Priština — Podsekretarka SAD za javnu diplomatiju Elizabet Alen rekla je u nedelju u Prištini, nakon razgovora sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani, da SAD podržavaju evroatlantske integracije Kosova i formiranje Zajednice srpskih opština. One su razgovarale i o dezinformacijama, civilnom društvu i multilateralnom angažovanju. "Razgovarale smo i o kritičnim pitanjima, o evroatlantskom putu Kosova i o našoj bliskoj koordinaciji po ovom pitanju. Mi podržavamo Kosovo i njegovu putanju ka evroatlantskim procesima, i znam da je bitno za vas, gospođo Osmani, što smo razgovarali o ključnim koracima na putu Kosova ka evroatlantskim integracijama i formiranju Zajednice srpskih opština, ali i o podršci omladini i edukaciji kako bismo osigurali svetlu evroatlantsku budućnost Kosova. Današnje generacije pomažu da se to realizuje", rekla je Alen. Elizabet Alen i Vjosa Osmani potpisale su danas i sporazum o razumevanju između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova protiv širenja dezinformacija. Alen je istakla da su "dezinformacije problem za mnoge demokratske države" i da je "potreban multilateralni pristup". "Mi shvatamo da autoritarne vlade mogu da manipulišu informacijama i da šire dezinformacije kako bi uticale na ljude širom sveta, kako bi širile dezinformacije i strah. Stabilnost i sigurnost u jugoistočnoj Evropi na Zapadnom Balkanu je jedan od prioriteta koji sam isticala na svakom sastanku koji sam održala u ovom regionu. Kao što imamo NATO, tako ćemo izgraditi i ovu sigurnost, kako bismo se borili protiv dezinformacija od stranih zlonamernih aktera", rekla je Alen. Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je da je sporazum između SAD i Kosova, protiv širenja dezinformacija "dokaz jačanja odnosa Kosova i Sjedinjenih Američkih Država". Ona je navela da "kampanje dezinformacijama predstavljaju veliku pretnju stabilnosti i nacionalnoj bezbednosti Kosova, ali i za Balkan u celini".   "Ove kampanje imaju za cilj da poseju strah, da manipulišu javnošću i da potkopaju poverenje u demokratske institucije, ali pre svega žele da potkopaju demokratiju i demokratske vrednosti koje su u temeljima naših država. Nažalost, ni Kosovo nije pošteđeno ovih napada koji dolaze i pojačavaju se kao rezultat uticaja Rusije u region, preko njenog satelita, Srbije. Ovo ne samo da je uznemirujuće, već predstavlja i aktivan rizik za destabilizaciju našeg regiona. Rusija na ovaj način pokušava da izvrši uticaj ciljajući na uspehe i dostignuća zajedničkog angažovanja naroda Kosova sa demokratskim državama, posebno sa SAD", rekla je Osmani. Podsekretarka SAD za javnu diplomatiju Elizabez Alen u Prištini se sastala i sa premijerom Kosova Aljinom Kurtijem.

Da li, i u kojoj meri, spoljna politika utiče na trku za Belu kuću? Crnogorski kadet Nikola Nikčević priča o tome kako izgleda studirati na prestižnoj vojnoj akademiji Vest Point; Vodimo vas na fudbalski turnir diplomata i predstavnika u Kongresu, koji je održan na stadionu "Audi fild" u Vašingtonu.

Vest Point, Njujork — Crna Gora, osim na Pomorskoj akademiji u Anapolisu, svog predstavnika ima i na vojnoj akademiji Vest Point - najstarijoj u Americi. Nikola Nikčević na akademiji završava treću godinu, na smjeru hemijski inženjering. Za Glas Amerike kaže da su mu obaveze mnogobrojne i da počinju od ranog jutra. „Počinjemo sa jutarnjim postrojavanjem za doručak, nakon čega imamo svi obavezni doručak, cijela akademija. Od 7 do 4 imamo predavanje, u 12 još jedno postrojavanje za ručak. Ali od 7 do 4 svako ima svoj akademski raspored što se tiče časova. Nakon čega kreću treninzi, što je za mene odbojka, znači od četiri do pola sedam uglavnom provodim na terenu. Onda ide večera i učenje za sledeći dan“. 22-godišnjak iz Nikšića na Vest Point je došao 2021, kao tek drugi kadet iz Crne Gore, posle Nevene Nikolić koja je diplomirala 2019. Na početku se suočavao se sa istim poteškoćama kao i drugi Crnogorci na američkim vojnim akademijama - prije svega kada je riječ o jeziku. „Prijavio sam se kao civil, nakon što sam završio srednju školu i pri dolasku nije bilo lako, naročito sa engleskim jezikom. Nikada nisam imao mogućnost da provodim toliko vremena isključivo pričajući engleski. I nakon te početne vojne obuke kad se naviknete na sve, na vojnu disciplinu, morate da nastavite da studirate na engleskom“. Uprkos svim izazovima, prethodno tri godine bile su uspješne za crnogorskog kadeta. „Šta god poželite, od klubova, do vojnog i akademskog razvoja, to što ovo mjesto pruža nema nigdje drugo“, ističe Nikola. Pukovnik Kori Džejms je zamjenik šefa katedre za hemiju i nauku na Vest Pointu i jedan od Nikolinih profesora. Tokom karijere predavao je mnogim kadetima iz cijele Amerike i svijeta. Nikola je, kako kaže, u samom vrhu. „Proveo sam mnogo vremena sa Nikolom. Talentovan je akademski, marljivo radi i što je najvažnije, Nikola je najbolji timski igrač, zadovoljstvo ga je imati u učionici i izvanredan je ambasador svoje zemlje“, kaža Džejms. Vest Point, koji se nalazi u istoimenom gradiću u državi Njujork, najstarija je vojna akademija u Americi osnovana 1802. godine. Do sada je na njoj diplomiralo više od 80.000 kadeta i kadetkinja, među kojima su dva američka predsjednika, dok su desetine dobitnici najviših vojnih odlikovanja. Na akademiji trenutno studira ukupno 4.400 kadeta i kadetkinja. Među njima je 57 iz 32 zemlje, između ostalog i iz Albanije, Bosne i Hercegovine, sa Kosova. Strani studenti su počeli da dolaze 1889. godine, a do sada ih je diplomiralo 568, uključujući 12 ove godine. Major Kaliči Odoča zadužen je za prijem kadeta iz inostranstva za koje kaže da se brzo integrišu sa svojim američkim kolegama. „Svaki put kada neka zemlja pošalje svoje najbolje predstavnike, oni se odmah uklope sa ostalim kadetima na Vest Pointu. Takođe, doprinose globalnoj diskusiji u učionicama. Ima različitih stranih studenata, neki su studirali u SAD ranije, neki prvi put napuštaju svoj rodni grad. I sve to zaista doprinosi kultorološkoj razmjeni“. Za Nikolu Nikčevića ističe da predstavlja sve ono što Vest Point želi od svojih studenata. „Izvanredan je kadet, zaista motivisan. I predstavlja sve ono što tražimo od studenata na Vest Pointu, u smislu liderstva, stremljenja izuzetnim rezultatima u učionici i van nje, i da bude neko koga drugi žele da slijede“. Nikola će na akademiji diplomirati u maju 2025. godine. Kaže da se raduje povratku u Crnu Goru, ali da će mu nedostajati stečena prijateljstva. „Te veze koje stvorite ovdje kada prolazite kroz svu tu obuku, koja vas gura i psihički i fizički, su neraskidive. Ali konkretno, radujem se vraćanju u Crnu Goru, životu kod kuće, porodici i službi u mojoj zemlji". Po završetku akademije, američki diplomci sa Vest Pointa služe kao oficiri u vojsci najmanje pet godina. Služba, ali u crnogorskoj vojsci čeka i Nikolu koji kaže da mu je to oduvijek bila želja. "Kada diplomiram u maju 2025. godine, vraćam se u Crnu Goru gdje sam obavezan da služim u vojsci osam godina kao oficir za hemijsko ratovanje". Pukovnik Džejms kaže da je akademija ponosna na kadete koji diplomiraju i počinju službu u SAD ili u vojskama svojih zemalja. Ističe da tu misli i na Nikolu. "Apsolutno. Postići će veoma dobre rezultate kada ode. U stvari voljeli bi da ga zadržimo…".

Crna Gora, osim na Pomorskoj akademiji u Anapolisu, svog predstavnika ima i na vojnoj akademiji Vest Point – najstarijoj u Americi. Nikola Nikčević na akademiji završava treću godinu, na smjeru hemijski inženjering.

Njujork/Vašington — Predlagači nacrta rezolucije o Srebrenici utvrdili su konačnu verziju tog dokumenta o kojem će raspravljati Generalna skupština Ujedinjenih nacija 23. maja. Inicijatori predloženog teksta su bile Nemačka i Ruanda, dok je amandmane na nacrt podnela Vlada Crne Gore. Konačan nacrt rezolucije, u koju je Glas Amerike imao uvid, predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine. U nacrtu rezolucije, bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici. Takođe, naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i poziva na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca genocida u Srebrenici. Pozivaju se sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz poštovanje odluka Međunarodnog suda pravde. Od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zahteva se da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije“, kako bi počela priprema za 30. godišnjicu obeležavanja 2025. i dalje traži od generalnog sekretara da uputi rezoluciju svim državama članicama, organizacijama sistema Ujedinjenih nacija i organizacijama civilnog društva, navodi se u nacrtu rezolucije. U preambuli konačnog teksta predloga rezolucije navodi se stav da je "krivična odgovornost pod međunarodnim pravom individualizovana i ne može biti pripisana nijednoj etničkoj ili verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini", a ističe se i "nepokolebljivu posvećenost očuvanju stabilnosti i njegovanju jedinstva u različitosti u Bosni i Hercegovini". Kako je precizirano Glasu Amerike u Ujedinjenim nacijama, za usvajanje nacrta rezolucije potrebna je prosta većina članica Generalne skupštine – što uobičajeno iznosi 97 država od 193, koliko ih ukupno ima. Mogućnost usvajanja rezolucije kojom bi članice Ujedinjenih nacija potvrdile da je jula 1995. u području Srebrenice počinjen genocid nad Bošnjacima, uzbunila je deo balkanske javnosti, i podstakla žustro negodovanje zvaničnika Srbije i bosansko-hercehovačkog entiteta Republike Srpske. Zvanični Beograd, uprkos postojanju više presuda međunarodnih sudova kojima je potvrđeno da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid nad Bošnjacima to ne priznaje i karakteriše događaj kao zločin masovnih razmera. Takođe, predlog rezolucije naišao je i na oštro protivljenje Rusije - države sa kojom Srbija i RS održavaju bliske političko-ekonomsko-vojne veze. Nastojanje da se o nacrtu rezolucije raspravlja i glasa, stručnjaci vide kao simboličan potez, bez ikakvih negativnih posledica - pogotovo što je utemeljena u odavno potvrđenim činjenicama vezanim za događaje iz jula 1995. Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije, koja - prema mišljenju suda - nije sprečila i kaznila zločin genocida u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS). Tom presudom masovna ubistva više od 8.000 građana bošnjačke nacionalnosti u BiH definisana su kao genocid i utvrđeno da tadašnje vlasti u Beogradu nisu počinile, učestvovale, niti podsticale izvršenje genocida tokom rata u BiH od 1992. do 1995.

Kako je i zašto nastala američka Demokratska partija? Sve o predstojećim predsedničkim izborima, ali aktuelne vesti potražite na www.glasamerike.net i našim društvenim mrežama.

Crnogorski premijer Milojko Spajić poručio je, u petak na svečanom prijemu priređenom povodom Dana nezavisnosti, da je “napredovanjem Crne Gore na planu približavanja EU dat novi vjetar u leđa i našim susjedima, a ideja evropejizma na velika vrata se vraća”.

njujork — Posle hapšenja na pro-palestinskim studentskim protestima na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, gradonačelnik Erik Adams i policijski zvaničnici više puta su ponovili da nije bilo povređenih, niti nasilnih sukoba, kao i da je primenjena minimalna sila. Ali, najmanje devetoro od 46 uhapšenih demonstranata, koji su zauzeli zgradu Hamilton hol 30. aprila, zadobilo je povrede koje nisu ogrebotine i modrice - pokazuju lekarski izveštaji i fotografije demonstranata. Dokumenta pokazuju prelom očne duplje, potres mozga, pokidane ligamente članka, posekotine, i povrede zglobova i šaka usled nošenja tesnih plastičnih lisica. Najmanje troje ih je završilo u bolnici iste večeri kada su uhapšeni. Svih 46 demonstranata, koji su uhapšeni u Hamilton holu, dobilo je prekršajne prijave. Policija je intervenisala nakon što je direktorka Kolumbije Minuš Šafik zatražila intervenciju zbog upada u zgradu. Rojters je informacije o povredama studenata dostavio i Kolumbiji i kancelariji gradonačelnika, i niko od njih nije osporio navode. Gradonačelnik i policija tvrde da su policajci ponašali profesionalno. I drugi demonstranti, koji su na Kolumbiji tražili da univerzitet prekine finansijske veze sa Izraelom, kažu da su povređeni i da su njihove povrede dokumentovali lekari volonteri na terenu. Neki su završili i u klinikama. "Oborili su me na zemlju i kada sam okrenuo glavu da vidim da li nekome od mojih kolega treba pomoć, policajac me je šutnuo u oko i pao sam dole, zujalo mi je u ušima", kaže 25-godišnji Kristofer Holms koji je na master studijama. "Nekoliko sekundi kasnije, policajac mi je udario glavu o pod". Oko mu je bilo otečeno danima posle i prijatelji su ga odveli u bolnicu na Menhetnu. Nalazi lekara pokazuju da mu je očna duplja bila slomljena i da je imao potres mozga. Kejla Mamelak, portparolka gradonačelnika, nije odgovorila na pitanje kada je gradonačelnik saznao da su demonstranti povređeni prilikom intervencije policije. Na pres konferenciji 1. maja, Adams je rekao da su hapšenja bila "organizovana, mirna i da nije bilo povređenih" U policiji nisu osporili navode studenata o povredama, a neimenovani portparol je u pisanom odgovoru istakao da je odgovor policije bio "brz, profesionalan i efikasan". Niko još nije pristao da objavi nemontirane snimke sa policijskih kamera koje nose na uniformama. U noći kada su demonstranti hapšeni, policija je oterala novinare sa kampusa, a ostalim studentima je naređeno da budu u svojim sobama. Portparol Kolumbije nije Rojtersu poslao odgovore na pitanja u dogovorenom roku, a potom nije odgovarao na pozive i imejlove. Nekoliko demonstranata svedočilo je da su sedeli u Hamilton holu, sa rukama podignutim u vis, a da je policija u tu zgradu ubacila šok bombu pre nego što je upala u zgradu. Gabrijel Jensi, 24-godišnji asistent u laboratoriji za neuro-nauku na Kolumbiji, koji je dobio otkaz zbog učešća u protestu, rekao je da su policajci obarali neke demonstrante na zemlju, stali nogama na najmanje troje njih, i najmanje jednog šutnuli u torzo. Ejdan Parisi, 27-godišnji student socijalnog rada, kaže da je policija "gazila po ljudima, gurala ih i bacala na sve strane", dok su demonstranti vikali "Nismo naoružani!". Nekoliko studenata je svedočilo da su im policajci klečali na leđima. U Njujorku je policijski zahvat kolenom zabranjen. Gidion Oliver, advokat nekolicine uhapšenih studenata, učestvovao je u donošenju propisa koji njujorškoj policiji zabranjuje upotrebu prekomerne sile prema demonstrantima. "I sada je došao trenutak da grad i policija deeskaliraju i da prekinu sa upotrebom taktika koje bi navodno trebalo da umire demonstrante", kazao je Oliver. Protesti na Kolumbiji u aprilu bili su okidač za demonstracije koji su se proširili širom Amerike, od Kalifornije do Masačusetsa. Demonstranti na univerzitetima tražili su prekid vatre u Gazi, prekid saradnje sa izraelskim kompanijama i amnestiju za privedene studente. Jevrejski studenti na brojnim univerzitetima naveli su da su protesti antisemitski i da se plaše da dolaze u kampuse. Na Kolumbiji je propalestinski kamp postojao više nedelja, a nadležni su više puta upozoravali okupljenje da se raziđu jer krše pravila fakulteta. Krajem aprila, grupa demonstranata je nasilno okupirala jednu od zgrada na kampusu, posle čega je uprava fakulteta pozvala policiju da interveniše. U policijski akcijama na kampusima širom Amerike uhapšeno je ukupno više od 2.000 ljudi, pokazuju zvanični policijski podaci. Kao posledica protesta, uprave neke fakulteta pristale su da u narednom periodu razgovaraju sa predstavnicima propalestinskih demonstranata o njihovim zahtevima, a pojedine obrazovne institucije otkazale su svečane ceremonije predviđene za kraj školske godine. Najnoviji sukob na Bliskom istoku počeo je 7. oktobra napadom Hamasa, organizacije koju SAD, EU i Velika Britanija smatraju za terorističku, na jug Izraela, gde je ubijeno 1.200, a kidnapovano više od 25.00 ljudi. U izraelskoj ofanzivi od tada je ubijeno više od 35.000 Palestinaca, prema podacima lokalnih zdravstvenih vlasti pod kontrolom Hamasa.

BEOGRAD — Vlasti u Srbiji nastavljaju da uskraćuju gostoprimstvo ruskim državljanima koji su poslednjih godina, najčešće bežeći od mogućnosti da budu mobilisani zbog rata u Ukrajini, došli u Srbiju – ovoga puta na udaru se našla tročlana porodica Tereh, koju čine supružnici Irina i Sergej i sin Mark. Poslednjih pet godina ova ruska porodica je provela u Banji Koviljači, a u avgustu prošle godine je podnela zahtev za stalno nastanjenje u Srbiji. Međutim, kao i u prethodnim sličnim slučajevima, oni su dobili odgovor nadležnih organa za zaštitu bezbednosti Srbije da raspolažu podacima koji predstavljaju smetnju za odobrenje stalnog nastanjenja i „da bi njihovo stalno nastanjenje ugrozilo bezbednost Srbije i njenih građana“. Kako je konferenciji za novinare održanoj u petak u Beogradu izjavio osnivač Ruskog demokratskog društva Pjotr Nikitin, porodica Tereh je bila šokirana takvom odlukom, zbog čega je podnela i zahtev za privremeno nastanjenje u Srbiji, ali im je i taj zahtev odbijen sa istim obrazloženjem – da predstavljaju pretnju za građane Srbije. Kako je još rekao Nikitin, porodica Tereh je ugledna u Banji Koviljači, gde drže pansion i imaju puno prijatelja. Po njegovim rečima oni nisu učestvovali ni u jednom antiratnom skupu, nisu potpisali nijedan dokument u vezi za ratom, a nisu ni javno iznosili svoja politička uverenja. Istovremeno, maloletni sin Mark Tereh se odlično uklopio u ovdašnje društvo, najbolji je učenik škole koju pohađa, a zanimljivo je da je samo on od vlasti u Srbiji dobio privremenu dozvolu za nastanjenje, i to na osnovu vlasništva nad nepokretnošću i posebno podnetog zahteva. „Možemo samo da gatamo koji su stvarni razlozi odbijanja zahteva. Jedan od razloga bi mogao da bude taj što je otac porodice Sergej Tereh rođen u Kijevu, ali on je čitav život proveo u Rusiji. Drugi bi mogao da bude taj što su u njihovom pansionu na početku rata u Ukrajini boravile izbeglice iz te zemlje“, rekao je Nikitin. Zbog svega kroz šta prolaze, porodica Tereh je podnela tužbu Ustavnom sudu zbog odluke države Srbije, a kako je na konferenciji za medije rekla supruga Irina Tereh, ona i njena porodica su zbog ovakvog razvoja situacije postali turisti u Srbiji. Čak i policajci sa kojima kontaktiraju zbog novonastale situacije ih oslovljavaju sa "Dobar dan, turisti", izjavila je Irina i naglasila da posle odluke srpskih vlasti njena porodica više nema zdravstveno osiguranje i radnu dozvolu, a da čak ne može više ni da registruje auto. Zbog pravila o boravištu porodica Tereh mora nakon svakih 30 dana provedenih u Srbiji privremeno da ode iz zemlje u Bosnu i Hercegovinu, uz opasnost da im povratak u Srbiju bude odbijen. „Želimo da se bavimo našim poslom, a ne znamo šta će biti dalje. Pisali smo otvorena pisma i sakupli 102 potpisa naših prijatelja i komšija koje su vrlo iznenađeni onim što nam se dešava“, izjavila je Irina Tereh. Zbog situacije u kojoj se našla porodica Tereh, Rusko demokratsko društvo je u Srbiji pokrenulo peticiju za hitno preispitivanje rešenja o ukidanju boravka porodici Tereh koju je potpisalo više od 1.300 građana. Porodica Tereh se zbog svega kroz šta je prošla u Srbiji obratila 3. decembra 2023. godine pismom predsedniku Aleksandru Vučiću, ali do danas nisu dobili odgovor. Nakon konferencije za medije, organizovana je protestna šetnja do Predsedništva i Vlade Srbije, gde su predali peticiju, ali i otvoreno pismo građana Banje Koviljače i lozničkog kraja sa zahtevom da se zaustavi i preispita odluka kojom je porodica Tereh lišena boravišnih dozvola u Srbiji. „Došli smo iz države, naše rodne države u kojoj su bila pokvarena prava državljana, sa nadom da smo ušli u pravnu evropsku zemlju, i nadam se da je Srbija takva zemlja, i da ovde čuju glas svakog čoveka, i da će biti zaštićena naša prava na život ovde. Mi smo više od pet godina ovde živeli, imamo puno prijatelja, puno drugara, i želimo ovde da nastavimo život“, izjavila je Irina Tereh ispred Predsedništva Srbije. Inače, kroz sličnu situaciju je prošla i Elena Koposova, koja živi u Sopotu i kojoj je uskraćeno gostoprimstvo u Srbiji sa obrazloženjem da predstavlja bezbednosni rizik. Po mišljenju Koposove, do ovakve odluke je došlo zato što je podržala jednu antiratnu peticiju na početku invazije na Ukrajinu. Ona se u međuvremenu žalila, i dobila rešenje da može da ostane u Srbiji.

Gotovo milion domova i radnji u petak je bilo bez struje, od Teksasa do Luizijane, nakon snažne oluje praćene grmljavinom i uraganskim vjetrovima koja je u Hjustonu izazvala ogromnu štetu. Smrtno su stradale najmanje četiri osobe.

London — Ruske snage proširuju napade na ukrajinska pogranična naselja blizu sjeveroistočnog grada Harkova, otvarajući novi front u ratu. Glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga Oleksandr Sirski u petak je upozorio na "teške borbe" na tom frontu i da se "neprijatelj" za to priprema. Ruski predsjednik Vladimir Putin je tokom posjete Kini rekao da Rusija uspostavlja "tampon zonu" na sjeveroistoku Ukrajine da bi, kako je naveo, zaštitila svoja pogranična područja od ukrajinskih napada, prenosi agencija Rojters. Mobilne jedinice ruske vojske pokušavaju da osvoje ukrajinska sela 30 kilometara sjeverno od grada Harkova. Ukrajina ispaljuje rakete iz pograničnog područja na rusku teritoriju. Moskva tvrdi da je u jednom napadu u nedelju, na stambenu zgradu u Belgorodu, poginulo sedmoro. “Postoji više razloga zašto bi Rusija pokušala nešto da uradi u tom području. Očigledno, da uspostavi tampon zonu ali i da testira odbranu i utvrdi šta se tu događa. Međutim, imajući u vidu način na koji su postavljeni i broj vojnika koji imaju – možda 30 do 40 hiljada sa ne previše opreme – a koji napadaju u malim pješadijskim grupama, to zaista ne sugeriše da pokušavaju da opkole Harkov ili nešto slično tome”, ocjenjuje analitičar Patrik Beri, analitičar na Univerzitetu Bat. Putin je u petak naveo da ruske snage trenutno ne planiraju da osvoje Harkov. Ukrajinski predsjednik u četvrtak je posjetio Harkov, nakon što je otkazao sva putovanja u inostranstvo. Kijev kaže da je odbrambenim potezima uspio da uspori napredovanje ruskih snaga, “Rusija trenutno ima najmanje pet ili šest puta više municije”, kaže Beri. Ukrajinske snage i dalje čekaju da stigne većina oružja iz američkog paketa pomoći vrijednog 60 milijardi dolara, koji je konačno usvojen prošlog mjeseca poslije polugodišnjeg odlaganja. “Američa pomoć je ključna tako da je pauza u isporuci oružja nažalost imala značajan uticaj na situaciju na frontu, što sada vidimo”, ističe Serhi Rahmanjin, član ukrajinskog parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbjednost. Ukrajina kaže da ruski borbeni avioni i rakete mogu da napadnu položaje ukrajinskih snaga priije dolaska pješadije. Kijev je više puta tražio dodatne protivvazdušne sisteme. Prošlog mjeseca, usvojen je zakon o mobilizaciji da bi se riješio problem nedovoljnog broja vojnika. “Naredna tri mjeseca biće najvažnija za Ukrajinu. Rusi trenutno imaju šansu. Smanjila se moć ukrajinskih oružanih snaga i Rusi to osjećaju. Nagomilali su značajne resurse – oružje, municiju, ljudstvo i sada pokušavaju da iskoriste maksimum rezervi. Pokušavaju da iscrpe naše snage na cijelom frontu”, upozorava Rahmanjin. Sada se postavlja pitanje da li Ukrajina i njeni zapadni saveznici mogu da preokrenu situaciju u ratu. “Čini se da su sve manje šanse da srednjeročno vrate značajnu teritoriju. Osim ako ne bude velike promjene u zapadnoj podršci – velikih resursa i dugoročne strategije o tome šta je uspjeh. Ništa se od toga ne očekuje u ovom trenutku, zbog čega mislim da bi Ukrajina trebalo da ostane u odbrambenoj poziciji i zadrži ono što ima”, smatra Beri. Analitičari ocjenjuju da je Rusija obnovila vojnu snagu proteklih šest mjeseci uz pomoć Kine, Irana i Sjeverne Koreje, što otežava bilo kakvu ukrajinsku ofanzivu u budućnosti.

Ruske snage proširuju napade na ukrajinska pogranična naselja blizu sjeveroistočnog grada Harkova. Dok se čeka da američko i evropsko oružje stigne na front narednih nedelja posle višemjesečnog kašnjenja, postavlja se pitanje da li Ukrajina može da zaustavi napredak ruskih trupa.

BEOGRAD — U periodu od 2011. do 2023. godine u Srbiji je ubijeno čak 406 žena i devojčica, a od početka ove godine u porodičnom ili seksualnom nasilju život je izgubilo njih devet - podaci su koje je u petak u Beogradu predstavljajući platformu "Femicid memorijal" saopštila Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC). Najviše femicida dogodilo se u glavnom gradu - nešto manje od 20 odsto, a najviše nastradalih žena imale su između 46 i 55 godina. "Pokazalo se da je za ženu najnesigurnije mesto upravo njen dom, jer podaci pokazuju da je 54,68 odsto žena ubijeno u kući ili stanu u kom su živele sa partnerom ili drugom osobom koja ih ubila", naglasila je Macanović. Nešto više od polovine žena ubili su njihovi bračni ili vanbračni supružnici ili partneri (52%). Žene i devojčice su u najvećem broju slučajeva ubijene oruđem (37%) i oružjem (32%), ili su bile prebijene na smrt (22%) ili zadavljene (7%). U 125 slučajeva (31%) ubistva su učinjena vatrenim oružjem, pištoljem ili puškom, u 4 slučaja (1%) bombom, i u 124 slučaja (30%) nožem ili skalpelom. 117 učinilaca (30%) je odmah nakon ubistva izvršilo samoubistvo, a 44 (11%) su pokušala samoubistvo. Tokom 2023. godine u Srbiji je ubijeno 28 žena, najčešće od strane partnera ili bliske osobe. U četiri od 9 slučajeva ubistava žena zabeleženih do 15. maja 2024. godine nasilje je bilo ranije prijavljivano institucijama. Prema rečima Vanje Macanović, pomak u reagovanju institucija u oblasti nasilja u porodici napravljen je nakon usvajanja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je usvojen krajem 2016. godine. "Taj zakon je uveo hitne mere i obaveznu koordinaciju nadležnih institucija. To znači da Tužilaštvo zajedno sa Centrom za socijalni rad i policijom mora da organizuje sastanke najmanje jednom u 15 dana, na kojima se razmatraju svi prethodno prijavljeni slučajevi nasilja", kazala je. Ipak, dodaje, neophodno je da postoji ozbiljan nadzor nad postupanjem institucija. "Nama se neće smanjiti broj ubijenih žena ako se to ne bude vrlo detaljno preispitivalo", smatra ona. Govoreći o prvoj fazi postavljanja Femicid memorijala, Macanović je rekla da je on dostupan kao podstranica na sajtu Autonomnog ženskog centra. "Femicid memorijal je nastao s ciljem da se ne zaborave žene i devojčice koje su ubijene u Srbiji u porodično-partnerskom ili kontekstu seksualnog nasilja, kao i da se ne zaborave propusti institucija koje nisu zaštitile njihove živote kada su prijavile nasilje", kazala je Macanović na konferenciji u beogradskom Medija centru. Kao izvori, koriščeni su podaci o femicidu koje Autonomni ženski centar redovno prikuplja i objavljuje, kao i podaci iz presuda o femicidu koje je ustupio Centar za istraživačko novinarstvo. U drugoj fazi postavljanja Femicid memorijala, zainteresovanoj javnosti će biti dostupni svi materijali vezani za istorijat proglašenja 18. maja kao nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja, kao i obeležavanja istog. U Beogradu je u petak održan i skup prilikom kog su aktivistkinje AŽC-a, Žena u Crnom i Ženske solidarnosti organizovale uličnu akciju na platou ispred Narodne Skupštine Srbije. Stajanjem ispred te institucije aktivistkinje su podsetile narodne poslanice i poslanike na inicijative: da se izmene Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu unošenjem odredbe po kojoj će se postupanje, odnosno nepostupanje sudije/tužioca koje je dovelo do nastupanja smrtnog ishoda ili teškog povređivanja oštećene ili svedoka, smatrati težim disciplinskim prekršajem; da se organizuje javno slušanje povodom slučaja ubistva žene u Pirotu marta 2023. godine; da se uspostavi Nacionalni mehanizam (telo) za praćenje i analizu slučajeva femicida.   U tekstu su korišćene pojedini materijali agencije Fonet