Podgorica — Američka ambasada u Crnoj Gori saopštila je u srijedu da je Stejt department vidio predložene amandmane Vlade Crne Gore na tekst o rezoluciji o Srebrenici, ali da SAD ne posreduje u njima. "Stejt department je vidio nezvanično nacrt predloženih izmjena Crne Gore, ali mi ne posredujemo u njima", piše u odgovoru ambasade na pitanje Glasa Amerike o navodima da SAD posreduje u namjeri Crne Gore da predloži amandmane na rezoluciju. Ambasada SAD podsjeća da su "Njemačka i Ruanda predlagači rezolucije i mogu da odgovore na dalja pitanja u vezi sa njenim statusom". Vlada Crne Gore premijera Milojka Spajića još nije zvanično saopštila hoće li podržati i kosponzorisati rezoluciju o Srebrenici, niti potvrdila informaciju iz medija da će predložiti dva amandmana na taj dokument. Iz Spajićevog kabineta Glasu Amerike do ovog trenutka nije stigao odgovor na pitanja o stavu Crne Gore o rezoluciji o Srebrenici, njenom kosponzorisanju i sadržaju eventualnih amandmana, kao ni o razlozima za njihovo podnošenje. Ipak, poslanica Spajićevog PES-a, Jelena Nedović, saopštila je u ponedjeljak da amandmani crnogorske vlade na rezoluciju o genocidu u Srebrenici, "imaju za cilj da onemoguće manipulacije koje često služe određenim društveno-političkim činiocima za unutrašnje potrebe", aludirajući na opoziciju. "Njihovi eksponenti uporno učitavaju i komentarišu ono što ne piše i onda polemišu sa svojom tezom, želeći da stvore percepciju u javnosti koja nije realna i bazirana na činjenicama", navodi Nedović i dodaje da su "ekstremistički analitičari bliski bivšem režimu potrčali da izvrijeđaju predlagače i same amandmane, kojima se uvažavaju žrtve genocida, individualizuje krivica, te afirmiše Dejtonski mirovni sporazum, a time i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine uz Republiku Srpsku kao entitet u njoj". Nedović smatra da je "potpuno očigledno da zastupnike nekadašnjih aktera ratnih dešavanja i nije briga za regionalni mir i odavanje pijeteta žrtvama, već ovaj tragični događaj koriste za dnevnu politiku". Ona je rekla da je "sa druge strane, interesantno da istovremeno i neki pojedinci iz Beograda poznati po aplauzima, nijesu zadovoljni amandmanima, govoreći da su u službi kako bi se isprala savjest pred domaćom publikom". "Ostaje zainteresovanim građanima mogućnost da pročitaju sadržaj amandmana i da na osnovu tog saznanja i pristupa zaključe šta je istina u onome što piše", rekla je Nedović, iako je za sada javnost ostala uskraćena za zvanićnu informaciju o amandmanima i njihovom sadržaju. Poslanica Spajićevog PES-a navodi da je ”rezolucija o genocidu u Srebrenici, koja je na dnevnom redu u UN-u, jako osjetljiva tema i zbog toga naša država sa multietničkim karakterom ima obavezu da spriječi zloupotrebu žrtava, te pruži dodatan napor ka smanjenju etničkih distanci i prevazilaženju tenzija u regionu". Prosrpska vladajuća partija šefa parlamenta Andrije Mandića Nova srpska demokratija ocijenila je da "umjesto da se rezolucijama traži pomirenje, ova rezolucija predstavlja tačku razdora i unosi nove podjele u čitavom regionu". "Ovo je njemačka rezolucija i čudi me da oni nijesu prepoznali potrebu da naprave tekst koji bi, na primjer, osudio sve zločine koji su se dešavali na prostoru bivše Jugoslavije, jer bilo ih je jako puno", rekao je funkcioner NSD Jovan Vučurović. Opoziciona Demokratska partija socijalista saopštila je da vlada "nije našla za shodno da svoje građane informiše o stavu prema rezoluciji UN o genocidu u Srebrenici, već pokušava da dozirano plasira informacije kako bi postigla nemoguće - da udovolji Vučiću i Dodiku, sa jedne strane, a sa druge poštuje evropski stav o rezoluciji". "Kalkulisanje, u vidu nekog amandmana na rezoluciju o Srebrenici, o kojem smo informaciju dobili ne kroz zvanični kanal, već putem provladinog medija, predstavlja trapavo vođenje spoljne politike, koje je već danas dobilo odgovor iz Beograda od srpskog ministra spoljnih poslova Marka Đurića", ističu u DPS-u. Oni su ocijenili da je Vlada na čelu sa Spajićem, odabrala je "da umjesto kosponzora rezolucije, radije bude kosponzor Dodikovog i Vučićevog stava". "Gospodine Spajiću, ukoliko se ispostavi kao tačno da Crna Gora ima pretenzije da amandmanom relativizuje rezoluciju da bi minimalizovala štetu koju ćete pretrpjeti kod Vučića i Dodika, onda je to kukavička spoljna politika koju diktira puki strah, a ne strateški interes države. Uostalom, opšte je poznato da se u životu a i u politici sjedenje na dvije stolice kad-tad završi padom sa obje", zaključili su iz DPS-a. NVO traže da se Vlada izjasni o Rezoluciji, kosponzorisanju i amandmanima Više uticajnih crnogorskih nevladinih organizacija zahtjevalo je, u pismu upućenom premijeru Milojku Spajiću, izjašnjenje predlaže li Vlada Crne Gore amandmane na rezoluciju o Srebrenici, te ako je to tako, da objavi i argumentovano obrazloži tekst tih amandmana. "Neprihvatljivo je u ozbiljnoj demokratskoj državi da, istovremeno, ministar inostranih poslova (Filip Ivanović) iz premijerove partije (Pokret Evropa sad!) odbacuje navode medija o amandmanima kao nezvanične informacije, a da sa druge strane, poslanica iste partije o njima govori kao o već svršenoj stvari", saopštila je grupa NVO. Oni posebno zahtijevaju od premijera Spajića da, prilikom izjašnjavanja o eventualnim amandmanima, saopšti i da li će Crna Gora, uz njih, kosponzorisati rezoluciju o Srebrenici ili neće i ako neće - zbog čega neće, kao i da li se, na bilo koji način, dovodi u pitanje glasanje Crne Gore o rezoluciji, u slučaju da amandmani ne budu usvojeni. Više od 100 NVO i više od 350 građana Crne Gore, uključujući i brojne javne ličnosti, podržalo je inicijativu da Crna Gora konsponzoriše rezoluciju o Srebrenici, navodeći da bi to bio "dostojan izraz poštovanja prema žrtvama srebreničkog genocida i odgovornim odnosom prema budućnosti".

Podgorica — Vlada Crne Gore premijera Milojka Spajića još nije zvanično saopštila hoće li podržati i kosponzorisati rezoluciju o Srebrenici, niti potvrdila informaciju iz medija da će, uz navodno posredstvo SAD, predložiti dva amandmana na taj dokument. Iz Spajićevog kabineta Glasu Amerike do zaključenja teksta nije stigao obećani odgovor na pitanja o stavu Crne Gore o Rezoluciji o Srebrenici, njenom kosponzorisanju i sadržaju eventualnih amandmana, kao ni o razlozima za njihovo podnošenje. Ipak, poslanica Spajićevog Pokreta Evropa sad! (PES), Jelena Nedović, saopštila je u ponedjeljak da amandmani crnogorske Vlade na rezoluciju o genocidu u Srebrenici, “imaju za cilj da onemoguće manipulacije koje često služe određenim društveno-političkim činiocima za unutrašnje potrebe”, aludirajući na opoziciju. “Njihovi eksponenti uporno učitavaju i komentarišu ono što ne piše i onda polemišu sa svojom tezom, želeći da stvore percepciju u javnosti koja nije realna i bazirana na činjenicama”, navodi Nedović I dodaje da su “ekstremistički analitičari bliski bivšem režimu potrčali da izvrijeđaju predlagače i same amandmane, kojima se uvažavaju žrtve genocida, individualizuje krivica, te afirmiše Dejtonski mirovni sporazum, a time i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine uz Republiku Srpsku kao entitet u njoj”, navela je Nedović. Ona smatra da je “potpuno očigledno da zastupnike nekadašnjih aktera ratnih dešavanja i nije briga za regionalni mir i odavanje pijeteta žrtvama, već ovaj tragični događaj koriste za dnevnu politiku”. Rekla je da “sa druge strane, interesantno da istovremeno i neki pojedinci iz Beograda poznati po aplauzima, nijesu zadovoljni amandmanima, govoreći da su u službi kako bi se “isprala savjest pred domaćom publikom”. “Ostaje zainteresovanim građanima mogućnost da pročitaju sadržaj amandmana i da na osnovu tog saznanja i pristupa zaključe šta je istina u onome što piše”, rekla je Nedović, iako je za sada javnost ostala uskraćena za zvanićnu informaciju o amandmanima i njihovom sadržaju. Poslanica Spajićevog PES-a navodi da je ”Rezolucija o genocidu u Srebrenici, koja je na dnevnom redu u UN-u, jako osjetljiva tema i zbog toga naša država sa multietničkim karakterom ima obavezu da spriječi zloupotrebu žrtava, te pruži dodatan napor ka smanjenju etničkih distanci i prevazilaženju tenzija u regionu”. Opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) saopštila je da Vlada “nije našla za shodno da svoje građane informiše o stavu prema Rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici, već pokušava da dozirano plasira informacije kako bi postigla nemoguće – da udovolji Vučiću i Dodiku, sa jedne strane, a sa druge poštuje evropski stav o Rezoluciji” „Kalkulisanje, u vidu nekog amandmana na Rezoluciju o Srebrenici, o kome smo informaciju dobili ne kroz zvanični kanal već putem provladinog medija, predstavlja trapavo vođenje spoljne politike, koje je već danas dobilo odgovor iz Beograda od srpskog ministra spoljnih poslova Marka Đurića“, ističu u DPS-u. Oni su ocijenili da je Vlada na čelu sa Spajićem, odabrala je „da umjesto kosponzora Rezolucije, radije bude kosponzor Dodikovog i Vučićevog stava“. „Gospodine Spajiću, ukoliko se ispostavi kao tačno da Crna Gora ima pretenzije da amandmanom relativizuje Rezoluciju da bi minimizovala štetu koju ćete pretrpjeti kod  Vučića i Dodika, onda je to kukavička spoljna politika koju diktira puki strah a ne strateški interes države. Uostalom, opšte je poznato da se u životu a i u politici sjedenje na dvije stolice kad – tad završi padom sa obje“, zaključili su iz DPS-a. Nevladine organizacije traže da se Vlada izjasni o Rezoluciji, kosponzorisanju i amandmanima Više uticajnih crnogorskih nevladinih organizacija zahtjevala je, u pismu upućenom premijeru Milojku Spajiću, izjašnjenje predlaže li Vlada Crne Gore amandmane na Rezoluciju o Srebrenici, te ako je to tako, da objavi i argumentovano obrazloži tekst tih amandmana. “Neprihvatljivo je u ozbiljnoj demokratskoj državi da, istovremeno, ministar inostranih poslova (Filip Ivanović) iz premijerove partije (Pokret Evropa sad!) odbacuje navode medija o amandmanima kao nezvanične informacije, a da sa druge strane, poslanica iste partije o njima govori kao o već svršenoj stvari”, saopštila je grupa NVO. Oni posebno zahtijevaju od premijera Spajića da, prilikom izjašnjavanja o eventualnim amandmanima, saopšti i da li će Crna Gora, uz njih, kosponzorisati rezoluciju o Srebrenici ili neće, i ako neće - zbog čega neće, kao i da li se, na bilo koji način, dovodi u pitanje glasanje Crne Gore o rezoluciji, u slučaju da amandmani ne budu usvojeni. Više od 100 nevladinih organizaacija i više od 350 građana Crne Gore, uključujući i brojne javne ličnosti, podržalo je inicijativu da Crna Gora konsponzoriše Rezoluciju o Srebrenici, navodeći da bi to bio “dostojan izraz poštovanja prema žrtvama srebreničkog genocida i odgovornim odnosom prema budućnosti.

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, do danas je u okviru procesa popisa stanovništva, domaćinstava i stanova registrovano oko million i dvesta hiljada građana.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova donelo je odluku kojom se omogućava prelazak sa vozačkih dozvola koje izdaju, kako je navedeno u saopštenju za javnost, “nelegalne srpske institucije na Kosovu", na zvanične koje izdaju "institucije Republike Kosovo”.

BEOGRAD — Predsednik Narodne Republike Kine Ši Đinping doputovao je u utorak uveče u dvodnevnu posetu Beogradu, na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Dan kasnije, ispred Palate "Srbija" priređen je specijalni doček, posle kog su predstavnici dve delegacije potpisali 29 sporazuma i zajedničku izjavu "o produbljivanju i podizanju sveuobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri". Kineskog predsednika i prvu damu Kine Peng Lijuan dočekali su predsednik Srbije sa suprugom Tamarom Vučić, kao i članovi kabineta premijera Miloša Vučevića i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Intonirane su himne dve zemlje, a ispaljeno je i 10 počasnih plotuna, a predstavnike dve delegacije pozdravio je i veliki broj okupljenih građana. Vučić: Saradnja dve zemlje podignuta na najviši nivo, Srbija ima podršku Kine u UN Govoreći pred okupljenim građanima, predsednik Srbije rekao je da su Srbija i Kina iskreni prijatelji i da je u saradnji dve zemlje "samo nebo granica". Kasnije je kazao i da očekuje veliki napredak u odnosima dve zemlje - podizanje od statusa strateškog partnerstva na nivo zajedničke budućnosti. "Kao što mi imamo jasne stavove po pitanju kineskog integriteta, da je Tajvan Kina, tako i oni podržavaju tetritoriju Srbije bez ikakve rezerve. U najtežim trenucima bili su uz nas, bili su s nama i pre 25 godina kada je ova zemlja bila rušena i bombardovana, zajedno sa nama su platili visoku cenu, izgubili ljude na današnji dan. Hvala predsedniku Siju jer sve što smo izgradili u Beogradu izgradili smo zahvaljujući jačoj privredi. Hvala mu i na podršci za Železaru, rudnik u Boru, privatnim investicijama. I još mnogo toga možemo i moramo zajednički da uradimo, samo je nebo granica", poručio je Vučić. Naveo je da se danas piše istorija i da će se građani Srbije za nekoliko godina sećati ovog dana kao dana u kom se pisala budućnost. Vučić je rekao i da mu je kineski predsednik preneo da Srbija u svim važnim političkim pitanjima ima podršku Kine i da je delegaciji Srbije predstavljena duboka analiza onoga što se danas događa u svetu. On se zahvalio predsedniku Kine na, kako je rekao, jasnim stavovima po pitanju Kosova i teritorijalnog integriteta Srbije. "Citiram predsednika Sija: Republika Srbija će imati čvrstu podršku NR Kine po svim pitanjima koja se pokreću u UN, to je za nas izuzetno važno i beskrajno mu hvala na tome", dodao je Vučić. Predsednik Srbije je rekao i da je zajednička izjava koju je potpisao sa predsednikom Kine strateški važan pravac za razvoj bilateralnih odnosa dve zemlje. “Republika Srbije i Narodna republika Kina prelaze sa strateških odnosa na koji smo uspeli da uzdignemo naše bilateralne odnose, na zajedničku budućnost naših dveju zemalja. To je najviši oblik saradnje dveju zemalja i ponosan sam što sam danas kao predsednik Republike Srbije mogao da potpišem to“, naveo je. Vučić je rekao i da Ugovor o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom garantuje budućnost Srbije. “Ugovor o slobodnoj trgovini nam garantuje plasman naših roba i usluga. I u narednih pet i deset godina mi ćemo gotovo 95 odsto proizvoda koje napravimo, koje proizvedemo u našoj zemlji moći da izvozimo u Narodnu republiku Kinu bez ikakvih tarifa, bez ikakvih dažbina“, rekao je. Predsednik Srbije je rekao i da će Kina omogućiti studiranje u Kini za 300 mladih građana Srbije, da se razgovaralo i o saradnji po pitanju veštačke inteligencije i najmodernijih tehnologija, učešću Kine na Ekspu 2027. godine, kupovini novih vozova i uspostavljanju novih avio linija između dve zemlje. Ši Đinping: Širimo stratešku komunikaciju Predsednik Kine izjavio je na početku razgovora sa predsednikom Srbije da su odnosi dve zemlje na visokom nivou i da pokazuju duboko prijateljstvo. "Nadam se da će ova poseta otvoriti novo poglavlje naših odnosa", kazao je. Kasnije, na konferenciji za medije, Đinping je kazao da je u razgovorima sa Aleksandrom Vučićem postignut značajan konsenzus i da će Srbija biti prva država iz Evrope sa kojom će izgraditi zajednicu sa zajedničkom budućnošću. "Mi smo zajedno najavili da ćemo izgraditi zajednicu između Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u Novoj eri, koja će otvoriti novo poglavlje u istoriji kinesko-srpskih odnosa. Pre osam godina Srbija je postala prvi sveobuhvatni strateški partner Kine u centralnoj i istočnoj Evropi. Danas Srbija postaje prva evropska zemlja gde ćemo izgraditi zajednicu sa zajedničkom budućnošću", poručio je. On je nakon plenarnog sastanka delegacija Srbije i Kine i potpisivanja bilateralnih dokumenata, rekao da Kina podržava Srbiju po pitanju njene nezavisnosti i da sledi razvojni put koji odgovara njenim uslovima. "Kina podržava napore Srbije da očuva suverenitet i teritorijalni integritet po pitanju Kosova", rekao je Ši Đinping. Istakao je da Kina i Srbija uživaju snažno političko poverenje. "Naša praktična saradnja je unapređena, koordinacija je bliska kada je reč o međunarodnim pitanjima i imamo to čelično prijateljstvo koje je samo sve više i više jača", naglasio je Si. On se osvrnuo i na jučerašnji doček koji je srpska delegacija priredila na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu. "Bio sam počastvovan da vidim tako veličanstvenu ceremoniju, bio sam zaista impresioniran i duboko dirnut. Kao što ste i sami rekli, mi smo iz prve ruke svedoci tome da srpski narod kineski narod posmatra kao čelične, najbolje prijatelje. Ovo je zaista obostrano i iskreno prijateljstvo, postoji snažan osećaj prijateljstva između naših zemalja, to zaista pozdravljam i zaista je na mene ostavilo izuzetno dubok utisak", rekao je Si Đinping. Prethodno su u utorak uveče, uz Vučića sa suprugom Tamarom Vučić, kineskog predsednika na crvenom tepihu dočekali su i premijer Miloš Vučević, predsednica Skupštine Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Marko Đurić, kao i nekadašnji predsednik Tomislav Nikolić sa suprugom Dragicom, te ambasadorka Srbije u Kini Maja Stefanović i kineski ambasador u Beogradu Li Ming sa suprugom. Pre nego što je avion kineskog predsednika stigao čuli su se srpski lovci MiG-29 koji su ga pratili od granice. U čast kineskog predsednika, koji je doputovao sa suprugom , na Aerodromu "Nikola Tesla" postrojena je Garda Vojske Srbije, a kraći umetnički program izveli su ispred crvenog tepiha članovi Ansambla "Kolo". Po dolasku Šija, predsednik Srbije je izjavio da je da je "vizija sveta za koju se zalaže predsednik Kine dala inspiraciju i snagu i Srbiji da hrabro i ponosno korača putem napretka i uspeha". Vučić je dobrodošlicu kineskom predsedniku izrazio i na Instagramu, gde je poručio da Srbija želi da iskrenim gostoprimstvom uzvrati "makar malim delom za svu podršku" koju joj Kina pruža. Kineski predsednik je po dolasku u Beograd poručio da je "čelično prijateljstvo Srbije i Kine pustilo dublje korene u srcu dva naraoda" i izrazio uverenje da će poseta otvoriti novo poglavlje u odnosima dve zemlje - prema saopštenju koje je objavila Ambasada Kine u Srbiji. Tokom Šijevog boravka u glavnom gradu Srbije trebalo bi da bude potpisano više od 30 sporazuma u različitim oblastima, a razgovaraće se i o širokom spektru tema - od političkih, ekonomskih i tehnoloških, do saradnje u oblasti kulture. Zvaničnici obe zemlje posetu opisuju kao "učvršćivanje čeličnog prijateljstva", koje se ogleda u infrastrukturnoj saradnji, ali i savezništvu u političkim pitanjima. Uoči posete predsednika Kine, predsednik Srbije je za kinesku CCTV izjavio da je Kina "najbolji partner Srbije u ostvarivanju državnih ciljeva" i ocenio da Sijeva poseta Beogradu dolazi u pravo vreme, te da je veoma srećan zbog razgovora koje će imati sa Ši Đinpingom. "Srbija je potpuno posvećena Šijevoj poseti i verujemo da će ona doneti koristi i biti u interesu i kineskog i srpskog naroda", izjavio je Vučić. Dodao je da je Ši Đinping "jedan od najznačajnijih svetskih lidera i iskreni prijatelj Srbije" i zamolio je sve građane Srbije da na "divan i gostoljubiv" način dočekaju predsednika Kine. Kineski predsednik je u autorskom tekstu koji je u oči posete Beogradu napisao za list "Politika" kazao da se "raduje susretu sa predsednikom Srbije i drugim srpskim rukovodiocima i prijateljima sa kojima će tokom državne posete Srbiji razgovarati o prijateljstvu, planirati saradnju i ubrizgati novu vitalnost u čelično prijateljstvo Kine i Srbije". "Uvek je postojao afinitet između naroda Kine i Srbije, uprkos velikoj udaljenosti među nama. Tokom gorkog Antifašističkog rata i u periodu sopstvene državne izgradnje prošlog veka, narodi dveju zemalja su stekli čelično prijateljstvo koje se proteže kroz vreme i prostor. Usred tekuće transformacije sveta neviđene u jednom veku, međusobna podrška dve strane je čvršća, uzajamno korisna saradnja je bliža, dok su naše razmene i međusobno učenje sadržajniji", napisao je. On je dodao da su dve zemlje održavale blisku i glatku koordinaciju i saradnju u bilateralnim i multilateralnim oblastima, i da se sveobuhvatno strateško partnerstvo neprekidno produbljuje sa opipljivim rezultatima. "Srbija je prvi partner slobodne trgovine Kine u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Prošle godine Kina je bila najveći izvor stranih investicija i drugi najveći trgovinski partner Srbije. Dinamična saradnja dve strane u oblasti privrede i trgovine, industrijskih lanaca i izgradnje infrastrukture daje veliki podsticaj sopstvenom procesu modernizacije dveju zemalja", rekao je on. Kako prenose mediji u Srbiji, o bezbednosti kineskog predsednika će voditi računa više od 3.000 policajaca. Duž autoputa i na više različitih lokacija u Beogradu postavljene su kineske i srpske zastave. Poseta kineskog predsednika Srbiji poklapa se sa godišnjicom NATO bombardovanja kineske ambasade u Beogradu, kada je 7. maja 1999. je pet bombi pogodilo ambasadu Kine. Tada su poginule tri osobe, među kojima su bila dva kineska novinara, a povređeno je najmanje 20 ljudi. Zvaničnici NATO i Sjedinjenih Država tada su saopštili da bombardovanje kineske ambasade nije bilo namerno, više puta ukazujući da je NATO vazdušna kampanja protiv SR Jugoslavije pokrenuta kako bi zaustavili napade srpskih snaga na albansko stanovništvo na Kosovu. Đinping je prethodno boravio u Francuskoj, gde se sastao sa predsednikom te zemlje Emanuelom Makronom, a nakon posete Srbiji, otputovaće u Mađarsku gde završava svoju Evropsku posetu. Sastanke kineskog predsednika u Parizu agencija Asošijejted Pres opisuje kao "teške", dodajući da će susreti u Budimpešti i Beogradu biti "lagodni". Srbija i Mađarska su, kako ocenjuju, prijateljske prema Kini i bliske ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i deo regiona koji Peking koristi kao uporište za ekonomsko širenje u Evropi. Kineski predsednik je poslednji put bio u Srbiji 2016, što je bila prva poseta predsednika Kine Srbiji nakon 32 godine i tom prilikom je potpisana Deklaracija o strateškom partnerstvu. Vučić se poslednji put sastao sa Šijem u oktobru prošle godine, tokom trećeg foruma "Pojas i put" u Pekingu, kada je potpisano 18 sporazuma, između ostalog i sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine, koji bi uskoro trebalo da stupi na snagu. U izveštaju su korišćeni materijali Radio televizije Srbije, agencija Fonet, Rojters i Asošijejted Pres

PRIŠTINA — Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova donelo je odluku kojom se omogućava prelazak sa vozačkih dozvola koje izdaju, kako je navedeno u saopštenju za javnost, “nelegalne srpske institucije na Kosovu", na zvanične koje izdaju "institucije Republike Kosovo”. Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je u obraćanju građanima, na srpskom jeziku, da je ova odluka doneta na osnovu brojnih zahteva građana. „Mi želimo da našim građanima olakšamo svakodnevne probleme sa kojima se suočavaju. Sada je neophodna infrastruktura na mestu, te je ministarstvo unutrašnjih poslova pozitivno reagovalo. Omogućen je veoma lak i efikasan proces prelaska na validne vozačke dozvole. Prelazak na RKS dozvole omogućava lagodniju i praktičnu registraciju vozila, pored toga ne traži ponovno polaganje vozačkog ispita, već proceduru dobijanja dozvole putem podnošenja zahteva“. Premijer Kurti je pozvao građane da u što kraćem roku podnesu neophodnu dokumentaciju i ostvare svoja prava. „Svaki građanin treba centru za izdavanje dokumenata da dostavi ličnu kartu, original vozačku dozvolu izdatu od strane srpskih vlasti, zdravstvenu potvrdu za izdavanje vozačke dozvole, dokaz o uplati takse, kao i original vozačke dozvole UNMIK-a ili one izdate od strane Republike Kosova, ukoliko se aplicira i za dodavanje kategorija, što je isto omogućeno za vas dragi građani putem odluke ministarstva unutrašnjih poslova“, naveo je Kurti. Odluka kojom se omogućava „prelazak sa srpskih na kosovske vozačke dozvole“ stupa na snagu 9. maja i važi do 9. avgusta 2024. godine.

BRISEL — Savet Evropske unije (EU) dao je konačno zeleno svetlo za uspostavljanje Fonda za reformu i rast za Zapadni Balkan, novog instrumenta za podršku reformama u vezi sa EU i ekonomskom rastu u regionu. Instrument predstavlja finansijski stub Plana rasta za zapadni Balkan, koji je u novembru 2023. godine predstavila Evropska komisija, a čija je vrednost 6 milijardi evra. Njime se pokriva period od 2024. do 2027. godine, a očekuje se da će se u tom periodu obezbediti do dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u kreditima za šest partnera EU sa Zapadnog Balkana. Glavni cilj instrumenta je da "podrži usklađivanje partnera sa Zapadnog Balkana sa vrednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama EU, u cilju budućeg članstva u EU, kao i njihovu progresivnu integraciju u jedinstveno tržište EU i društveno-ekonomsku konvergenciju sa EU". Instrument će podržati niz socio-ekonomskih i osnovnih reformi, uključujući reforme koje se odnose na vladavinu prava i osnovna prava. Kako bi dobili podršku u okviru instrumenta, svi partneri u regionu moraju da pripreme reformske agende i navedu reforme koje planiraju da preduzmu kako bi ostvarili ciljeve iz instrumenta. Kako se napominje, partneri sa Zapadnog Balkana moraće i da razmisle o tome kako se očekuje da mere uključene u reformske agende doprinesu progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija i Kosovo imaju uslov više, a koji se odnosi na normalizaciju odnosa. Prema usvojenoj odluci, da bi ove dve zemlje imale korist od Plana rasta, one se moraju konstruktivno angažovati "sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima" u normalizaciji svojih odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i Aneksa primene, kao i sve prethodne sporazume o dijalogu, te da se uključe u pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa. Zemlje članice EU imaće ključnu ulogu u odobravanju reformskih agendi korisnika i, po potrebi, njihovih izmena i dopuna. Ovom odlukom su okončane sve procedure i neposredno nakon objavljivanja u službenom glasniku EU, odluka stupa na snagu. U tekstu su korišćeni i materijali Radija Slobodna Evropa

FORT LODERDEJL/VAŠINGTON — Američki Federalni istražni biro (FBI) i drugi federalni agenti uhapsili su srpskog državljanina Davida Kneževića na Međunardonom aerodromu u Majamiju proteklog vikenda u vezi sa nestankom njegove supruge Ana Marije Knežević Enao, pre tri meseca u Španiji. Protiv 36-godišnjeg Kneževića, koji živi u Fort Loderdejlu, podignuta je optužnica za otmicu njegove 40-godišnje supruge, s kojom je bio u procesu razvoda. Ana Knežević nestala je 2. februara iz stana u Madridu, u kojem je boravila, otkad su se ona i David rastavili krajem prošle godine. Kneževićev advokat Kenet Padovic, u kratkom telefonskom razgovoru za Glas Amerike rekao je da ne može da komentariše slučaj u ovoj fazi. Padovic je prethodno odbacio da njegov klijent ima bilo kakve veze sa nestankom svoje supruge. David Knežević, koji je rođen u Srbiji, na kratko se pojavio pred federalnim sudom u Majamiju u ponedeljak, a u petak ga čeka pretres na kojem će biti doneta odluka o kauciji. “Španska nacionalna policija, Služba za carinu i zaštitu granica SAD, Služba za diplomatsku bezbednost Stejt departmenta i FBI nastavljaju istragu. Zato što se radi o istrazi koja je u toku, nikakve druge informacije neće biti objavljene”, saopštio je FBI. Ana Knežević, koja je rođena u Kolumbiji, ali je u međuvremenu dobila američko državljanstvo, nije viđena otkad je muškarac sa kacigom auto-lakom onesposobio bezbednosne kamere u zgradi u kojoj je boravila u Madridu. Anina prijateljica Sana Ramo i još jedna žena dobile su SMS poruke sa Aninog telefona dan kasnije, u kojima je pisalo da će Ana sledećih nekoliko dana provesti sa muškarcem kojeg je tek upoznala. Ramo je rekla da te poruke nisu napisane u Aninom stilu i da ona nikad ne bi otišla sa nekim koga je tek upoznala. “Drago mi je da je došlo do hapšenja”, rekla je Ramo u ponedeljak. “Nadamo se da će ovo sledeće poglavlje doneti pravdu i pronaći odgovor šta se dogodilo sa Anom”. Kneževići su bili u braku 13 godine. Vlasnici su kompanije "EOX Technology Solutions Inc.", koja pruža kompjutersku podršku firmama na jugu Floride. U javnim dokumentima može se videti da poseduju kuću i još dve nekretnine u Fort Loderdejlu, od kojih je jedna trenutno u procesu vraćanja banci, zbog neplaćanja kredita. Anin brat Huan Enao je u razgovoru sa detektivom iz Fort Loderdejla opisao razvod njegove sestre i zeta kao “gadan”, piše u policijskom izveštaju. Huan je policiji takođe rekao da je David bio besan zbog toga što će sa Anom morati da podeli značajnu sumu novca. Davidov advokat Padovic je u februaru odbacio da je razvod bio neprijateljski i naveo da njegov klijent sarađuje sa policijom. Prema njegovim rečima, David je bio u Srbiji kada je Ana nestala.

VAŠINGTON — Korpucija, nesprovođenje ili sporost u sprovođenju reformi sistema i savladavanje prepreka na putu ka evropskim integracijama i u 2023. su bili veliki problemi demokratija u Crnoj Gori i na Kosovu, ocenjuje se u izveštaju Nacije u tranziciji vašingtonske organizacije Fridom haus. Izveštaj je predstavljen u aprilu, ali su sada objavljeni detaljniji zaključci za pojedine zemlje, među kojima su Crna Gora i Kosovo. Rejting Lokalne demokratske uprave je smanjen sa 4,25 na 4,00 zbog politizacije i lošeg funkcionisanja brojnih opština, a među izazovima koji su se pojavili u 2023. su opstrukcije izbora i sednica lokalnih skupština, nedostatak mirnog prenosa vlasti i nestabilne finansije. Kao rezultat toga, rejting crnogorske demokratije je pao sa 3,79 na 3,75. Podseća se da je u 2023. Jakov Milatović preuzeo predsedničku funkciju od Mila Đukanovića, koji je najveći deo poslednje tri decenije bio predsednik ili premijer, a Milojko Spajić je postao predsednik vlade posle dugih političkih pregovora sa mnogo obrta. Parlament je jedva funkcionisao do kraja oktobra, kada je formirana nova vlada, zbog produžene političke i ustavne krize. Odlazeća vlada je stoga vladala bez funkcionalnog parlamenta od marta do oktobra. Početni znaci izgradnje konsenzusa uočeni su u novembru kada je nova vlada konačno postigla dogovor o imenovanju sedmog sudije Ustavnog suda, i u decembru kada je sproveden popis stanovništva koji je odavno čekao. U izveštaju se podseća da su novu vladu podržali članovi bivšeg Demokratskog fronta (DF), saveza poznatog po povezanosti sa srpskim rukovodstvom u Beogradu i bliskim vezama sa Rusijom. Zauzvrat, Andrija Mandić, lider Nove srpske demokratije (NOVA), jedne od konstitutivnih partija Demokratskog fronta koja je dala podršku Spajiću, imenovan je za predsednika Skupštine. To je izazvalo zabrinutost za buduću spoljnopolitičku orijentaciju Spajićeve vlade, iako je Vlada uveravala javnost da će ostati posvećena unapređenju integracije zemlje u Evropsku uniju (EU) i očuvanju njenog članstva u Severnoatlantskom savezu (NATO). Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Crna Gora je u potpunosti usklađena sa stavovima i akcijama EU u vezi sa sukobom. Parlament je u februaru okončao blokadu u Ustavnom sudu tako što je imenovao sudije na tri od četiri otvorena mesta u sudu od sedam sudija, ublažavajući zabrinutost da bi nedostatak kvoruma mogao da zamrzne pregovore sa EU. Nove slučajeve otvorilo je Specijalno tužilaštvo koje se bavilo gonjenjima korupcije i organizovanog kriminala. Bivšoj predsednici Vrhovnog suda Vesni Medenici sudi se za zloupotrebu službenog položaja od 2019. do 2021. Početkom septembra izbio je skandal kada je kroz podzemni tunel provaljeno u prostoriju za dokaze Višeg suda u Podgorici. Osnovno državno tužilaštvo otvorilo je istragu i više osoba je uhapšeno. Međutim, organizator kriminalnog poduhvata ostaje nepoznat. Slučaj je bacio negativno svetlo na standarde bezbednosti sudskih dokaza, i šire na kapacitete ključnih pravosudnih institucija, navodi se u izveštaju. Transkripti u kojima se navodi da je organizovani kriminal velikih razmera infiltracija u državne strukture nastavili da “cure” u medije 2023 - ističe Fridom haus. U martu je prethodna vlada na čelu sa premijerom Dritanom Abazovićem iz stranke Ujedinjena reformska akcija (URA) smenila direktora policije Zorana Brđanina zbog nejasnih procedura. Abazović je u javnosti otvoreno izjavio da je odluka doneta zbog Brđaninove potencijalne veze sa organizovanim kriminalom. Brđanin je krajem 2023. godine nastavio sa radom u novoj vladi na čelu sa Spajićem, nakon što je Upravni sud više puta doneo odluku da je njegova smena nezakonita. U izveštaju se kaže da je civilno društvo predmet neprimerenih izjava političara, kao i da medijske reforme nisu značajno napredovale. Nova vlada se obavezala da će usvojiti novu reformsku agendu kako bi se prioritet pristupio tim fondovima i ubrzali napori za pristupanje EU. Spajićeva vlada je organizovala niz sastanaka sa relevantnim organizacijama civilnog društva (OCD) u vezi sa agendom EU. Ipak, opšti izgledi za reformu će u velikoj meri zavisiti od sposobnosti različitih stranaka koje čine vladajuću koaliciju da naprave kompromis, s obzirom na njihovu ideološku divergenciju, i da konsoliduju donošenje odluka na način koji će biti inkluzivniji i koordiniraniji od pristupa koji su preduzele skorašnje vlade, posebno kada su u pitanju odnosi vlade i parlamenta, ocenjuje FH. U 2023. godini, iako je Kosovo imalo stabilnost u upravljanju, a partija premijera Aljbina Kurtija Pokret Samoopredeljenje imala većinu u Skupštini i u koalicionoj vladi, to nije rezultiralo značajnim poboljšanjima unutrašnjeg funkcionisanja države ili efektivnim sprovođenjem reformi. Razlog za to su tenzije u opštinama sa srpskom većinom na severu i dešavanja tokom dijaloga sa Srbijom pod vođstvom Evropsej unije. Godina je počela već postojećim tenzijama posle masovnih ostavke kosovskih Srba u institucijama 2022. i podizanja barikada u severnom delu Kosova krajem godine. U januaru 2023. zajedničkim naporima misije Kosovskih snaga (KFOR), Misije EU za vladavinu prava (EULEKS) i kosovske policije uspešno su uklonjene preostale barikade. Međutim, ova akcija nije označila razrešenje krize, koja je dostigla vrhunac sredinom 2023, navodi se u izveštaju. Podseća se na zaključenje sporazuma za normalizaciju odnosa u Briselu 27. februara i martovski konsenzus oko Aneksa o primeni. biti prekretnica u kojoj bi se pregovarački proces udaljio od načina upravljanja konfliktom i približio se konačnom sporazumu. Prevremeni lokalni izbori u četiri opštine sa srpskom većinom 23. aprila naišli su na izazove kada je glavna lokalna srpska stranka Srpska lista, bliska zvaničnom Beogradu odlučila da bojkotuje izbore. Shodno tome, srpski birači su bojkotovali izbore kao čin protesta. Nizak odziv doveo je do izbora gradonačelnika etničkih Albanaca, koji su preuzeli dužnost usred značajne policijske intervencije koju je predvodila centralna vlada na Kosovu. Ovo je izazvalo nasilja bez presedana u maju, tokom kojeg su demonstranti povredili pripadnike KFOR-a, a napadnuti su i novinari. Ističe se da je to zaustavilo implementaciju sporazuma uz posredovanje EU i vratilo pregovore na fokusiranje na upravljanje konfliktima. Ističe se i međunarodni pritisak da se uspostavi Zajednica srpskih opština, kako su se u okviru dijaloga Kosovo i Srbija dogovorili 2013. Premijer Aljbin Kurti je, tvrdi FH, pokazao veću fleksibilnost u razmatranju osnivanja takvog udruženja, ali su se pojavile debate i protivljenja oko nacrta statuta asocijacije koje je predložila EU. Kao događaj koji je izazvao najveću eskalaciju u izveštaju je označen napad grupe naoružanih Srba na patrolu kosovske policije na severu, blizu mesta Banjska. U toj akciji ubijeni su jedan policajac i trojica napadača. FH podseća da je odgovornost preuzeo Milan Radoičić, bivši zamenik šefa Srpske liste i bliski saradnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a prijavljene su i druge veze između napadača i beogradskih vlasti. U izveštaju se podseća i da je posle napada, srpska vojska “dovela velike snage na granici Srbije sa Kosovom, što je izazvalo reakciju Bele kuće i zahteve za povlačenje tih trupa”. NATO je tada odlučio da poveća broj trupa koje je stacionirao na Kosovu, raspoređujući dodatnih 1.000 vojnika. FH ocenjuje da je godina završena određenim napretkom jer je u decembru počelo sprovođenje odluke Vlade Srbije da prizna kosovske registarske tablice za automobile, čime je dodatno unapređen Sporazum o slobodi kretanja postignut 2011. godine u okviru dijaloga predvođenog EU. Navodi se i da je godišnja Parada ponosa u Prištini održana u junu 2023. bez incidenata šestu godinu zaredom, “što odražava sve veću vidljivost LGBT+ zajednice, delimično uz pomoć organizacija civilnog društva”. Uprkos ovom napretku, potpuna emancipacija nije postignuta. Na primer, aktivisti su i dalje nezadovoljni neuspehom zakonodavaca, posebno onih koji pripadaju većini, pokretu Samoopredeljenje, da unaprede građanski zakonik u vezi sa jednakošću braka i drugim pitanjima prava. Medijski sektor ostao je živ i raznolik 2023, uprkos tome što se bori sa krizama na više frontova. Povređeni su brojni novinari koji su izveštavali o događajima u severnom delu Kosova tokom pojačanih tenzija. U periodu od juna do oktobra 2023. godine prijavljeno je ukupno 74 napada i pretnji novinarima, od kojih se 30 incidenata dogodilo tokom izveštavanja u severnom delu Kosova. Ovo predstavlja povećanje u odnosu na 2022, tokom koje su zabeležena ukupno 33 fizička napada. Događaji na severu značajno su doprineli ovom naglom usponu, navodi FH. Borba protiv korupcije ostaje veliki izazov, ističe Fridom haus. Iako je Kosovo u procesu izrade nove strategije za borbu protiv korupcije, napredovanje se suočilo sa višestrukim blokadama, a premijer Kurti pripisuje kašnjenja mešanju opozicije. Kurtijeva vlada suočila se sa korupcionaškim skandalom 2023. koji uključuje neobračunate državne rezerve, koji je još uvek pod istragom. Smena šefa Jedinice za specijalne istrage kosovske policije 8. jula takođe je izazvala zabrinutost, dovodeći u sumnju posvećenost Kosova borbi protiv korupcije. Uprkos kampanji na platformi za borbu protiv korupcije, Kurtijeva vlada je pokazala ograničen napredak po tom pitanju.

VAŠINGTON — Američki Stejt department demantovao je medijske navode da je specijalni predstavnik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar otpušten sa te funkcije zbog navodnog sukoba interesa, zbog povezanosti članova njegove porodice sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Vladom Republike Srpske. U odgovoru Glasu Amerike, portparol Stejt departmenta navodi da su takvi navodi novinara Vudija Džimšitija, objavljeni na portalu Frontliner.uk "potpuno netačni, što je proverljivo". "Zamenik pomoćnika državnog sekretara Gabrijel Eskobar nije smenjen s položaja. Sve karijerne diplomate u Stejt departmentu menjaju pozicije u periodu od jedne do četiri godine, što je deo redovne prakse. Kao karijerni diplomata, zamenik pomoćnika državnog sekretara Eskobar je obavljao svoju trenutnu ulogu tri godine, a narednih nedelja prelazi na svoj sledeći zadatak, što je odavno planirano", navodi Stejt department. Nije rečeno šta će biti novo Eskobarovo zaduženje. Eskobar je na funkciju specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan i zamenika pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, došao u septembru 2021. godine. Do tada je bio zamenik ambasadora SAD u Beogradu, gde je ranije obavljao i funkciju otpravnika poslova. Osim u Beogradu, radio je u diplomatskim misijama u Podgorici i Banjaluci. Gabrijel Eskobar je bio na pozicijama u Pragu, Rimu i Moskvi. Radio je i u diplomatskim misijama u Iraku, Boliviji, Pakistanu. "Do planiranog prelaska na novu funkciju, nastavlja da obavlja ulogu zamenika pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, kao i specijalnog izaslanika za pitanja Zapadnog Balkana", navodi portparol Stejt departmenta. Novinar Vudi Džimšiti objavio je u tekstu "Diplomatija Gabrijela Eskobara na udaru" da je Eskobarova supruga Elizabet dobila novac od Ministarstva spoljnih poslova Srbije, kao i da partner u firmi Mek Ginis Lokridž LLP iz Teksasa, koja ima ugovor sa Vladom Republike Srpske o zastupanju u međunarodnim pravnim postupcima, ima porodične veze sa Eskobarom. Sve to, navodi Džimšiti, je kompromitujuće za diplomatu koji ima važnu ulogu u pregovorima Srbije i Kosova. Stejt department je ove navode oštro demantovao. "Neodgovorno je objavljivati takve neistine. Podstičemo sve novinare da provere činjenice pre nego što podele uvredljive i neosnovane glasine. Znamo da dezinformacije predstavljaju izuzetnu pretnju za demokratska društva. One truju društveni diskurs, pojačavaju podele i predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost SAD i naših saveznika i partnera". U odgovoru Stejt departmenta se zaključuje da SAD "snažno podržavaju dijalog Srbije i Kosova pod okriljem EU, ka postizanju mirnog i produktivnog odnosa između Kosova i Srbije. "U potpunosti smo usklađeni sa svojim evropskim partnerima i nastavićemo da igramo aktivnu ulogu u podršci dijalogu", zaključuje se u odgovoru Glasu Amerike.

BEOGRAD — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u ponedeljak sa ambasadorom Kine Li Mingom i tim povodom na Instagramu objavio da je reč o poslednjim pripremama za posetu kineskog predsednika Ši Đinpinga, koja je prema njegovim rečima, za Srbiju od najvećeg značaja u svakom smislu. "Čast koju svojim dolaskom čini našoj zemlji, nemerljiva je za sve nas, pogotovo imajući u vidu planove Srbije za snažno ubrzanje sveopšteg razvoja, kao i globalni geopolitički kontekst. Ponosni na čelično prijateljstvo sa Kinom, sa nestrpljenjem čekamo posetu predsednika Sija, uvereni da će naše gostoprimstvo pokazati koliko Srbija ceni partnerstvo sa ovom velikom zemljom", poručio je Vučić na svom Instagram nalogu @budućnostsrbijeav. A pred sutrašnju, drugu po redu posetu predsednika Kine Ši Đinpinga Srbiji, Beograd se sprema za doček – širom grada su istaknute srpske i kineske zastave, a mediji analiziraju iz raznih uglova odnose dve zemlje i dva predsednika. Kako u izjavi za Glas Amerike ističe Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, može se govoriti o kineskoj i o srpskoj perspektivi ove posete: „Perspektiva Pekinga je da i dalje pokušavaju da očuvaju neki kontakt sa Evropom u trenutku kada su ti odnosi malo uzdrmani i samim tim su kao deo turneje izabrane dve zemlje u istočnoj Evropi - Srbija i Mađarska, gde su na vlasti elite koje su veoma otvorene prema saradnji sa Kinom, dok se isto tako ide u Francusku koja u ovom trenutku ima tu titulu nekog neformalnog lidera Evropske unije“. Kada je u pitanju perspektiva Beograda, Vuksanović smatra da ovu posetu treba staviti u kontekst poznate politike balansiranja i huškanja zapadnih i nezapadnih centara moći jednih protiv drugih, gde se, kako kaže, pokazuje Zapadu da Srbija i dalje ima opcije na drugoj strani sveta: „Za Beograd to podrazumeva sledeće - sa jedne strane koristi se Kina da bi se uvećala pregovaračke pozicija Beograda, naspram zapadnih prestonica. A sa druge strane ovim se potvrđuje još jednom da je u proteklih šest godina Beograd zamenio Rusiju sa Kinom, kada su u pitanju dominantni partneri van zapadnog sveta“, ističe Vuksanović. Po njegovom mišljenju, odnosi Srbije i Kine su najsporniji iz ugla dugoročnih benefita, dok su kratkoročni i srednjeročni benefiti prilično jasni: „Kratkoročni benefiti se evidentno izražavaju u prilivu kapitala i u boljem GDP rastu i radu na infrastrukturi, ali se javljaju prvenstveno rizici koji se odnose na manjak transparentnosti ili na nepoštovanje ekoloških i radnih standarda. Ali tu zapravo glavna odgovornost uvek leži na lokalnim elitama, ne na Kinezima. Jer zapravo poenta u tome jeste kako individualna vlada zapravo upravlja svojim partnerstvom sa Kinom, a ne na samoj kineskoj vladi“, kaže Vuksanović za Glas Amerike. Za razliku od nedavne posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Pekingu, koja je, kako smatra Vuksanović bila pokušaj da se stvari između ove dve zemlje drže pod kontrolom, odnose Srbije i Kine u ovom trenutku najviše zaviše od Vašingtona: „U ovom stadijumu bih rekao da glavna kočnica tom srpsko-kineskom partnerstvu nije Evropska unija nego SAD. Jer Sjedinjene Države su za Beograd postale sad u ovom stadijumu dominantan partner kada je u pitanju bezbednost. I Beograd i dalje očekuje da će sa SAD napraviti neki dogovor oko Kosova, naročito u kontekstu toga što očekuju potencijalnu pobedu Donalda Trampa. Ali to isto tako nameće limite koliko daleko možete da idete u saradnji sa Kinom, kao najvećim američkim rivalom“. Za sada čini se da je jedina nepoznanica da li će za Beograd i srpske zvaničnike predsednik Kine biti dočekan kao „brat Ši“, kako je pisalo na bilbordima zahvalnosti sa njegovom slikom u Beogradu tokom pandemije ili samo kao Ši Đinping: „S obzirom da će biti jak element tog unutrašnjeg političkog marketinga možemo očekivati veoma jake i tople poruke prijateljstva. Ali one se naravno formiraju tako kako bi ostvarile željeni marketinški efekat sa unutrašnjom publikom“, kaže Vuk Vuksanović sa Glas Amerike.

Srbija — Komemorativnim skupom danas je obeležena godišnjica masovnog ubistva u Malom Orašju i Duboni, selima kod Smederava i Mladenovca, gde je na 4. maja prošle godine ubijeno devetoro mladih ljudi i povređeno 12 osoba. U ta dva sela kod Smedereva ubijeni su Nikola Milić (14), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (17), Kristina (18) i Milan Panić (22), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (21), Dalibor Todorović (24) i Petar Mitrović (25). Članovi porodica, koji su došli u majicama sa likovima njihove stradale dece, prijatelji i građani okupili su se u spomen-području "Ravni Gaj" u Malom Orašju. Skup je počeo zvukom sirena za uzbunu, a potom je minutom ćutanja odata počast ubijenim mladim ljudima. Uz roditelje poginulih, skupu su prisustvovali i rođaci, prijatelji, meštani i roditelji stradalih đaka iz beogradske Osnovne škole "Vladislav Ribnikar". Oni su prvo položili su cveće u školskom dvorištu u Duboni gde su ubijeni Milan i Kristina Panić i Dalibor Todorović, a onda su se uputili ka Malom Orašju gde su položili cveće i na spomenik u Ravnom Gaju, mestu stradanja šestorice mladića. Na skupu je prikazan dokumentarni film "Nebeska družina", sa svedočenjima o životu, uspesima i talentima ubijenih u Ravnom Gaju, a potom su školski drugovi i prijatelji stradalih čitali pesme. Nastavnica petorice mladića iz Malog Orašja Ivana Bošković održala je govor na komemorativnom skupu i poručila da oni nikada neće biti zaboravljeni: "Deco moja draga, nismo mogli da vas sačuvamo za budućnost, ali vam dajem reč da vas nećemo nikad zaboraviti. Dok bude glasa u nama, koji smo vas poznavali, pričaćemo o vama budućim generacijama. Ostale su fotografije, ostali su snimci, pre svega ostalo je pamćenje na vas", rekla je profesorka Bošković. Posle toga je na fubalskom terenu u Ravnom Gaju počeo humanitarni turnir na kojem su revijalnu utakmicu odigrali omladinci Crvene zvezde i Partizana. Planirano je da 12 fudbalskih ekipa igra na turniru na kojem će se prikupljati pomoć za nastavak oporavka povređenih. Takođe, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) pozvalo je pružaoce medijskih usluga da i na godišnjicu masovnog ubistva u selima Dubona i Malo Orašje zatamne ekrane, odnosno obustave program na jedan minut, u 22.32 časova sa tekstom "3. i 4. maj 2023. Pamtimo". Vučić i Vučević u Malom Orašju i Duboni Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je, zajedno sa premijerom Milošem Vučevićem položio cveće u Malom Orašju i Duboni, objavljeno je na Instagram nalogu predsednika države. Vučić i Vučević položili su prvo cveće u spomen-parku u Malom Orašju na mestu ubistva Nemanje Stevanovića, Lazara Milovanovića, Marka Mitrovića, Aleksandra Milovanovića, Nikole Milića i Petra Mitrovića. "Sa najdubljim pijetetom odajem poštu nevinim žrtvama bezumnog pohoda koji je iza sebe ostavio očaj, tugu i pustoš. Kao roditelj, osećam ogroman bol zbog izgubljenih života i delim patnju porodica koje su ostale bez najvrednijeg blaga, bez svoje dece", naveo je Vučić. On je dodao da kao predsednik obećava da država neće dozvoliti zločin bez kazne, pobedu zla nad pravdom i zverstva nad čovečnošću. Nakon toga Vučić i Vučević su u Duboni položili cveće na mestu ubistva Kristine i Milana Panića i Dalibora Todorovića. "Polažem cveće na mestu na kojem su surovo prekinuti životi Milana, Kristine i Dalibora, a sa njima i sva radost i nadanja njihovih roditelja. Kuće ugašene i zavijene u crno, delo su zla koje nije znalo ni za milost, ni za stid, ni za ljubav", naveo je Vučić na Instagramu. Vučić je istakao i da je taj zločin ostavio duboku ranu na duši cele Srbije, koja i danas stoji nema pred užasom koji je sve zadesio, ali i ujedinio sve dobre ljude u nameri da se svim snagama izbore za društvo u kojem se takva tragedija ne sme ponoviti. Brankica Janković: 3. i 4. maj su društvena prekretnica Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je danas, povodom godišnjice ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i u selima Malo Orašje i Dubona, da su 3. i 4. maj društvena prekretnica. Uz poruku da solidarnost i empatija treba da budu vrednosti na kojima počiva društvo, a da sve što iskače iz toga mora se osudi, ona je izjavi za Radio televiziju Srbije istakla da se u proteklih godinu dana većina ljudi promenila na ličnom nivou, pošto sada, kako je rekla, svi strahuju. "Ne možemo više sigurno da živimo u onom svetu koji smo kreirali nekada samo za nas, u našem okruženju, već mislim da smo postali svesni činjenice koliko smo međuzavisni. Naravno, ne svi, nego većina ljudi", rekla je Janković. Dodala je da su u Srbiji uvek jače one snage koje svoje živote žive i temelje na vrednostima solidarnosti, razumevanja, empatije, poštovanja i razumevanja, ali da su se tih dana probudile neke druge društvene snage koje ne razmišljaju tako i imaju neopravdano veliki medijski i javni prostor, pa se stiče utisak da niko ništa nije naučio iz tragedija. "Moramo da se suočimo sa tom tragedijom i da damo mnoge odgovore", rekla je Janković i dodala da je boli kada sluša ispovesti roditelja i čuje njihove priče i osećanja da im se nismo dovoljno našli. U izveštaju su korišćeni neki materijali agencije FoNet.

Anapolis, Merilend — Na američkoj Pomorskoj akademiji u Anapolisu, glavnom gradu američke savezne države Merilend, krajem maja će diplomirati još dva crnogorska kadeta - ukupno sedam od 2008, kada je Crna Gora poslala prvog predstavnika. Posle odlaska dva nova crnogorska diplomca, na akademiji će za sada ostati još jedan Crnogorac. Ivan Bajčeta (23) i Strahinja Janjušević (22), obojica iz Podgorice, na akademiju su došli 2020. godine - na vrhuncu pandemije koronavirusa. „U početku je baš bilo teško, ali je Ivan srećom bio tu, i uvijek kada mi je nešto trebalo mogao sam njega da pitam. U početku je bilo teško po vojnom pitanju i ta prva tri mjeseca su najteža. Imali smo i koronu, pa je bilo malo drugačije, morali smo da nosimo maske. A posle smo se fokusirali na akademski razvoj“, priča Strahinja za Glas Amerike. Za Ivana, najteži je bio kulturološki šok po dolasku u Ameriku. "Ali i to je neko iskustvo koje ojača čovjeka, donese neko znanje jer smo morali da se prilagodimo i novom jeziku i novoj kulturi i običajima", prisjeća se Ivan početaka. Ivan i Strahinja su se po završetku srednje škole prijavili na konkurs koji za upis u američke vojne akademije objavljuje crnogorsko ministarstvo odbrane. Obrazovanje u Crnoj Gori ih nije pripremilo za sve u Americi. „Ono što je falilo jeste naučni engleski. Ja nisam znao kakve su matematičke operacije, nazivi hemijskih elemenata. I te neke stvari su me malo ometale u početku“, ističe Ivan Bajčeta. „Ima dosta pritiska, konstantnog pritiska da se nešto radi. Prva stvar koju ću da uradim kada se budem vratio jeste da spavam sedam dana, jer to je jedina stvar koja je nedostajala. Uvijek ima nešto da se radi", kaže Strahinja. Strahinji i Ivanu se 2022. godine pridružio Nikšićanin Dalibor Španjević (20). "Imati dva prijatelja prije svega, dva brata pored sebe na samom početku akademije je značilo dosta, jer ipak mijenjate kulturu, drugi je jezik, treba vam neko ko će biti uz vas u svakom momentu. Za mene su to bila njih dvojica", kaže Dalibor za Glas Amerike. Na akademiji ga je, kao i njegove kolege, dočekao rigorozni raspored - rano ustajanje, treninzi, časovi, formacije... „Najteže je uspostavljanje nekog balansa između akademskog i vojnog života jer iako prijepodne možete da idete na časove i trenutno ste student, ipak ne možete da zaboravite na tu činjenicu da ste predstavnik Vojske Crne Gore". Pomorska akademija smatra se jednom od najboljih obrazovnih institucija u Americi, a rangirana je kao najbolja državna škola u zemlji. Američke kadete, koji diplomiraju prirodne nauke, priprema za službu u mornarici ili pješadiji od najmanje pet godina. Crnogorski kadeti ovdje studiraju sajber operacije, školovanje im je besplatno, a po završetku ih takođe čeka služba u vojsci od osam godina. „Svi profesori koji su tu trenutno su jako uticajni ljudi iz američke vojske. Njihova iskustva ne mogu niđe drugo da se nađu“, smatra Strahinja Janjušević. „Imamo ljude iz obavještajnih službi, vojske, prestižnih obrazovnih institucija, Bijele kuće. Imamo i prvog nacionalnog sajber direktora među profesorima...Možemo da donesemo mnogo toga novog crnogorskoj vojsci i nadamo se da ćemo moći da donesemo neke promjene, nadamo se da ćemo moći da primijenimo naša iskustva“, naglašava Ivan Bajčeta. Dalibor Španjević saglasan je da se u Crnoj Gori može primijeniti znanje stečeno na američkoj akademiji. „Ovakvo školovanje je jedna izuzetna prilika koju moramo da iskoristimo maksimalno, zato se trudimo da se tokom ljetnjih treninga i dodatnih obuka usavršavamo što se tiče sajber okruženja“. Od 1863. godine, kada je pokrenut međunarodni program, na Pomorskoj akademiji je diplomiralo 578 stranih studenata iz 83 zemlje. Broj stranih kadeta je prema zakonu ograničen na 60 za sve četiri godine, a jednu zemlju istovremeno mogu da predstavljaju najviše tri studenta. Tri Crnogorca su među trenutno ukupno 57 iz 27 zemalja. Ivan i Strahinja će krajem maja diplomirati sa još 12 stranih kadeta i više od hiljadu američkih studenata. Kapetan Dejvid Ostvind, koji je i sam diplomirao u Anapolisu, sada vodi međunarodne programe na akademiji i predaje o američkoj vladi i unutrašnjoj bezbjednosti. Za Dalibara, Ivana i Strahinju kaže da su pokazali da Crnogorci ispunjavaju uslove - akademske, fizičke i mentalne - da budu na američkoj akademiji koja na kraju odlučuje o njihovom prijemu. „Činjenica da su ovdje tri studenta iz Crne Gore istovremeno, kada je zastupljeno samo 14 zemalja, odličan je znak našeg prijateljstva i partnerstva. Pokazuje akademski kapacitet tih studenata zato što se za dolazak na akademiju takmiče sa drugim zemljama koje takođe žele da pošalju svoje studente ovdje“. O tome koje zemlje mogu da nominuju svoje kadete, odlučuje Pentagon. Osim sticanja vrhunskog obrazovanja, crnogorski i drugi strani kadeti, kako ističe Ostvind, imaju priliku i da uspostave i trajne odnose sa svojim američkim kolegama koji su takođe izloženi različitim kulturama. Najbolja iskustva, kadeti iz Crne Gore upravo vezuju za prijateljstva i putovanja po Americi. „Plan je da obiđem svaku američku državu. Vjerovatno to neće biti moguće, ali potrudiću se“, kaže Dalibor. Veliki broj američkih gradova, protekle četiri godine, obišli su i Strahinja i Ivan kojem će, kako kaže, najviše nedostajati ljudi koje je upoznao na akademiji. "Cimeri s kojima smo proveli četiri godine akademije i prošli svašta, uspone i padove". Ivan i Strahinja se u Crnu Goru vraćaju krajem maja. Raduju se porodici i, kako kažu, hrani. Dalibor ostaje još dvije godine. Naredne godine, na akademiji neće biti novih crnogorskih kadeta. Onima koji dođu u budućnosti, preporuka je da se dobro pripreme. „Mnogo je izazova, i akademski i fizički, ali postoji prilika za obuku, da se ide na brodove, u letjelice... Skoro su ovdje bili pripadnici mornaričke pješadije sa helikopterima i naši studenti su letjeli na Osprejima", ističe Dejvid Ostvind. „Ja mislim da nije toliko teško kako izgleda. Ako su uplašeni kao što smo mi bili, i misle da je ovdje baš baš teško i da neće uspjeti, treba da dođu i probaju i da budu spremni“, savjet je Strahinje Janjuševića.

BEOGRAD — Godišnjica masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar“ obeležava se celodnevnim komemorativnim programom "Buđenje", koji je počeo u petak ujutru okupljanjem porodica ubijenih, rođaka, prijatelja i građana ispred te škole u kojoj je učenik K.K. 3. maja prošle godine iz vatrenog oružja ubio devetoro đaka i školskog čuvara. Obeležavanje godišnjice počelo je u 8.40 u Ulici kralja Milutina 10, gde se nalazi škola. Deo te ulice, od Njegoševe do Krunske, nazvan "Prostor tišine", biće zatvoren za saobraćaj do 19.30, kako bi građani odali počast žrtvama. Mediji su u 8.41 na jedan minut prekinuli emitovanje programa, u znak sećanja na ubijene, a na crnim ekranima stajao je ispis "3. i 4. maj 2023. Pamtimo." Građani koji žele da obeleže godišnjicu tragedije mogu da se upišu u Knjigu sećanja tokom celog dana ispred ulaza u "Ribnikar". To mesto je u jutarnjim časovima posetio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je položio cveće u školi i oglasio se na Instagramu gde je, između ostalog, poručio je da je ta nezapamćena tragedija ostavila neizbrisiv ožiljak na duši cele zemlje, kao i da treba učiniti sve da se „kao zemlja uzdignemo posle ovog užasa koji nas je zadesio“. "Iza bezumnog čina koji je u trenu ugasio živote, budućnost i snove Ane, Sofije, Mare, Andrije, Bojane, Angeline, Eme, Katarine, Adriane i njihovog čika-Dragana, ostala je praznina, ali i strašna opomena celom društvu da svim snagama čuvamo našu decu od svakog zla, opasnosti i pretnje. Na to nas obavezuju njihovi snovi i sve ono što su mogli da postanu", naveo je Vučić, uz poruku saučešća roditeljima. Poštu stradaloj deci i čuvaru škole odali su i premijer Srbije Miloš Vučević i ministri u vladi, koji su jutros došli ispred škole i u tišini odali poštu žrtvama zločina koji se dogodio pre godinu dana. Vučević je rekao da se Srbija pre tačno godinu dana na Vračaru "susrela sa zlom", a borba protiv zla je "večna i neprekidna". "Nepatvoreno, istinsko zlo udarilo je u ono najlepše što naš narod ima, u ono što nam je najvrednije i najsvetije - u našu decu. Borba protiv zla je večna i neprekidna. Mi je moramo biti svesni i svakodnevno, svako od nas, težiti ka tome da budemo bolji ljudi, da probudimo više dobra u sebi, kako zlo nikada ne bi moglo da nadvlada", naveo je Vučević. Među ministrima su bili ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski, ministar trgovine Tomislav Momirović, ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić... Poštu stradalima ispred OŠ „Vladislav Ribnikar“ odali su i predstavnici opozicije - Savo Manojlović iz pokreta Kreni-promeni, Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta, Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije. U Ulici kralja Milutina 10, ispred škole "Vladislav Ribnikar“, postavljena je prostorno-likovna instalacija sa motivima plavih ptica i crvenim olovkama, kao simbolima izgubljenih mladih života. Školski prozori i čitava fasada na toj strani zgrade su prekriveni belom tkaninom sa iscrtanim plavim pticama, uklonjeno je nekoliko parking mesta kako bi bio proširen prostor oko ulaza, a postavljeno je i 10 svojevrsnih metalnih jarbola na trotoaru. Predstavnici Multidisciplinarnog tima pozivaju građane da dođu na Tašmajdan Kod spomenika Desanki Maksimović na Tašmajdanu će do 19 časova biti organizovan Forum u okviru kojeg će građani razgovarati sa predstavnicima Multidisciplinarnog tima o pitanjima koja se tiču uzroka i posledica masovnih ubistava 3. i 4. maja 2023. godine, a za to vreme na posebno postavljenom ekranu u blizini tog spomenika emituje se video kolaž sećanja na žrtve. Predstavnica Multidisciplinarnog tima i Viktimološkog društva Srbije Jasmina Nikolić pozvala je sve da dođu do Tašmajdana, do Foruma gde članovi Multidisciplinarnog tima razgovaraju sa građanima i razmenjuju misli i ideje. "Forum je organizovan zato što u toku prethodne godine nismo posvetili dovoljno pažnje svim pitanjima koja nas i dalje muče, a to je zašto nam se desila ova tragedija, kakve su posledice ove tragedije, ono što je najvažnije, šta treba da promenimo i kod sebe i u društvu“, rekao je Aleksandar Baucal, predstavnik Multidisciplinarnog tima, prenosi RTS. U prostoru Foruma biće dostupna kutija za poruke, kao i QR kodovi koji će omogućiti građanima da iznesu predloge koji će biti korišćeni u procesu razvijanja ideja o budućem Memorijalnom centru. Arhitekta Bratislav Tošković, predstavnik Multidisciplinarnog tima, rekao je da ih je tema uvukla u jedan emotivni vrtlog i da su počeli da razmišljaju o tome kako da se doda još mnogo simboličkih značenja. "Neću ulaziti u detalje, ali videćete sigurno kada budete tamo da to nije samo mesto gde se polaže cveće i gde se sećamo žrtava, nego zaista jedna bolna tačka u gradu koja je dobila svoju formu i koja će tu ostati sve dok Memorijalni centar ne bude dobio svoju fizionomiju", naveo je Tošković. Patrijarh SPC: Ostavili smo deci svet u kome ima nepravde i zla Povodom godišnjice stradanja dece i čuvara OŠ „Vladislav Ribnikar“ oglasio se i patrijarh SPC Porfirije, koji je istakao da "odrasli nisu stvorili svet u kojem se vrlina i drugarstvo cene". „Mi, odrasli, nismo stvorili svet u kojem se vrlina i drugarstvo cene. Kako budete odrastali, draga deco, iskustvo će vas učiti da smo vam ostavili svet u kojem ima mnogo nepravde i zla. Ali nikada nemojte pomisliti da je čitava stvarnost takva. Nije. I ne mora biti“, naveo je Porfirije u saopštenju koje prenosi SPC. Kako ističe patrijarh SPC za bolji svet se mora boriti, ali ne tako što će se na nasilje uzvraćati nasiljem, već dobrotom. Godišnjica masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar" biće obeležena večeras i komemorativnim skupom u Studentskom kulturnom centru. Učenik OŠ "Vladislav Ribnikar" K.K. (13) je 3. maja prošle godine hicima iz pištolja ubio devetoro đaka i radnika obezbeđenja i ranio petoro učenika i nastavnicu. U masovnom ubistvu koje je trinaestogodišnjak započeo 3. maja 2023. godine u 8.41 ubijeni su: Mara Anđelković, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ana Božović, Adriana Dukić, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Sofija Negić, Andrija Čikić i Dragan Vlahović. Dan kasnije, tada 21-godišnji Uroš Blažić ubio je iz automatskog oružja devet osoba u selima Dubona i Malo Orašje u blizini Mladenovca. U tekstu su korišćeni materijali agencije Fonet i Radio televizije Srbije

Godišnjica masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar“ obeležava se celodnevnim komemorativnim programom "Buđenje", koji je okupio porodice ubijenih, rođake, prijatelje i građane ispred te škole u centru Beograda.

BEOGRAD — Bilo je to šest teških i dugih minuta koji zauvek ostavili dubok trag na Srbiju. Te srede, od 8,36h do 8,42h učenik sedmog razreda OŠ „Vladislav Ribnikar“ je došao u školu, ispalio je 57 metaka i ubio devet svojih drugara i školskog čuvara. Tokom vremena mnogi su imali nešto da kažu o tragediji u Ribnikaru, počelo je i suđenje roditeljima dečaka ubice, ali godinu dana kasnije Srbija, a pre svega roditelji ubijene dece nemaju odgovor na ključna pitanja – zašto su deca stadala i da li je to moralo da se desi. „To jeste osnovno pitanje i činjenica je da niko od nas nije obraćao pažnju kad se tako nešto dešava po Americi. Jednom strefi i tebe. Ali ono što je meni od starta jasno je da to nije mogao da uradi poremećeni dečak, već dresirani vojnik. Meni je osnovno pitanje ko su mu otac i majka, šta se radilo u školi i da ne širim dalje priču ko bi sve mogao da bude odgovoran za to“, kaže u razgovoru za Glas Amerike Branko Anđelković, otac Mare, jedne od ubijenih devojčica. Branko Anđelković: Šta je država pokušala da učini? Branko kaže da je imao priliku da razgovara sa srpskim strelcima, osvajačima medalja i kako ističe, oni su mu rekli da bi teško uspeli da gađaju onako kako je to radio dečak-ubica: „On je ispalio x metaka – da li je to 57 ili 74, nije bitno, a da metu ne pogode tri metka. Da je jedna devojčica imala toliko sreće da su joj tri metka prošla kroz košulju, a da nije ni ranjena. Pa to nije normalno. Da većina dece bude pogođena u glavu – o čemu bre pričamo! Dečko koji je dva puta bio u streljani tako dobro gađa. Da, naravno!“ Po njegovom mišljenju suđenje deluje kao farsa, a smatra i da je jasno da će oba roditelja dobiti maksimalne presude. Ali Branku smeta i ponašanje države nakon zločina 3. maja: „Šta je država pokušala da učini? Da vrati u školu gde se desio masakr, sve u normalno stanje posle sedam dana? Da li znamo da se svuda u svetu takvi objekti ruše, ili bar zatvaraju na duže vreme. Ne, ovde se ništa nije desilo, hajmo mi deco u školu normalno posle sedam dana! Pitaj decu iz škole kako se osećaju, naročito iz naše smene. A ovi drugi se bukvalno ponašaju kao da se desilo u Americi. Pričamo naravno o roditeljima, ne o deci“, kaže Marin otac i naglašava da je i u sudnici imao problema, pogotovu kada je hteo da postavi pitanja optuženima: „Kad već moram da živim bez ćerke, ne želim da živim u lažima koje optuženi imaju pravo da iznose, naravno, da bi se odbranili, ali moja pitanja su možda malo drugačija, zanimljivija. I ne sviđa mi se kad sudija kaže – ne prihvata se pitanje jer je već na njega odgovoreno“. Samo dva dana pucnjave u Ribnikaru, dogodila se slična nesreća u Duboni i Malom Orašju, u kome je 21-godišnjak ubio osmoro i ranio 12 mladih ljudi. Da li je, posle tragedije u Ribnikaru, to ubistvo smelo da se desi – pitanje je koje i danas muči javnost u Srbiji. Branko ima svoje mišljenje o tome: „Da li je smela? Očigledno je da se dogodila, međutim da je 3. maja doneta odluka o vanrednom stanju, ne verujem da bi se dogodili Dubona i Malo Orašje. Zbog čega je dan žalosti proglašen posle tri dana? Da li zbog utakmice ili novog zakona o konverziji?“ Proteklu godinu porodica Anđelković je teško preživela, kako starija Marina sestra i mlađi brat, tako i roditelji. „Svi mi se borimo sa tim na različit način. Ja sam sa Marom non-stop. Prvi ustajem u kući, sednem pored njene nasmejane slike, namignem joj, ona meni namigne. Pitam da li sam ja mogao nešto u tom trenutku da uradim – naravno da nisam. Da li sad mogu? Možda i mogu, a opet ljudi mi prilaze na ulici i izvinjavaju se što smo takvo društvo kakvo smo“, kaže Branko. Ove godine Mara bi završila osmi razred, a Branko kaže da bi verovatno upisala neku umetničku školu, s obzirom da je, kako ističe, imala veliki dar za slikanje: „Jedan od naših poslednjih razgovora, kad mi je pokazala dve slike koje je završila, ponosna. Ja joj kažem – ti nisi normalna! A ona kaže – hvala! Verujem da bi upisala dizajnersku, da je gimnazija nije zanimala. Relativno skoro je bila u njenu čast održana i izložba – mene su neki od roditelja pitali što nema više njenih slika. Ja jednostavno apsolutno nisam želeo da to bude posvećeno samo Mari, nego i drugoj deci koja to umeju da rade, a bukvalno sam mogao ceo izložbeni prostor da popunim njenim slikama“. Sa roditeljima stradale dece održava stalne kontakte, lako se dogovaraju oko narednih poteza ili izjava za medije. Ali to neće, makar u slučaju porodice Anđelković još dugo potrajati – oni su odlučili da posle svega što su proživeli za ovih godinu dana napuste Srbiju i presele se u Sloveniju, gde starija ćerka već studira: „Pošto smo procenili da posle godinu dana guranja stvari pod tepih, bez hrabrosti da se donese bilo kakva odluka, prebacivanja odgovornosti sa jednog na drugog ne vodi ničemu. Jednostavno, Srbija je 3. maja morala da stane, a mi sad imamo slogan – Srbija ne sme da stane. Pa svaka čast Srbiji ako nastavlja u tom pravcu – samo pozdravljam i odlazimo“, kaže na kraju Branko Anđelković u razgovoru za Glas Amerike. Džamonja Ignjatović: Društvo nije naučilo lekcije koje je trebalo da nauči Psihološkinja, profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i jedna od inicijatorki inicijative „Proglas“ Tamara Džamonja Ignjatović kaže u razgovoru za Glas Amerike da je njen utisak da se godinu dana od tragedija u Ribnikaru i u selima Dubona i Malo Orašje u okolini Mladenovca društvo nije mnogo promenilo i da nije naučilo lekcije koje je trebalo da nauči, te da se to najbolje vidi kroz dominantan narativ u medijima. „Ako se nešto i promenilo, onda se nije promenilo u dobrom pravcu. Potpuno se nastavio, ako ne i produbio taj nasilni diskurs putem medija - šta nam se predstavlja kao uzor za identifikaciju naročito dece, ko se tu sve pojavljuje, kako se obraća, svako se tretira kao protivnik,... Prosto – i dalje je prisutan jedan nasilni način obraćanja, demonstracija moći, nema saradnje, nema ničeg što govori o nekoj solidarnosti, empatiji, međusobnom razumevanju, traženju zajedničkih rešenja. Uvek je samo sukob i nametanje moći“, kaže. Vraćajući se godinu dana unazad i govoreći o reakciji zajednice i stručne javnosti u trenucima neposredno nakon masakara koji su potresli Srbiju, Džamonja Ignjatović kaže da su, uprkos ogromnom stresu i traumi - svi članovi radne grupe za podršku mentalnom zdravlju i reagovanje u krizi, uključujući i brojne volontere bili maksimalno posvećeni svojim zadacima, ali da je to trajalo do trenutka kada je „politika počela da uplivava” u ceo kontekst. „Svi su zaista bili maksimalno posvećeni, ali do trenutka kada je postalo jasno da počinje da se meša politika i da se ne donose odluke samo u saradnji sa stručnim timom, nego da tu uplivavaju i neki drugi uticaji i zapravo to ima više veze sa nekim ad hoc populističkim merama nego da se stvarno dobro promisli šta i kako dalje sa stručnjacima”, objašnjava. Navodi da se to videlo kroz dva primera: „Prvo se nepromišljeno jako žurilo sa početkom škole, a onda je škola naglo prekinuta, opet bez ikakvog osmišljenog načina, taman kada su se deca postepeno i vratila – što je bilo potpuno besmisleno. Druga odluka je bio onaj nesrećni predlog nacrta izmene i dopune zakona o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama, gde su pokušali da „proguraju” zadržavanje dece u psihijatrijskim ustanovama bez ograničenja, a to se kosilo sa svim konvencijama o dečijim pravima i ugrožavalo rad institucija za mentalno zdravlje”, kaže ona i dodaje da je, pošto je taj nacrt povučen – u javnosti bilo pokušaja da se predstavi kako je stručna javnost za to da se ubica pusti na slobodu. „To apsolutno nije bila intencija, već da se pronađe zakonski ispravno rešenje – koje postoji. Postoje specijalizovane ustanove koje mi treba da napravimo, a ne da prilagođavamo zakon od slučaja do slučaja koji se, na kraju krajeva ne može ni retroaktivno sprovesti”, ističe. Od slučaja masakra u Ribnikara do onih u Malom Orašju i Duboni prošao je samo jedan dan, a uvreženo mišljenje u javnosti je da se njima nije posvetilo dovoljno pažnje i da nisu bili dovoljno u fokusu medija. Džamonja Ignjatović to objašnjava iz psihološkog ugla: „Prvo je to što nam je Ribnikar direktno pred očima. Beograd je centar dešavanja u Srbiji, a ovaj događaj se dogodio u centru centra, pa je samim tim to pokrenulo više reakcije. Druga stvar – u slučaju Ribnikara u pitanju je dete i to krivično neodgovorni maloletnik, što je bilo svima u celoj zemlji potpuno neshvatljivo – da neko tog uzrasta može da počini takav zločin. Treća stvar – Ribnikar se prvi desio. Ovo što se desilo u Duboni i Malom Orašju sutradan nam je delovalo kao nestvarno, kao scenario u lošem filmu u kom je režiser počeo da preteruje. Ribnikar nas je prvo ostavio u šoku, da nismo mogli da primimo sledeći udar šoka koji se desio dan kasnije”, objašnjava. Taj naredni udar šoka doveo je i do toga da se u slučaju pružanja pomoći roditeljima nastradale dece iz Dubone i Malog Orašja – dogodi greška. „Ono što je bio problem i što nije dobro urađeno jeste to što su se prvo formirali centri u kojima se pružala pomoć, a onda se čekalo da oni koji su pre svega najviše pogođeni tragedijom tu dođu. To se nije desilo i oni su se osećali potpuno isključeni i kao da nisu pozvani jer se nije išlo „ka njima”, već se čekalo da oni dođu. Morala je da postoji neka zvanična institucija koja u ime pomagača kontaktira roditelje kako bi tražili dozvolu da neko dođe do njih i da im pristupi”, kažeDžamonja Ignjatović dodajući da se posle nekog vremena problem uočio i da je ispravljen. Sagovornica Glasa Amerike ipak smatra da nije istina da država „nije učinila ništa” posle dve tragedije. „Ja nemam to radikalno mišljenje – da država nije ništa uradila. Puno toga je urađeno. Evo na primer, pre nekoliko dana je otvoren centar za mentalno zdravlje dece i mladih u Resavskoj, što će biti trajno savetovalište za decu i mlade u zajednici, a o čemu smo pričali godinama. Na žalost, morala je tragedija da se desi da bi se to realizovalo, ali isto tako nam nije dovoljno jedno, već 50 takvih savetovališta. Država je i odvojila sredstva za pomoć roditeljima, ali imate utisak da su potrebe tolike i da je sistem toliko neuređen da šta god da uradite nije dovoljno. Mi smo inicirali i osnivanje dnevnih boravaka za decu sa problemima u ponašanju što smo nekada imali. Ne treba da čekate da dete manifestuje probleme koje ima, nego reagujete kroz adevkatne mere i pokušavate da mu pomognete da se reintegriše i da mu pomognete da reši probleme”, kaže. Analizirajući sadašnji trenutak, u kom se, čini se, među roditeljima dece iz Ribnikara najviše polemike vodi oko toga da li školu treba srušiti, pretvoriti je u celini u memorijalni centar ili pak podeliti na „memorijalni” i „deo za nastavu”, Džamonja Ignjatović kaže da to ne treba posmatrati kao problem koji ima samo „crno-belo” rešenje. „Tu treba tragati za integrativnim rešenjem, a ne na osnovu suprotstavljenih pozicija – „ili se škola ruši ili se ponašamo kao da se ništa nije desilo” – to je apsurdno i onda su roditelji dodatno retraumatizovani tim odnosom zajednice i drugih roditelja i saveta roditleja jer se osećaju kao da nisu dobili dovoljno empatije i razumevanja za ono što su doživeli”, ocenjuje. Sagovornica Glasa Amerike zaključuje stavom da je ključ za „ozdravljenje” društva u Srbiji – promena na svim nivoima. „Ključ je društvena promena i promena javnog diskursa. Samo je to pitanje za vlast a ne za psihologe. Ono što je u našoj moći je da nam institucije pruže podršku da osnujemo one usluge koje su neophodne ovoj zajednici za unapređenje mentalnog zdravlja, posebno mladih. Da podržimo decu i da u okviru pravosuđa podržimo restorativne mere za maloletnike i da i njima pomognemo jer čim ih izbacujete iz društva vi ste napravili trajni problem ako ne radite na njihovoj reintegraciji. Puno toga može još da se uradi, ali vlast mora da bude spremna da sasluša i podrži stručne inicijative koje mogu da pokrenu ili promene barem nešto na tom srednjem nivou delovanja – u smislu preventivnih usluga i intervencija. Ostalo su pitanja za političare”, zaključuje sagovornica Tamara Džamonja Ignjatović.

Vašington/Pariz — Medijske slobode u Srbiji dostigle su najniži nivo od kreiranja Svetskog indeksa slobode medija 2002, rekao je u intervjuu za Glas Amerike Pavol Salaj, predstavnik nevladine organizacije "Reporteri bez granica" (RSF) za Evropsku uniju i Balkan. "Njena ocena i pozicija nisu bili niži u poslednje 22 godine. Taj utisak potrebno je nijansirati, jer smo tokom godina nekoliko puta menjali metodologiju. Ali, mislim da je opšti trend više nego jasan", istakao je Salaj povodom objave godišnjeg izveštaja o globalnom stanju medijskih sloboda koji na Dan slobode medija objavljuju Reporteri bez granica. Salaj je precizirao da je Srbija rangirana na 98. mestu, od ukupno 180 država, kao pretposlednja u konkurenciji svih zemalja članica i kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji. Lošije kotirana od nje je jedino Albanija na 99. poziciji. "Najlošije je plasirana od svih zemalja bivše Jugoslavije i prešla je iz kategorije država u kojoj je stanje u oblasti medija problematično - među zemlje u kojima je sloboda medija u teškoj situaciji. U ovoj državi, koja je kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, novinari se suočavaju sa pretnjama koje generišu politički motivisani napadi - koje čine ili tolerišu političari iz vrha vlasti. Verovatno je najgora vest koja stiže iz Srbije oslobađajuća presuda okrivljenima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine. Sudsku odluku, pogubnu po slobodu medija, nikako ne mogu nadomestiti nastojanja da se procesuiraju okrivljeni u nekim skorijim slučajevima - kao što je podmetanje požara u kući novinara Milana Jovanovića 2018. godine. Osim političkih i pravosudnih izazova, u Srbiji postoji i problem medijske regulacije i protoka kredibilnih informacija", ukazao je Salaj - uz napomenu da se mediji u Srbiji nadmeću i sa veoma izraženom ruskom propagandom.   Glas Amerike: Kakav je bio učinak Srbije tokom godina? Kuda se Srbija kreće u pogledu medijskih sloboda i šta su uzroci? Salaj: Svi najveći izazovi prethodnih godina su i dalje prisutni. Oni su sistemski. Tiču se se nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima, netransparentne i pristrasne medijske regulacije. Takođe, jedan od razloga je i sveukupni politički ambijent - neprijateljski nastrojen prema novinarima. Tome je, u protekle dve godine, pridodata ruska ratna propaganda. To je nešto što nije sasvim novo u Srbiji, ali potrebno je uzeti u obzir da je Kremlj pojačao napore u širenju svoje propagande u vezi sa ratom u Ukrajini u evropskim zemljama, pa tako i u Srbiji. Glas Amerike: Šta je potrebno da se učini kako bi se izbegli takvi trendovi u Srbiji? Vidite li način da tako nešto bude ostvareno? Salaj: Reporteri bez granica su 2022. objavili konkretne preporuke za unapređenje slobode medija i pravo na pristup informacijama. U to vreme bili su upućeni, uoči izbora, političkim partijama koje su se kandidovale. Bile su to sasvim dobre smernice da se poboljša oblast medijskih sloboda u Srbiji. Obuhvataju oblasti - od medijske regulative, bezbednosti novinara i pristupa informacijama. Ove godine Evropska unija usvojila je okvir za slobodu medija, koji definiše obavezujuće standarde i predstavlja merilo i obavezu za buduću članicu Evropske unije - kao što je Srbija. Tako da je potrebno da Srbija primeni naše preporuke koje su usaglašene sa preporukama EU. Takođe, potrebno je da se pripremi i za usvajanje evropskog Zakona o slobodi medija. Štaviše, EU sada raspolaže i standardima za zaštitu novinara, kako od tužbi usmerenih protiv njih, tako i njihove bezbednosti. Dakle, sve su to evropska pravila, koja bi Vlada Srbije trebalo da usvoji i primeni - ako je na iskrenom putu integracija u Evropsku uniju. Glas Amerike: Imate li informacije da li je Vlada Srbije do sada razmatrala preporuke RSF-a i zakonodavstvo EU? Salaj: Delimično su usvojeni, ali je samo mali deo sproveden. U Srbiji postoje novi medijski zakoni, ali se u nedovoljnoj meri bave problemom nesamostalnosti Republičke radiodifuzne agencije. Uvideli smo i napore da se procesuiraju skorije počinjena krivična dela nad novinarima. Međutim, ona iz prošlosti, kao što je ubistvo Slavka Ćuruvije, ostaju nekažnjena. Dakle, radi se o veoma delimičnoj primeni preporuka i pravila. Glas Amerike: Kao što ste pomenuli - protekle nedelje objavljena je konačna presuda za paljenje kuće Milana Jovanovića. Uprkos tome što su osuđenima smanjenje kazne za godinu dana deluje da u javnosti Srbije prevladava neki vid zadovoljstva - zbog kažnjavanja napadača na novinare. Kakav je stav o tome, deluje li obeshrabrujuće, s obzirom na to da je revidirana prvostepena presuda? Salaj: Ta presuda ostavlja pomešane utiske i osećanja. S jedne strane, osuđeni su počinioci - uključujući i nalogodavca. S druge, smanjene su zatvorske kazne i zločin je prekvalifikovan, što može da ima implikacije za mogući budući proces u vezi sa naknadom štete Milanu Jovanoviću. Ipak, presuda predstavlja uopšteno - pozitivan signal, u borbi protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima. Radi se o nekoj vrsti napretka. Balkanski novinari na meti političkih pritisaka Severna Makedonija i Crna Gora su, prema izveštaju Reportera bez granica (RSF), najbolje kotirane zemlje Zapadnog Balkana. Severna Makedonija je, u odnosu na prethodnu godinu, sa 38. napredovala na 35. poziciju. Crna Gora je nazadovala za jednu, sa 39. na 40. Obe države se nalaze među onima u kojima je sloboda medija na zadovoljavajućem nivou, prema kriterijumima RSF-a. Drastičnije nazadovanje notirano je u slučajevima Bosne i Hercegovine (sa 64. na 81. poziciju), Kosova (sa 56. na 75.) i Albanije (sa 96. na 99. mesto.) Pavol Salaj, predstavnik RSF-a, ukazuje međutim da rangiranje država ne odražava u potpunosti adekvatno stanje medijskih sloboda u njima. „Crna Gora je, uz Severnu Makedoniju, najbolje rangirana država na Zapadnom Balkanu, ali to ne znači da su mnogo različite od drugih zemalja. U njima su izbori doveli do političke promene. Politička opcija, različita od dotadašnje strukture, preuzela je vlast. Takav vid promene važan je za očuvanje slobode medija. I zaista se možemo uveriti u suprotno - kaso što je situacija u Srbiji, gde je Aleksandar Vučić već duže vreme na vlasti. Kao i u Albaniji, gde je isti slučaj već nekoliko godina sa premijerom Edijem Ramom“, objašnjava Salaj za Glas Amerike. Međutim, podvlači i da u njima ima problema. „U obe zemlje postoje politički i pravosudni pritisci na medije. U Crnoj Gori bili smo svedoci nastojanja da se nezavisnost Javnog servisa podrije primenom novog modela finansiranja. To je bila prilično negativna epizoda - iako je na kraju zakon izmenjen na drugačiji način i stvar je otišla u dobrom smeru. Takođe, važno je što je u Crnoj Gori prošle godine doneta oslobađajuća presuda za novinara Jovu Martinovića - koji je bio na meti lažne optužnice", navodi Salaj - uz podsećanje da je podignuta optužnica i protiv osumnjičenih napadača na novinarku Oliveru Lakić. Glas Amerike: Koji su preduslovi ispunjeni da bi se ostvarile veće medijske slobode u Severnoj Makedoniji? Salaj: Govorio sam već o političkim promenama koje su manje-više uobičajene u Severnoj Makedoniji. S druge strane, problem je što dva glavna politička tabora imaju - uslovno rečeno, sopstvene medije, koji služe njihovim političkim interesima. Pozitivan faktor je postojanje snažnih novinarskih udruženja i civilnog društva koja brane slobodu medija. Loša strana je što su mediji i društvo, kako možemo videti, u Severnoj Makedoniji - polarizovani. Na sreću, u Severnoj Makedoniji je počinjen manji broj fizičkih napada na novinare, ali je uprkos tome njihova bezbednost krhka. Pozitivna okolnost je bila zabrana oglašavanja u medijima državnih i lokalnih vlasti. Međutim, novi medijski zakon menja tu situaciju. Dakle, iako Severna Makedonija napreduje po indeksu sloboda, ako pogledate njen sveukupni rezultat, stanje se i u toj zemlji blago pogoršava. Glas Amerike: Kako onda objašnjavate pomak od nekoliko mesta? Salaj: Ukoliko država, uprkos negativnim trendovima, napreduje za nekoliko mesta - to znači da je u drugim zemljama zabeleženo drastičnije pogoršanje u medijskim slobodama - u odnosu na tu konkretnu državu.   Glas Amerike: Medijske slobode i u Bosni i Hercegovini su takođe ugrožene - svrstana je među države u kojima su mediji i novinari u teškom položaju. Zbog čega je situacija takva i šta treba učiniti da bi se poboljšala? Salaj: Uporedio bih, Republiku Srpsku - entitet Bosne i Hercegovine, i Srbiju. Za pad u oblasti slobode medija u Bosni i Hercegovini - u velikoj meri zaslužna je vlast u Republici Srpskoj. Njen predsednik Milorad Dodik, blizak saveznik ne samo Aleksandra Vučića, već i Kremlja, učestalo verbalno napada novinare. Posledica toga su fizički napadi na novinare u Republici Srpskoj. U tom entitetu odnedavno je kao krivično delo ponovo uvedena kleveta - što je definitivno u suprotnosti sa evropskim standardima zaštite novinara od maltretiranja i zatvorskih kazni za klevetu. Povrh svega toga, u Republici Srpskoj sveprisutna je ruska propaganda. Kada govorimo o Bosni i Hercegovini u celini - postoji i hronični problem održivosti javnog televizijskog servisa. Glas Amerike: U izveštaju je notirano i da se Kosovo suočava sa sužavanjem prostora medijskih sloboda. Zašto se to dešava - pogotovo imajući u vidu da je u izveštajima međunarodnih posmatrača u drugim oblastima beležilo napredak? Salaj: Kosovo je bilo mnogo bolje pozicionirano u prethodnom izveštaju Reportera bez granica, pa čak i prethodnih godina. To je, opet bilo u vezi sa izborima koji su dovodili do promene vladajuće stranke. Što je predstavljalo izrazitu razliku između Kosova, sa jedne, i Srbije i Albanije - sa druge strane. Međutim, Kosovo je nazadovalo za dvadeset pozicija, što znači i pogoršani učinak u oblasti u medijskih sloboda. To je potrebno sagledati u kontekstu napetosti između Srbije i Kosova. Kosovski novinari pretrpeli su na desetine fizičkih napada. Takođe, vladajuća partija pojačala je pritisak na nezavisne medije. Postojala je neka vrsta administrativnog uznemiravanja privatnog televizijskog kanala "Klan Kosova". Takođe, izabrani direktor televizijskog javnog servisa povezan je sa vladajućim političkim taborom. Dakle, prisutni su bezbednosni i politički rizici, koji su prilično otežali stanje medijskih sloboda na Kosovu. Glas Amerike: Albanija se nalazi u istoj grupi zemalja kao i Srbija. Kakve posledice to ima po novinare i medije u toj zemlji? Salaj: Albanija je poslednjeplasirana od svih članica i kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. U poređenju sa evropskim standardima, tamo je situacija po novinare veoma teška. Prošle godine, u pucnjavi na sedište medija "Top čenel" u Tirani, ubijen je radnik obezbeđenja. To je uticalo na smanjenje indikatora u vezi sa bezbednošću novinara u Albaniji. Međutim, i preostala četiri pokazatelja su takođe u padu: ekonomsko, političko i pravno okruženje, kao i društvene okolnosti. Dakle, sistemski problemi u Albaniji produbljeni su u poslednjih godinu dana. Među najvećim problemima su sukob interesa i uticaj medijskih vlasnika na nezavisnost medija. Tu spada i neodrživost medija - što stvari čini još komplikovanijim, zbog cenzure na internetu i društvenim mrežama, koja je uobičajena. Naravno, ne treba isključiti politički motivisane verbalne napade pripadnika vlasti i opozicije na albanske novinare. Često se nalaze na meti organizovanog kriminala, onlajn kampanja koje promovišu mržnju i klevete. Sve to Albaniju svrstava na poslednje mesto u regionu Zapadnog Balkana.  

Pariz, Peking — Kineski predsjednik Ši Đinping putovaće naredne sedmice u Evropu prvi put u pet godina, u posjeti koja bi mogla da istakne evropske podjele oko trgovine s Pekingom i oko načina na koji se kontinent pozicionira između Sjedinjenih Država i Kine. Ši planira da posjeti Francusku, Srbiju i Mađarsku u vrijeme kada Evropska unija (EU) prijeti da će nametnuti tarife na kinesku industriju električnih vozila i zelene energije, navodeći da ogromne državne subvencije kineskim proizvođačima daju nepravednu prednost. S obzirom da se kineska ekonomija suočava sa poteškoćama i da se SAD zatvaraju za kineske firme, EU bi mogla imati određeni uticaj nad Pekingom. Ali 27 članica bloka nije usklađeno po tom pitanju, što potkopava njihovu sposobnost da oblikuju stav prema Kini, kažu analitičari. Posjeta je i u sjeni zabrinutosti Evrope zbog kineske podrške ruskoj ratnoj ekonomiji, duže od dvije godine nakon početka njene invazije na Ukrajinu. Lin Jian, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, rekao je da će Šijevo putovanje "ubrizgati stabilnost u razvoj kinesko-evropskih odnosa i dati novi doprinos miru i stabilnosti u svijetu". Šijev cilj mogla bi da bude neutralizacija programa ekonomske sigurnosti EU, uključujući i prijetnje o nametanju tarifa, iskorištavanjem unutrašnjih razlika među članicama, rekao je Metju Dušatel, viši saradnik Instituta „Montaigne“. "Postoji veoma jak elemenat ’zavadi pa vladaj’", rekao je Dušatel o kineskoj strategiji prema Evropi. "To nije skriveno, već je očigledno." Evropske kompanije i vlade dugo su se žalile na ograničen pristup kineskom tržištu i nefer konkurenciju. Studija Kil Instituta procijenila je da su kineske subvencije za kineske firme veće tri do devet puta u odnosu na druge velike ekonomije. Evropska komisija ima ekskluzivno pravo da vodi trgovinsku politiku za cijelu EU, ali unutar bloka članice nisu uspijevale da se dogovore kako popraviti trgovinski disbalans. Predsjednik Francuske, Emanuel Makron, traži agresivniji stav EU o subvencijama i upozorava da blok rizikuje da zaostane ako ne dozvoli izuzeća od svojih pravila o konkurenciji, suočen sa „prekomjernim subvencijama“ koje daju Kina i SAD. "Previše regulišemo, ne investiramo dovoljno, ne štitimo dovoljno", rekao je Makron za u intervjuu za Ekonomist. Pariz je podržao istragu Evropske komisije o subvencijama za proizvođače električnih vozila iz Kine, nakon čega je Kina pokrenula istragu o cijenama uvoza brendija – što se smatra kao potez protiv Francuske. Njemački kancelar Olaf Šolc je u aprilu vršio pritisak na Šija za bolji pristup kineskom tržištu za njemačke firme. Ali o istragama EU protiv subvencija, možda u želji da izbjegne antagoniziranje Pekinga, rekao je da blok ne bi trebao djelovati iz protekcionističkog ličnog interesa, iako bi konkurencija trebala biti poštena. Neki zvaničnici francuske vlade privatno kažu da su zabrinuti da će Berlin pokušati da podriva istragu o električnim vozilima, koja je usmjerena na kineske proizvođače automobila BYD, Geely i SAIC. Kina je ključno tržište za njemačku ekonomiju usmjerenu ka izvozu i za njene proizvođače automobila kao što su BMW i Mercedes-Benz. Šolc bi u četvrtak trebalo da večera sa Makronom i suprugama dvojice lidera u Parizu, navela su dva izvora uključena u planiranje. Noa Barkin, viši savjetnik u Rodijum Grupi i poznavalac odnosa EU i Kine, kaže da će Makron ohrabrivati Šolca da se pridruži njemu i predsjednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen na četverosmjernim razgovorima sa Šijem u glavnom gradu Francuske, dok Pariz nastoji da predstavi jedinstven front. Jelisejska palata je odbila da komentariše ove navode. „Otvorio se zabrinjavajući jaz između njemačke pozicije o Kini, sa jedne strane, te stava Francuske i Evropske komisije, sa druge. Jednostavno, postoji veća spremnost u Parizu i Briselu da se suprotstave Pekingu na trgovinskom frontu nego što je slučaj u Berlinu", rekao je Barkin. "Evropa ima dosta uticaja, ali taj uticaj leti kroz prozor ako evropski zajmodavci Šiju šalju drugačije poruke", dodao je Barkin. Planirano je da Ši bude u Evropi od 5. do 10. maja. Makronov pomoćnik rekao je da će francuski lider dodati svoj glas pozivima iz Vašingtona, Brisela, Berlina i drugih zemalja da Kina zaustavi izvoz u Rusiju tehnologije "dvostruke namjene" i drugih tehnologija koje pomažu Moskvi u ratovanju. U Srbiji i Mađarskoj, svaki Šijev javni komentar o Rusiji biće pomno praćen. Ši bi trebalo da ugosti ruskog predsjednika Vladimira Putina u Kini kasnije u maju. Posmatrači kažu da je Šijev izbor Srbije i Mađarske osmišljen tako da približi dvije evropske zemlje koje su proruski nastrojene i veliki su primaoci kineskih investicija, uključujući finansijsku pomoć za odloženi željeznički projekat koji povezuje Beograd i Budimpeštu. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je počastvovan posjetom Šija i da očekuje da sporazum o slobodnoj trgovini između dvije zemlje potpisan prošlog oktobra stupi na snagu 1. jula. Kineski analitičari kažu da bi Ši mogao da iskoristi boravak u Beogradu, koji se poklapa sa 20. godišnjicom NATO bombardovanja tamošnje kineske ambasade, da ističe kinesku anti-NATO agendu. Kina pojačava napore Rusije da okrivi SAD i NATO za eskalaciju ukrajinskog rata, navodno zbog isporuka oružja Kijevu. Mađarska je takođe u prošlosti blokirala izjave EU u kojima se Kina kritikuje zbog odnosa prema ljudskim pravima. Šen Dingli, stručnjak za međunarodne odnose iz Šangaja, opisao je približavanje Srbiji i Mađarskoj kao dio napora Kine da produbi podjele na Zapadu.