Opatije i lanac maloprodaje Plodine iz Rijeke, bile su predmet iznude dva muškarca koji su pored njihovih objekata podmetali eksplozivne naprave i potom elektronskom poštom sa zaštićenim identitetom tražili velike iznose u kriptovaluti. Jedna je u travnju postavljena pored opatijskog hotela Ambasador u vlasništvu Liburnia Riviera Hotela i nije eksplodirala. Policija procjenjuje da je to bila samo prijetnja. Ostale četiri su od 21. svibnja nadalje postavljene pored objekata lanca Plodine u Rijeci, a kada su postavljali petu, dva muškarca uhapšena su u policijskoj zasjedi. "Koristili smo vrlo specifičnu metodologiju i na kraju potvrdili da se ne radi o događajima povezanim sa terorizmom niti sa ekstremizmom, niti o događajima sa bilo kakvom političkom konotacijom ili pozadinom. Utvrdili smo da se radi o događajima koji su motivirani stjecanjem protupravne imovinske koristi u velikim iznosima“, kazao je voditelj Službe za terorizam u Ravnateljstvu policije Krešimir Mamić na konferenciji u Rijeci. Cijevne bombe sa 'dark weba' Kako je izvijestio voditelj Službe organiziranog kriminaliteta Policijske uprave primorsko-goranske Kristijan Zrinušić, radilo se o takozvanim cijevnim bombama iz kućne laboratorije. "One se mogu napraviti samo ako netko poznaje ta specifična znanja. Do takvih znanja moguće je doći putem 'dark weba' ili pretraživanjem interneta. Ne radi se o konvencionalnim sredstvima koja su dostupna na crnom tržištu, a koje koriste vojska i policija", prenio je Zrinušić. Niti u jednom slučaju nije bilo povrijeđenih, a počinjena je manja materijalna šteta. Obje kompanije odbile su dati novac i surađivale su s policijom. Prvo su traženi iznosi u kriptovaluti u vrijednosti od nešto preko tri milijuna eura, a na kraju se traženi iznos popeo do iznosa od oko 4,6 milijuna eura. Osumnjičenima u dobi od 33 i 52 godine određen je jednomjesečni istražni zatvor zbog opasnosti od utjecaja na svjedoke i opasnosti od bijega. Jedan je dvojni hrvatsko-njemački državljanin koji je živio u Njemačkoj, a drugi je njemački državljanin, za kojeg već od ranije postoji europski uhidbeni nalog za slična kriminalna djela. Ranije su se bavili sličnim kriminalnim radnjama u Njemačkoj, a kada su došli u Hrvatsku, nisu se prijavili policiji, pa su ustvari boravili ilegalnom, naveli su iz policije. Liburnia Riviera Hoteli su lanac od 20 luksuznih hotela na Kvarneru u vlasništvu njemačke tvrtke Gitone Adriatic, koja je u 71-postotnom vlasništvu njemačke obitelji Lürssen, poznatih svjetskih proizvođača megajahti. U 2022. godini ostvarili su u svojim objektima preko 600.000 noćenja i ukupni prihod od 52 milijuna eura. Maloprodajni lanac Plodine sa 117 supermarketa širom Hrvatske u isključivom je vlasništvu hrvatskog poduzetnika Mile Ćurkovića. Prema podacima državne agencije Fina za 2021. godinu, Plodine su najuspješnija riječka tvrtka koja sama ostvaruje 23 posto ukupnog prihoda riječke ekonomije. U 2022. godini imali su gotovo 4.000 zaposlenih u trgovačkim centrima širom Hrvatske, i ostvarili ukupni prihod od 789.930 milijuna eura, što je povećanje od 14,80% u odnosu na prethodnu godinu. U 2022. godini Plodine su ostvarile neto dobit od 32,67 milijuna eura.

Novi parlamentarni izbori u Grčkoj biće održani 25. juna, odlučeno je u ponedeljak, 29. maja u Atini. "Novi izbori biće održani 25. juna", navodi se u predsedničkom ukazu, izdatom osam dana posle izbora na kojima nijedna stranka nije dobila apsolutnu većinu. Datum novih izbora je sugerisao doskorašnji premijer Kirijakos Micotakis posle pobede njegove desničarske stranke, ali ta pobeda nije apsolutna da njegova Nova demokratija sama formira vlada. Micotakis se nada da će na novim izborima dobiti apsolutnu većinu pošto će se tada primeniti izmenjeni izborni zakon koji predviđa dodatna poslanička mesta - bonus za pobednika izbora, piše agencija Frans pres (AFP). Novoj demokratiji koja je osvojila 146 mesta u jednodomom parlamentu sa 300 mesta, nedostajalo je još pet mesta za apsolutnu većinu i samostalno formiranje vlade. U međuvremenu je postavljen privremeni premijer Joanis Sarmas, a njegov mandat će prestati posle izbora.

Republička prosvetna inspekcija Srbije predložila je smenu Snežane Knežević, direktorke beogradske Osnovne škole "Vladislav Ribnikar", u kojoj se 3. maja desilo masovno ubistvo. Tada su osmoro dece i radnik obezbeđenja stradali su u oružanom napadu koji je tog dana izveo 13-godišnji učenik te škole. Dvanaest dana kasnije objavljeno je da je od posledica povreda preminula još jedna devojčica. Roditelji učenika odeljenja VII-2, u kojem se dogodio napad, 20. maja su uputili dopis Ministarstvu prosvete u kojem zahtevaju hitnu suspenziju direktorke ove škole, školskog psihologa i pedagoga. U pisanom saopštenju, Prosvetna inspekcije ističe da predlog dolazi nakon što su završili vanredni inspekcijski nadzor "rada direktora i obavljanja delatnosti u ustanovi", a koji je počeo 22. maja. "Na osnovu realizovanog nadzora, predlog inspekcije je da se razreši direktorka Snežana Knežević i organ upravljanja, odnosno da se imenuje privremeni organ upravljanja i postavi vršilac dužnosti direktora", stoji u saopštenju. Navode i da se "zapisnikom nalaže i sprovođenje disciplinskog postupka prema pedagogu, psihologu i sekretaru škole, koji će biti suspendovani do okončanja pomenutog postupka". Iako se, prema navodima RTS-a, više od 200 roditelja dece iz "Ribnikara" pridružilo inicijativi da bude obustavljeno izvođenje nastave u zgradi te škole, školska godina, prema saopštenju Ministarstva prosvete, nastavljena je 22. maja i za đake VII-2 odeljenja. Istog dana Ministarstvo je objavilo je i preporuku da se nastava u toj školi odvija za decu "čiji su roditelji izrazili želju za tim", te da priprema predlog "posebnog modela upisa u srednju školu za učenike 8. razreda" ove škole koji će se prvo predstaviti roditeljima. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova 22. maja najavljeno je pojačano prisustvo policije u ovoj školi, odnosno da će po smeni biti angažovano šest policajaca. Država je, nakon dve masovne pucnjave u maju, započela i kampanju dobrovoljne predaje oružja i uvela dvogodišnju zabranu izdavanja dozvola za oružje. Ministar prosvete, Branko Ružić, kao odgovor na situaciju, podneo je ostavku.

Osnovno tužilaštvo u Prištini podiglo je optužnicu protiv ministarke spoljnih poslova i dijaspore Kosova Donike Gervale zbog "neprijavljivanja ili lažnog prijavljivanja bogatstva, prihoda, poklona, druge materijalne koristi ili finansijskih obaveza", potvrdila je za kosovske medije portparolka tužilaštva Ljaureta Uljaj. "Državni tužilac je 31.01.2023. godine podigao optužnicu protiv D.G., zbog krivičnog dela 'Neprijavljivanje ili lažno prijavljivanje imovine, prihoda, poklona, druge imovinske koristi ili novčanih obaveza', po Krivičnom zakoniku Republike Kosovo, koji je prosleđen sudu na dalji postupak", rekla je Uljaj. Pored Gervale za isto krivično delo novčano je kažnjena i ministarka industrije, preduzetništva i trgovine Rozeta Hajdari. Svi visoki javni službenici su po kosovskim zakonima dužni da svake godine do 31. marta Agenciji za sprečavanje korupcije dostave sve podatke o prihodima, imovini, poklonima i drugim imovinskim ili novčanim obavezama. Nedostavljanje tih podataka ili lažnih podataka po Krivičnom zakonu Kosova predstavlja krivično delo.

Novi gradonačelnici Leposavića i Severne Mitrovice, Ljuljzim Hetemi i Erden Atić, zatražili su priključenje javnih institucija tih opština na energetsku mrežu Kosova i plaćanje električne energije. Severna Mitrovica, kao i ostale tri opštine na severu Kosova naseljene većinski srpskim stanovništvom, Leposavić, Zubin Potok i Zvečan, od kraja rata 1999. godine, ne plaćaju utrošenu struju. Račune za energiju potrošenu na severu prvobitno su plaćali građani drugih delova Kosova, a od 2017. godine Vlada Kosova. Gradonačelnici su se obratili sa zahtevom za plaćanje struje Operatoru tržišnog prenosnog sistema (KOSTT) i Regulatornoj kancelariji za energiju (ERO). "Takođe, tražio sam da nas obaveste o dugu koji se mora platiti institucijama Republike Kosovo za neplaćenu struju iz opštine koju vodim", napisao je Atik na Fejsbuku. Hetemi je rekao i da čeka obaveštenje o neplaćenom računu opštine koju vodi. Kosovo i Srbija su, u okviru dijaloga uz posredovanje Evropske unije, 2013. godine postigli sporazum o energetici, koji ima za cilj da reguliše pitanje snabdevanja i naplate električne energije u četiri opštine na severu, u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo. Međutim, ovaj sporazum nije sproveden i u junu 2022. godine strane su postigle dogovor o implementaciji postojećeg energetskog sporazuma putem energetske mape puta. Međutim, ni ovaj vodič nije primenjen, a EU je tokom prošle godine priznala da ima kašnjenja u njegovoj primeni, ističući da konačnu odgovornost za primenu vodiča snose Kosovo i Srbija.

Svetski program za hranu (WFP) i Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) upozorile su 29. maja na rizik od gladi u Sudanu, zbog rata, a u Haitiju, Burkini Faso i Maliju zbog ograničenja kretanja ljudi i robe.   Te četiri države su se pridružile Avganistanu, Nigeriji, Somaliji, Južnom Sudanu i Jemenu koji se već suočavaju ili se predviđa da će se suočiti sa glađu ili drugom vrstom rizika od pada "ka katastrofalnim uslovima".   U izveštaju ove dve UN agencije se poziva na hitnu akciju radi spasavanje života i poslova.   Pored devet zemalja koje su procenjene kao najrizičnije, još 22 države su identifikovane kao "žarišta" kojima preti akutna nesigurnost kada je u pitanju hrana, navodi se u saopštenju WFP i FAO.   Prema rečima generalnog direktora Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) Ću Dongjua uobičajeni pristup više nije opcija ako se želi postići globalna sigurnost hrane za sve i obezbediti da niko ne bude zapostavljen.   On je uputio poziv na hitnu akciju poljoprivrednom sektoru "kako bi se ljudi povukli sa ivice gladi i pomoglo im se da ponovo izgrade svoje živote i obezbede dugoročno rešenje za otklanjanje osnovnih uzroka nesigurnosti u hrani".   U izveštaju se upozorava na moguće prelivanje konflikta iz Sudana, na produbljivanje ekonomske krize u siromašnim državama i na sve veći strah od klimatskih promena u ranjivim zemljama zbog fenomena "el ninjo".   Upozoreno  je da se očekuje da će milion ljudi izbeći iz Sudana, dok se dodatnih 2,5 miliona u zemlji suočava sa akutnom glađu u narednim mesecima, jer su rute snabdevanja kroz Port Sudan poremećene zbog bezbednosnih problema.

Španski socijalistički premijer Pedro Sančes (Pedro Sanchez) iznenada je objavio održavanje prevremenih parlamentarnih izbora u Španiji 23. jula. Odluka je donesena 29. maja, samo dan posle teškog poraza levice od konzervativaca na lokalnim i regionalnim izborima. Sančes je u televizijskom obraćanju objavio da je preneo šefu države kralju Felipeu VI svoju odluku da "raspusti parlament i sazove opšte izbore", koji će biti održani u nedelju 23. jula.   Socijalistička radnička partija (PSOE) premijera Sančesa pretrpela je velike gubitke na lokalnim i regionalnim izborima 28. maja. Na njima je konzervativna Narodna partija (PP) preuzela kontrolu nad nizom ključnih gradskih vlada i regiona. Izbori su održani u 12 od 17 regionalnih parlamenta i u gradskim opštinama širom zemlje.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je 29. maja zakon kojim se legalizuju izbori planirani za kasnije ove godine na ukrajinskim teritorijama koje je Moskva pripojila agresijom. Putin je najavio vanredno stanje u delovima četiri regiona Ukrajine koji su pod ruskom kontrolom, ali ranije ruski zakon nije dozvoljavao održavanje izbora u takvim uslovima. Novi zakon dozvoljava izbore za vreme vanrednog stanja uz odobrenje organa odbrane i bezbednosti.