Protestne blokade u Srbiji sa kojih se, pored ostalog, traži raspisivanje vanrednih izbora nastavljene su 6. jula, sedmi dan zaredom. Građani i akademci Srbije protestuju i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Užicu, Novom Pazaru. Oni su blokirali raskrsnicu kod Pravnog fakulteta na uglu Beogradske ulice i Bulevara kralja Aleksandra u Beogradu, a na Autokomandi je policija prekinula blokadu nakon nešto više od 30 minuta. Studenti ispred Pravnog su na kolovoz stavili klupe, okupljeni su seli na put i kažu da su spremni da ostanu tu celu noć. Ispred Pravnog fakulteta je prisutna samo saobraćajna policija. U večernjim satima građani i akademci su blokirali jednu od najprometnijih raskrsnica u Novom Sadu u blizini Futoške pijace. Policija je blokirala veći deo Bulevara oslobođenja, na potezu od raskrsnice sa Ulicom Maksima Gorkog do raskrsnice sa Ulicom kralja Petra Prvog. Prethodnih večeri blokade raskrsnica u Novom Sadu počinjale su blokadom kod Futoške pijace, a potom su se širile i na druge delove grada. Na blokadu su pozvali studenti i Zborovi građana Novog Sada. Pripadnici policije su u nedelju uveče intervenisali u Užicu kako bi razbili blokadu magistralnog puta. Građani su seli na kolovoz ispred policajaca, ali su ih pripadnici ministarstva unutrašnjih poslova ipak sklonili, prenela je Beta. Građani su se povukli na obode magistralnog puta koji je bio blokiran, a policajci su formirali kordon ispred građana kako ne bi mogli da prođu na magistralni put. Ispred Centralnog zatvora u Beogradu se održava protest zbog hapšenja anesteziologa Vladimira Stefanovića. Stefanović je uhapšen prošle subote, 28. juna, dok je na protestu u centru Beograda pružao prvu pomoć povređenom građaninu, i određen mu je pritvor do 30 dana. Stanovnici Konjarnika, Šumica, Denkove bašte, Medakovića, Braće Jerković, Učiteljskog naselja, Dušanovca i Malog Mokrog Luga okupili su se na raskrsnici Ustaničke i ulice Vojislava Ilića u 17.30 odakle su krenuli ka Okružnom zatvoru. Ispred Centralnog zatvora okupljeni su odali poštu za 16 nastradalih u nesreći koja se desila u Novom Sadu 1. novembra prošle godine. Protest podrške uhapšenom lekaru organizovao je Zbor zdravstvenih radnika radnika Srbije. Više desetina građana okupilo se u nedelju uveče na Ibarskoj magistrali u Preljini kod Čačka kako bi blokiralo magistralu, ali policija nije dozvolila da to učine. Policija je formirala kordon duž dela Ibarske magistrale kod crkve u Preljini, gde je bila najavljena blokada i okupljenim građanima nije dozvoljavala pristup kolovozu. Građani su ostali iza korodona, pored kolovoza, a saobraćaj se odvijao neometano. Protestne blokade u gradovima širom Srbije počele su pošto su studenti pozvali na građansku neposlušnost nakon protesta u Beogradu 28. juna. Oni traže raspisivanje vanrednih izbora, uklanjanje kampa iz centra grada u kojem mesecima borave osobe koje se protive blokadama i puštanje na slobodu studenata koji su privedeni tokom demonstracija 28. juna. Masovni protesti i blokade fakulteta širom Srbije počeli su nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra, a studenti i građani traže odgovornost vlasti za nesreću.

Centar za bezbjednost poljske vlade poslao je u nedjelju upozorenje građanima da se od ponoći privremeno vraćaju kontrole na granici sa Njemačkom i Litvanijom do 5. avgusta uz mogućnost da budu produžene. "Ako Njemačka ukine svoje kontrole koje su, da podsjetim, uvedene još u oktobru 2023. godine i mi ćemo ukinuti svoje", kazao je poljski ministar unutrašnjih poslova i administracije Tomaš Šemonjak. Statistike sa njemačke granice ne bilježe veći porast legalno vraćenih migranata od momenta kada je Njemačka vratila kontrole, a posebno od maja ove godine kada je prestala da prihvata zahtjeve za azil ako izbjeglice i migranti dolaze iz zemlje Evropske unije, Poljske ili Češke, prenosi Beta. Poljska opoziciona desnica, iako migranata vraćenih u Poljsku ima u prosjeku isto kao u vrijeme kada su konzervativni nacionalisti iz Prava i Pravde bili do jeseni 2023. godine na vlasti, još od predsjedničkih izbora sredinom maja i početkom juna vodi žestoku kampanju da proevropska centristička vlada premijera Donalda Tuska navodno nije u stanju da zaštiti zapadnu granicu i da Nijemci nelegalno deportuju svake nedjelje hiljade i hiljade migranata iz Sjeverne Afrike i Azije u Poljsku. Uz zdušnu podršku lidera opozicionih konzervativaca Jaroslava Kačinjskog i obojice predsjednika, odlazećeg Andžeja Dude i novoizabranog Karola Navrockog, poljski radikalni nacionalisti i ekstremisti sazivali su se od marta na društvenim mrežama i posljednjih sedmica pojavili su se na granici sa Njemačkom kao samozvani Pokret za odbranu granice. Te samozvane patrole u kojima su uglavnom huligani i radikalni desničarski batinaši postavile su svoje punktove i zaustavljaju prolaznike i automobile, legitimišu ih, a učestali su i izgredi kada napadaju i vrijeđaju graničare iz poljske Granične straže i policiju zašto navodno ne rade svoj posao. Da vlada hitno skloni te samozvane patrole koje smetaju i žiteljima poljskih naselja duž granice, koji računaju na njemačke klijente i turiste a samozvane patrole ih plaše dok nikakvih hiljada migranata nema, zatražio je poljski javni zaštitnik građana i Helsinški komitet za ljudska prava. "Poljaci nisu ravnodušni. Brane svoje osnovne interese. Brane Poljsku. Brane bezbjednost naših građana, žena. Migranti nam jesu potrebni da rade, ali nema nikakvih razloga da puštamo mlade muškarce o kojima ni ne znamo ko su", kazao je u nedjelju lider opozicije Kačinjski koji je obišao granicu sa Njemačkom. Vlada premijera Tuska reagovala je na kampanju opozicije, lažne vijesti i probleme koje svojim "građanskim hapšenjima" i legitimisanjima prave radikalni nacionalisti tako što je odlučila da vrati na mjesec dana kontrole i pošalje na granicu sa Njemačkom i Litvanijom 5.000 vojnika da pomognu graničarima i policiji. Dio vojnika teritorijalne odbrane i vojne policije, kao i vazduhoplovstva sa dronovima biće direktno uključene u kontrole, dok će se drugi nalaziti dublje na poljskoj teritoriji. Od 7. jula prelazak poljske granice sa Njemačkom biće moguć samo na 52 određena prelaza, od kojih će na 16 biti stalni kontrolni punkt a sa Litvanijom na 13 prelaza od kojih su stalni punktovi na dva. Kontrole neće biti klasične kao na spoljašnjim granicama Evropske unije već nasumične, a graničari će se usredsrediti na vozila sa više putnika i autobuse.

Premijer Sjeverne Makedonije i lider VMRO DPMNE Hristijan Mickoski u nedjelju je izjavio da ipak neće biti poreza za neudate i neoženjene, iako je to nagovijestio u petak. Mickoski je u petak rekao da je njegova vlada počela "borbu protiv demografske recesije" i da "ozbiljno razmišlja o dodatnim porezima za neudate i neoženjene" jer "naš glavni imperativ je da se više mladih ljudi vjenčava i da ima više djece". On je to tada kazao na skupu "Demografski trendovi, izazovi i moguća rješenja - Izrada strateških dokumenata za demografsku otpornost". Međutim, u nedjelju, pošto je njegov izjava o porezu za samce izazvala oštre reakcije u makedonskoj javnosti, Mickoski je rekao da je cilj te njegove izjave od petka bio "podsticanje javne rasprave" i izražavanje "ekstremne zabrinutosti" zbog "demografske recesije" u Sjevernoj Makedoniji posljednjih godina. "Naravno da neće biti takvog poreza. Izvinjavam se onima koji su možda pogrešno protumačili tu moju inicijativu, ali činjenica je da sam izuzetno zabrinut zbog demografske situacije u Makedoniji i činjenica je da je kao premijer moja odgovornost da budem zabrinut zbog demografske budućnosti moje otadžbine", poručio je Mickoski. Dodao je da se njegova vlada "izuzetno duboko bavi demografijom i demokratskom kretanjima, ne samo u Makedoniji, već i šire". "To što mogu da zaključim je da mi tiho nestajemo i izumiremo, i to prolazi tako neprimjetno, kao da je to opšteprihvaćena činjenica i da mi treba da pomirimo sa tim", rekao je Mickoski na stranačkoj konferenciji za novinare na kojoj je najavio kandidata VMRO DPMNE za gradonačelnika Skoplja na predstojećim lokalnim izborima. Istakao je da ne može i da bi bilo neodgovorno da se pomiri s činjenicom da je 2016. rođeno 23.000 beba u Sjevernoj Makedoniji, a 2024. samo 16.000, što je 30 odsto manje, kao i da je 2021. bilo nešto više od 13.300 sklapanja braka, a 2024. svega 11.100 što je 17 odsto manje.

Novo izdanje poznatih, ali kontroverznih utrka s bikovima u sjevernom španskom gradu Pamploni počelo je u nedjelju u neuobičajenom političkom tonu, piše DPA. Propalestinski aktivisti odabrani su za otvaranje devetodnevnog festivala Svetog Fermina tradicionalnim ispaljivanjem rakete "chupinazo" tačno u podne po lokalnom vremenu. Aktivisti žele skrenuti pažnju na rat između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze, koji je počeo u oktobru 2023. razornim terorističkim napadom palestinske militantne grupe na Izrael. Izrael se sada suočava sa snažnim međunarodnim kritikama zbog odmazde i teške humanitarne situacije u uglavnom razorenom i izoliranom obalnom pojasu, podsjeća DPA. Festival, lokalno poznat i kao Sanfermines, posvećen je gradskom zaštitniku Ferminu, a u gradu s 200.000 stanovnika u regiji Navarra slavi se od kraja 16. vijeka, uvijek početkom jula. Utrka s bikovima vrhunac je festivala: svakog jutra između 7. i 14. jula stotine ljudi lovi šest bikova, teških i preko 600 kilograma, s nekoliko volova, uskim ulicama do arene gdje se održavaju borbe s bikovima. Svake godine ima povrijeđenih tokom ovih pothvata, pretežno kod mladih trkača na stazi od 875 metara. Aktivisti za prava životinja ponovno su protestirali protiv spektakla i opisuju ih okrutnošću prema životinjama. Već dugo uzalud demonstriraju protiv utrka s bikovima. Usprkos tome, festival, koji uključuje koncerte, procesije i druge događaje, nastavlja privlačiti hiljade posjetitelja iz cijelog svijeta.

Napadnut je brod u Crvenom moru uz obalu Jemena, a na njega je ispaljeno vatreno oružje i raketne granate. Napad se dogodio dok u regiji vlada pojačana napetost zbog rata između Izraela i Hamasa te nakon rata između Irana i Izraela i zračnih napada SAD-a na iranska nuklearna postrojenja, prenio je AP. Nije poznato ko stoji iza napada, a odgovornost još niko nije preuzeo. Prema navodima tijela britanske vojske, UKMTO-a, naoružana zaštitarska ekipa na brodu uzvratila je vatru, a situacija je i dalje u toku. "Vlasti provode istragu", saopćeno je. Pobunjenici Huti iz Jemena, koje potpomaže Iran od kraja 2023. godine redovno izvode napade projektilima i dronovima na komercijalne i vojne brodove u regiji. Tvrde da su ti napadi dio "odgovora na izraelsku ofanzivu u Pojasu Gaze". Od novembra 2023. do januara 2025., Huti su napali više od 100 trgovačkih brodova, potopili dva i usmrtili četiri pomorca, što je drastično smanjilo promet kroz Crveno more, kojim godišnje prođe roba u vrijednosti oko bilion dolara, podsjeća AP.

Republički Hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) objavio je 6. jula upozorenja na vrućinu i opasnost od požara zbog visokih temperatura vazduha u naredna dva dana koje će se kretati do 40 stepeni Celzijusa. Navodi se da će toplotni talas na jugu i istoku zemlje trajati do utorka. Posebno upozorenju na visoke temperature izdato je za područje Beograda do 7. jula. „Najviša dnevna temperatura 6. i 7. jula od 32 do 37 stepeni Celzijusa, na jugu i istoku zemlje i do 40“, saopštio je RHMZ. U upozorenju pod naslovom "Ekstremni uslovi za nastanak i razvoj požara na otvorenom" navodi se da će meteorološki uslovi biti izrazito pogodni za iniciranje i širenje požara usled isušenog tla i produžavanja perioda bez padavina, u kombinaciji sa sunčanim vremenom i visokim dnevnim temperaturama. RHMZ je za 8. jul izdao upozorenje na vremenske nepogode, zbog prognoze na jake pljuskove i grmljavinu praćene velikom količinom kiše za kratko vreme i gradom. Republički Hidrometeorološki zavod Srbije izdao je i Hidrološko upozorenje do 10. jula zbog vodostaja Dunava, Save i na Tise ispod plovidbenih nivoa. RHMZ navodi da se na Kolubari sa pritokama, Jadru i na gornjim tokovima Zapadne i Južne Morave protok vode se približio biološkom minimumu za život u tim rekama.

Vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Sveçla) izjavio je da je broj telefona s kojeg je 6. jula upućena pretnja bombom Skupštini Kosova, registrovan u Srbiji, te da se radi o broju kompanije MTS (Telekom Srbija). On je naveo i da korisnik tog broja telefona s kog je stigla pretnja objavljuje na društvenim mrežama fotografiju Ratka Mladića – bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske koji je u Hagu osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i ratnih zločina nad bošnjačkim stanovništvom. "Korisnik broja bio je ili jeste državljanin Srbije, Lazar Živković. Na nekoliko profila, povezanih s tim brojem, pronađena je fotografija ratnog zločinca Ratka Mladića", rekao je Svečlja ne iznoseći više detalja. Svečlja je u objavi na svom Facebook nalogu napisao da su bezbednosni organi dali visoki prioritet ovom "hibridnom napadu" na kosovske institucije, koji, kako je ustvrdio, "potiče iz Srbije". Kosovske vlasti su u subotu navele da je dojava o bombi u Skupštini Kosova bila lažna. Tužilac koji je istraživao slučaj pretnje bombom Zejnulah Gaši (Zejnullah Gashi) rekao da je ona upućena telefonom od strane jednog muškarca, te da se vodi sajber istraga o tom slučaju. On je dodao da je pretnju uputila "anonimna osoba sa muškim glasom, na engleskom jeziku, s akcentom za koji mislimo da je iz jedne neprijateljske države", bez navođenja o kojoj zemlji je reč. Policija Kosova je u subotu uveče saopštila da se na osnovu istrage sumnja da je pretnja upućena s broja telefona koji je registrovan u Srbiji. Policija je dodala da će, u saradnji sa nadležnim tužilaštvom, nastaviti dalju istragu, uključujući komunikaciju sa međunarodnim bezbednosnim partnerima, kako bi locirali sredstva i komunikacione mreže koje su korišćene za ovu pretnju.

Stotine hiljada Avganistanaca napustilo je Iran tokom proteklih nedelja otkako je Teheran dao milionima avganistanskih migranata rok do 6. jula da napuste zemlju, saopštile su Ujedinjene nacije. Više od 256.000 Avganistanaca vratilo se u svoju zemlju iz Irana samo u junu, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM). Agencija je saopštila da neviđeni porast repatrijacija ometa mogućnosti ove organizacije i partnera da pruže pomoć dosežući samo do oko 10 procenata onih kojima je potrebna. Iran navodi da je domaćin više od šest miliona Avganistanaca, od kojih mnogi tamo žive bez legalnog statusa. Mnogi avganistanski migranti tvrde da se suočavaju sa redovnom diskriminacijom u Iranu. Neki izveštaji iranskih medija ukazuju na to da su čak i Avganistanci sa važećim vizama nasilno proterani tokom najnovijeg talasa deportacija. Dvanaestodnevni rat Irana sa Izraelom sredinom juna navodno je doprineo odlascima, a iranski državni mediji i korisnici društvenih mreža tvrde da je jedan broj avganistanskih državljana uhapšen zbog sumnje da su špijunirali za Izrael. Avganistanci pritvoreni zbog optužbi za špijunažuRičard Benet, specijalni izvestilac UN za ljudska prava u Avganistanu, rekao je 5. jula u emisiji X da su "stotine" Avganistanaca i pripadnika drugih etničkih i verskih manjina pritvorene i "optužene za špijunažu". Benet je takođe izrazio zabrinutost zbog onoga što je opisao kao "etiketiranje Avganistanaca (i) manjinskih zajednica kao izdajnika" od strane iranskih medija. Nekoliko migranata koji žive u Iranu reklo je za RSE da su avganistanski državljani koji su pritvoreni zbog optužbi za špijunažu bili zlostavljani u pritvoru i potom deportovani u Avganistan uprkos tome što su imali važeće dozvole boravka i dokumentaciju. Mladi avganistanski migrant koji živi u Teheranu rekao je za RSE pod uslovom anonimnosti da je njegov otac nedavno pritvoren i zlostavljan od strane iranske policije zbog lažne optužbe za špijunažu. "Moj otac je uhapšen i mučen pod optužbom za špijunažu", rekao je migrant pod uslovom anonimnosti. "Noge su mu bile vezane lancima i nije mu data hrana ni voda. Iranska policija ga je zadržala nekoliko dana, a kasnije deportovala u Avganistan. Situacija ovde za avganistanske izbeglice je veoma loša", dodao je. Migrant je rekao da mu je viza nedavno istekla i da ne izlazi iz kuće plašeći se da će i on biti uhapšen i deportovan. Drugi avganistanski migrant deli slična iskustva rekavši da se "situacija avganistanskih izbeglica dodatno pogoršala u poslednjih nedelju ili dve". "Čak i oni koji imaju legalan status i rade, žive u strahu. Većina naših prijatelja je proterana. Situacija je veoma zabrinjavajuća", rekao je za RSE 6. jula. IOM i druge međunarodne organizacije, poput Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (IFRC) koje pružaju pomoć povratnicima, rekle su da mnogi Avganistanci stižu "samo sa odećom (spakovanom) na leđima" i "hitno im je potrebna hrana, medicinska nega i podrška". IFRC je 5. jula saopštio da velike grupe Avganistanaca, uključujući mnogo dece, stižu preko graničnog prelaza Islam Kala, nakon što su na putu kući izdržali "iscrpljenost, glad i neizvesnost", dok su temperature prelazile 43 stepena Celzijusa. Ta organizacija je saopštila da se više od 800.000 Avganistanaca vratilo iz Irana od januara. U međuvremenu, stotine hiljada ljudi je stiglo iz Pakistana, još jedne glavne zemlje domaćina avganistanskih izbeglica. Pakistan planira da ove godine protera tri miliona Avganistanaca. Ujedinjene nacije su prošlog meseca saopštile da je najmanje 1,2 miliona Avganistanaca bilo primorano da se vrati iz Irana i Pakistana do sada ove godine, što je izazvalo krizu koja bi potencijalno mogla da destabilizuje krhku situaciju u Avganistanu. Izvor: RSE Radio Azadi

Spasioci su rano 6. jula tragali za 27 devojčica koje su nestale iz letnjeg kampa pored reke u Teksasu, nakon što su bujne kiše izazvale razorne poplave u kojima je poginulo najmanje 70 ljudi u toj američkoj državi. Višestruka upozorenja na poplave ostala su na snazi širom centralnog Teksasa nakon što je voda prodrla u naselja, a reka Gvadalupe je porasla za osam metara za samo 45 minuta. Letnji kamp okruga Ker, gde su stotine ljudi boravile, bio je u neredu, sa ćebadima, plišanim medvedićima i drugim stvarima prekrivenim blatom. "Pronašli smo 43 preminule osobe u okrugu Ker. Među preminulima ima 28 odraslih i 15 dece", rekao je Lari Leita, šerif regiona pogođenog poplavama. Šefica Ministarstva za unutrašnju bezbednost Kristi Noem rekla je da se američka obalska straža "probija kroz oluje" kako bi evakuisala ljude. Šef Odeljenja za vanredne situacije Teksasa Nim Kid rekao je da ekipe iz vazduha, zemlje i vode pretražuju duž reke Gvadalupe tražeći preživele i tela poginulih. Guverner Teksasa Greg Abot rekao je da je nastavak potrage tokom cele noći neophodan jer se "svaki sat računa". Poplave su počele 4. jula. Nacionalna meteorološka služba (NWS) upozorila je da se prognozira još kiše i da "prekomerno oticanje može dovesti do poplava reka, potoka, reka i drugih niskih i poplavama sklonih lokacija". Bujične poplave, koje se javljaju kada tlo nije u stanju da apsorbuje bujne padavine, nisu neuobičajene. Ali brojni naučnici kažu da su poslednjih godina klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem uticale da ekstremne vremenske prilike poput poplava, suša i toplotnih talasa budu češće i intenzivnije.

Trojica demonstranata uhapšeni su u Čačku zbog sumnje da su pre tri dana napali policajce na protestu u tom gradu na jugozapadu Srbije, saopštila je 6. jula čačanska policija. Kako prenosi Beta, navodi se da su u saradnji sa tužilaštvom uhapšeni N. V. (38), V. M. (21) i U.Đ. (28) zbog sumnje da su izvršili krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti ispred prostorija vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). "Sumnjiče se da su kao učesnici neprijavljenog skupa vređali i pretili policijskim službenicima, a zatim ih fizički napali. Pri čemu je N. V. policijskom službeniku naneo laku telesnu povredu", navodi se u saopštenju policije. Dodaje se da je uhapšenima određeno zadržavanje do 48 sati i da će uz krivičnu prijavu biti privedeni nadležnom tužilaštvu. Stotinak građana Raške, u južnoj Srbiji, protestovalo je 5. jula uveče ispred lokalne policijske stanice tražeći da se suspenduje policajac koji je, kako su rekli na skupu, pretukao maturanta tamošnje Gimnazije, prenela je agencija Beta. Beta je dodala da su učesnici protesta, nakon šetnje gradom, pred policijskom stanicom skandirali protiv policajca za kog tvrde da je povredio gimnazijalca. Protestna šetnja održana je 5. jula uveče i u Leskovcu, na jugu Srbije, uz blokadu raskrsnice i apelom da se ispune studentski zahtevi. Blokade saobraćaja u Srbiji održavaju se od 28. juna kada su studenti na protestu u Beogradu pozvali na građansku neposlušnost do ispunjenja zahteva da se raspišu vanrednih izbori, ukloni šatorsko naselje protivnika blokada koje je od marta na ulici i parku pred zgradom Predsedništva i Skupštine Srbije, i oslobode uhapšeni studenti. Deo studenata u Srbiji poslednjih osam meseci kontinuirano blokira fakultete i predvodi proteste širom zemlje zahtevajući odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.

Kina je 6. jula uvela recipročne mere kompanijama iz Evropske unije (EU) na prethodnu zabranu kineskim firmama da u EU učestvuju na velikim javnim tenderima za medicinsku opremu. Kinesko ministarstvo finansija je u saopštenju navelo da će kompanije iz Evropske unije, sa izuzetkom "onih sa evropskim kapitalom sa sedištem u Kini, morati biti isključene" iz porudžbina vrednih preko 45 miliona juana (6,3 miliona dolara). Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je prošle nedelje posetio sedište EU, kao i Francusku i Nemačku, u pokušaju da poboljša odnose sa blokom od 27 članica. Međutim, duboki problemi ostaju oko ekonomskih veza uključujući ogroman trgovinski deficit od 357,1 milijardi dolara između Kine i EU. Kineska zabrana, koja stupa na snagu 6. jula, pokriva širok spektar proizvoda, od protetskih sredstava i delova do medicinskih mašina i hirurških instrumenata. Pekinško ministarstvo finansija je takođe preciziralo da udeo proizvoda iz EU ne može biti veći od 50 procenata u ponudama neevropskih kompanija. Evropska komisija je u junu odlučila da isključi kineske kompanije iz ugovora o javnim nabavkama EU za medicinske uređaje vredne preko pet miliona evra (5.8 miliona dolara). Evropska komisija je tada saopštila da je zabrana reakcija na "dugogodišnje isključivanje medicinskih uređaja proizvedenih u EU od strane Kine iz kineskih vladinih ugovora". Prema navodima Brisela, nešto manje od 90 procenata ugovora o javnim nabavkama medicinskih uređaja u Kini "bilo je predmet mera isključivanja i diskriminacije" protiv firmi iz EU. "Kina je više puta, kroz bilateralni dijalog, izrazila spremnost da reši ove sporove na odgovarajući način kroz konsultacije, dijalog i bilateralne aranžmane u oblasti javnih nabavki", saopštilo je kinesko ministarstvo trgovine u posebnom saopštenju. Tokom poslednje tri godine, Brisel i Peking su se sukobili u nizu ekonomskih sektora, uključujući električne automobile, železničku industriju, solarne panele i vetroturbine. Izvor: AFP

Policija je tokom noći privela 13 osoba zbog prekršaja na blokadama saobraćajnica, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije 6. jula. "Tokom održavanja neprijavljenih javnih okupljanja i blokada saobraćajnica, tokom protekle noći, nisu zabeleženi ozbiljniji incidenti", navodi se u saopštenju i dodaje da je policija "izvršila proveru identiteta 386 lica". Policija u saopštenju "apeluje na građane da se uzdrže od bilo kakvih nezakonitih aktivnosti i da ne blokiraju saobraćaj, naročito ne na način koji može ugroziti njihovu bezbednost i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju". Protestne blokade u Srbiji sa kojih se, između ostalog, traži raspisivanje vanrednih izbora traju sedam dana. Blokade saobraćaja 6. jula nastavljene su u Zemunu, prenosi TV N1. Prethodnog dana na blokadama je priveden profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Boris Pendelj nakon što je policija razbila jednu od blokada u širem centru grada. On je posle saslušanja u Prekršajnom sudu pušten, a tereti se da je prekršio zakon tako što je na ulicu izgurao kontejner. Protestne blokade u gradovima širom Srbije počele su pošto su studenti pozvali na "građansku neposlušnost" nakon protesta u Beogradu 28. juna. Oni traže raspisivanje vanrednih izbora, uklanjanje kampa iz centra grada u kom mesecima borave osobe koje se protive blokadama i puštanje na slobodu studenata koji su privedeni tokom demonstracija 28. juna. Masovni protesti i blokade fakulteta širom Srbije počeli su nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Na protestima se traži odgovornost vlasti za nesreću.

Iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, pojavio se prvi put u javnosti od početka 12-dnevnog rata sa Izraelom, u kojem je izraelska vojska ubila nekoliko vodećih iranskih političkih, vojnih i naučnih lidera. Iranska državna televizija je 5. jula prikazala Hamneija kako maše masi koja skandira dok je ulazio u džamiju koja se nalazi pored njegove rezidencije u Teheranu. Hamnei je prisustvovao ceremonijama povodom obeležavanja Ašure, važnog islamskog dana sećanja, a državni mediji su naveli da nije održao govor na događaju. Drugi prisutni su govorili o "otporu" napadima i da se Iran "nikada neće predati", što je navodio Hamnei u ranijim izjavama, javili su državni mediji. Hamnei (86), nekada sveprisutno lice Islamske republike, povukao se u gotovo potpunu izolaciju tokom rata koji je Izrael pokrenuo 13. juna usred izveštaja da je na izraelskoj listi za odstrel. Njegova jedina pojavljivanja - nekoliko video izjava, od kojih je druga očigledno snimljena u bunkeru sa smanjenim kvalitetom produkcije, slabo su uverila naciju. Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da je najmanje dva puta sprečio napade Izraelaca na Hamneija. Tramp je jednom naglasio u poruci usred oštrih izraelskih napada da su Sjedinjene Države bile informisane o tome gde se nalazi, ali da nemaju nameru da ga ubiju. Američka vojska je takođe izvela vazdušne napade na iranske nuklearne objekte tvrdeći da ih je uništila, iako je detalje teško potvrditi. Odsustvo vrhovnog vođe bilo je predmet spekulacija na društvenim mrežama u Iranu, a povremeno i meta šala. Uprkos gubicima koje je Iran pretrpeo, posebno u svom nuklearnom programu i vojnom rukovodstvu, Hamnei je u snimljenoj poruci od 26. juna tvrdio da je Iran pobedio u sukobu protiv Izraela i Sjedinjenih Država, što su ponovili i drugi državni zvaničnici i mediji. U međuvremenu, Taker Karlson, bivši voditelj Foks njuza i medijska ličnost desne orijentacije u Sjedinjenim Državama, 5. jula je rekao da je obavio intervju sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom koji će biti objavljen "za dan ili dva". U video poruci na X, Karlson je rekao da je intervju obavljen na daljinu i preko prevodioca. Karlson je rekao da je takođe ponudio da intervjuiše izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua, ali da još nije dobio odgovor. Netanjahu bi trebalo da se sastane sa Trampom u Vašingtonu 7. jula. Izvor: Radio Farda, AP

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je nove sporazume sa saveznicima za koje je rekao da će obezbediti "stotine hiljada" novih dronova za borbu protiv Rusije, dok je američki predsednik Donald Tramp nagovestio moguće dodatne sankcije protiv Moskve zbog odbijanja sporazuma o prekidu vatre. U video obraćanju, Zelenski je 5. jula rekao da će odvojeni sporazumi sa kompanijom iz SAD-a i evropskim saveznicima, uključujući Dansku i Švedsku, omogućiti Ukrajini da pogodi važne ciljeve unutar Rusije, uključujući objekte odbrambene industrije, vazduhoplovne baze i rafinerije nafte. Ukrajina "priprema nove korake koji će Rusiji zaista pružiti osećaj da će platiti za ovaj rat. Mora postojati odgovornost za agresora. I biće – potpuno pravedno i oštro". Ove izjave dolaze u neizvesnim vremenima za Kijev u vezi sa snabdevanjem oružjem od njegovog najvažnijeg saveznika. Ukrajinski zvaničnici su 2. jula reagovali šokirano kada su Sjedinjene Države objavile planove da obustave neke isporuke oružja koje su ranije isporučile Ukrajini pravdajući se da su sopstvene zalihe smanjene. Izjave su usledile nakon što je Tramp rekao da njegov ruski kolega Vladimir Putin razume da bi moglo doći do novih sankcija jer Moskva nastavlja da odbacuje insistiranje Vašingtona na prekidu vatre u Ukrajini. Govoreći u emisiji "Air Force One" 4. jula, Tramp je rekao: "Znate, mnogo pričamo o sankcijama i on razume da bi do njih moglo doći". On je rekao i da je "razočaran" telefonskim razgovorom sa Putinom 3. jula. Mnogi posmatrači kažu da Putin ne žuri da pristane na sporazum o prekidu vatre verujući da dobija rat na terenu i da je vreme na njegovoj strani. Rusija je, međutim, pretrpela ogromne gubitke u ljudstvu, a njena ekonomija je pretrpela veliki udarac zbog rasta potrošnje na odbranu. "On želi da ide do kraja, da nastavi da ubija ljude, to ne ide dobro", rekao je Tramp dodajući da je "veoma nezadovoljan" liderom Kremlja. Nekoliko sati ranije, Tramp je imao, kako je rekao, "dobar razgovor" sa Zelenskim. Zelenski je više puta pozivao Sjedinjene Države da uvedu jače sankcije Rusiji kako bi dovele Moskvu za pregovarački sto. Od stupanja na dužnost u januaru, Tramp nije uveo nikakve nove sankcije Rusiji. Njegova administracija je takođe ublažila njeno sprovođenje, kažu stručnjaci. Tramp je rekao da bi uvođenje sankcija Rusiji naštetilo mirovnim pregovorima. Zelenski je 5. jula ponovo pozdravio razgovor sa Trampom ocenjujući ga kao "najproduktivniji" koji je ikada vodio sa američkim liderom. "Što se tiče razgovora sa predsednikom Sjedinjenih Država, koji se održao dan ranije, to je verovatno bio najbolji razgovor koji smo vodili tokom celog ovog vremena, najproduktivniji", rekao je Zelenski u svom večernjem video obraćanju. "Razgovarali smo o pitanjima protivvazdušne odbrane i zahvalan sam na spremnosti da pomogne. Raketni sistem Patriot je upravo ključ za zaštitu od balističkih pretnji". Zelenski je rekao da su dvojica lidera razgovarali o "nekoliko drugih važnih pitanja" koja će zvaničnici dve strane razmatrati na predstojećim sastancima. Međutim, nije bilo odmah jasno kakvi su, ako ih uopšte ima, konkretni rezultati koje su doneli razgovori Trampa i Zelenskog. Na pitanje novinara da li se Vašington složio da Kijevu obezbedi dodatne rakete protivvazdušne odbrane Patriot, Tramp je odgovorio: "Trebaće im za odbranu... Trebaće im nešto jer su prilično jako pogođeni". Takođe 4. jula, Tramp je razgovarao o raketama Patriot u telefonskom razgovoru sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, jednom od niza razgovora koje je vodio sa zapadnim liderima na Dan nezavisnosti SAD. Berlin je otvorio mogućnost da kupi Patriot od Vašingtona, a zatim ih obezbedi Kijevu. Zelenski je ranije rekao da je Ukrajina postigla "sporazum sa jednom od vodećih američkih kompanija o značajnom povećanju zajedničkih napora" u vezi sa dronovima, uključujući presretače, koji su postali ključni za ukrajinske odbrambene napore protiv Rusije od potpune invazije Moskve 2022. godine. "Potpisan je sporazum sa jakom američkom kompanijom Svift Bit (Swift Beat)", objavio je Zelenski na svom zvaničnom Telegram kanalu dok je započinjao posetu Danskoj 3. jula. "Govorimo o stotinama hiljada dronova već ove godine i mogućnosti značajnog povećanja proizvodnje sledeće godine". Svift Bit je osnovao bivši izvršni direktor kompanije Gugl Erik Šmit koji se pridružio ceremoniji potpisivanja sa Zelenskim i ministrom odbrane Rustemom Umerovim. Kompanija, za koju je kabinet Zelenskog saopštio da već ima značajno prisustvo u Ukrajini, specijalizovana je za dronove pokretane veštačkom inteligencijom i već je sarađivala sa ukrajinskim inženjerima i vojnim zvaničnicima. Kompanija nije bila odmah dostupna za komentar. Zelenski je takođe pozdravio sporazum sa evropskim saveznicima dok nastoji da učvrsti podršku usred neizvesnosti u vezi sa dugoročnom podrškom SAD. Izdvojio je sporazum sa Danskom o koproizvodnji oružja u toj zemlji. "Sa Danskom sada imamo nove sporazume o koproizvodnji oružja. Sporazum je... potpisan juče", rekao je. "Radićemo na danskoj teritoriji", rekao je dodajući da je to prvi značajan napor da se iskoriste ukrajinski proizvodni kapaciteti u inostranstvu. Zelenski je obećao da će slični "sporazumi uslediti". "Zajednički rad na teritoriji Danske, a uskoro i u drugim ključnim zemljama partnerima, omogućava nam da se još više proširimo", rekao je Zelenski. "Ovo se odnosi na dronove i mnoge druge vrste hitno potrebnog oružja". Takođe je rekao da su se Švedska i Letonija dogovorile o "novim paketima odbrambene podrške". Rusija je poslednjih nedelja intenzivirala vazdušne napade na Kijev i druge gradove. Moskovske snage su pokrenule najveći napad dronovima u 40-mesečnom ratu u noći između 3. i 4. jula. Dok je Zelenski slavio potencijalni priliv zaliha dronova, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin je rekao da je ruska protivvazdušna odbrana oborila četiri ukrajinska drona koja su se kretala ka prestonici primoravajući jedan od glavnih aerodroma u prestonici da privremeno obustavi odlazne letove. Lokalni Telegram kanali su izvestili da je više od 170 letova odloženo, a oko 50 otkazano na moskovskom aerodromu Šeremetjevo. Rusko Ministarstvo odbrane je posebno saopštilo da su jedinice protivvazdušne odbrane uništile 48 ukrajinskih dronova za nešto više od pet sati uveče 5. jula. Izvor: Ukrajinski servis RSE, dpa

Više od 504.000 obožavalaca hrvatskog pjevača Marka Perkovića Thompsona, koji se smatra ikonom hrvatske desnice, u subotu prisustvuje njegovom koncertu na zagrebačkom Hipodromu. Organizatori su za Hrvatsku radioteleviziju potvrdili da se na Hipodromu okupilo 504.000 ljudi, čime je ovaj koncert postao najveći muzički događaj te vrste u Hrvatskoj. Thompson je otvorio koncert pjesmom "Ustani iz sjene". Atmosferu je dodatno podigla bakljada koja je zapalila publiku. "Sada ćemo ovim koncertom pokazati veliko zajedništvo. Želim poručiti cijeloj Europi da se vrati svojoj tradiciji, svojim kršćanskim korijenima. Samo tako Hrvatska može biti ponovno snažna", poručio je pjevač. Za koncert su uvedene stroge sigurnosne mjere. Dijelovi grada oko Hipodroma od petka uveče su zatvoreni za saobraćaj. Obožavaoci nose hrvatske zastave, sportske majice s hrvatskim nacionalnim simbolima, crveno-bijelim kockicama, ali i crne majice s Thompsonovim likom na kojima su ispisani stihovi iz njegovih najpoznatijih pjesama i nazivi albuma. Među fanovima ima i manji broj onih koji nose crne majicama sa pozdravom ustaškog pokreta "Za dom spremni", kojim počinje i jedna od Thompsonovih najpoznatijih pjesama, Čavoglave, nastala tokom rata 1990-ih. Organizatori koncerta su ranije objavili da su za Thompsonov nastup u samo jednom danu prodali više od 280.000 ulaznica, što je svjetski rekord. Cijene ulaznica kretale su se između 30 i 50 eura, a u prodaju su puštene i dodatne karte, čime je ukupan broj prodatih ulaznica dostigao oko 500.000. Najviše karata kupljeno je u Hrvatskoj, gdje ih je prodato oko 350.000, a zabilježena je prodaja u još oko 40 država. Na vrhu po broju kupljenih ulaznica je Njemačka, sa oko 22.000, Austrija sa oko 18.000 i Bosna i Hercegovina sa oko 10.000. Marko Perković Thompson u hrvatskom društvu izaziva podjele, imajući u vidu da ga dio građana smatra rodoljubom, koji pjeva rodoljubne pjesme, kao i one o vjeri i ljubavi, a drugi ga kritikuju, jer u nekim svojim pjesmama pokazuje simpatije prema ustaškom pokretu. On pjeva uglavnom pjesme čija je tema rat u Hrvatskoj 1990-ih. Zbog takvih pjesama, ali i zato što se među njegovom publikom nalaze i oni koji donose ustašku ikonografiju i otvoreno veličaju Nezavisnu Državu Hrvatsku (NDH), Thompsonovi koncerti su ranije otkazani u mnogim evropskim gradovima. Pjevač za sebe tvrdi da je rodoljub, a ne nacionalista, dok je ustaški pozdrav "Za dom spremni" u izjavama nazivao starim hrvatskim pozdravom koji su neke hrvatske jedinice koristile tokom rata 1990-ih godina. Na jednom od suđenja za korupciju bivšem premijeru i predsjedniku Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Ivi Sanaderu 2013. godine otkriveno je da je ta stranka platila Thompsonu pola miliona eura da u kampanji 2007. godine ne nastupa za druge desne političke opcije, budući da je ranije bio član desničarske Hrvatske stranke prava.

Poglavar Rimokatoličke crkve papa Lav je u subotu imenovao francuskog nadbiskupa za novog voditelja Vatikanske komisije za zaštitu maloljetnika, što je prvi javni potez novog pape u suočavanju s problemom koji je ozbiljno narušio vjerodostojnost Rimokatoličke crkve širom svijeta, prenio je Reuters. Thibault Verny (59) će da preuzme dužnost predsjednika Papinske komisije za zaštitu maloljetnika, a istovremeno će ostati nadbiskup Chamberyja na jugoistoku Francuske. Vatikansku komisiju je osnovao papa Franjo 2014. kao odgovor na niz skandala u vezi sa seksualnim zlostavljanjem koji su potresli Crkvu u brojnim zemljama. Ti skandali su narušili ugled Rimokatoličke crkve kao moralnog autoriteta, doveli do tužbi koje su je stajale milione eura i rezultirali ostavkama brojnih biskupa, podsjeća Reuters. Verny je izjavio kako je predan unapređenju zaštitnih mjera unutar Crkve. "Zalagat ćemo se za pravedniju raspodjelu resursa kako bi svi dijelovi Crkve, nezavisno o geografskom položaju ili okolnostima, mogli poštovati najviše standarde zaštite", rekao je u saopštenju. Verny na toj dužnosti nasljeđuje kardinala Seana O'Malleya, bivšeg nadbiskupa Bostona. O'Malley (81) je dužnost obavljao i nakon što je prešao tradicionalnu dobnu granicu za penzionisanje biskupa od 80 godina.

Generalni sekretar UN-a Antonio Guterres u subotu je osudio napad Rusije dronovima i raketama na Ukrajinu, najveći od početka tog rata prije tri godine. Guterres je rekao da "oštro osuđuje najnoviju seriju velikih napada Rusije dronovima i raketama", piše u saopštenju o napadu u petak, i poziva na potpuni, trenutni i bezuslovni prekid vatre. "Generalni sekretar je uznemiren ovom opasnom eskalacijom i rastućim brojem civilnih žrtava. Napadi na civile i civilnu infrastrukturu su zabranjeni međunarodnim pravom i moraju odmah prestati", navodi se u saopštenju koje je objavio portparol UN-a Stephane Dujarric. Ukrajina je od četvrtka uveče bila meta najmasovnijeg ruskog napada dronovima tokom rata. Masovni napad dronovima i raketama je trajao satima, primoravši građane da potraže utočište u skloništima širom zemlje.

Predsjednica Slovenije Nataša Pirc Musar je u subotu pozvala političare na odgovornost zbog najava savjetodavnog referenduma o pitanju povećanja izdvajanja za odbranu i izlasku Slovenije iz NATO-a. Ona je istakla da "ne treba skakati sa jedne odluke na drugu" i da je potrebno da se strasti smire, uz razgovor svih strana. Slovenački parlament je u petak na prijedlog stranke Ljevica iz vladajuće koalicije podržao održavanje savjetodavnog referenduma o povećanju izdvajanja za odbranu. Premijer Robert Golob je na samitu NATO-a potpisao deklaraciju o povećanju ulaganja u odbranu na pet posto bruto-domaćeg proizvoda (BDP) do 2035. godine. Pored Ljevice za referendum glasali su i poslanici Socijaldemokrata, takođe vladajuće stranke, a podršku su pružile i opozicione Slovenska demokratska stranka (SDS) i Nova Slovenija (NSI). Takav postupak je doveo do reakcije Pokreta Sloboda, najveće stranke u vladajućoj koaliciji, čiji član je i sam premijer Slovenije. Taj pokret je najavio da će iduće nedjelje Državnom zboru - Skupštini Slovenije - proslijediti prijedlog o održavanju referenduma o izlasku iz NATO saveza, jer je to pravo pitanje na koje građani treba da odgovore. Slovenija je ranije donijela rezoluciju o odbrani kojom je predviđeno povećanje ulaganja u vojsku na tri posto BDP-a do 2030. godine, dok su čelnici država NATO-a u Hagu postigli dogovor o povećanju na pet posto BDP-a do 2035. godine. "Moramo otvoreno govoriti o tome šta se zapravo događa iza kulisa", rekla je Pirc Musar i najavila sastanak sa premijerom Golobom, prenijela je Beta. O pitanju mogućeg izlaska Slovenije iz NATO-a oglasio se i lider najjače opozicione stranke SDS Janez Janša koji je građanima poručio da mogu biti mirni, jer je za takvu odluku potrebna dvotrećinska većina u Državnom zboru, a koju aktuelna vlada nema. Neslaganja o pitanju ulaganja u odbranu otvaraju mogućnost raspada vladajuće koalicije i održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, gotovo godinu dana prije kraja aktuelnog mandata.

Britanski ministar spoljnih poslova David Lammy sastao se u subotu u Damasku sa privremenim predsjednikom Sirije Ahmadom el Šarom kako bi razgovarali o jačanju saradnje, nakon što je Velika Britanija počela da ukida sankcije protiv Sirije. Sirija je poboljšala odnose sa zapadnim zemljama nakon svrgavanja predsjednika Bašara el-Asada u decembru, u ofanzivi koju je predvodila islamistička grupa Hajat Tahrir el-Šam, piše AP. Predsjednička kancelarija je saopštila da su Lami i Al-Šara razgovarali o međusobnim odnosima i načinima za jačanje saradnje, kao i o najnovijim regionalnim i međunarodnim dešavanjima. Lammy se kasnije sastao sa svojim sirijskim kolegom, Asadom al-Šibanijem, javili su državni mediji. U aprilu je britanska vlada ukinula sankcije protiv desetak sirijskih entiteta, uključujući vladine odjeljenja i medije, kako bi pomogla obnovu zemlje, nakon svrgavanja Asada. Nekoliko sedmica ranije, Velika Britanija je ukinula sankcije protiv dvadesetak sirijskih preduzeća, uglavnom banaka i naftnih kompanija. Ranije ove sedmice i američki predsjednik Donald Trump potpisao je izvršnu naredbu kojom se ukidaju mnoge američke ekonomske sankcije Siriji. Novi sirijski lideri se bore da obnove uništenu ekonomiju i infrastrukturu te zemlje nakon skoro 14 godina građanskog rata u kojem je ubijeno pola miliona ljudi. Posljednjih mjeseci, El-Šara je posjetio regionalne zemlje bogate naftom kao i Francusku u maju, tokom svoje prve posjete Evropskoj uniji.

Prva grupa od 45 povređenih u požaru u diskoteci "Puls" u Kočanima u Severnoj Makedoniji završila je rehabilitaciju u odmaralištu u planinskom centru Ponikva, izjavila je direktorka Opšte bolnice u Kočanima Katerina Mirčovska. Ona je Televiziji Telma rekla da će početkom sledeće sedmice u to odmaralište stići nova grupa koja će tu dobiti dve nedelje medicinske nege i fizikalne terapije, a uključivaće i osobe sa respiratornim problemima koje su već završile lečenje, prenela je Beta. "Planirano je da u utorak stignu u Ponikvu i smeste se u odmaralištu, a spisak za treću rehabilitacionu grupu je već pripremljen. Boravak u planinama je dobar za povređene mlade ljude i pozitivno utiče na njihovu rehabilitaciju - i fizičku i psihičku", rekla je Mirčovska. Prema njenim rečima, neki od njih nastavljaju pripreme za polaganje fakultetskih ispita, a oni koji su ranije bili zaposleni već se osećaju spremno da se vrate na svoja radna mesta. "Jedan dečak koji je povređen u požaru u 'Pulsu' prijavio se na oglas da bude volonter u Dobrovoljnom vatrogasnom društvu u Kočanima", rekla je Mirčovska. O rehabilitaciji povređenih na Ponikvi brinu se lekari specijalisti iz Klinike za plastičnu hirurgiju u Skoplju, kao i fizioterapeuti iz Kočana i Štipa, koji im pružaju neophodnu zdravstvenu negu i vežbe fizioterapije. Odmaralište "Ponikva", koje se nalazi na Osogovskim planinama u blizini Kočana, Ministarstvo unutrašnjih poslova je u junu stavilo na raspolaganje Ministarstvu zdravlja za korišćenje kao objekta za produženu medicinsku negu i rehabilitaciju. Ponikva, turistički centar u Osogovskim planinama u istočnom delu Severne Makedoniji, nalazi se oko 20 kilometara severno od Kočana na nadmorskoj visini od 1.560 metara u području sa gustom bukovom šumom i raznovrsnom vegetacijom. U požaru u diskoteci "Puls" u Kočanima, 100 kilometara istočno od Skoplja, život su izgubile 62 osobe, a povređeno 211, od kojih 157 teže. Požar se desio nedelju 16. marta u 2.30, zbog upotrebe pirotehike na koncertu grupe DNK, a prema istrazi, diskoteka "Puls" je radila bez važeće dozvole i kršila mnoge standarde bezbednosti. Prema optužnici, koju je 13. juna podnelo kočansko tužilaštvo 34 fizička i tri pravna lica su optužena za požar u diskoteci "Puls" i terete se za "teška dela protiv opšte sigurnosti". U istrazi požara u diskoteci "Puls" od početka istrage su od početka istrage bilo su osumnjičene ukupno 74 osobe i tri firme, od kojih njih 47 istraživalo Osnovno tužilaštvo u Kočanima, a odgovornost 27 policajaca istražuje Tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju Severne Makedonije i očekuje se da će ta istraga biti završena u septembru.