Broj poginulih u bujičnim poplavama koje su prošlog petka pogodile centralni Teksas u SAD-u premašio je 100. Nepoznat broj ljudi se i dalje vodi kao nestao. Ekipe za hitne slučajeve nastavljaju pretraživati blatnjave obale rijeka, iako se nade u pronalaženje preživjelih smanjuju. Kamp Mystic - ljetni kamp samo za djevojčice - potvrdio je da je među poginulima najmanje 27 djevojčica i članova osoblja. Deset drugih djevojčica i jedna savjetnica se i dalje vode kao nestali. U okrugu Kerr, gdje se kamp nalazio, najmanje 84 osobe su poginule - 56 odraslih i 28 djece - nakon što je rijeka Guadalupe nabujala od jakih kiša i poplavila područje. Oko 22 odrasle osobe i 10 djece još nije identifikovano, saopštila je okružna policija. Bijela kuća je, u međuvremenu, odbacila tvrdnje nekih kritičara da su smanjenja budžeta Nacionalne meteorološke službe (NWS) možda ometala odgovor na katastrofu. "Ovo je bio čin Boga", rekla je sekretarica za štampu Bijele kuće Caroline Leavitt. "Nije krivica administracije što su se poplave dogodile u to vrijeme... Postojala su rana i dosljedna upozorenja, a ipak je Nacionalna meteorološka služba obavila svoj posao", rekla je. Stručnjaci kažu da je nekoliko faktora doprinijelo tragediji, uključujući ekstremne vremenske uslove, lokaciju kuća i vrijeme. U atmosferi je bila velika količina vlage od tropske oluje koja je izazvala poplave u Meksiku, a zatim se pomjerila na sjever, postepeno jenjavajući. Okrug Kerr, gdje je poginulo 84 ljudi, brdovitije je područje od drugih okolnih okruga u Teksasu. To je uzrokovalo podizanje vlažnog zraka i formiranje velikih olujnih oblaka. Ovi oblaci su bili toliko veliki da su postali zaseban vremenski sistem, uzrokujući obilne padavine na širokom području.

Predsjednik SAD-a Donald Trump je 7. jula dočekao izraelskog premijera Benjamina Netanyahua u Bijeloj kući na sastanku na kojem se očekuje da će dominirati sukob u Gazi, ali i da će se dotaknuti Trumpovih diplomatskih napora s Iranom nakon američkog bombardiranja iranskih nuklearnih lokacija. Trump, koji je razgovarao s novinarima dok su se on, Netanyahu i drugi američki i izraelski zvaničnici sastali na privatnoj večeri, rekao je da je pristao na iranski zahtjev za sastanak s američkim zvaničnicima. "Zakazali smo razgovore s Iranom, i... Oni žele razgovarati", rekao je Trump. Specijalni izaslanik Steve Witkoff, koji je prisustvovao večeri s Trumpom i Netanyahuom, rekao je da će se sastanak održati uskoro, možda za sedmicu dana. Netanyahu se ranije sastao s Witkoffom i državnim sekretarom Marcom Rubiom. Planira posjetiti američki Kapitol 8. jula kako bi se sastao s čelnicima Kongresa. Trump je rekao da želi razgovarati s Netanyahuom o izgledima za "trajan sporazum" s Iranom i rekao je da bi želio ukinuti američke sankcije toj zemlji u nekom trenutku. Trump je također izrazio uvjerenje da je Hamas spreman okončati sukob s Izraelom, rekavši da misli da "stvari idu vrlo dobro" kao odgovor na pitanje o tome šta sprječava mirovni sporazum za Gazu. Netanyahu je rekao da Sjedinjene Države i Izrael rade s drugim zemljama koje bi Palestincima pružile "bolju budućnost", sugerirajući da bi stanovnici Gaze mogli preseliti u susjedne zemlje. Trump i Netanyahu su se sastali dok su izraelski zvaničnici vodili indirektne pregovore s Hamasom, koji podržava Iran, s ciljem postizanja sporazuma o prekidu vatre i oslobađanju talaca u Gazi, koji je posredovao SAD. Prošlog mjeseca, Sjedinjene Države su se pridružile Izraelu u bombardovanju tri ključne iranske nuklearne lokacije, za koje Trump tvrdi da su "uništene". Teheran priznaje da su napadi nanijeli značajnu štetu, ali je obećao da će nastaviti sa svojim nuklearnim programom, posebno sa aktivnostima obogaćivanja. Sastanak Trumpa i Netanyahua se vidi kao pobjednički krug za oba lidera nakon onoga što opisuju kao značajan udarac iranskim nuklearnim ambicijama. Međutim, fokus se sada pomjerio sa vojnih operacija na diplomatske napore -- barem za Trumpa. Izrael je pokrenuo napad na Iran 13. juna, samo dva dana prije nego što su Teheran i Washington trebali održati šestu rundu pregovora o iranskom nuklearnom programu. Trump je posredovao u prekidu vatre ubrzo nakon što se pridružio Izraelu u bombardovanju iranskih nuklearnih postrojenja. Iako je Trump slao mješovite signale o tome da li ima smisla sada sklapati sporazum s Iranom s obzirom na stanje njegovog nuklearnog programa, izvori su rekli RSE da će se nova runda pregovora održati u Oslu, u Norveškoj, 10. jula. Trump nije elaborirao šta bi trajni sporazum mogao podrazumijevati, ali sugerira pomak od upravljanja krizom ka dugoročnoj strategiji: osiguranje sveobuhvatnog sporazuma koji se bavi iranskim nuklearnim ambicijama, regionalnim aktivnostima i širim sigurnosnim okvirom Bliskog istoka. Iran nije javno komentarisao da li će se održati nova runda pregovora, ali iranski predsjednik Masud Pezeshkian je rekao poznatom američkom novinaru Tuckeru Carlsonu da njegova zemlja može "vrlo lako riješiti razlike" sa Sjedinjenim Državama putem diplomatije. Također je optužio Netanyahua za "torpediranje" diplomatije pokretanjem napada na Iran "usred pregovora sa Sjedinjenim Državama". Pezeshkian je rekao da postoji nedostatak povjerenja u Washington i da Teheranu trebaju uvjeravanja da Izraelu "neće ponovo biti dozvoljeno da nas napadne". Netanyahu nije javno komentarisao ponovno pokretanje pregovora između Sjedinjenih Država i Irana, ali je dosljedno zauzimao čvrst stav protiv diplomatije s Teheranom, naglašavajući vojnu odbranu nad diplomatskim angažmanom. Izraelski premijer je zagovarao "sporazum u stilu Libije", koji bi uključivao demontažu cijelog iranskog nuklearnog programa -- što je za Teheran neprihvatljivo. Bivši američki savjetnik za nacionalnu sigurnost John Bolton kaže da će Netanyahu vjerovatno prenijeti Trumpu da iranski nuklearni program i dalje može biti prijetnja. "Mislim da će izraelski stav sigurno biti da je iranski nuklearni program vrlo ozbiljno oštećen, ali da se može obnoviti i ostaje prijetnja", rekao je Bolton za RSE u intervjuu 7. jula. "To je nešto što je za Izrael očigledno egzistencijalno." S obzirom na to da je iranski nuklearni program oštećen, ali ne i demontiran, i da diplomatija visi o koncu, Trump može vidjeti priliku da promijeni dinamiku. Nakon što je podržao Netanyahua vojno pridruživši se napadima na Iran -- nešto što je Netanyahu dugo zagovarao -- Trump bi sada mogao insistirati na diplomatskom prostoru zauzvrat. Nakon što je ispunio Netanyahuove uslove, mogao bi tvrditi da je vrijeme da Izrael podrži sporazum koji služi njegovim vlastitim interesima. Uz izvještavanje Zoriane Stepanenko, Reutersa, AP-a i AFP-a

Američki predsjednik Donald Trump je 7. jula izjavio da će Sjedinjene Američke Države poslati više oružja Ukrajini kako bi pomogle ratom razorenoj zemlji da se odbrani od ruskih napada. "Poslat ćemo još oružja. Moramo", rekao je Trump novinarima u Bijeloj kući. "Moraju biti u stanju da se brane. Sada su jako pogođeni." Sjedinjene Američke Države će poslati prvenstveno odbrambeno oružje, rekao je Trump. Komentari izgleda da pobijaju prošlonedeljno saopštenje Pentagona, u kojem je rečeno da će SAD privremeno obustaviti slanje nekih raketa za protivvazdušnu odbranu i drugog oružja u Ukrajinu, zbog zabrinutosti da su američke zalihe smanjene. Ukrajina traži od Washingtona da joj proda više raketa i sistema Patriot koje smatra ključnim za odbranu svojih gradova od gotovo redovnih noćnih ruskih vazdušnih napada, dok ruska vojska pokušava nadvladati ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski ponovo je spomenuo potrebu za većim brojem jedinica protivvazdušne odbrane Patriot u svom noćnom video obraćanju 7. jula. "Posebno radimo s američkom stranom na donošenju odgovarajućih odluka u vezi s Patriotima i raketama za njih", rekao je. Nakon razgovora s Trumpom 4. jula, Zelenski je rekao da su se dogovorili raditi na povećanju sposobnosti Kijeva da "brani nebo" kako su se ruski napadi pojačali. Rekao je da je s Trumpom razgovarao o zajedničkoj proizvodnji, kupovini i investicijama u oblasti odbrane. Trump je nakon razgovora rekao da će Ukrajini trebati rakete Patriot za odbranu, ali ih nije konkretno spomenuo 7. jula. Ukrajina se brani od potpune ruske invazije koja je započela u februaru 2022. godine. Ruski napadi na Ukrajinu koji su trajali do ranih jutarnjih sati 7. jula ubili su najmanje 11 civila i ranili više od 80 drugih, uključujući sedmero djece, rekli su zvaničnici. Trump je izjavio da je odlučan okončati sukob i ponovo je izrazio svoju rastuću frustraciju ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom. "Uopšte nisam zadovoljan predsjednikom Putinom", rekao je Trump. Trump je zaprijetio uvođenjem novih sankcija protiv ruske naftne industrije kako bi pokušao potaknuti Putina na mirovne pregovore, ali je do sada odustao. Međutim, senator Lindsey Graham (republikanac iz Južne Karoline) prošle sedmice je izjavio da mu je Trump dao zeleno svjetlo da progura zakon koji predviđa visoke tarife na robu uvezenu iz zemalja poput Kine i Indije koje nastavljaju kupovati rusku naftu. Zelenski je 7. jula najavio planove za proširenje proizvodnje dronova sa saveznicima za poslijeratni period. "Sarađujemo sa partnerima kako bismo osigurali da proizvodnja u njihovim zemljama također funkcioniše punim kapacitetom - i za našu zajedničku odbranu danas i za arsenale partnera nakon rata", rekao je Zelenski u svom noćnom videu. Kijev je angažovan sa svim liderima i zemljama koje mogu pomoći kroz investicije, komponente ili proizvodnju, rekao je. "Korak po korak, zatvaramo finansijski jaz za proizvodnju dronova i presretačkih dronova, i popunjavamo ukrajinske proizvodne linije specifičnim narudžbama", rekao je. Uz izvještavanje AP-a i Reutersa

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) najavio je u ponedeljak carine na uvoz iz Bosne i Hercegovine od 30 odsto, a iz Srbije od 35 odsto. Te carine za BiH i Srbiju, kao i nove carinske stope za niz drugih zemalja stupaju na snagu 1. avgusta. Nove stope su niže od odloženih recipročnih carina koje Trump najavio početkom aprila - 37 odsto za Srbiju i 35 odsto za BiH. Te carine je ubrzo odložio na 90 dana. Tramp je nove carine najavio u pismima liderima zemalja, u slučaju Srbije predsedniku Aleksandru Vučiću, a u slučaju BiH trenutno predsedavajućoj predsedništva BiH Željki Cvijanović. Ta pisma su ista, osim što se razlikuju po carinskoj stopi koja se uvodi pojedinačnim zemljama. Tramp pisma počinje navodeći da mu je "velika čast" da pošalje pismo koje demonstrira snagu i posvećenost trgovinskih odnosa SAD i date zemlje i "činjenicu da su SAD prisatale da nastave da rade" s tom zemljom, uprkos, kako je naveo "značajnom trgovinskom deficitu" SAD s tom zemljom. On dalje poziva lidera zemlje da ta zemlja učestvuje u "izvanrednoj ekonomiji SAD, tržištu koje je daleko broj jedan u svetu". Tramp dodaje da je njegova adminsitracija zaključila da SAD moraju da "prekinu dugoročne i veoma upornih, trgovinskih deficita izazvanih carinskim, necarinskim, političkim i trgovinskim barijerama" koje imaju te zemlje, poput BiH Srbije. Predsednik SAD je rekao da navedena carinska stopa - 30 odsto za BiH i 35 odsto za Srbiju - daleko manje od onoga što je potrebno za eliminisanje dispariteta i trgovinskog deficita. On je poručio da carina neće biti ako data zemlja ili kompanije iz nje odluče da proizvode u SAD. Tramp je takođe zapretio uvećanjem carina ako zemlje odluče da uzvrate uvođenjem dodatnih carina na uvoz iz SAD "Ako iz bilo kog razloga odlučite da povećate svoje carine, onda će, bez obzira na broj za koji odlučite da ih povećate, on biti dodat na 35 odsto koje naplaćujemo", naveo je Tramp u pismu Vučiću. Tramp je u ponedeljak na svojoj društvenoj mreži Truth Social najavio nove carinske stope za niz zemalja. Za Japan, Južnu Koreju, Malazeiju i Kazahstan najavio je carine od 25 odsto, Južnoj Africi 30 odsto, Indoneziji 32 odsto, Bangladešu 35 odsto, Kambodži i Tajlandu 36 odsto, a Laosu i Mjanmaru 40 odsto.

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) u ponedeljak je povukla oznaku strana teroristička organizacije za Hajat Tahrir al-Šam (HTS), dok Vašington preduzima korake ka uklanjanju američkih sankcija Siriji kako bi pomogao zemlji da se obnovi posle godina građanskog rata. U decembru su islamistički pobunjenici predvođeni HTS-om svrgnuli bivšeg sirijskog predsednika Bašara al-Asada u munjevitoj ofanzivi. Tadašnji lider HTS-a, Ahmed al-Šara, postao je predsednik Sirije i rekao da želi da izgradi inkluzivnu i demokratsku Siriju. HTS je ranije bio poznat kao Al-Nusra front kada je bio sirijska ogranak Al Kaide, ali je 2016. prekinuo veze s tom organizacijom. U maju se Šara sastao s Trampom u Rijadu gde je, u velikoj promeni politike, predsednik SAD neočekivano najavio da će ukinuti američke sankcije Siriji, što je navelo Vašington da značajno ublaži svoje mere. "Uklanjanje oznake strana teroristička organizacija je važan korak u ispunjavanju vizije predsednika Trampa o stabilnoj, ujedinjenoj i mirnoj Siriji", naveo je državni sekretar Marko Rubio (Marco) u saopštenju, dodajući da će uklanjanje oznake stupiti na snagu u utorak. Tramp je prošle nedelje potpisao izvršnu naredbu kojom se ukida američki program sankcija Siriji, s ciljem da se okonča izolacije zemlje iz međunarodnog finansijskog sistema. Sirijsko ministarstvo spoljnih poslova navelo je za Rojters da je ukidanje sankcija HTS-u "pozitivan korak ka ispravljanju kursa koji je ranije ometao konstruktivno angažovanje". U pisanoj izjavi se navodi da se Sirija nada da će ovaj potez "doprineti uklanjanju preostalih ograničenja koja i dalje utiču na sirijske institucije i zvaničnike i otvoriti vrata racionalnom, na suverenitetu zasnovanom pristupu međunarodnoj saradnji". Ministarstvo je takođe navelo da Šara planira da prisustvuje predstojećoj Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u septembru. Savet bezbednosti UN i dalje ima sankcije i za HTS i za samog Šaru, pošto je potrebna odluka Saveta da bi se one uklonile. Izvor: Reuters

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) u ponedeljak je izjavio da će SAD uvesti carinu od 25 odsto na uvoz iz Japana i Južne Koreje počev od 1. avgusta, dok je najavio da će takođe obavestiti lidere 12 zemalja o novim carinskim stopama. "Ako iz bilo kog razloga odlučite da povećate svoje carine, onda će, bez obzira na broj za koji odlučite da ih povećate, on biti dodat na 25 odsto koje naplaćujemo", naveo je Tramp u pismima liderima dve azijske zemlje, koja je objavio na svojoj platformi Truth Social. Tramp je takođe objavio da će SAD uvesti carine od 25 odsto Maleziji i Kazahstanu, 30 odsto Južnoj Africi, 32 odsto Indoneziji i 40 odsto Laosu i Mjanmaru. Stopa za Južnu Koreju je ista kao što je Tramp prvobitno objavio 2. aprila, dok je stopa za Japan za jedan odsto viša od prvobitno najavljene. Nedelju dana kasnije, on je ograničio sam sve takozvane recipročne tarife na 10 odsto do 9. jula kako bih omogućio pregovore. Dosad su postignuta samo dva sporazuma – s Velikom Britanijom i Vijetnamom. Oko 12 zemalja će dobiti pisma od Trampa, rekla je predstavnica Bele kuće Karolajn Levit (Karoline Leavitt) na brifingu, ne identifikujući koje. Ona je rekla da će Tramp u ponedeljak potpisati izvršnu naredbu kojom se formalno odlaže rok od 9. jula do 1. avgusta. "Biće dodatnih pisama u narednim danima", rekla je Levit, dodajući da su "blizu" neki sporazumi. Evropska unija neće dobiti pismo kojim se utvrđuju veće carine, rekli su u ponedeljak za Rojters izvori iz EU upoznati s tim pitanjem. Američke akcije su pale u reakciji, u poslednjem previranju na tržištima otkako je Tramp pokrenuo globalni trgovinski rat po povratku na dužnost u januaru. Njegovi potezi su više puta potresli finansijska tržišta i naterali kreatore politike da se bore da zaštite svoje ekonomije. Vrednosti američkih akcija su u rano proleće znatno pale zbog niza carinskih najava, ali su se brzo oporavile i došle na rekordne nivoe u nedeljama pošto je 9. aprila stavio na čekanje najstrože carinske stope. Evropska unija i dalje cilja da postigne trgovinski sporazum do 9. jula pošto su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) i Tramp imali "dobar razgovor", rekao je portparol Komisije. Međutim, nije jasno da li je došlo do značajnog napretka u razgovorima kako bi se sprečilo povećanje carina za najvećeg američkog trgovinskog partnera. Pojačavajući pritisak, Tramp je zapretio da će uvesti carinu od 17 odsto na izvoz hrane i poljoprivrede iz EU. Tramp je u nedelju rekao da su SAD blizu finalizacije nekoliko trgovinskih sporazuma i da će do 9. jula obavestiti druge zemlje o višim carinskim stopama. Rekao je da one neće stupiti na snagu pre 1. avgusta. Takođe je članice grupe BRIKS zemalja u razvoju stavio na nišan dok su se njihovi lideri sastajali u Brazilu, preteći dodatnim carinama od 10 odsto za sve zemlje BRIKS-a koje se usklade sa "antiameričkom" politikom. Grupu BRIKS čine Brazil, Rusija, Indija i Kina i Južna Afrika, zajedno sa nedavno pridruženim zemljama Egiptom, Etiopijom, Indonezijom, Iranom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Izvor: Reuters

Demonstranti iz Užica blokirali su u ponedeljak magistralni put ka Zlatiboru, zbog privođenja više osoba u tom gradu na zapadu Srbije i navoda o brutalnosti policije. Učesnici blokade su odlučili da se povuku s magistralnog puta i odblokiraju saobraćaj, preneo je portal nova.rs. Demonstranti nameravaju da krenu ka stanici Policijske uprave gde će zahtevati puštanje pritvorenih, a ako se to ne dogodi, građani su pozvani da se ujutru u 7,30 u velikom broju okupe ispred zgrade suda. Magistralni put je bio blokiran uprkos policijskom kordonu koji je bio postavljen u blizini. Prethodno je više hiljada ljudi učestvovalo u protestnoj šetnji u Užicu. Učasnici protesta su se prvobitno okupili ispred Gradske kuće u Užicu. Jedan od demonstranata koji je govorio na skupu ispred Gradske kuće rekao je okupljenima da omladina u Srbiji "hoće da izgradi Srbiju na novim temeljima". "Ne damo našu omladinu. Po cenu života staćemo uz njih. Borićemo se sa njima do kraja", rekao je on. Takođe, nekoliko stotina Čačana blokiralo je večeras oko 21 čas deo Ibarske magistrale i zaustavilo saobraćaj od Čačka prema Užicu, prenela je Beta. Ta dva grada su udaljena oko 50 kilometara. Policija je pokušala da spreči blokadu Ibarske magistrale, ali su građani uspeli da je blokiraju. Policija je privela više ljudi u Užicu, dan nakon što su jake policijske snage razbile protestnu blokadu magistralnog puta ka Zlatiboru. Među privedenima su opozicioni odbornici u Skupštini grada Užica, kao i student i aktivista Pavle Cicvarić. Opozicioni Zeleno-levi front (ZLF) je saopštio da je među privedenima i šef njihove odborničke grupe u Užicu Vladan Sinđić. Više desetina građana, među kojima su užički advokati i članovi porodica privedenih, protestovalo je ranije u ponedeljak ispred policijske stanice u Užicu. Jake policijske snage, u opremi za razbijanje demonstracija, intervenisale su u nedelju u večernjim satima dok su građani sedeli na magistralnom putu u tom gradu. Prema saopštenju policije, oko 350 građana je u nedelju u večernjim satima probilo kordon policije, izašlo na državni put i blokiralo saobraćaj. Demonstranti u Užicu su optužili policiju za prekomernu silu tokom razbijanja blokade - da su nasilno gurali i udarali neke od okupljenih, kao i da je upotrebljen i biber-sprej, javila je televizija N1. Policija je saopštila okupljeni na blokadi saobraćaja nisu reagovali na izdato upozorenje, a potom i naređenje da se sklone, te da je nakon toga usledila njihova intervencija. Protestne blokade u gradovima širom Srbije počele su pošto su studenti pozvali na "građansku neposlušnost" nakon protesta u Beogradu 28. juna. Oni traže raspisivanje vanrednih izbora, uklanjanje kampa iz centra grada u kojem mesecima borave osobe koje se protive blokadama i puštanje na slobodu studenata koji su privedeni tokom demonstracija 28. juna.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen) odbacila je u ponedeljak predlog za izglasavanje nepoverenja protiv nje, koji je pokrenula krajnja desnica, kao pokušaj potkopavanja evropskog jedinstva, opterećen teorijom zavere, pre glasanja koje baca novu kontrolu na njeno vođstvo. Predlog praktično nema šanse da svrgne konzervativnu predsednicu Evropske komisije na glasanju u četvrtak u Strazburu, u Francuskoj. "Preuzet je direktno iz najstarijeg priručnika ekstremista, polarizacije društva, erodiranja poverenja u demokratiju lažnim tvrdnjama", rekla je fon der Lajen Evropskom parlamentu u ponedeljak. Kritikujući predlagače kao "antivaksere" i "apologete "ruskog predsednika Vladimira Putina, ona ih je pozvala poslanike da glasaju protiv predloga i obnove poverenje u Evropsku komisiju u kritičnom trenutku za EU. "Kada komisija sedne sa SAD da pregovara o trgovini i carinama, Evropa mora da pokaže snagu. Kada se zalažemo za budućnost Ukrajine, Evropa mora da pokaže snagu", rekla je ona. Glasanje o poverenju pokrenuo je rumunski poslanik s krajnje desnice, George Piperea (Gheorghe", koji optužuje fon der Lajen za manjak transparentnosti u vezi s porukama koje je poslala šefu farmaceutskog giganta Fajzer (Pfizer) tokom pregovora o vakcinama protiv Kovida. Odbijanje Evropske komisije da objavi poruke – koje su u fokusu više sudskih slučajeva – dao je težinu kritičarima koji optužuju njenog šefa za centralizovano i netransparentno donošenje odluka. Mimo "Fajzergejta", rumunski poslanik Piperea optužuje Evropsku komisiju za mešanje u nedavne predsedničke izbore u njegovoj zemlji, na kojima je proevropski Nikusor Dan (Nicosur) tesno pobedio kritičara EU i nacionalistu Đeorđa Simiona (George). Ti izbori su usledili pošto je rumunski ustavni sud poništio prvobitno glasanje zbog navoda o ruskom mešanju i masovnoj promociji na društvenim mrežama vodećeg kandidata krajnje desnice, koji je sprečen da se ponovo kandiduje. EU je pokrenula formalnu istragu o TikToku posle otkazanog glasanja. Piperea ima podršku dela krajnje desnice – uključujući grupu Patriote za Evropu koja uključuje francusko Nacionalno okupljanje i stranku mađarskog nacionalističkog premijera Viktora Orbana. Glasanje je zakazano prošle nedelje pošto je predlog dobio podršku najmanje 72 poslanika – jednu desetinu od 720 mesta u Evropskom parlamentu, gde je fon der Lajen ponovo izabrana sa 401 glasom prošlog jula. Najveća stranka u parlamentu, Evropska narodna partija (EPP) iz koje dolazi i Fon der Lejen, kategorično odbacuje glasanje protiv šefice Komisije. Na levici i u centru, takođe nema podrške smeni šefice Evropske komisije. Međutim, oba tabora žele da fon der Lajen razjasni svoje pozicije uz optužbe da se dodvorava krajnjoj desnici kako bi progurala sporne mere, posebno da bi se ukinula pravila o zaštiti životne sredine. "Jasno ćemo pitati EPP s kim želi da sarađuje", rekla je liderka centrističke stranke Obnovimo Evropu Valeri Aje (Valerie Hayer). Socijalisti i demokrate, druga stranka u parlamentu, takođe je navela da traže "jasne znake posvećenosti" prioritetima EPP-a. "EPP bi trebalo pažljivo da razmotri s kim želi da gradi mostove, s nama ili s onima koji pokreću glasanje o nepoverenju", saopštili su Socijalisti i demokrate. Uspešno glasanje o nepoverenju izazvalo bi ostavku Evropske komisije koju vodi Fon der Lajen, što bi bio prvi put u istoriji. Najbliža paralela datira iz marta 1999. godine, kada je tim koji je predvodio Žak Santer (Jacquees) iz Luksemburga podneo ostavku zbog optužbi za korupciju i loše upravljanje, umesto da se suoči sa glasanjem o poverenju koje bi izgubio. Izvor: AFP

Jak vetar koji 7. jula duvao u centru Beograda odneo je jedan broj šatora koji su pristalice vlasti postavile ispred Skupštine Srbije. Vetar je oborio nekoliko šatora sa jedne i druge strane tog "naselja", prenela je agencija Beta. Video snimak rušenja šatora deljen je na društvenim mrežama. Beta je javila i da je nekoliko desetina simpatizera vlasti, koji od marta borave u tom naselju, uklonila ostatke porušenih šatora, a da je na licu mesta bilo i nekoliko patrola policije. Reporter RSE javio je kasnije da su ostaci šatora očišćeni i da ljudi borave u ostalim šatorima na tom mestu. Ovo šatorsko naselje postavljeno je pre oko tri meseca u Pionirskom parku u centru Beograda, a u njoj je boravila grupa studenata "koji žele da uče" i koji se protive blokadama i traže ponovno otvaranje fakulteta. Kasnije, prostor oko Pionirskog parka izolovan je metalnim ogradama i stavljen pod zaštitu policije. Grupi u Pionirskom parku priključio se u martu, kako je izveštavao RSE, i jedan broj nekadašnjih pripadnika formacije "Crvenih beretki", rasformirane zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića 2003. godine. Popularno je nazvan "Ćacilend", po novosadskom grafitu na kom je umesto "đaci" napisano "ćaci". Vlast je u više navrata pružila podršku grupama koje kampuju u Pionirskom parku, a 28. juna pristalice vlasti su tu održale, kako su objasnili, književno veče, kom je prisustvovao i vrh Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS). Jedan od zahteva građana koji prethodnih dana blokiraju saobraćajnice je i uklanjanje ovog šatorskog naselja.

Zbog novog načina obračuna plata, između sedam i osam hiljada prosvjetnih radnika imaće manje zarade, saopšteno je na protestu Sindikata prosvjete Crne Gore (SPCG) ispred resornog ministarstva u Podgorici 7. jula. "Time će se umanjiti zarada velikom broju prosvjetnih radnika od jednog pa do 60 eura", rekao je predsjednik SPCG Radomir Božović, dodajući da nije bilo nikakvog dijaloga sa sindikatom, niti je Vlada dala pravnu argumentaciju. Prosječna plata u prosvjeti (nastavnici, profesori osnovnih i srednjih škola) u martu 2025. iznosila je 953 eura. Prosječna plata u Crnoj Gori je oko 1.000 eura. Božović je kayao da Ministarstvo finansija pokušava da umanji zarade prosvjetarima po tri osnova: primjenom centralizovanog softvera za obračun plata, obračunom bolovanja i ukidanjem sindikalnih dodataka. Iz Ministarstva finansija su krajem prošle sedmice saopštili da cilj centralizovanog obračuna zarada nije smanjenje plata u prosvjeti, već poštovanje zakona i uvođenje principa jednaka zarada za jednak rad. Sindikat je još u pripremnoj fazi bio upoznat s neujednačenom praksom obračuna u školama, naveli su u saopštenju. Dodali su da se uključivanjem prosvjetnih ustanova u Sistem za centralizovani obračun zarada ne uvodi novi način obračuna, već je riječ o softveru koji već koristi 159 potrošačkih jedinica državnog budžeta. Potpredsjednik SPCG Jovan Drašković je na protestu kazao da je dosadašnji obračun zarada jedini zakoniti način, te da je obračun koji planira Vlada kršenje Granskog kolektivnog ugovora (GKU): "Danom takve isplate oni ulaze u krivičnu odgovornost, zbog kršenja zakona i GKU. A GKU je već grubo prekršen jer se u novi obračun ušlo bez mišljenja Sindikata, a na šta ih taj ugovor obavezuje". Božović je podsjetio da je za konsultante poslaničkim klubovima odobreno 1,3 miliona eura na godišnjem nivou, i pozvao Vladu da "prvo uštedi na varijabilama, službenicima, voznom parku, sužbenim putovanjima, dnevnicama". "Još mnogo načina ima gdje možete da uštedite i na kraju dođite kod prosvjetnih radnika. Tu smo ako treba, mi volimo ovu državu i nemamo plan da rušimo budžet i državu nerazumnim ponašanjem", rekao je Božović. On je pozvao premijera Milojka Spajića da Vlada, za razliku od prethodnih, ne gleda na prosvjetne radnike kao na trošak. Predsjednik Opštinskog odbora Sindikata prosvjete iz Kotora Manojle Žugić je rekao da se na prosvjetne radnike udara u trenutku kada se trebalo govoriti o povećanju plata, a ne o njihovom umanjenju. "Zavrnite svoje slavine kroz koje budžet iracionalno otiče", rekao je Žugić, dodajući da potrošačka korpa premašuje 2.000 eura. Na protestu je govorio i generalni sekretar Unije slobodnih sindikata (USSCG) Srđa Keković, koji je pozvao Vladu da uvaži socijalni dijalog. On je kazao da USS snažno podržava borbu Sindikata prosvjete, te da je to borba "za svaki granski kolektivni ugovor". Nakon protesta su sindikalci razgovarali sa potpredsjednikom Vlade za obrazovanje, nauku i odnose sa vjerskim zajednicama Budimirom Aleksićem. "Potpredsjednik Aleksić je naglasio da je u interesu svih da se (socijalni) dijalog nastavi i to će podržati na Vladi", saopšteno je iz njegovog kabineta nakon sastanka. U Sindikatu prosvjete su prethodno najavili novi protest u avgustu, ukoliko se istraje na umanjenju zarada. U obrazovanju Crne Gore je preko 15.000 zaposlenih, podatak je Sindikata. Vaspitno-obrazovnih ustanova je oko 250.

Portparol Evropske unije je naveo da izgradnja dva nova mosta preko reke Ibar u Mitrovici "ima i praktičan i politički značaj", te da svaki infrastrukturni projekat između Severne i Južne Mitrovice zahteva blisku koordinaciju i dijalog između svih uključenih zajednica. "Neophodno je da takvi projekti odražavaju volju i potrebe lokalnih zajednica", navodi se u odgovoru za Radio Slobodna Evropa. Kamen temeljac za izgradnju mostova preko reke Ibar položen je 1. jula u prisustvu vršioca dužnosti premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija, koji je naveo da cilj povezivanje Severne Mitrovice s većinskim srpskim stanovništvom, sa Južnom Mitrovicom gde živi većinsko albansko stanovništvo. On je naveo i da se njegova Vlada zalaže za veću "komunikaciju, cirkulaciju, saradnju i razmenu između severa i juga". Za izgradnju ova dva mosta – jednog za pešake i drugog za saobraćaj – Vlada Kosova je izdvojila oko tri miliona evra a završetak radova se očekuje na jesen. U međuvremenu je Srpska lista, najveća partija Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, u ponedeljak inicirala pokretanje potpisivanja peticijeprotiv izgradnje mostova preko reke Ibar. Predsednik Srpske liste Zlatan Elek izjavio je za Radio televiziju Srbije da je cilj peticije pokazati "jedinstven stav srpskog naroda da ne prihvata jednostrano donete odluke o projektima na štetu srpske zajednice". On je dodao da će peticija moći da se potpiše u naredna dva dana, nakon čega će biti prosleđena međunarodnoj zajednici. Mostovi se grade odmah pored glavnog mosta preko Ibra, koji je deo Sporazuma o slobodi kretanja, postignutog u okviru dijaloga Kosova i Srbije. Na ovom mostu se nalaze vojne misije NATO-a na Kosovu (KFOR), jer je poznat po etničkim sukobima u posleratnom periodu, što je glavni razlog njegovog zatvaranja. Trenutno je otvoren samo za pešake a Vlada Kosova je jula prošle godine najavila njegovo otvaranje za saobraćaj, što je podiglo tenzije i izazvalo reakcije međunarodne zajednice. Vršilac dužnosti premijera Kurti je rekao da Vlada nikada neće odustati od otvaranja glavnog mosta. Iz Evropske unije u pisanom odgovoru za RSE navode da EU trenutno sprovodi strukturnu procenu mosta u Mitrovici i urbanističku studiju okolnog područja, s obzirom na vreme koje je proteklo od završetka njegove revitalizacije. Dodaju da su kosovske vlasti obaveštene o sprovođenju ove procene, te da ona ne signalizira "nikakve promene u postojećem stanju, ali ima za cilj da osigura da sve odluke o budućnosti mosta budu donesene na osnovu ažurnih, tačnih i objektivnih tehničkih podataka". "EU blisko koordinira sa svojim međunarodnim partnerima na Kosovu u vezi s budućnošću mosta", navodi se u odgovoru EU. Kosovo i Srbija su otvaranje mosta preko Ibra u Mitrovici za saobraćaj dogovorili u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa 2014. godine. Predviđena je takozvana revitalizacija mosta sa ciljem uklanjanja svih barikada koje su postavljali lokalni Srbi i funkcionalizacije mosta. Potom je 2016. dogovoren novi implementacioni plan, čiji je cilj bio prevazilaženje nesuglasica oko različitih interpretacija prethodnih zaključaka. Prema novom planu implementacije, potpuno otvaranje mosta je trebalo da bude u januaru 2017. godine. Radovi na revitalizaciji mosta su završeni tek u junu 2018. godine, a most, u koji je uloženo 1,5 miliona evra, nikada nije otvoren za motorna vozila, već samo za pešake.

Bivši ruski ministar saobraćaja Roman Starovojt pronađen je mrtav u njegovom automobilu s prostrelnom ranom, potvrdili su istražitelji samo nekoliko sati pošto ga je predsednik Vladimir Putin naglo zamenio u jeku talasa ukrajinskih napada dronovima koji su poremetili vazdušni saobraćaj i razotkrili ranjivosti duboko unutar ruske teritorije. Portparolka ruskog Istražnog komiteta Svetlana Petrenko izjavila je u ponedeljak da je Starovojtovo telo pronađeno u njegovom ličnom vozilu u Odincovskom okrugu u Moskovskoj oblasti. "Okolnosti smrti Romana Starovojta se utvrđuju. Primarna teorija je samoubistvo", rekla je Petrenko. Putin je ranije u ponedeljak bez objašnjenja smenio Starovojta posle jedva godinu dana pošto je bio na funkciji ministra saobraćaja. U brzoj rekonstrukciji vlade posle Starovojtove smene, Putin je imenovao Andreja Nikitina, zamenika ministra saobraćaja i bivšeg guvernera Novgorodske oblasti, za vršioca dužnosti ministra. Iako ruski zvaničnici nisu povezali Starovojtovu smenu s krizom u vazduhoplovnom saobraćaju, neki analitičari primećuju da tajming pokreće pitanja o potencijalnom traženju žrtvenog jarca u jeku sve intenzivnijih vojnih i logističkih izazova. Lokalni mediji su imali suprotstavljene izveštaje o vremenu Starovojtove smrti, kao i o tome gde su pronađeni telo i pištolj. Ruski Istražni komitet, koji istražuje teška krivična dela, saopštio je da je pokrenuo istragu koja "utvrđuje okolnosti smrti Romana Starovojta". Rusko Ministarstvo saobraćaja je u nedelju saopštilo da je do ranih večernjih sati širom zemlje otkazano oko 400 letova, pozivajući putnike da razmotre putovanje vozom. Na najvćem moskovskom aerodromu Šeremetjevo otkazan je 171 let i zabeleženo je 56 kašnjenja dužih od dva sata. Na aerodromu Pulkovo u Sankt Peterburgu bilo je 90 otkazivanja i 37 kašnjenja, uz dodatne obustave na aerodromima u Ivanovu, Kalugi, Kirovu, Pskovu i Tambovu. Ministarstvo saobraćaja je istkalo dostupnost brzih železničkih veza između Moskve i Sankt Peterburga kao alternativu.

Odlazeća američka ambasadorka u Tbilisiju, Robin Dunnigan, izjavila je da je rukovodstvo vladajuće stranke Gruzijski san poslalo privatno pismo Trumpovoj administraciji koje je bilo "prijeteće, uvredljivo, neozbiljno i izuzetno loše primljeno u Vašingtonu". U intervjuu za gruzijski servis RSE u Tbilisiju 3. jula, Dunnigan je otkrila kako su se odnosi između dvije zemlje nastavili pogoršavati otkako je Donald Trump zamijenio Joea Bidena na mjestu predsjednika SAD. Gruzija, nekada blizak saveznik SAD, naljutila je Vašington zbog percipiranog naginjanja ka Rusiji i nasilnog suzbijanja neslaganja. Dunnigan je rekla da je putovala u Vašington u prvim danima Trumpove administracije kako bi se sastala sa visokim zvaničnicima, a zatim se vratila u Gruziju sa američkim uslovima za resetovanje odnosa. Rekla je da su to bila dva-tri jednostavna koraka koja su uključivala zaustavljanje "antiameričke retorike", a zatim ih je prenijela na sastanku sa gruzijskom ministarkom spoljnih poslova Makom Botchorishvili. Privatno pismo stiglo je tri dana kasnije. Dunnigan je rekla da je Trumpova administracija bila toliko iznenađena sadržajem pisma da im je "trebalo neko vrijeme da smisle odgovor". U maju je gruzijski premijer Irakli Kobakhidze napisao otvoreno pismo Trumpu žaleći se da nije dobio odgovor. U otvorenom pismu se također žalio na sankcije iz Bidenove ere - koje su još uvijek na snazi - i na prijedlog zakona u Kongresu pod nazivom Zakon MEGOBARI koji traži pojačanu kontrolu postupaka gruzijske vlade i njenih veza s Rusijom i drugim autoritarnim režimima poput Kine. Kobakhidze je takođe naglasio želju Gruzije da poboljša odnose sa Sjedinjenim Državama, prioritet koji su zvaničnici u Tbilisiju često isticali. Najmoćniji čovjek GruzijeAli tada se pojavio dodatni problem. Američki državni sekretar Marco Rubio pripremio je odgovor na privatno pismo Gruzijskog sna, ali je rekao Dunniganu da ga dostavi Bidzini Ivanishviliju, milijarderu prijateljski nastrojenom prema Rusiji koji se smatra najmoćnijom političkom osobom Gruzije. On je takođe osnivač i "počasni" lider stranke Gruzijski san, kojom zvanično rukovodi Kobakhidze. Ali Ivanishvili je odbio da se sastane s njom, rekavši da smatra da je pogrešno to učiniti dok je on sam još uvek pod američkim sankcijama. Dodao je da sankcije predstavljaju "ličnu ucjenu." "Ako de facto lider ove zemlje nije voljan da se sastane sa rukovodstvom Sjedinjenih Država ili primi poruku od Trumpove administracije, on zapravo stavlja svoje lične interese ispred interesa gruzijskog naroda", rekla je Dunnigan. Dunnigan je umjesto toga ponuđen sastanak sa Kobakhidzeom, ali ga je odbila. "Nisam bila zadužena da prenesem (američki odgovor) premijeru", rekla je za RSE. Dunnigan podnosi ostavkuImenovana tokom Bidenove ere, Dunnigan napušta svoju funkciju ovog meseca, što je, kako je rekla, bila njena lična odluka. U intervjuu, Dunnigan je odbacila ono što je nazvala "dezinformacijama" Gruzijskog sna da je opozvana od strane američke vlade. Osvrćući se na promjene koje je vidjela u Gruziji od dolaska u oktobru 2023. godine, Dunnigan je rekla da je postojala kratka prilika za sastanak sa Ivanishvilijem, ali da je ona propuštena zbog prošlogodišnjih parlamentarnih izbora u Gruziji. Gruzijski san je proglasio pobjedu, ali je Organizacija za bezbjednost i saradnju u Evropi (OSCE) rekla da je proces bio obilježen slučajevima kupovine glasova, dvostrukog glasanja, fizičkog nasilja i zastrašivanja. Masovni protesti na ulicama naišli su na nasilni odgovor snaga bezbjednosti, što je dovelo do američkih sankcija u decembru 2024. godine. Dunnigan je rekla da je situacija i danas "veoma teška", navodeći "zatvaranje političkih opozicionih osoba, ciljanje civilnog društva" zajedno sa zabrinutošću zbog vladavine prava i slobode medija. "Odnos između naših vlada je u vrlo teškoj situaciji i mislim da je ugled Gruzije stvarno narušen", rekla je. Gledajući unaprijed, Dunnigan je rekla da vjeruje da bi Vašington mogao pooštriti svoj stav prema Tbilisiju. U maju je zakon MEGOBARI odobren u Predstavničkom domu i sada je u Senatu. "Čula sam od nekoliko ljudi u Senatu da vjeruju da će zakon na kraju biti usvojen", rekla je. "To vam djelimično pokazuje šta se dešava sa reputacijom Gruzije."

Grčke vlasti naredile su obavezne pauze u radu u područjima gdje se očekuje da će temperature preći 40 stepeni Celzijusa. Od nedjelje, dijelove Grčke zahvatio je ekstremni toplotni talas koji bi trebao trajati do četvrtka. Ministarstvo rada zabranilo je fizički rad na otvorenom i dostavu hrane od 12 do 17 sati. Naredba će se uglavnom primjenjivati na centralne regije Grčke i neka ostrva. Od poslodavaca je također zatraženo da ponude mogućnosti rada na daljinu. U Atini nisu poduzete nikakve vanredne mjere, jer se trenutni toplotni talas u glavnom gradu ne smatra neuobičajenim. Meteorolozi očekuju najviše temperature u utorak i srijedu, dok predviđaju blagi pad, na oko 35 stepeni, prema kraju sedmice. Najekstremnije temperature se očekuju u nizinskim područjima centralnih regija Grčke. Na ostrvima i duž obale očekuje se da će temperature biti tri do pet stepeni niže nego na kopnu i u urbanim centrima. Među najvažnijim preporukama za građane su: izbjegavanje boravka na otvorenom tokom vrućih podnevnih sati, unos velike količine vode, izbjegavanje alkohola, konzumiranje laganih obroka i izbjegavanje sportskih aktivnosti na otvorenom. Da bi pomogli najugroženijima, poput beskućnika ili onih bez klima uređaja, mnogi gradovi i opštine su obezbijedili klimatizovane prostore gde ljudi mogu da se sklone. Visoke temperature preovlađuju i u drugim dijelovima Evrope, uključujući region Balkana.

Dana 7. jula zabeležen je 43. neuspešan pokušaj izabranih poslanika da konstituišu Skupštinu Kosova. Kao i ranije, opozicione stranke - uključujući Demokratsku partiju Kosova (PDK), Demokratski savez Kosova (LDK), Alijansu za budućnost Kosova (AAK), Nismu i Srpsku listu - odbile su da predlože članove za komisiju koja bi organizovala tajno glasanje za predsednika Skupštine, smatrajući ovaj proces neusklađenim sa Ustavom. Na otvorenom glasanju, oni su više puta uzastopno odbili imenovanje Albulene Haxhiu iz Pokreta Samoopredeljenje na ovu poziciju. Samoopredeljenje, koje je osvojilo većinu glasova na parlamentarnim izborima u februaru, insistira da je tajno glasanje legitimno i traži da se nastavi dalje. Na sednici održanoj 7. jula, koja je trajala samo nekoliko minuta, poslanici iz PDK, LDK i AAK izašli su za govornicu da pozovu Samoopredeljenje da okonča ono što su nazvali "političkim cirkusom" – što je navelo predsednika sednice, Avnija Deharija, da zatraži da se njihov govor prekine. Sličan scenario se odvijao i na pretposlednjoj sednici 5. jula, ali je održana sa nekoliko sati zakašnjenja, zbog, kako je rečeno, pretnje o bombi u Skupštini, koja se ispostavila kao lažna. Ustavni sud Kosova je 26. juna zahtevao od poslanika da konstituišu Skupštinu u roku od 30 dana, ali nije objasnio šta bi se moglo dogoditi u slučaju nepoštovanja ove odluke. Političke stranke nastavljaju da tumače ovu odluku na različite načine. Pre sednice 7. jula, poslanica Pokreta Samoopredeljenje, Mimoza Kusari Lila, rekla je da jedna od posledica nepoštovanja odluke Ustavnog suda u roku može biti oduzimanje poslaničkih mandata. "Još se nije desilo da se u nekom zakonodavnom telu oduzme mandat svim poslanicima Skupštine, ali postoji mogućnost da se svih 120 poslanika devetog saziva razreši dužnosti, a zatim da se nastavi sa poslanicima koji su na listama svih političkih stranaka", rekla je Kusari Lila. Dodala je da je Ustavni sud naveo proceduru konstituisanja Skupštine i, prema njenim rečima, nijedan oblik glasanja nije isključen. "Sada Ustavni sud može da pojasni svoju presudu, da dođe sa instrukcijama, odnosno dodatnim objašnjenjima, ili se stranke mogu dogovoriti da konstituišu Skupštinu samo da bi je raspustile i otišle na vanredne izbore. Drugo rešenje ne vidim", rekla je Kusari Lila. Prošle nedelje, predsednica Kosova, Vjosa Osmani, pozvala je predstavnike političkih stranaka na sastanak kako bi razgovarali o opcijama za izlazak iz krize. Ona je takođe pomenula mogućnost obraćanja Ustavnom sudu za dodatna pojašnjenja.

Potvrđeno je da je najmanje 81 osoba poginula u centralnom Teksasu, a 41 se još uvijek vodi kao nestala nakon poplava u petak. Šezdeset osam smrtnih slučajeva, uključujući 28 djece, prijavljeno je u okrugu Kerr, gdje je rijeka odnijela kamp za djevojčice. Deset djevojčica i savjetnica iz kampa Mystic još nisu pronađene. Zvaničnici kažu da će broj poginulih vjerovatno porasti. Očekuje se još oluja u regiji u narednih 24 do 48 sati, što bi moglo dodatno zakomplicirati napore spašavanja. Već se suočavaju s opasnostima - uključujući otrovne zmije - dok pretražuju blato i ruševine. Guverner Teksasa Greg Abbott izjavio je u nedjelju da će vlasti učiniti sve što je moguće da pronađu sve nestale. "Bilo je strašno vidjeti kroz šta su prošla ta mala djeca", rekao je Abbott, dan nakon posjete tom području. Predsjednik Donald Trump potpisao je u nedjelju deklaraciju o vanrednom stanju za okrug Kerr, aktivirajući Federalnu agenciju za upravljanje vanrednim situacijama u Teksasu. Također je rekao da bi mogao posjetiti državu u petak. "Usko sarađujemo s predstavnicima Teksasa i to je strašna stvar koja se dogodila - apsolutno strašna", rekao je Trump. U Rimu, papa Lav XIV uputio je posebne molitve za žrtve u Teksasu.

Na inicijativu Srpske liste, najveće partije Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, u Severnoj Mitrovici je u ponedeljak počelo potpisivanje peticije protiv izgradnje mostova preko reke Ibar, za koje je kamen temeljac položen 1. jula u prisustvu premijera na dužnosti Aljbina (Albin) Kurtija. Za izgradnju ova dva mosta – jednog za pešake i drugog za saobraćaj - Vlada Kosova je izdvojila oko tri miliona evra a završetak radova se očekuje na jesen. Premijer Kurti je rekao da je cilj realizacije ovog projekta povezivanje Severne Mitrovice s većinskim srpskim stanovništvom, sa Južnom Mitrovicom gde živi većinsko albansko stanovništvo. On je naveo i da se Vlada zalaže za veću "komunikaciju, cirkulaciju, saradnju i razmenu između severa i juga". S druge strane, predsednik Srpske liste, Zlatan Elek, izjavio je za Radio televiziju Srbije uoči početka potpisivanja peticije da je cilj pokazati "jedinstven stav srpskog naroda da ne prihvata jednostrano donete odluke o projektima na štetu srpske zajednice". On je dodao da će peticija moći da se potpiše u naredna dva dana, nakon čega će biti prosleđena međunarodnoj zajednici. Evropska unija je u odgovoru za RSE ranije navela da se svaka odluka o izgradnji infrastrukture preko Ibra mora donijeti pažljivo i inkluzivno, uz potpuno uključivanje svih zajednica na koje se to odnosi. Inače, mostovi se grade odmah pored glavnog mosta preko Ibra, koji je deo Sporazuma o slobodi kretanja, postignutog u okviru dijaloga Kosova i Srbije. Na ovom mostu se nalaze vojne misije NATO-a na Kosovu (KFOR), jer je poznat po etničkim sukobima u posleratnom periodu, što je glavni razlog njegovog zatvaranja. Trenutno je otvoren samo za pešake a Vlada Kosova je jula prošle godine najavila njegovo otvaranje za saobraćaj, što je podiglo tenzije i izazvalo reakcije međunarodne zajednice. Premijer na dužnosti Kurti je rekao da Vlada nikada neće odustati od otvaranja glavnog mosta. Pripadnici srpske zajednice iz Severne Mitrovice su ranije za RSE ocenili da bi otvaranje glavnog mosta samo podiglo tenzije na terenu, dok su Albanci iz Južne Mitrovice naveli da bi takav potez doprineo suživotu i slobodi kretanja. Kosovo i Srbija su otvaranje mosta preko Ibra u Mitrovici za saobraćaj dogovorili u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa 2014. godine. Predviđena je takozvana revitalizacija mosta sa ciljem uklanjanja svih barikada koje su postavljali lokalni Srbi i funkcionalizacije mosta. Potom je 2016. dogovoren novi implementacioni plan, čiji je cilj bio prevazilaženje nesuglasica oko različite interpretacije prethodnih zaključaka. Prema novom planu implementacije, potpuno otvaranje mosta je trebalo da se desi u januaru 2017. godine. Ipak, radovi na revitalizaciji mosta su završeni tek u junu 2018. godine, a most, u koji je uloženo 1,5 miliona evra, nikada nije otvoren za motorna vozila, već samo za pešake.

Turska je u ponedjeljak saopštila da je 12 njihovih vojnika umrlo nakon što su bili izloženi metanu tokom pretraživanja pećina u sjevernom Iraku, čime je povećan prethodni broj od osam žrtava. Incident se dogodio u osjetljivom trenutku, dok Turska vodi pregovore o okončanju sukoba s Kurdima nakon što je militantna grupa Radnička stranka Kurdistana (PKK) pristala obustaviti svoju višedecenijsku oružanu borbu. Sukob, koji je započeo 1984. godine, odnio je više od 40.000 života. Smrtni slučajevi su se dogodili kada su turski vojnici tražili ostatke vojnika kojeg su kurdski borci ubili u maju 2022. godine, a čije tijelo nikada nije pronađeno, saopštilo je tursko ministarstvo odbrane. "Još četiri naša herojska saborca, pogođena metanom, su preminula... čime je ukupan broj žrtava porastao na 12", saopštilo je ministarstvo na X-u u ponedjeljak. Ministarstvo nije objasnilo porijeklo metana u pećinama. "Tokom pretraživanja pećine... za koju se ranije znalo da je korištena kao bolnica... 19 naših pripadnika je bilo izloženo metanu", saopštilo je ministarstvo u nedjelju. Kada je vojnik, čije su tijelo tražili, poginuo 2022. godine, Turska je vodila operaciju "Claw Lock", s ciljem iskorjenjivanja kurdskih PKK militanata skrivenih u pećinama duž granice.

Nakon 21 mjeseca rata, rastu nade za novo primirje u Pojasu Gaze. Izraelski premijer Benjamin Netanyahu u ponedeljak u Washingtonu održava ključni sastanak s američkim predsjednikom Donaldom Trumpom. Trump je ranije novinarima rekao da će biti "vrlo čvrst" u razgovoru s Netanyahuom kako bi se okončao sukob. Rekao je da vjeruje da ćemo "imati dogovor" ove sedmice. "Radimo na postizanju sporazuma o kojem se razgovaralo, pod uslovima koji su dogovoreni", rekao je Netanyahu. "Vjerujem da razgovor s predsjednikom Trumpom može pomoći u unapređenju ovog ishoda, kojem se svi nadamo", rekao je prije odlaska u SAD. Izrael i Hamas - grupa koju su SAD i druge sile označile kao terorističku - započeli su u nedjelju u Kataru indirektne pregovore o američkom prijedlogu, koji poziva na 60-dnevno primirje i oslobađanje talaca. Međutim, još nije jasno da li se ključne razlike koje su više puta sprječavale postizanje sporazuma mogu prevazići. Posjeta Netanyahua Bijeloj kući je njegova treća otkako se Trump vratio na dužnost u januaru. Ova posjeta dolazi nakon Trumpove odluke da se pridruži izraelskom ratu protiv Irana, napadajući iranske nuklearne centrale. Nakon posredovanja u primirju između ove dvije zemlje, Trump je objavio da je sada fokusiran na napore za zaustavljanje rata između Izraela i Hamasa. Rat je započeo kada je Hamas napao Izrael 7. oktobra 2023. godine, ubivši preko 1.200 ljudi i uzevši stotine talaca. Izrael je odgovorio žestokom ofanzivom na Pojas Gaze, koja je, prema tamošnjim zdravstvenim vlastima, ubila preko 57.000 Palestinaca.

U ruskim napadima tokom noći širom Ukrajine ubijene su najmanje četiri osobe, a više od 30 je ranjeno, saopštili su regionalni zvaničnici u ponedjeljak. Dvije osobe su poginule u regiji Sumy na istoku i jedna u regiji Odesa na jugu, saopštile su ukrajinske državne službe za hitne slučajeve u objavi na Telegramu. Jedan muškarac je poginuo u južnoj regiji Herson, prema riječima regionalnog guvernera. Više od 30 osoba je također ranjeno, većina njih u istočnim regijama Harkiv i Dnjepropetrovsk, saopštili su zvaničnici. Ruski dronovi su također pogodili glavni grad Kijev u napadima koji su oštetili zgrade, ali nisu rezultirali smrtnim slučajevima, napisao je gradonačelnik grada na Telegramu. U Rusiji, Ministarstvo odbrane je saopštilo da je tokom noći oborilo 91 ukrajinski dron, uključujući osam u Moskovskoj oblasti, a većinu ostalih u regijama koje graniče s Ukrajinom. U petak je Rusija izvela svoj najveći napad dronovima i raketama na Ukrajinu od početka invazije u februaru 2022. godine, poslavši 530 dronova i oko desetak raketa na Kijev u napadu u kojem su ubijene najmanje dvije osobe.